Gospodin ministar.

 Moram reći da mi je žao što je profesor Šami nije bio u sali sve vreme dok su poštovani narodni poslanici govorili o Predlogu zakona. Da ste bili, bili biste u situaciji da čujete pitanja koja su zahtevala odgovore. Ono što su kolege poslanici govorili zapisao sam, kolega Poskurica, kolega Mihajlović, kolega Šami, koleginica Zlata Đerić, kolega Goran Mihajlović, kolega Martinović i kolega Žutić. To su bili diskutanti i da ste bili u sali videli biste, shvatili biste da odgovaram na njihova pitanja.
Stekli ste potpuno drugi utisak. Nema potrebe da se pred Skupštinom hvalim niti da dam odgovore na pitanja koja su postavili poslanici. Rekao sam vrlo svesno na kraju da javnost Srbije uvek treba da čuje obe strane i predstavnike opozicije i predstavnike vlasti pa da sami izvuku određen zaključak, šta je tačno a šta ne.
Poštovani profesore Šami, 114,147 u odnosu na 818, 344 je 13,940 86. Znači, decimale sam izvukao. Izvolite izračunajte. To piše u nacrtu Zakona o budžetu za 2011. godinu, budžetni sastav prosvete i ukupan budžet RS. Govorim da sam juče čuo od profesora Kovača da zemlje OCD, budžet Ministarstva prosvete u strukturi budžeta tih zemalja je prosek 13,26 i izneo sam taj podatak i stojim iza toga, a vi koristite – računam, pa ćete da vidite.
Treća stvar, stalno tvrdim da zadatak Ministarstva prosvete nije da jednoj grupi učenika da prednost u odnosu na ostale, nego da podigne kvalitet celog obrazovnog sistema, a da ko može da im pomogne da budu još bolji. Mi to činimo na različite načine. Nije samo Ministarstvo prosvete. Postoje različiti fondovi i pokušavamo da pomognemo Matematičkoj gimnaziji tako što ćemo joj obezbediti uslove pripreme takmičenja, platiti odgovarajuća putovanja itd.
Znači, nisu oni ostavljeni na cedilu ili slično, ali moram da vam kažem da se mi dovijamo u uslovima ekonomske situacije koja postoji.
Koleginica Đerić je rekla, sada sam se setio, da nisam bio dovoljno drzak i bezobrazan da se na Vladi izborim za veći budžet. Ova Vlada nije takva da bi te osobine bile primarne prilikom dogovora o strukturi budžeta.
Rekao sam ono što je tačno, da sam više puta govorio na Vladi o potrebi ulaganja za obrazovanje i da Vlada čini svoje napore. Moramo biti svesni da je ekonomska kriza u svetu i da smo mi deo te krize sa svim svojim posledicama koje imamo.
Profesore Šami, stvarno činimo sve što je moguće. Voleo bih da je više, ali se ne može reći da ne činimo ništa ili da to što činimo ne daje odgovarajuće rezultate.

Izvolite, morate da se prijavite. Replika, gospodin Šami.

Gospodine ministre, uopšte nisam polemisao sa vama u smislu da ne treba da odgovarate kolegama poslanicima. Naravno da treba. Samo sam kazao da je bilo bolje da ste nešto malo više toga uspeli na Vladi da uradite.
Prvo, nisu vam tačne računice. Nemam ovde pri ruci onu knjižurinu budžeta, ali rashod budžeta je 844 milijardi. Podelite 114 sa time i dobićete šta ćete dobiti. U svakom slučaju, dobićete manje nego prošle godine. Prošle godine je bilo 14,3. Podelite 107 sa 350 i to je to.
Drugo, kada sam govorio o potrebi da se veća sredstva izdvajaju za talentovane učenike, stvarno nisam imao ni umu nikakvu zlu nameru. Niti pod tim većim sredstvima podrazumevam milijarde, bilione, trilione itd. Podrazumevam strašno male pare, i to su zapravo najbolja i jedina, a vi to dobro znate, jedina ulaganja. Moralo je u budžetu da se nađe mesta za malo više novca za rad sa talentovanim, i to nisu samo talentovani učenici u specijalnim školama, to su talentovani učenici u celoj zemlji Srbiji. Za njih je odvojeno, izračunao sam vam, otprilike 1,6 evra mesečno po glavi. Šesnaest ako ih ima samo hiljadu, ali uveren sam da ih ima mnogo više.
Prema tome, shvatite, bar to tako ja shvatam, mislim da po tom pitanju prosvete bi valjda svi trebalo da budemo na istoj strani, a to je strana dobrobiti naše dece, ništa drugo ne tražim.

Predstavnik poslaničke grupe SRS, poslanik Nikola Savić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta. Napraviću jednu malu digresiju, jedan uvod. Ovde se na najbolji način vidi kako i na koji način funkcioniše ova Skupština i kako se ponaša ova parlamentarna većina.
Naime, juče smo imali i razmatrali Predlog budžeta Republike Srbije za 2011. godinu.
(Predsednik: Samo da vas podsetim, na dnevnom redu je Odluka o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta.)
Upravo i dolazim do toga. Rekao sam, gospođo predsedavajuća da pravim jednu digresiju. Videćete iz moje diskusije na kraju da vam neću oduzimati vreme i neću koristiti sve vreme koje mi pripada po Poslovniku.
Kao što rekoh, juče smo razmatrali Predlog budžeta Republike Srbije za 2011. godinu i to u objedinjenoj raspravi sa još sedam drugih zakona, od kojih je jedan izuzetno važan zakon, a to je Zakon o PIO.
Danas imamo, po meni, jednu sasvim drugačiju situaciju, a to je da razmatramo dve tačke dnevnog reda, dve odluke. Znači, nisu čak ni zakoni, nego odluke, i to, svaku za sebe pojedinačno, znači ne u objedinjenoj raspravi. Da paradoks bude veći, ove obe tačke koje danas razmatramo posebno svaku za sebe, nose potpuno isti naslov – Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta. Razlika je samo u tome, u datumu kada je akt stigao pred poslanike Narodne skupštine. Razlika je samo i u imenu, odnosno dva imena. U jednom slučaju je gospodin Pavlović, a u drugom slučaju je gospođa Dimov.
Gospodin Pavlović se razrešava iz razloga što je prešao na drugo radno mesto koje predstavlja sukob interesa, a gospođa Dimov zbog odlaska u penziju. Inače, ove obe tačke dnevnog reda apsolutno su kompatibilne i apsolutno se odnose na drugu materiju, ali verovatno u onoj žurbi da progurate budžet i sve ono što je išlo zajedno sa njime, ispustili ste ili ste zaboravili na ove tačke koje su po prirodi stvari apsolutno kompatibilne i apsolutno saglasne da ih razmatrate zajedno.
Toliko samo o vašoj demokratičnosti. Sada ću se vratiti na ono o čemu želim da pričam. Iz tog razloga ću spojiti u svojoj diskusiji ove dve tačke dnevnog reda, na taj način, što se neću javljati dalje po sledećoj tački dnevnog reda, jer zaista smatram da nema smisla, pošto su apsolutno tačke iste i nose isti naslov, tretiraju istu materiju. Razlika je, kao što sam već rekao, u imenu i u datumu.
Vezano za samu tačku dnevnog reda, odnosno možemo slobodno reći, ovo sve što ću reći sada se odnosi na sledeću tačku dnevnog reda. Ponovo ću, gospodine ministre, izneti svoju principijelnu primedbu kod sastava Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koju sam tamo izneo i kod ovog Nacionalnog prosvetnog saveta.
Videli smo onda, a i vi ste podsetili ovde narodne poslanike da Nacionalni prosvetni savet ima duplo veći broj članova od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Znači, Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, a Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima dvadeset i jedanog člana. Mislim da je, kada je u pitanju Nacionalni prosvetni savet, pošto ima veći broj članova, Vlada imala mnogo veće mogućnosti da do izražaja dođe onaj korektivni faktor o kome sam ovde i govorio.
Naravno, to je sada stvar koja je iza nas. Mi ovde sada samo razrešavamo, još uvek ne biramo. Želim da verujem da, kada se budu popunjavala ova dva mesta u Nacionalnom prosvetnom savetu, da će ukoliko to bude zavisilo od Vlade i od ministara, ministarstva, da će možda povesti računa o ovome što sam govorio.
Ovde postoji veći manevarski prostor. U ovoj savet ulaze stručnjaci, odnosno svi profili prosvetnih radnika, od učitelja pa do doktora nauka i akademika. Tamo, pošto se radilo isključivo o Savetu za visoko obrazovanje, sigurno je da su tamo samo mogli da učestvuju ljudi sa visokim obrazovanjem, doktori nauka.
U ovaj savet, Nacionalni prosvetni savet mogu ući i ljudi iz Babušnice, iz Gadžinog i Vladičinog Hana, ljudi iz Koceljeve, ljudi iz Bajmoka, ljudi iz Malog Iđoša i iz svih krajeva Srbije, tako da o tome mora da se vodi računa. Opet, podsetiću na sastav ovog saveta, uz napomenu da sada ne birao njihove članove, vidimo opet da je tamo najveći broj tih ljudi iz Beograda i iz Vojvodine.
Opet ću se osvrnuti na deo, na kraj Republike iz kojeg dolazim, a dolazim iz Niša iz jugoistočne Srbije. U Nacionalnom prosvetnom savetu se iz Niša nalazi samo predstavnik Niškog univerziteta, i to, samo zato što zakon predviđa da svi univerziteti u Srbiji moraju imati svog predstavnika u ovom savetu. Taj član ovoga saveta je tako tamo, što bi se ono reklo, informacijski po difoltu, a da nije tako, da to zakon nije propisao, pitanje je da li bi se uopšte neko i našao iz Niša tamo.
Koliko se sećam, evo, sad mi je palo na pamet, mislim da se tamo nalazi i jedna učiteljica iz Leskovaca, ne mogu baš da se setim njenog imena i to bi bilo sve iz južne i jugoistočne Srbije. Mislim da je malo.
Još jednom ću vas podsetiti, gospodine ministre, da kada se bude se popunjavao ovaj savet ukoliko, naravno, postoje mogućnosti, da se povede računa da ti ljude ne moraju biti obavezno iz Beograda, nego iz nekih drugih delova Srbije.
Dakle, moja generalna primedba je opet slična, u stvari identična kao i kod ovog prethodnog saveta. Želeo bih ovde još na kraju da iskoristim vaše prisustvo, gospodine ministre, da vam uputim jedno konkretno pitanje – zbog čega se prosvetnim radnicima već zadnjih nekoliko godina ne isplaćuju jubilarne nagrade?
Pogledao sam ovaj predlog, odnosno stavke budžeta koje se odnose na to, predviđena su neka sredstva, zaista nisam stručnjak za ta ekonomska pitanja, ali koliko sam mogao da tamo primetim, ta sredstva nisu ni približno dovoljna da bi se to moglo učiniti u ovom budžetu.
Nažalost, znamo da ljudi koji rade u prosveti, to su uglavnom ljudi koji vole svoj posao, koji su posvećeni svojoj profesiji. Veliki broj njih je i preminuo ne primivši tu jubilarnu nagradu u zadnjih nekoliko godina. Moje pitanje bi bilo – da li će to biti u narednom periodu i da li će to Vlada i Ministarstvo ispoštovati?

Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, kolega Saviću. Izvinjavam se što vas nisam ni pre pomenuo kao neko ko učestvuje u ovoj raspravi o visokom obrazovanju, vi ste ovlašćeni predstavnik SRS.
Moram reći da pitanje jubilarne nagrade je pitanje, nažalost, ekonomske situacije, gde je potrebno novaca, ali i odredaba Zakona o budžetu. U prethodne dve godine Zakon o budžetu nije predvideo jubilarne nagrade za ljude zaposlene u prosveti, inače, odmah da vam kažem da delim vaš stav da bi oni trebalo da dobiju taj novac i vi ste videli da Vlada nije uskratila pravo, samo je rekla da u 2009. i 2010. godini za to nema odgovarajućeg novca, jer možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo. Za 2011. godinu, koliko znam, sredstva su obezbeđena i onda će se nastaviti.
Inače, trebalo bi ovih dana da potpišemo i protokol sa sindikatima o zaradama u 2011. godini, gde ćemo regulisati sva pitanja povećanja plata zaposlenih u sektoru obrazovanja u 2011. godini.
Kažem još jedanput, žao mi je što za prethodne dve godine nije bilo novca, ali to je deo, kako bih rekao, posledice svetske ekonomske krize, koja je i nas objektivno pogodila, i to je obaveza lokalne samouprave, a opet ako one ne dobiju novac kroz transfer onda, naravno, neće moći da isplate i zaposlenima taj novac. To je odgovor.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednica.

Gospođo Đukić Dejanović, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naizgled jedna odluka kao pro forma da se razrešava, odnosno da prestaje funkcija jednom od članova Nacionalnog prosvetnog saveta, ali ja sada kada budem govorila, gospodine ministre, o dotičnom gospodinu Slobodanu Pavloviću, čija odluka je sada na dnevnom redu, zbog toga što je Odbor ustanovio, na osnovu zakonskih odredbi, da je on u sukobu interesa i da ne može da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta, moraću da napravim jedan uvod i da iznesem podatke o kojima javnost gotovo ništa ne zna i onda ćete videti, gospodine ministre, da i u prosveti, baš kao i u svim strukturama našeg društva, postoje segmenti korupcije i onoga što se zove nečasno postupanje.
Naravno, zbog toga postoji i prosvetna inspekcija i nadležni organi koji to rade. Na kraju, nedavno je i u visokoškolskoj ustanovi u kojoj je zaposlen i profesor Goran Mihajlović, poslanik SRS, bilo reči, odnosno pokrenuta je jedna slična inicijativa od strane studenata.
Da bi vam, uvažene kolege narodni poslanici, predstavila o kakvom se čoveku radi i kakva je to bruka za profesiju koju zastupa gospodin ministar i kojom se mnogi od vas bave, da li su u osnovnim, srednjim školama, u visokoškolskim ustanovama, reći ću vam da bi sve bilo gurnuto pod tepih da nije bilo jednog hrabrog mladića koji je, sada već davne 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole u Beogradu, razotkrio, odnosno pokrenuo aferu vezanu za gospodina Slobodana Pavlovića, kome prestaje sada funkcija.
Naravno, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je u članu 13. da Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, ranije je bilo 42. Narodna skupština, čuli ste od kolege Savića, o tome je govorio i gospodin ministar, bira te ljude na predlog ovlašćenih predlagača na vreme od šest godina.
Osim toga što je ustanovljeno, kolega Savić je u ime SRS imao primedbu na teritorijalnu zastupljenost, zakon je jasno predvideo da ti predlagači koji daju članove Nacionalnog prosvetnog saveta su Državni univerzitet u Novom Pazaru, Sociološko društvo Srbije, visokoškolske ustanove strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, koje daju svaki po jednog člana u Savetu i, između ostalih, gospodine ministre, iz Zajednice srednjih stručnih škola sada imaju pravo na dva člana, umesto četiri, na koliko su imali po onom starom zakonu.
Ovaj gospodin Slobodan Pavlović je na mesto člana tog novoustanovljenog, 23. maja 2005. godine, Nacionalnog prosvetnog saveta, izabran kao predstavnik Zajednice stručnih škola, je li tako, Srbije.
Zašto, dame i gospodo, njemu sada ovom odlukom prestaje mandat? Zato što je on u sukobu interesa, jer je u međuvremenu on prestao da radi u Pravno-birotehničkoj školi, gde je bio direktor, u Beogradu, i otišao je za redaktora, odnosno za jednog od urednika u Zavodu za udžbenike, kod direktora našeg već odavno bivšeg kolege Miroljuba Albijanića.
Da se vratim na ovog hrabrog učenika 2007. godine, Ivana Ninića, koji je kasnije, zbog činjenice da se i opredelio da se, kao čovek koji je napunio 18 godina, učlani u SRS zato što se izričito bori protiv svakog vida kriminala i korupcije, pa je sada i na čelu Antikorupcijskog tima SRS, u međuvremenu objavio knjigu, gospodine ministre, koju sam jednom prilikom poklonila Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade, "Revizija demokratije", argumentovano, dokumentovano, sve zloupotrebe, sve mahinacije od dolaska DOS na vlast, od 2000. godine do momenta dok je objavio knjigu, a on je o Slobodanu Pavloviću govorio i pisao kada ni vi niste znali ko je taj čovek i kada niko nije ni sanjao, dame i gospodo, da će on jednog dana i njegovo ime da se spominje na sednici Narodne skupštine i uopšte da će o njemu da se raspravlja.
Ivan Ninić je 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole, prijavio Ministarstvu prosvete i budžetskoj inspekciji da osnovano sumnja da je direktor njegove škole Slobodan Pavlović, o kome mi danas ovde govorimo, zloupotrebio položaj direktora i da je u kasi škole manjak od 7,5 miliona dinara, gospodine ministre. Da ne bi sve to ostalo tako, taj hrabri mladi čovek Ivan Ninić se obratio nadležnim državnim organima i oni su došli da vide o čemu se radi. On je u isto vreme želeo da to argumentuje i, naravno, znate kako je to u školi kada direktori vrše pritisak i na učenike i na đake, možda je imao podršku svojih kolega, svojih drugova i drugarica, možda nije, ali on je hteo hrabro da ide do kraja u svemu tome.
Posle toga nadležni organi, dakle, opštinsko javno tužilaštvo je pokrenulo postupak i sudija za prekršaje, pošto je budžetska inspekcija utvrdila da je mladi gospodin Ivan Ninić, tada učenik Pravno-birotehničke škole, u pravu, kaznila je sa 300.000 dinara školu, a Pavlovića sa 50.000 dinara.
Po krivičnim prijavama gospodina Ivana Ninića, prvi opštinski javni tužilac otvorio je postupak protiv Pavlovića, trenutno je u toku veštačenje i sve ovo je moralo da bude kasnije poznato Miloljubu Albijaniću, koji je iz poslaničkih klupa brzo pohitao za boljim položajem, verovatno, i boljom platom, šta će on u poslaničkim klupama, to je njemu verovatno dosadno, nema šta radi, a bio je jedno vreme i potpredsednik Skupštine, da ide za direktora Zavoda za izdavanje udžbenika.
Znate, kada je došao na tu odgovornu funkciju, naš bivši kolega Miloljub Albijanić je morao da zna koga prima u ustanovu i ko je taj i sa kakvom reputacijom. On je to morao da zna, što kaže gospodin Krasić, zato ga je i primio, ali da je to bio neki normalan tok morao je da zna. Ako nije znao ko je Slobodan Pavlović kada ga je postavljao na mesto urednika, odnosno urednika redakcije u Zavodu za izdavanje udžbenika, to je sve mogao da sazna od mladog gospodina Ivana Ninića. On mu je napisao pismo i rekao mu je: "Gospodine Albijaniću, ja sam kao učenik Pravno-birotehničke škole reagovao, pozvao budžetsku inspekciju, direktor je proneverio sedam i po miliona dinara, budžetska inspekcija je to ustanovila, sudija za prekršaje ga je kaznio…"
Znate šta je njemu, gospodine ministre, odgovorio Albijanić? U pismo je rekao: ''Pa da, takav čovek i sa takvim referencama je potreban ovoj ustanovi'', citiram doslovce. Znači, Albijaniću je u Zavodu za udžbenike potreban čovek koji vrši proneveru, jer nije Slobodan Pavlović, mi ga zato razrešavamo sada, logično je, on više nije predstavnik onoga što je bio u Nacionalnom savetu, iz zajednice stručnih škola. On nije otišao sa mesta direktora u avgustu mesecu 2009. godine zato što je on to hteo, nego pod pritiskom, jer je tužilaštvo počelo da radi svoj posao.
Dakle, sada je u toku veštačenje i dalje se nastavlja to i videćemo kakav će biti epilog, ako sudije budu radile po tim materijalnim dokazima, ali ga je vrlo širokogrudo i bez konkursa, gospodine ministre, Albijanić primio ovamo.
O čemu mi onda pričamo? Znate, sutra će da ispliva neka druga afera. Promeniće se sastav ovog nacionalnog saveta, doći će neki drugi. Zar je trebalo da ovakvi ljudi sede tamo?
Molim vas, ako je on, Ivan Ninić, zbog toga što je otkrio aferu, koji je kasnije počeo da piše za naš stranački liste "Velika Srbija", kada se učlanio u SRS, mnogi nisu hteli da ga čuju, ali je došao u stranku koja se jedina istinski bori protiv svakog vida kriminala i korupcije.
Napisao je još pre tri godine članak pod naslovom, to je bilo u našem časopisu "Velika Srbija", "Lik i delo Srećka Šojića". Ne ovog Šojića Laneta Gutovića u Pavićevoj seriji, da ne pomislite, ne ni kasnije ovog Šojića Tomislava Nikolića, koji je ukrao mandate i pare u SRS, pa on dobio nadimak da je Srećko Šojić, nego o Šojiću ovom, a vidite koliko Šojića ima u Srbiji, kako je to vešto Pavić prikazao u svojoj seriji, o Šojiću Slobodanu Pavloviću, koji je sa funkcije i sa mesta direktora Pravno-birotehničke škole počinio osnovano krivično delo.
Nećemo da prejudiciramo, ni gospodin Ivan Ninić, kao podnosilac krivične prijave, odluku, odnosno presudu nadležnog organa, odnosno suda, ali molim vas, ako je sudija za prekršaje i budžetska inspekcija to ustanovila.
Šta ja sad ovde imam ispred sebe? Imam imovinsku kartu Agencije za borbu protiv korupcije Slobodana Pavlovića. Gospodo, mi danas, 24. decembra 2010. godine, ovog čoveka odlukom treba da razrešimo, odnosno u danu za glasanje, znači sledeće nedelje 29, sa mesta člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a on to nije mogao da bude od 2009. godine, kada je podneo ostavku. Odbor nije bio u situaciji da radi, jer predlog nije stigao, sve to sporo ide, gospođo Đukić Dejanović, vi to vrlo dobro znate, kao i da razni opstruišu rad Narodne skupštine.
Sad pošto se desilo da je tek danas ovde ova odluka, šta ćemo sa ovim novcem koji Pavlović prima, kao član Nacionalnog prosvetnog saveta, a da on više nije imao, jer je utvrđeno da je on u sukobu interesa, prava da tamo bude? Koliki je taj iznos? On je prijavio 41.255 dinara. Plata kod Albijanića mu je bila u trenutku kada je to prijavio, kada je primljen bez konkursa, 90.940 dinara. Sada za godinu i više dana, da li će Pavlović da vrati ovaj novac, gospodine ministre?
Kolika je plata jednog prosvetnog radnika? Ljudi grcaju. Kod mene u Kragujevcu, u Šumadiji, mi moramo sada, to je danas na sednici Skupštine grada Kragujevca, između ostalog, tema dnevnog reda, da pravimo drugačiju mrežu osnovnih škola.
Zna to gospođa Đukić Dejanović, jer nam umiru šumadijska sela. Odumiru, nema dece. U selu Božurnja kod Topole je ugašena škola koja je proslavila sto godina, jer nema jednog jedinog đaka. Da ne govorim o odeljenjima po drugim selima i u mestima, odakle su poreklom iz Račanskog čuvenog Voždovog kraja i moji preci. Nema, jednostavno mora da se prekomponuje, pa đaci iz jedne idu u drugu.
Čovek koji je bio u Nacionalnom prosvetnom savetu, koji je trebalo time da se bavi, zloupotrebio je položaj. Šta je još radio? U kafani, odnosno u restoranu ''Madera'' je troškario sve ove pare, računi su bili od 50 do 70 hiljada. Nije džabe, opet kažem da se izvinjavam gospodinu Paviću, da ne misli ništa ovaj doajen srpskog glumišta da govorim o njemu, zato je gospodin Ninić napisao "Lik i delo Srećka Šojića". Znate šta je navodio u tim računima koje je Pavlović plaćao u Maderi, od 50 do 70 hiljada dinara? Između ostalog fakturisan je i bakšiš. To i Šojić radi u seriji, i u "Tesnoj koži" i kasnije u "Beloj lađi".
Molim vas, dokle je otišla Srbija i kakva je naša stvarnost? Šta mi sada da radimo, gospodine Obradoviću? Ko će? Ovo ne može nadležni organ da radi, pred kojim je postupak pokrenuo gospodin Ivan Ninić. On će da ustanovi ili neće da ustanovi, ali kažem u toku je veštačenje. Kakva zakonska sankcija sledi?
Za ovo nema nikakve zakonske sankcije. On otišao kod Albijanića, dobio mesto bez konkursa, primio je, izračunajte i sami, to je prijavljeno u imovinskoj karti. Da reaguje Agencija za borbu protiv korupcije, ne može. Je li tako? A koji je to nadležni organ? Da li je to sada inspekcija koju će da mu naloži Ministarstvo prosvete, gospodine Obradoviću, jer on je nezakonito primao novac od avgusta 2009. godine?
Dakle, ovo je jedan veliki skandal. Završavam, da ne mislite da sam pristrasna, jer je u pitanju član SRS, ali taj mladi čovek je na čelu našeg antikorupcijskog tima i mnogo je stvari pokrenuo i njegovim tragom idu, na kraju krajeva, u mnogim slučajevima, i gospođa Barać i mnogi drugi koji pišu, da li je "Pištaljka" ili nešto drugo.
Molim vas, povedite računa o ovome i sada ovaj slučaj mora da se reši. Njemu će da prestane funkcija, ali šta ćemo sa iznosom i šta ćemo sa činjenicom ko će to da razotkrije što je on tamo primljen i radi taj posao u Zavodu za izdavanje udžbenika bez konkursa?
U svakom slučaju, na kraju želim da pozovem sve hrabre ljude, sve učenike, sve studente, bilo je takvih slučajeva i na Visokoj mašinskoj školi u Trsteniku, gde predaje gospodin Mihajlović, i vi ste upoznati sa tim, pa na kraju krajeva i u drugim gradovima u Srbiji, da se odvaže da slede put ovakvog jednog mladog čoveka, koji je onda bio srednjoškolac, gospodina Ivana Ninića, a sada je student Pravnog fakulteta, koji je odgovorno i odlučno krenuo i ustao protiv kriminala i korupcije u školi u kojoj je bio samo običan đak.