Gospođo predsednice, recite mi, molim vas, koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi SRS?
(Predsednik: 44 minuta.)
Hvala puno.
Ovaj amandman sličan je ostalim amandmanima koje je poslanički klub SRS podneo na član 3. Stav našeg poslaničkog kluba je da u teškim godinama krize je neophodno istinski primeniti princip štednje.
U svom kratkom obraćanju Narodnoj skupštini, predstavljajući budžet za 2011. godinu, premijer Cvetković je istakao da se Vlada rukovodila ključnim principima – štednje i razvoja. Međutim, stvarno stanje, kada pogledate Predlog zakona o budžetu, pokazuje drugačije.
Mi smo ovim amandmanom predložili da se odustane od kredita namenjenog za programsku podršku budžetu u iznosu od 25,5 milijardi dinara ili 250 miliona evra koji je predviđen članom 3. deo b) pod rednim brojem 7. Radi se o kreditu od poslovnih banaka u različitim valutama. U toku prošlih nekoliko godina je bila praksa da se uzimaju krediti za podršku budžetu za različite namene.
Ovde je sada napisano da se radi o programskoj podršci budžetu, a to govori u prilog tome da skoro nijedan projekat ne može da se realizuje a da se ne uzme kredit. To samo potvrđuje konstataciju da postoji namera da se i dalje troši daleko više od onoga čime se realno raspolaže, a to već nije poštovanje principa štednje.
Mnogo puta, prilikom usvajanja raznih zakona o zajmovima, poslanici SRS ukazivali su da to nije rešenje i da se stvaraju dugovi budućim generacijama. Odgovor ministra finansija uvek je bio isti – mi nismo previše zaduženi i uvek su vršena poređenja sa nekim drugim državama. O situaciji u drugim državama neka brinu oni koji su preuzeli odgovornost za vršenje vlasti u tim državama, a ovde se zna ko treba da vodi računa i ko treba da brine. Svako zna čime raspolaže i kakve mogućnosti ima, na koji će način svoje dugove vraćati ili će možda doći u stanje prezaduženosti.
Dok još ima vremena, treba prestati sa ustaljenom praksom neprekidnog uzimanja kredita, jer će se u suprotnom Srbija naći u još većim problemima. Situacija je ionako već ozbiljna. Privreda je u jako lošem stanju, građani na ivici izdržljivosti, bez mogućnosti da redovno plaćaju svoje obaveze državi u vidu poreza, bez mogućnosti da se zaposle, a država više nema šta da prodaje.
45/1 AD/IP 19,30-19,40
Verovatno će se u ovoj godini prodati i Telekom, možda još nešto malo od onoga što je ostalo da vredi, tako da posle, možda, predstavnici vlasti imaju kuda, ali građani Srbije nemaju rezervnu domovinu. Zato je obaveza vlasti da se potrudi da je sačuva na što zdravijim nogama, a ne da napravi velikog dužnika.
U obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, napisano je da je članom 5. Zakona o javnom dugu propisano da se Republika Srbija može zadužiti, između ostalog, radi finansiranja budžetskog deficita.
Naravno, da može, ali pitanje je – da li uvek treba i da li je to opravdano.