Iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju kao zameniku poslaničke grupe i još minut i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Evo dokaza da se radi o protivustavnoj odredbi. Vi ste tamo napisali da je ta odluka VSS u ovom postupku ponovnog preispitivanja odluka, da ona nakon prigovora ili nakon iscrpljivanja roka za prigovor, ako se on propusti, postaje pravosnažna. Kako je to moguće? Po meni to apsolutno nije moguće, bar ne ako se izričito poštuje odredba člana 148. Ustava, kada je reč o razrešenju sudija. Nema šanse da bude pravosnažna.

Jedan pravni akt, kao što je Ustav, koji je najviši pravni akt ove države, konstituiše pravo žalbe na takvu odluku. Nema pravosnažnosti. Ne može da postoji pravosnažnost dok se ne iscrpi pravo žalbe. Kako može prigovor da konstituiše pravosnažnu odluku kod VSS? Gde ste to čuli? Gde ste tako nešto naučili i gde su vaši saradnici, koji su vam to pisali, naučili? To nema šanse da bude. U stvari, to je upravno pravo, to uopšte nije pravosuđe, ali vi ne znate elemente upravnog prava.

Dakle, ili zakon ili Ustav mogu predvideti pravo žalbe na određenu odluku. U ovom konkretnom slučaju to pravo je predviđeno i zakonom i Ustavom RS. Odluka pred kojom stoji pravo žalbe ne može, dok se pravo žalbe ne iscrpi, da bude pravosnažna, da se na glavu popenjete. Nema šanse to da napišete.

Ponavljam, vi ste mogli da predvidite i prigovor, mogli smo i ranije u zakonu da predvidimo taj prigovor, niste se setili, okej, niko nema niša protiv toga da u samom postupku pred VSS postoji neka faza prigovora itd. Nije to problem. Problem je kako vi upotrebljavate taj prigovor i kakvo mu značenje dajete. Vi, s jedne strane, njime suspendujete žalbe pred Ustavnim sudom, koje su u toku, što je takođe pravno nemoguće i, s druge strane, vi upotrebljavate taj prigovor da pomoću njega dođete do konstrukcije pravosnažne odluke pred VSS. Toga nema, to ne može da bude.

Zato smo tražili da se izbriše reč:"pravosnažno", to što ste napisali, jer je to apsolutno nemoguće. Mene čudi da moje kolege iz Zakonodavnog odbora nisu sve složne bile u oceni da su ti vaši predlozi apsolutno pravno nemogući. Ne može da se napiše to što ste vi uradili. Vi pokušavate da rešite jedan problem u društvu predlaganjem propisa Narodnoj skupštini koji je neustavan, nakaradan i teško izvodljiv u praksi, sa stavljanjem u neravnopravan položaj subjekata, pa ćete se onda naći u čudu kada za neko vreme budete morali ovaj propis da menjate, zato što će taj isti Ustavni sud da kaže da je ovo neustavno. To je ono sa čime ćete se vi suočiti. Nema načina da se izvrši pritisak na Ustavni sud kod ovako očigledne neustavnosti. Vi vrlo dobro znate da će za šest meseci ili godinu dana, od danas, Ustavni sud suspendovati ove odredbe. Šta ćete onda da radite?

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, podržavajući amandman DSS, želim da istaknem još jedanput, mada je proteklih dana i u raspravi u načelu bilo dosta govora o ovom Predlogu zakona. Jednostavno, ništa nije dobro kada je u pitanju ovaj predlog zakona. Naravno, Nova Srbija ovako rešenje, ne da ne može da podrži, nego imamo jedan osuđujući karakter da se opšte može pomisliti da se donosi ovakav predlog zakona.

Neverovatno je i to da su potpuno pomešani lončići. S jedne strane, imamo Vladu koja nekakvom uredbom uvodi nešto što nije zakonsko rešenje. Naime, neizabrane sudije primaju i dalje lične dohotke, iako je strogo zakonom predviđeno da postavljena, izabrana i imenovana lica, kada im prestane funkcija, mogu primati nadoknadu šest meseci i, samo u slučaju ako je nekome od tih neizabranih lica ostalo još šest meseci do penzije, onda se taj rok može prolongirati do godinu dana.

Praktično, Vlada je priznala svoju grešku kod ovih ljudi, jer podržava da u nedogled ta lica primaju lične dohotke. Sada imamo nonses. S jedne strane, imamo zatrpani Ustavni sud, koji ima žalbe svih ovih neizabranih lica koja imaju pravo na to i imamo Vladu koja isplaćuje neizabranim sudijama lične dohotke, obzirom da se ovo ne bi rešilo ni tri, četiri godine, pitanje kada bi to prestalo i da li bi uopšte prestalo. Sada imamo situaciju da se pojavljuje jedan totalni pravni vakum.

Gospođo ministre, da li neko u Vladi razmišlja kako je tim ljudima koji su godinama nosili pravosudne funkcije u svojim mestima, koji su u nekim najboljim godinama došli u situaciju, a reći ću vam da je njih sramota da izađu na ulicu. Oni očekuju da Ustavni sud nešto reši u njihovu korist. To je jako sporo, a nije prijatno

kada se među građanima Srbije, gde ste do pre samo godinu dana dostojno šetali ulicama grada, gde ste predstavljali sudsku vlast, odjedanput su ti ljudi van svih tokova.

Sada imamo situaciju da Vlada ovakvim predlogom zakona uvodi dodatnu konfuziju, da se nešto što može da se reši pred Ustavnim sudom, pretače u prigovor.

15/1 BD/VK 12,35-12,45

U raspravi u načelu sam rekao – i ako rešite to prigovorom, opet postoji mogućnost ustavne žalbe. Šta ćemo ako vi rešite na isti način, a onda ti ljudi posle dve-tri godine ne ostvare svoje pravo? Da li ćete vi, u momentu kada rešite prigovorom, obustaviti primanje ličnih dohodaka, koji u kontinuitetu traju?

Po meni, vi niste imali pravo na to. Vi ste to morali da prekinete, a ukoliko neko ostvari svoje pravo kod Ustavnog suda i po nekim redovnim pravnim sredstvima, žalbama, pravnim lekovima, onda svaki pojedinac može da podnese tužbu za naknadu štete, jer je bio oštećen zato što u periodu od godinu, dve, tri nije primao lični dohodak.

To je valjda pravni put, to je valjda neko pravo. Ovako, imamo situaciju da će ova lica primati u kontinuitetu lične dohotke, da građani Srbije moraju da plaćaju poreznici obveznici nečiju grešku. Gde je tu kraj? Kraja jednostavno nema, a ono što je najgore, ovakvim predlogom zakona se Ustav stavlja van snage. To je ono što je najopasnije, to je ono što uvodi pravnu nesigurnost, to je nešto zašta sigurno građani Srbije i uopšte bilo ko, ko u struci ne može da bude oduševljen, jer ako ovako može da se uradi, na ovakav način, sa ovakvim predlogom zakona, onda šta je sa osnovnim ljudskim pravima, šta je sa pravnom državom i vladavinom prava? Hvala vam.

Pet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić i Milica Radović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Milica Radović.

Poštovana gospođo ministar, ovo je stvarno neverovatan član, ali moram da priznam da on nije toliko neverovatan koliko je neverovatan član 6. Sada će, vi kažete, Visoki savet sudstva u stalnom sastavu da preispita sve odluke koje je doneo Visoki sastav sudstva u privremenom sastavu, znači njegov prethodnik, kako, naravno, samim izabranim, tako i o neizabranim sudijama.

Moram da vam kažem da mi ne bi imali ništa protiv ovog člana da celokupan postupak donošenja odluka nije bio bez ogromnih nedostataka. Sve to bi imalo smisla da je celokupan postupak bio regularan, ali kako uopšte govoriti o bilo kakvoj regularnosti u samom postupku, ukoliko Visoki savet sudstva odlučuje u nepotpunom sastavu, a znamo da Visoki savet sudstva nije smeo da bude konstituisan dok poslednji član Visokog saveta sudstva nije bio izabran? Jako dobro znate o čemu govorim. Kako možemo da govorimo o pravilnosti u samom postupku, kada je jasno da su određeni članovi Visokog saveta sudstva bili u direktnom sukobu interesa kada su birali ili učestvovali u izboru svojih bližih rođaka u sudskoj instanci, odnosno više sudske instance?

Kako je moguće da je rad Visokog saveta sudstva proglašen tajnom, kada znamo da je to potpuno suprotno samom Ustavu? O kakvoj pravilnosti ovde govorimo, kada znamo da princip ravnopravnosti nije bio prisutan, ni u jednom članu za kandidata za sudiju se nije raspravljalo? U krajnjem slučaju, i da kažete da se raspravljalo, da li je postojalo rangiranje, da li su postojale rang liste? Naravno da nisu. Da li su uopšte utvrđene prosečne statističke vrednosti rezultata rada pojedinih sudija? Naravno da nisu.

Ovde je na delu očigledno bilo neslućeno proizvoljno odlučivanje, koje nas je dovelo do ovoga gde se danas nalazimo. Zbog javnosti ću da objasnim šta sam sada rekla. To vam je isto kao kada bi ovaj parlament sa, recimo, 50 poslanika izglasao neki

neverovatno loš zakon, onda se vladajuća većina seti da posle godinu dana on nije dobar i da treba da ga ispravi, ali ovog puta obezbede kvorum, obezbede 126 poslanika i izmene zakon koji faktički u pravnom smislu nije ni bio usvojen. On ne može ni da postoji. Postupak samih donošenja odluka, pojedinačnih odluka, je bio toliko neregularan, da je ovde jedino rešenje revizija, odnosno jedino rešenje je da se kompletno sa celokupnim postupkom izbora neizabranih sudija krene iz početka.

Mislim da vi to vrlo dobro znate, ali nažalost, niste u situaciji i prilici da o tome date adekvatan odgovor. Hvala.

Iskorišćeno je minut i 22 sekunde od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Da nastavim na ovo. Iz ovoga ste jasno mogli videti koji su pravi razlozi zbog čega treba čitavu stvar resetovati, vratiti na početak, zbog toga što su manjkavosti u proceduri i načinu na koji je cela stvar izvedene u Visokom savetu sudstva do te mere loša da se moraju vratiti na početak. To se može izvesti zakonskim rešenjem, to je ono što smo vam prvi dan rekli, kroz neki lex specialis, koji bi praktično suspendovao čitav postupak, tako nešto u slučaju početka postupka pred Ustavnim sudom, preko ustavnih žalbi, bi bio moguć razlog prestanka tog postupka pred Ustavnim sudom.

Znači, jedno je ako se sve resetuje, pa zbog toga nema više razloga da se postupak pred Ustavnim sudom vodi, a drugo je ako vi ne idete tom logikom, nego govorite o nekakvom preispitivanju odluka, što je jedan krajnje neuhvatljiv termin, a onda uvedete prigovor – koji suspenduje ustavnu žalbu. Šta ste vi uradili? Umesto da rešite problem, kada ste već imali volju, tako što ćete ga rešiti u korenu, iz početka, krenuli ste da pipkate problem, da pokušate da taj problem rešavate uvođenjem institucija u zakonske predloge koji su krajnje sumnjivi ili apsolutno neustavni, neki od njih, kao što je bio valjda član 3. oko pravosnažnosti i došli ste u ćorsokak.

Naš vam je predlog ili da povučete Predlog zakona dok se ne izglasa, dok imamo vremena za tako nešto ili da zakažemo svi zajedno sednicu Odbora za pravosuđe i da pogledamo šta ovde promeniti, kako potpuno drugačije napisati ove predloge zakona kroz amandmane, što mislim da više nije moguće, jer je već započeta rasprava o amandmanima. Najbolje je da ih povučete. To je to.

Ovim je vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS iskorišćeno.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

O predlogu za dodavanje novog člana 5a, narodni poslanik Jovan Palalić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 5. doda novi član 5a.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, suština ovog amandmana je u tome da pokuša ovako loše rešenje u članu 5. dodatno da popravi. Faktički, članom 5. priznajete suštinu vaše greške. Pored toga na koji način je doneta odluka i kakva su pravna sredstva moguća protiv te odluke, način,

postupak je suština naopakosti rešenja koje ste doneli kada je u pitanju celo postupak reizbora sudija.

Ovde priznajete da će nove kriterijume i merila doneti stalni sastav Visokog sveta sudstva, tj. priznajete da ga je doneo onaj sastav Visokog saveta sudstva koji to nije mogao i na osnovu toga je izvršio izbor.

Sve ono što smo vam govorili u toku čitavog tog postupak, rekli su vam i predstavnici Evropske komisije, ali opet ponavljam, hoćete da slušate njih, a ne narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije. Oni su vam rekli da se nisu primenjivali objektivni kriterijumi, da sudijama i tužiocima nije data prilika da budu saslušani u toku postupka i nisu im data adekvatna obrazloženja, da su imenovani bez razgovora sa njima i primene kriterijuma koji se zasnivaju na zaslugama i ukupan broj sudija i tužilaca nije na pouzdan način izračunat i nekoliko puta je korigovan, pošto je reizbor bio izvršen. Faktički, bili ste u potpunom haosu.

Morate priznati grešku. Recite – pogrešili smo, nismo dobro uradili, napravili smo velike probleme u pravosuđu, napravili smo velike probleme građanima, priznajemo grešku pred građanima, pred poslanicima, hoćemo da vratimo stvari na potpuni početak i da pokušamo da ispravimo ono što se ispraviti može.

16/1 GI/MJ 12,45-12,55

Ovako ulazite u još veći haos, u još veće probleme, još veće probleme ćete stvoriti građanima Srbije, a pogotovo sudijama, tužiocima koji treba da potpuno nepristrasno koji treba slobodno i nezavisno da donose odluke. Ne valja vam posao, lošim putem ste krenuli, povucite ove zakone i radite stvar iz početka.