Zahvaljujem. Poštovana predsednice, gospođo ministarka, takođe smo podneli amandman na član 3. kojim smo predložili da se garancije koje država Srbija izda JAT smanje. Apsolutno je neprihvatljivo da država izdaje garancije za novo zaduženje JAT u iznosu od 140 miliona evra.

Smatramo da država treba da proda nacionalnog avio-prevoznika, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja, jer se pokazalo da je JAT veliki gubitaš, da izuzetno neracionalno posluje. U prilog tome govori činjenica da je pre nekoliko dana smenjeno rukovodstvo JAT.

Samo prošle godine gubirak JAT ja bio oko 23 miliona evra, a procenjuje se da će ove godine taj gubitak biti preko 25 miliona evra. Imali ste ponude koje niste iskoristili od ruskih i indijskih avio-kompanija. Da ste prihvatili te ponude za kupovinu i za strateško partnerstvo, JAT bi se sada verovatno razvijao u regionalnog lidera u avio-saobraćaju, a ne bi stagnirao i opterećivao budžet Srbije, odnosno sve građane Srbije. Zato mislim da je apsolutno neprihvatljivo da se izda ova garancija. Pozivamo vas da prihvatite ovaj amandman.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji ima reč.

Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovaj kredit sa Svetskom bankom, najblaže rečeno, nije povoljan za Republiku Srbiju. Pre svega, radi se o libor kamati koja je sada na šest meseci 0,46% i može se reći da je relativno povoljna. Međutim, tu je i varijabilna marža, ne zna se kakvog iznosa, to ne piše, nismo videli, a podsetiću vas da je libor, to sigurno znate, 2000. godine iznosio preko 6%. Tako da, ako kredit traje do 2029. godine sve je moguće, moguće je da libor ponovo bude šestomesečni preko 6%.

Takođe, smatramo da u obrazloženju gde se navodi zašto se odbija ovaj naš amandman se kaže da će ovih 100 miliona evra, o kojima se radi u amandmanu, dovesti do odgovarajućeg pravnog okvira promovisanja mere za povećanje konkurencije na tržištu Republike Srbije. Tih 100 miliona evra, zbog javnosti ću reći, je usmereno ka

jednoj vrsti razvoja privatnog, što nemamo ništa protiv, i finansijskog sektora. Tu dolazimo do osnovne svrhe ovog amandmana. Ovde se uzimaju pare za razvoj stranih banaka na teritoriji Republike Srbije ili banka iz EU koje su monopolisti i koje upravo uz pomoć bivšeg guvernera nisu dozvoljavale da se bilo kakva konkurencija koja nije iz EU pojavi u finansijskom sektoru.

Pre svega tu mislim na ruske banke koje su godinama pokušavale da uđu na ovo tržište i ne vidim razlog zašto se konkurencija u finansijskom sektoru ne bi pojavila i sa druge strane, tzv. alternative po kojoj je EU sve što postoji u ekonomskom smislu.

Tako da, ako znamo da su najveće kamate u Evropi, posle moldavskih, u Republici Srbiji, ako znamo da je bankarski sektor iz EU koji se ovde monopolistički ponaša, toliko drzak da poluotvoreno preti guverneru Šoškuću, koji pokušava da uvede neki red novim zakonom, onda jasno da se ne može raditi o nikakvoj konkurenciji, o nikakvoj vrsti regulisanja finansijskog sektora, već još jednom ispunjavanju jedne vrste ekonomskog pritiska iz EU.

Da sam u pravu i da smo mi u pravu pokazuje i sama činjenica da se budžet poziva na nekakvu patetičnu izjavu Aki komuniteru o usklađenosti sa evropskom regulativom u trenutku kada EU nije u stanju da donese prvi budžet posle Lisabonskog ugovora, već mora da budžet iz 2010. godine podeli na 12 meseci i da tako faktički finansira sledeću godinu.

Dakle, postoji razlika između realnosti, postoji razlika između fraza o EU da nema alternativu i mi smatramo da se sredstva mogu mnogo bolje upotrebiti - za socijalne potrebe, za davanje subvencija privredi, za davanje subvencija poljoprivredi, za podizanje učeničkog i studentskog standarda i što to ne reći i tu ćemo pokazati da se ne slažemo sa još jednom lažnom dogomom, a to je dogma da ne treba povećati penzije za vreme krize. Mi smatramo da treba i daću vam primer Ruske federacije gde su se povećavale penzije za vreme krize i sada oni imaju, vi to sigurno znate, vaš kolega ministar Kudrin je to naveo, imaće rast bruto domaćeg proizvoda oko 4%.

Dakle, nije ništa strašno, ako se pomaže onima kojima je najteže u krizi penzionerima, ako se daju dodaci onima koji su socijalno ugroženi, već naprotiv može se postaviti u ekonomskom smislu i sa druge strane taj problem i videti da povećana potrošnja u vezi domaćih preduzeća dovodi do jednog rasta privrede, makar se to desilo u Rusiji. Razmislite o tome, a nemojte slepo da sledite Svetsku banku, MMF i EU. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Izvolite, gospodine Munjiću.

U član 3. dakle, deo pod b. u tabeli 2. predviđa se kao prva tačka milijardu i 650 miliona dinara za rekonstrukciju objekta Palata pravde u Beogradu. Dakle, iz kredita od Evropske investicione banke predviđa se finansiranje, odnosno rekonstrukcija Palate pravde.

Ovim amandmanom sam tražio da se jednostavno ova tačka eliminiše iz ove tabele b. Smatram da u vreme ovakve ekonomske krize i ovakve nedaće i nesreće koja je sa ovom vlašću zadesila građane Srbije zaista je deplasirano da se radi rekonstrukcija jednog objekta, pa bila to i Palata pravde.

Trebalo bi zaista čitav, dan gospođo ministre, kada bismo nabrajali šta je sve preče da se finansira od rekonstrukcije Palate pravde. Zaista bi dugo, dugo imali da nabrajamo sve one stavke, sve one stvari koji u ovom momentu preče bilo uraditi nego ovo. Međutim, ovo nije prvi put da ova Vlada radi tzv. budžet kompromisa.

Jasno je nama da treba zadovoljiti sva ministarstva, treba zadovoljiti apetite ministara, treba zadovoljiti apetite političkih partija, međutim u obrazloženju ne prihvatanja amandmana Vlada kaže da je ova Palate pravde građena po nekom skeletnom sistemu gradnje sa mnogo stakla, da klimatizacija nije dobra, da leti su zaista velike vrućine prilikom održavanja suđenja itd.

Znate, siguran sam da svi oni ljudi koji u Palatu pravde dolaze praznih stomaka, a žedni pravde, ne verujem da bi primetili kada budete uradili rekonstrukciju ovog objekta da će ona imati klimu. Njih interesuje nešto drugo, a izgradnja i rekonstrukcija Palate pravde i Tužilaštva košta građane Srbije pet milijardi dinara ili oko 45 miliona evra.

Mogli ste da vidite u jutrošnjem prilogu na državnoj televiziji da jedna severno evropska država u svom budžetu za 2011. godinu nije predvidela novčana sredstva čak ni za izgradnju putne infrastrukture za 2011. godinu, a vi predviđate za neke druge stvari i zaista ovo nije u najboljem rečeno, ovo uopšte nije domaćinsko poslovanje ove Vlade. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani SRS imaju za cilj smanjenje javne potrošnje i svakako smanjenje deficita koji je neverovatnih 120 milijardi 519.908.000 dinara.

U članu 3. deo pod b), tabela 2, predvideli ste da će Republika Srbija 2011. godini odobriti projekat i programske zajmove do iznosa od 409.382.332.888 dinara i to zaduživanjem kod raznih belosvetskih banaka.

Između ostalog, kod EIB planirate zaduženje od 73.700.000.000 dinara i za izgradnju Republičkog javnog tužilaštva, u Ulici Kneza Miloša u Beogradu, planirate 1.650.000.000 dinara ili 15 miliona evra.

Mi u SRS smatramo da je u ovom momentu to apsolutno nepotreban trošak i zato smo predložili da se ova stavka briše, s obzirom na činjenicu da su predstavnici Republičkog javnog tužilaštva i sad negde smešteni, ne rade na ulici. Možda su u nekom pomalo skučenom prostoru, ali u svakom slučaju imaju neki prostor. Čak znamo da nije skučen i da imaju poprilično dobre uslove za rad.

Sa druge strane, Vlada je predložila, a Skupština prihvatila da je broj tužilaca smanjen za 800 u Srbiji. Pitanje takođe jednog troška koji je iskazan u ovom budžetu je ko će snositi odgovornost zato što tih 800 tužilaca, koji nisu rezizabrani, već više od godinu dana primaju platu i ne rade? To je takođe jedan od nameta na ovaj budžet i govori o tome da ste vi neodgovorna, neozbiljna i štetočinska vlast i to najbolje pokazuje ovaj budžet, a i vaše ćutanje na sve naše komentare, gospođo Dragutinović. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, žao mi je što ste novac građana Srbije koji dolazi u budžet izjednačili sa maskom. Znate kada ga puno ima kako se on koristi.

Evo i ovde 15 miliona evra za izgradnju zgrade Republičkog javnog tužilaštva u ulici u Kneza Miloša u Beogradu i sada nam objašnjavate nama koji umemo da čitamo i koji po nešto o tome i znamo, da je Tužilaštvo osnovano 2008. godine. Mislio sam da je osnovano u 14. veku, kada je neko u ime kralja u to vreme radio neke poslove, a kasnije se to pretvorilo i u zaštitu državnih interesa, a ne 2008. godine. Za vas 2000. je nulta godina. Da li ovaj svet počinje od 2000. godine ili je nešto ranije?

Vi ste ovde analizirali budžete Lazara Pačua. Pored toga što ste dobro to apsolvirali, verovatno iz onog što smo mi rekli mi smo vas ocenili da ste dobro shvatili. Otiđite nekad u neko od naših sela i to požurite dok još uvek ima tamo

građana, pa ćete videti, pitajte ih da li će kada imaju priliku da kupe jednu njivu ili da dovršavaju sobu ili nešto renoviraju, šta će oni da urade? Isto tako bi trebala Vlada Republike Srbije da se ponaša. Na stranu to kakva nam je reforma pravosuđa. Ne govorim o tome uopšte, nego o tome šta je prioritetnije u ovim teškim vremenima.

Što neko od mojih kolega reče, moglo bi pola dana da se nabraja šta bi i gde bi sve pre trebalo uložiti novac, nego što je u rekonstrukciju zgrade ili potpunu izgradnju zgrade. U obrazloženju još navodite kako bi taj novac treba iskoristi za izgradnju specijalnog suda, da bude blizina, da bude sve u najboljem radu.

Možda bi za građane Srbije najbolje bilo da se u budžet Republike Srbije prikupi novac samo za plate onih koji moraju da obavljaju određene funkcije. Jer, od 15 miliona evra, koliko je predviđeno za izgradnju zgrade i tužilaštva, jedno pet miliona će da završi u nekim džepovima gde pospešuje i razvija korupciju i kriminal. Zato bi bilo bolje da se ne izgrađuje i mnogi od toga imaju koristi, a vi na sve to ćutite. Ne smete tako da gledate, jer ćete vi jednog dana biti odgovorni.

Nije uzalud rečeno da ste samo vi zadovoljni ovim budžetom, a ja mislim da biste vi trebali da imate najmanje razloga da budete zadovoljni. Zaista je to tako. Jer, ovo nisu ni vaša ni moja sredstva. Ovo su sredstva svih građana a vi, sa pozicije ministra finansija, morate da vodite o njima računa.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.