Tri minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Naime, narodni poslanike Zoran Mašić je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo za ovu raspravu u pojedinostima na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije.

Da li se još neko javlja za reč po amandmanu na član 1. koji je podneo Odbor?

Narodni poslanik Ivan Andrić ima reč.

Koristiću od vremena ovlašćenog predstavnika, takođe.

Pošto je ovo jedna od dve stvari ili tri koja je bila delegirana od strane vladajuće koalicije kao najvažnija stvar za budžet, to je povećanje PDV na hotelski smeštaj ili na noćenje u hotelima, hteo bih da kažem nekoliko reči o tome. Naime, i pored toga što je ne znam kako uspela Vlada da se predomisli u roku od tri dana od tog emotivnog branjenja od te mere do ove da se prihvati, nije nam jasno kako su se okolnosti promenile od tada, ali ono što bih ja voleo da kažem, to je da je tu, po našem mišljenju, reč o jednom političkoj manipulaciji. Sada ako je ovaj amandman usvojen, pošto je to bila glavna zamerka u javnosti, znači, sada je budžet dobar. Pretpostavljam da je to ideja.

Moram da kažem i u ime poslaničke grupe LDP da izrazim jedno krajnje negodovanje zbog ovakvog načina razgovora između vlasti i opozicije čija je svrha parlament o, kako se to popularno kaže, najvažnijem zakonu koji Skupština donosi svake godine. Dakle, ovako nešto je neprihvatljivo.

Mi smo sada dobili mišljenje Vlade o amandmana, nismo ga dobili ranije, kao što je to rečeno, jedan primerak, nas ima isto 12, 13, mi ne možemo da se prosto dobacujemo ovde kako teče rasprava o amandmanima, tek smo sada dobili. Nije bilo razloga da se ne sačeka još deset minuta. Ali, nije naša komotnost u radu ono na šta mi imamo i pretpostavljam svi poslanici opozicije. Reč je o jednom atmosferi koja prati usvajanje budžeta. Nama je pozicija ministarke finansija do ovog trenutka bila jasna, ali nam više ništa nije jasno.

Znači, da li je taj dogovor napravljen u vladajućoj koaliciji oko ove tri mere koje je sama Vlada kandidovala u javnost, a to je povećanje PDV na noćenje, povećanje PDV na kompjutere i na južno voće? Da li je taj dogovor napravljen ili nije? Ako jeste, kako je moguće da se posle samo tri dana taj dogovor menja i da li je tako moguće da je ceo budžet sastavljen od takvih stvari za koje je moguće da danas bude jedno, sutra drugo? Ako je to tako, ako je takva situacija, zašta mi stvarno mislimo da jeste, o vezi sastavljanja ovog budžeta, onda mislim da je krajnje vreme da se stvarno građani Srbije zamisle nad svojom budućnosti u narednoj godini.

Ako je moguće tako menjati stavke budžeta, da uopšte nije važno više ni ko šta piše, ni ko šta potpisuje, ni da li su poslanici dobili mišljenje, nisu dobili mišljenje, budžet smo dobili sa mesec i po dana zakašnjenja, u nedelju uveče, onda je ovde izostala svaka moguća rasprava. Ona se vodila na jednom opštem političkom nivou, pa ni to nije bilo dovoljno vladajućoj koaliciji da bude konzistentna i da bar nama ovde pokaže da ima neku političku ideju oko budućnosti Srbije u narednoj godini, nego je pola vladajuće koalicije koja ima prijatelje koji prodaju kompjutere tražilo da se vrati PDV na kompjutere, pola ovih koji imaju prijatelje koji imaju hotele, oni traže da se vrati PDV na hotele, pa ste mogli bar te prijatelje da popišete u prethodnoj godini, pa da znamo šta da dižemo, a šta ne. Da li akciza za cigarete zavisi od toga? Ili su se svi posvađali sa proizvođačima cigareta? Da li od toga zavisi budućnost ovog zakona? Mi smo mislili da i pored toga što je teško, što je kriza, postoji bar neki politički cilj, a to je – ovako ćemo uraditi u narednoj godini.

Kao što smo rekli na početku ove rasprave uopšte o budžetu, taj budžet je i pre ovih incidenata bio partijski i koalicioni i skrpljen od različitih želja i bez obzira šta je bilo ko govorio ovde, vaši potezi u proteklih sedam dana su samo dokazali da sve ono što je opozicija govorila, da je u pravu, da je ovaj papir bezvredan, da on nema nikakvog političkog smisla, da je stvar samo šta će biti naslov u novinama

i ko će za to biti odgovoran i čiji će se prijatelji naljutiti, a čiji neće. Na osnovu toga treba da se izvlače zaključci ko je u ovoj zemlji moćniji, pošto od toga ko je moćniji zavisi ekonomska politika ove zemlje, a ne od stava Vlade i stava Skupštine.

Prosto, iako nisam govorio samo o ovom amandmanu, više o ovoj atmosferi, to je atmosfera u kojoj se u Srbiji usvaja budžet. Ne sećam se da je ijedan prethodni usvajan slično.

29/1 VS/IP 16,50-17,00

Pet minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. se vidi odnos Vlade Republike Srbije i javnih preduzeća prema novcu građana Republike Srbije. Osim smanjenja deficita koji je predviđen ovim amandmanom za nekih 34 ili 35 milijardi dinara, namerno smo jednu stavku izbrisali u članu 1, a to je otplata kamata po osnovu aktiviranja garancija.

Ako se pogleda sledeći član budžeta Republike Srbije, odnosno član 3. Republika Srbija izdaće garancije za 2.109.000.000 evra u 2011. godini.

Gospođo ministre, ja bih voleo da znam kome smo mi to izdali garancije, pa na osnovu aktiviranih garancija plaćamo kamatu, kojim to našim javnim preduzećima, ustanovama ili kome već? Zašto to kažem? Zato što oni imaju monopolski položaj na tržištu. Imaju zaštitu vlasti da obavljaju svoju delatnost i da ne može niko da im bude konkurencija, i u najmanju ruku. Neko je državu oštetio za 70 miliona evra i hoćemo da znamo ko je taj, hoćemo da odgovara za to, a ne kao kada je bio izveštaj revizora za 2008. godinu, za NIS, pa se priča da je zbog nesavesnog poslovanja potrošeno 80 miliona evra i na priči se sve završilo.

Znači, ni protiv jednog rukovodioca tog organa nije podneta krivična prijava i on nije zakonski procesuiran. Sada nas interesuje čijih je to sedam milijardi, da li se oni nalaze u novom paketu garancije i hoćemo li ponovo da im dozvolimo da se zaduže i ponovo da ne vraćaju iz svojih prihoda, nego da to vraćaju građani Srbiji. Nemojte da se iznenadite i vi, ako proverimo i kolike su plate direktorima tih javnih preduzeća i ustanova, u čije ime vraćamo sada garancije, odnosno njihove kredite isplaćujemo i njihove kamate.

Mislim da sa jednom ovakvom politikom treba da se prestane. Onaj zbog koga moramo da otplaćujemo i njegove kamate, njegove kredite na osnovu datih garancija, ne može više da dobije ni jednu jedinu garanciju Narodne skupštine Republike Srbije. Kada budete zauzeli taj stav, onda ćemo da vidimo kako će se onda ponašati prema novcu.

Jedan minut iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Zoran Šami.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman kojim smo predložili da se subvencije u poljoprivredi povećaju za dve milijarde dinara, odnosno sa 20 na 22.

Nažalost, ni u ovom budžetu nema ništa od pompeznih najava o tome da će se subvencije poljoprivredi značajnije povećati i kada smo usvajali pre mesec dana rebalans budžeta za 2010. godinu, ministar Dragin je najavljivao da će u budžetu za 2011. godinu subvencije u poljoprivredi biti značajno povećane i naravno da od toga nije bilo ništa. To je još jedna u nizu obmana ove vlade.

Želim da vas podsetim da su poslanici DSS na sve budžete i rebalanse budžeta koje ste podnosili do sada pisali amandmane gde smo tražili da se povećaju subvencije u poljoprivredi, uzimajući u obzir i činjenicu da je poljoprivreda jedina privredna grana u Srbiji koja i u uslovima ekonomske krize beleži suficit spoljne trgovine, znači veći izvoz od uvoza i ove godine taj suficit u poljoprivredi i prehrambenoj industriji će biti negde oko milijardu dolara, tako da smatramo da je neophodno da se izvrši povećanje tih subvencija.

Poljoprivreda je privredna grana koja zapošljava više od 1/5 radnog i sposobnog stanovništva u Srbiji, da ne pričam o tome koliko je značajan devizni priliv za državu Srbiju. Mislim da je krajnje licemerno najavljivati iz godine u godinu povećanja subvencija, pričati o neophodnosti povećanja subvencija, a to u budžetu ne činiti.

Tačno je da je ovim budžetom predviđeno neznatno povećanje tih subvencija, a ono čak ne prati ni stopu inflacije, a mislim da je poljoprivreda izuzetno bitna privredna grana i najveća razvojna šansa Srbije i iz tog razloga smo podneli ovaj amandman kako bi poljoprivredni proizvođači konačno imali i nekog interesa, i to da se bave poljoprivredom.

Zato vas pozivam da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj amandman.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Željko Tomić.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Tomić i ja smo podneli amandman kojim smo želeli da povećamo subvencije u privredi i da te subvencije od 3,1 milijarda povećamo na 5,1 milijardu dinara. U uslovima velike ekonomske krize za koju je Vlada Srbije i te kako dobro kriva, jer nije priznavala da postoji takva kriza, pa je u njoj videla svoju veliku ekonomsku šansu, pa je na kraju videla da ta kriza ne može da bude prevaziđena njihovim znanjem i nesposobnošću, Vlada Srbije je sav teret vrlo mirno prebacila na privredu i na leđa građana Srbije. U uslovima te i takve krize, privreda se bori sa problemima likvidnosti i solventnosti, a Vlada umesto da joj pomogne, jer je jedini način da država prevaziđe ove probleme jeste ulaganje u privredu i oživljavanje iste, Vlada, ne samo da joj ne pomaže, nego je subvencije za privredu smanjila četiri puta nego ostale subvencije i one sada iznose samo 3,1 milijarda dinara. Poređenja radi, ono što uplaćujemo kao ratu za dug je 80 milijardi dinara, ali nije to najveći problem sa kojim mora da se nosi privreda ove zemlje, najveći problem je nesposobnost Vlade da strateški definiše prioritete subvencionisanja i namenu sredstava u skladu sa zakonom i samim značajem.

To ne treba da čudi, jer ova vlada nije uspela ni do dana današnjeg da napravi strateški razvoj u privredi, ni da napravi ekonomske mere za prevazilaženje krize, ni socijalne mere za pomoć najsiromašnijim u ovoj zemlji.

Dakle, mi smatramo da je jedini način da država izađe iz krize ulaganje u privredu. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Aleksandar Pejčić.

Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Naš amandman se odnosi na klasifikaciju 1.4 i tu je reč o subvencijama, pa imamo nabrojano koliko je subvencija iz ovog budžeta predviđeno za neke oblasti. Mi smatramo da je veoma malo subvencija predviđeno za ulaganja u poljoprivredu, odnosno agrar. Mi predlažemo da od cifre koja je predviđena za

subvencije za železnicu, da se prebaci za subvencije u poljoprivredi. Ako bi hteli jednom rečju da opišemo ovaj nesrećni budžet za 2011. godinu, onda bi to bila reč – antiagrarni. Komotno se može reći za ovaj budžet da je on antiagrarni, jer je sramno da se iz ukupnog budžeta izdvaja svega 2,5% za poljoprivredu. Zaista nismo očekivali da će poljoprivreda biti toliko podcenjena, posebno u vreme krize kada znamo šta nam sve ona znači sa pratećim delatnostima i da ona donosi oko 40% novca u republički budžet.

Poljoprivreda je strateška grana, ona se u ovom budžetu našla u zapećku.

Očito da oni koji vode poljoprivredu, a znam da su se mnogi i udruženja i Privredna komora Srbije, da se obraćala i ministru za poljoprivredu i vama gospođo Dragutinović, da vam ukažu na to koliko je to zaista malo novca za tako važnu granu. Od izvoza hrane do sirovina za njenu proizvodnju, ovih godine će u zemlju stići oko 2,1 milijarda dolara, odnosno ostaće suficit kada je poljoprivreda u pitanju u budžetu od jedne milijarde dolara. Dakle, zamislite šta bi bilo kada bi ova vlada shvatila da zaista treba više ulagati u poljoprivredu zato što je to u doba krize jedina zdrava grana.