Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo jedno obrazloženje, čuli ste i obrazloženje gospođe Plećević, pa radi pravilnog informisanja građana valjalo bi da problem razotkrijemo do kraja.
O čemu se radi? Četiri godine je prošlo, Stomatološka komora nije svoje organe izabrala u redovnom postupku. Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Republike Srbije je niz godina unazad dobijao predstavke od vrhovnih funkcionera te organizacije, predsednika Skupštine i predsednika upravnog odbora, u kojima su isticali čitav niz zakonskih problema, gde se krši zakon i ne znam šta, bilo je sumnje i za kriminal, ali hajde sada to da preskočimo.
Mi smo tri puta tražili u zadnje dve godine da Ministarstva zdravlja reaguje i da spreči ove anomalije. Ništa nije urađeno. Sad dođemo i molimo. Šta molite, demisionirajte, nemojte moliti. Dve godine smo vam ukazivali - molim vas, sredite situaciju komore. Imate tačno zapisnike, neću čitati, to je nepotrebno. Znači, to je predmet rasprave večeras.
Šta je problem kod komora? Problem kod komora je što je isto taj zakon donošen na brzinu. Kao sistemski spakovan je zajedno sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Da li beše i sa Crvenim krstom, ne mogu tačno da se setim, 2005. godine. Opet smo malo raspravljali. Ovde je problem što vi komoru kao profesionalnu organizaciju niste shvatili na ozbiljan i pravi način.
Imate u komori dva suprotstavljena interesa, oba legalna. Imate interes privatnih doktora i imate interes državnih doktora. Taj nepomirljivi interes je doveo upravo do problema u ovoj komori. Stomatolozi su, sami znate, prešli većinski da budu privatnici. Malo ih teramo iz državnih institucija, u manjem su broju nego što su bili. Ovim izmenama vi problem ne rešavate.
Kako je komora, po vama vi je veličate, ovako i onako, nemam ništa protiv da komore postoje. Mi smo smatrali svojevremeno, da budemo iskreni, da ta javna ovlašćenja treba da date Srpskom lekarskom društvu, koje je staro preko 130 godina, koje nema zakon, koje nije prepoznato kao institucija od nacionalnog značaja, a koje je moglo da ponese ovaj teret, jer ima infrastrukturu i ima sve što je potrebno, ali vi to niste uradili.
Sada niste slušali Odbor za zdravlje i sad molimo – dajte da budemo konstruktivni. Zašto niste bili konstruktivni dve godine, kada smo vam kazali – razrešite situaciju? Ovim izmenama ne može. Ovim izmenama vi to ne možete rešiti, nakaradnim izmenama.
Prva rečenica – Lekarska komora Srbije izražava najdublji protest vezan za način predlaganja i sadržaj zakona o dopunama. Niste ih konsultovali. Došli su na Odbor i kažu – mi nećemo, žalićemo se do Ustavnog suda. Čekajte, s kim vi razgovarate, s kim ste partner? Ako sa njima niste seli da se dogovorite, i oni vam kažu – u članu 1. Zakona o komorama oni su nezavisni, ne možete ih ponovo osnivati, a vi ih ponovo osnivate.
Ne možete dati ni Srpskom lekarskom društvu više nazad to pravo, pogotovo neodređenom formulacijom druge strukovne organizacije. Ne može. Koje druge strukovne organizacije? Ima ih na desetine. Ako se sve jave, kako ćete to regulisati? Odredbe su vam neprecizne, kakve ste dali, rogobatne i ako ih čovek striktno tumači neprimenjive. Okanite se toga, ovo nije dobro.
Komora, kako ste je vi zamislili, posle četiri godine postojanja, ako je lekarska u pitanju, u Beogradu je izašlo 6% lekara na izbore, a za čitavu Srbiju 13%. Šta vam to znači? To su vam institucije koje imaju legalitet, ali nemaju legitimitet. Zašto nemaju? Upravo zbog ovog što vi radite. Vi hoćete da one budu transmisija. Čija? Vaša. To ne može. Oni se bune i oni se bore.
Šta komore hoće? Šta lekari hoće? Koji je naš jedinstveni interes? Znači, ne mogu u komori dva suprotstavljena interesa da se prenebregnu. Naš jedini interes je stručni i naučni, tu smo jedinstveni. Gde je on zastupljen? U Srpskom lekarskom društvu i to je kraj priče, koje je skrajnuto, koje muku muči da opstane. Institucija koja je jedna od najstarijih od udruženja, koja nije čak ni član Svetskog udruženja medicinskih društava, nego je komora. Gle čudo, nova mlada komora.
To su osnovni problemi i ne može ovako preko kolena da se rešava, srpski radikali neće. Mi hoćemo komoru. Vi ste kazali – sudovi časti. Nećemo da nam se sudi više. Sudi nam se u štampi svaki dan, sudi nam se na sudovima. Hoćemo komoru koja će da brani lekare. To što ste vi zamislili da između sebe jedni druge sudimo, nećemo.
Govorili smo, postoji Krivični zakonik, postoji gomila članova koji će da nas ganja i goni. Neka nas gone, i treba, neka nas osuđuju. Gubimo građanska prava, gubićemo i licencu, kraj priče.