Dame i gospodo narodni poslanici, nema nikakve sumnje da će danas da bude izvršena organizaciona i personalna rekonstrukcija Vlade. Ono što je SRS očekivala to je da se izvrši rekonstrukcija politike.
Personalne promene u Vladi, smanjivanje broja ministarstava, rokada pojedinih funkcionera iz sadašnje Vlade u neku buduću Vladu, neće suštinski doprineti da Srbiji i njenim građanima bude bolje i da Srbija bude država sa malo više dostojanstva nego što je sada.
Ako ste pažljivo čitali ekspoze gospodina Cvetkovića, koji je danas prezentovan narodnim poslanicima, videćete da se on u 99% svojih odredaba manje-više poklapa sa ekspozeom iz jula 2008. godine i da po tom pitanju, između onog programa Vlade iz 2008. godine i ovog programa Vlade iz 2011. godine, ne postoji bilo kakva suštinska razlika.
Naravno, sada bih mogao, kao i druge moje kolege, da pričam ad hominem, da pričam o pojedincima, da pričam o kandidatima za ministre, o sadašnjim ministrima, da čitam njihove biografije i da tražim neke tamne mrlje u tim biografijama, ali mislimo da to nije suština ove rasprave. Pokušaćemo principijelno da sučelimo mišljenja sa gospodinom Mirkom Cvetkovićem o nekim najvažnijim pitanjima politike sadašnje i buduće Vlade Republike Srbije.
Da krenemo redom. Prvi prioritet je puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU. Prvo pitanje, gospodine Cvetkoviću – da li će neko da snosi odgovornost, od vas iz te tzv. evropske koalicije, zbog lažnih obećanja koja ste davali građanima Republike Srbije od 5. oktobra 2000. godine pa kasnije?
Petog oktobra 2000. godine rekli ste, doduše ne vi lično, ali politički establišment iz vaše stranke – samo kada padne Slobodan Milošević, ulazi i 300 miliona dolara u Republiku Srbiju i Srbija će najkasnije do 2004. godine biti član EU. Kada je gospodin Boris Tadić 2004. godine po prvi put izabran za predsednika Republike Srbije rekli ste – u EU ulazimo 2007. godine. U januaru 2008. godine gospodin Boris Tadić je rekao da ulazimo u EU 2012. godine. Najnovija projekcija je da ulazimo navodno 2020. godine u EU.
Reći ću vam u ime SRS da nećemo ući nikada. Da bismo ušli u EU nije dovoljno samo da vi želite da budete član EU, potrebno je da EU želi da Republika Srbija bude njen član. Da li EU želi Republiku Srbiju kao svog punopravnog člana? Ne želi. Da želi ne bi većina država članica EU priznala nezavisnost KiM, ne bi EU svakog dana izmišljala neke nove razloge zašto Srbiju ne pušta u svoje političko i ekonomsko dvorište.
Ovakve kakvi smo ne želi nas niko, država sa slabom ekonomijom, sa lošom infrastrukturom, sa slabom Vladom, sa Vladom koja ni sama ne zna kakva joj je politika, takvi kakvi smo ne trebamo ni EU, ni Ruskoj Federaciji, ne trebamo nikome.
Umesto što ste predložili personalnu rekonstrukciju Vlade, bili ste dužni da predložite suštinsku rekonstrukciju državne politike. Od EU, gospodine Cvetkoviću, nema ništa. To nije realna politika, to nije politika koja je realno ostvarljiva.
Morate da se okrenete onima koji sa Srbijom žele da sarađuju na ravnopravnim osnovama, sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, sa državama Južne Amerike, sa arapskim svetom. Kako se ophodite prema tom arapskom svetu? Po nalogu SAD ova vlada koju vi vodite, gospodine Cvetkoviću, suspendovala je primenu svih trgovinskih sporazuma, posebno u oblasti vojne saradnje, sa Libijom. Ko vam je dao pravo da tako nešto uradite?
Moram da vas podsetim da je Gadafi 1992. godine savetovao Aliju Izetbegovića da ne bira pogrešne saveznike, da mu saveznici nisu ni Hrvati ni Amerikanci, nego da treba da se okrene saradnji sa Srbima ako želi da se očuva mir u BiH. Moram da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, da je taj isti Gadafi odbio da prizna nezavisnost KiM, iako su neki vaši veliki prijatelji iz SAD i EU jedva dočekali da priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine.
Šta će biti ako Gadafi ostane na vlasti i ako ne pođe za rukom Amerikancima da ga obore? Kako ćete sutra da sarađujete sa tim istim čovekom i državom koju vodi? Šta je to ružno Gadafi uradio Republici Srbiji, pa da vi među prvima u Evropi suspendujete primenu trgovinskih sporazuma sa Libijom?
Kako to da vama i Amerikancima smeta Gadafi, a tim istim Amerikancima ne smeta Hašim Tači na KiM? Koliko znam, Gadafi nije optužen da je trgovao ljudskim organima, Hašim Tači jeste i za to postoje dokazi. Međutim, Amerikancima Hašim Tači ne smeta, on je njihov politički partner, smeta im Gadafi. Kako to da im ne smeta režim u Saudijskoj Arabiji, koji seče svojim građanima ekstremitete, vadi oči, jezik itd. zato što primenjuje kazne po Šerijatskom zakonu?
Dalje, očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije. Gospodine Cvetkoviću, ako ste privrženi očuvanju KiM u sastavu Republike Srbije, kako je moguće da je zvanična platforma ove države u tzv. pregovorima sa Šiptarima statusna neutralnost? Da li to znači da vaša Vlada ne veruje u to da su KiM sastavni deo Republike Srbije?
Kako može platforma države, koja navodno priznaje KiM kao svoj sastavni deo, da bude statusna neutralnost tog dela? Kako mislite da ubedite Šiptare, Amerikance, Nemce, Francuze, Engleze, sve one koji su priznali nezavisnost KiM, da je KiM sastavni deo Republike Srbije, ako je naša zvanična politika statusna neutralnost?
Da li Vlada Republike Srbije priznaje Ustav Republike Srbije i da li priznaje Rezoluciju 1244 koja nam garantuje suverenitet i teritorijalni integritet na KiM? Ako ste privrženi očuvanju KiM u sastavu Republike Srbije, gospodine Cvetkoviću, kako je moguće da pregovore sa Šiptarima vodi politički direktor Ministarstva inostranih poslova?
Uzmite Zakon o ministarstvima, pročitajte koje su nadležnosti Ministarstva inostranih poslova. Videćete da je njegov primarni zadatak da održava odnose sa drugim državama. Zašto sa Šiptarima ne pregovara ministar Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jer po Rezoluciji 1244, po Ustavu Republike Srbije jedino što može da dobije KiM jeste široka autonomija u sastavu Republike Srbije.
Međutim, izborom pregovarača u liku gospodina Stefanovića, političkog direktora Ministarstva inostranih poslova, vi ste defakto priznali da KiM nije sastavni deo Republike Srbije. Možete 100 puta na dan da kažete da vi nikada nećete priznati nezavisnost KiM, ali vi ste to već učinili samo vam izgleda to niko nije saopštio.
Razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda njenih građana. O tome će reći nešto više moje kolege iz poslaničke grupe SRS koji se razumeju mnogo više od mene u ekonomska i finansijska pitanja. Ali, ne treba biti neki veliki ekspert pa videti do koje mere je ostvaren vaš ekspoze iz 2008. godine.
Srbija je danas jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, socijalna situacija je katastrofalna, iz ovog ekspozea se ne vidi apsolutno ni jedna jedina mera koju će Vlada Republike Srbije da preduzme da se ova privredna agonija zaustavi, osim što ste saopštili nekoliko puta da vi hoćete da uđete u EU.
Razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, to ste obećali 2008. godine. Nikada Republika Srbija nije bila socijalno polarizovanija nego što je sada. Od ekstremno bogatih ili, kao što kaže predsednik Republike, nepristojno bogatih, kojih je jako malo, pa do onih najsiromašnijih, kojih je u Srbiji najviše, postoji ogroman jaz.
Kako mislite taj jaz da prevladate? Da li ste predložili jednu meru za ljude koji su, kako vi kažete, nepristojno bogati, a koji treba valjda da ponesu teret ekonomske krize? Da li će ti tzv. tajkuni da se odreknu makar jednog dela svog bogatstva za opštu dobrobit? Iz vašeg ekspozea se to ne vidi.
Beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, gospodine Cvetkoviću. Šef poslaničke grupe SRS u Narodnoj skupštini, gospodin Dragan Todorović, mesecima je postavljao pitanje Vladi, Agenciji za privatizaciju, nadležnim ministarstvima vezanim za najveće korupcionaške afere, ne samo u Republici Srbiji nego u Evropi, Luka Beograd, privatizacija "Novosti", "Mobi 63". Do dana današnjeg nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje.
Kakva je to borba protiv kriminala i korupcije? Zašto se ne uhvatite ukoštac sa onima koji su nosioci kriminala i korupcije. Lako je uhapsiti lekara koji primi 500 evra da bi izvršio neku hiruršku intervenciju. Uhapsite one koji su stavili milione evra u džep pljačkajući građane Republike Srbije, a kojima ova i buduća Vlada Republike Srbije očigledno neće moći ništa.
Puna saradnja sa Haškim tribunalom, to je mantra, i vas koji sada sedite u Vladi i onih koji bi hteli da vas zamene. I jedni i drugi bi samo da hapsite Ratka Mladića. Želim da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, na jednu činjenicu. Koliko mi znamo, optuženi pred Haškim tribunalom su Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Koliko znam, nije optužena za ratne zločine ni supruga generala Ratka Mladića, Bosa, a ni njegov sin Darko. Postavlja se pitanje – zašto država Srbija sprovodi torturu nad članovima porodica onih koji su optuženi pred Haškim tribunalom, šta su vam oni krivi? Kakve su to mere odmazde prema onima čiji su bliski članovi porodice, očevi, supruzi na poternicama Haškog tribunala? Pa, to su radili samo nemački okupatori, kada ne mogu da dođu do onoga koga traže, onda se svete na ženi i deci. To danas radi država Srbija i to je skandalozno.
Želim da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, na jednu činjenicu koji vi jako dobro znate. Moje pitanje je – zašto ne ukinete sve poternice, crvene, plave, ne znam kakve, za ljudima koji su optuženi za ratne zločine nad srpskim narodom? Kažite mi koji od vaših evropskih prijatelja je izručio ijednog čoveka za koga postoje osnovani dokazi da je ubijao Srbe, da je proterivao, da je silovao, da je pljačkao?
Kako je moguće da vaši prijatelji iz Velike Britanije puste na slobodu Ejupa Ganića? Postoji hiljade dokaza da je naredio masakr vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Kako je moguće da se ovih dana pušta iz pritvora čovek koji je još 1991. godine, kao šef teritorijalne odbrane u Sarajevu, mislim na ovog Alijinog Srbina, Jovana Divjaka, prodavao oružje Zelenim beretkama i da bi izbegao osudu vojnog suda, postao vojnik, odnosno oficir, kasnije i general armije BiH?
Pa, kako to da vama niko nije isporučen? Vi ste isporučili sve, još samo decu niste počeli da isporučujete, još se samo niko nije dosetio, ako ne možemo da isporučimo Ratka Mladića, hajde da isporučimo njegovu ženu, hajde da isporučimo njegovog sina, hajde da isporučimo komšiju, hajde da isporučimo bilo koga.
Pa, valjda ta saradnja po pitanju ratnih zločina i procesuiranja odgovornih za ratne zločine treba da bude dvosmerna. S kojim ovlašćenjem, ko vas je ovlastio? Koga ste pitali da pustite na slobodu čoveka koji je vršio ratne zločine u Vukovaru 1991. godine, mislim na tog Tihomira Purdu?
Njega je pre nekoliko dana primila u zvaničnu audijenciju predsednica Vlade Republike Hrvatske, Jadranka Kosor, žena koja živi u stanu koji je do 1990. godine pripadao jednoj srpskoj porodici. Je l' to vaša borba protiv ratnih zločina? Ispada da su ratni zločinci samo na srpskoj strani.
Je l' vi to pokušavate da napišete politički falsifikovanu istoriju o raspadu bivše Jugoslavije, da smo samo mi, da je samo Srbija odgovorna za ratne zločine, da niko drugi nije odgovoran, ni Amerikanci, ni Nemačka, ni Vatikan, ni NATO, ni Tuđman, ni Kučan, ni Alija Izetbegović, ni Hašim Tači, niko? Odgovorni su Slobodan Milošević, Vojislav Šešelj, Ratko Mladić, njegova žena, njegov sin, brat, unuče, ko zna ko.
Dakle, kada ćete da prekinete s politikom ponižavanja Srbije? Ovo što vi radite to je ponižavanje Srbije. Srbiju ponižavate tako što jedan Švajcarac ima hrabrosti da kaže ono što Vlada RS nema hrabrosti da kaže. On je rekao - postoje dokazi protiv Hašima Tačija, prva reakcija ove vlade je bila - za nas je Hašim Tači legitiman dok se ne dokaže da je kriv. Pa, hajde dokažite da je kriv.
U nabrajanju organa države odnosno pravosudnih organa koji treba da procesuiraju Hašima Tačija, gospodine Cvetkoviću, vaši ministri su nabrojali sve moguće pravosudne organe ovoga sveta, samo su jednu kategoriju izostavili, a to su pravosudni organi Republike Srbije.
Da li Republika Srbija smatra KiM njenim sastavnim delom? Ako smatra, a budući da se trgovina ljudskim organima dešavala pored Albanije i na KiM, zašto se srpski pravosudni organi ne uključe u istragu protiv Hašima Tačija i protiv onih koji su u izveštaju Dika Martija navedeni da su trgovali ljudskim organima u Albaniji i na KiM?
Od koga vi očekujete dokaze, ko će da vam sakuplja te dokaze, Amerikanci, NATO? Oni koji se u tom izveštaju navode da su bili saveznici Hašima Tačija 1999. godine u vreme bombardovanja SRJ.
Gospodin Čedomir Jovanović vas je pitao, to vas pitam i ja, kakav je stav ove vlade prema NATO? On bi hteo da Srbija uđe u NATO pakt. Mi iz SRS bi hteli da Srbija nikada ne uđe u NATO pakt. Pitam vas - kakav je vaš odnos prema NATO, kakav je vaš odnos prema Ruskoj Federaciji i imate li vi uopšte jasno definisanu politiku?
Za nekoliko dana primićete u zvaničnu posetu predsednika Vlade Ruske Federacije. U junu ovde u Beogradu bićete domaćini nekakvom samitu NATO pakta. Kakva je to politika? Mislite da možete da sedite na dve stolice i da Rusija i NATO to neće shvatiti. Pa, shvatiće i već shvataju. Zato vas niko ne ceni.
Opredelite se, gospodine Cvetkoviću, ili ste za NATO pakt, ali onda budite muško, pa kažite – ja sam za NATO pakt, ili ste protiv NATO pakta, pa se okrenite saradnji sa Ruskom Federacijom. Ne možete pre podne biti za NATO pakt, a posle podne protiv njega. Pre podne ste za Putina, posle podne ste za Amerikance. Opredelite se za stav.
Ući ćemo u EU, po vašim rečima. Pitam vas – sa kojim granicama? Da li će Srbija da uđe u EU, navodno, po vašim rečima, mada sumnjamo da će se to ikako desiti, sa granicama na Prokletijama ili sa granicama na Kopaoniku? Da li mislite da ubedite SAD, koje su politički mentor EU, da u EU uđemo sa granicama sa kojima smo članica UN ili sa nekim drugim granicama?
Mi iz vašeg ekspozea ne vidimo kakav je stav ove vlade po tom pitanju. To je elementarna stvar.
U vašem ekspozeu, gospodine Cvetkoviću, nema apostrofiranja jedne činjenice koja se vidi iz aviona, a to je sledeća stvar – kako je moguće da EU samo prema RS vodi politiku dvostrukih aršina? Da li je traženo od Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske da se odreknu jednog dela svoje teritorije da bi postali članica EU? Nije, ali od Srbije se to traži.
Zašto o tome ćutite? Dok ćutite vi, dok se nezainteresovano okrećete po sali, umesto vas je progovorio "Vikiliks". Mi sa sajtova, belosvetskih sajtova, čitamo kakav je zvaničan stav EU i SAD prema Srbiji. Nema KiM u Srbiji. To je njihova zvanična politika.
Kakvo je vaše određenje prema toj politici? Da li i vi to podržavate? Da li se borite za Srbiju u EU sa KiM ili bez KiM? Od toga danas ništa nismo čuli.
Iz ekspozea se vidi jedino da nameravate da vodite istu politiku koju ste vodili i od 2008. godine. Kažete – nismo bankrotirali. Nismo zato što tekuću likvidnost krpimo uz pomoć stranih kredita i bankrotirali bi da nam nije MMF, raznih evropskih finansijskih institucija koji ovu vladu veštački održavaju u životu. Nije to nikakva vaša posebno zasluga, da se odmah razumemo. Oni su hteli da ne bankrotiramo. Da su hteli da bankrotiramo, bankrotirali bi, jer bi nam i to malo finansijskih slavina, koje još cure, oni zavrnuli.
Gospodine Cvetkoviću, reći ću, namerno nisam hteo da govorim ni o jednom imenu. Izvinite ako je moje obraćanje bilo suviše lično prema vama, ali dozvolite da imam pravo na svoju političku impresiju.
U teškoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, nama su potrebni jaki ljudi, jaki lideri. Mislimo da vi niste dovoljno jaka politička ličnost da povede Vladu RS u nekom novom pravcu. Ali, iskreno se nadam, u ime svih patriotski opredeljenih građana RS, da neće proći dugo, da će u Srbiju da se vrati pobednik Haškog tribunala, čovek ogromne energije i da će on da povede Srbiju nekim novim putem.

Gospodo narodni poslanici, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili poslaniku, radi se o poslanici, učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen nam je izveštaj RIK o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, odnosno poslanici Mariji Bugarčić, izabranoj sa izborne liste LDP - Čedomir Jovanović.
Na osnovu izveštaja RIK i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Mariji Bugarčić.
Čestitam poslanici na izboru i očekujemo da nam se pridruži. Molim da je pozdravimo aplauzom.
Narodni poslanik Branko Ružić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, ova tema jeste tema političkog karaktera par ekselans. Izbor Vlade, bilo da se radi o nekoj rekonstrukciji ili o izboru neke nove vlade, iziskuje i pažnju javnosti, i pažnju građana i pažnju opozicionih i pozicionih poslanika.
Ekspoze predsednika Cvetkovića u sebi sadrži sve one elemente koji mogu biti predmet kritike opozicionih poslanika, ali oni, pre svega, ukazuju na ono što ova vlada na čelu sa gospodinom Cvetkovićem planira da radu u sledećoj godini dana.
Vrlo jasno je objašnjena privrženost ciljevima koji su bili imanentni ovoj vladi i ciljevima oko kojih se okupila vladajuća koalicija na početku formiranja ove vlade. Takođe su vrlo jasno definisane i ekonomske mere koje će ova vlada sprovoditi. Takođe je jasno ukazano na regionalnu saradnju koja je veoma važan segment funkcionisanja ove vlade. Definisan je naš stav po pitanju spoljne politike.
Definisan je naš stav po pitanju očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje u odnosu na AP Kosovo i Metohiju i sasvim jasno je rečeno da ćemo ostati privrženi upravo principima na kojima je ova vlada i formirana, pa prema tome ne vidim razloga za neku, barem većini ovde prisutnih poslanika, kritiku onih koji kažu da je ovo ponavljanje one priče iz 2008. godine.
Uveren sam, na drugoj strani, da će neka buduća vlada biti vlada kontinuiteta, ma ko u njoj učestvovao, u odnosu na ovih pet proklamovanih ciljeva, tako da to ta kritika može da posluži za dnevno-političke svrhe, zgrtanja određenih političkih poena, ali ni na koji način ne može strateški da ugrozi ono što jeste orijentacija Vlade Republike Srbije.
Ovaj ekspoze i sadržani elementi u ovom ekspozeu jesu praktično refleksija upravo potrebe da se danas izaberu novi ministri, nova Vlada Republike Srbije, da novi ministri polože zakletvu, a sve u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima koje smo doneli pre, praktično, pet ili šest dana u ovom domu.
Ono što ostaje konstanta politike ove vlade jeste tih pet proklamovanih ciljeva i ni na koji način ne vidim da će oni biti ugroženi, dakle, ni posvećenost evropskim integracijama, ni očuvanje integriteta i suvereniteta naše zemlje, razvoj privrede i ekonomski razvoj, socijalno odgovorna Vlada odnosno socijalno odgovorna država i njena izgradnja i beskompromisna borba sa korupcijom i kriminalom.
Naravno, ono što jeste praktično proizvod donetog Zakona o ministarstvima, izmena i dopuna Zakona o Vladi, jeste to takozvano sažimanje Vlade Republike Srbije.
Socijalistička partije Srbije-Jedinstvena Srbija, ali pre svega predsednik Socijalističke partije Srbije, gospodin Dačić, u više navrata je ukazivao da smo mi uvek bili spremni da razgovaramo na ovu temu, da se zalažemo za jedno sistemsko rešenje, sistemsko rešenje koje neće biti ad hok i neće biti refleksija aktuelnog političkog trenutka.
U ovom predlogu, izborom novih ministara i praktično zaokruživanjem celog sistema vidimo jednu inicijaciju tog procesa kada ćemo nadam se u nekom budućem vremenu zaista doneti zakon o ministarstvima koji će oslikavati potrebe Srbije, građana Srbije kao nosilaca suvereniteta i nećemo to podvoditi pod političkim interes, bilo tadašnje vlasti ili opozicije, jer svaka sadašnja vlast može biti neka buduća opozicija.
Resorni ministri koalicije SPS-PUPS-JS u do sadašnjem radu su vrlo predano radili u svojim resorima, vodili su veoma odgovorne resore koji su praktično predstavljali, što bi narod rekao, "vruć krompir" kada smo ih preuzeli.
Kada govorimo o MUP, pre svega morate imate znanja, hrabrosti, mudrosti, morate imati dobru saradnju sa koalicionim partnerima i sa resornim ministrima koji tretiraju pitanja borbe protiv kriminala i korupcije i morate iskazati spremnost da se na iskren način posvećeno borite protiv ovih pošasti. Po prvi put je to u novijoj političkoj istoriji Srbije urađeno od strane predsednika SPS, potpredsednika Vlade, gospodina Ivice Dačića.
Mislim da je neprimereno da neki koji se ovde sablažnjavaju i kritikuju zašto ih neko priziva za navodno paljenje ambasada, tako olako govore o šefovima kabineta i govore o tome da je bilo ko bio povezan sa bilo kakvim kriminalnim aktivnostima iz kabineta ministra unutrašnjih poslova jer, kao što gospodin Nikolić nije bio na informativnom razgovoru za paljenje ambasada, nisam stekao utisak da je bilo ko bio na informativnom razgovoru po pitanju onoga što je izneo.
Mislim da tako nešto možemo samo sa indignacijom da odbijemo i nismo očekivali da gospodin Nikolić, koji pretenduje da predstavlja jedan veliki broj građana Srbije, na taj način se ophodi prema veoma kvalitetnom radu Ministarstva unutrašnjih poslova u dosadašnjem vremenskom periodu.
Što se tiče Ministarstva rudarstva i energetike podsećam da je uvaženi profesor Petar Škundrić veoma predano radio na realizaciji svih proklamovanih ciljeva Vlade u ovom segmentu, da je urađeno mnogo i po pitanju gasno-naftnog aranžmana, da je otpočela realizacija Projekta "Južni tok", ne samo zahvaljujući Ministarstva rudarstva i energetike nego i veoma dobrom rukovođenju u Javnom preduzeću "Srbijagas" od strane gospodina Dušana Bajatovića.
Da su ovo projekti koji su veoma važni za našu državu, da su ovo projekti koji nas ne samo u političkom i ekonomskom, nego možemo slobodno reći i u bezbednosnom smisli stavljaju u jedan bolji položaj u odnosu na onaj u kome smo se nalazili u nekom ranijem periodu. Ne bih pominjao strateška partnerstva sa kineskom državom, kineski kredit za Termoelektranu "Kostolac" i mnogi drugi projekti koji su praktično inicirani za vreme ministrovanja gospodina Škundrića.
Što se tiče Ministarstva prosvete, moram reći da očekujem da će resorni ministar dr Žarko Obradović i na dalje veoma odgovorno voditi ovaj resor kome je pripijena i nauka i da će se u tom delu veoma dobro snaći. Moramo konstatovati da je ovom periodu praktično proklamovana reforma prosvetnog sistema koja je održiva, koja je racionalna, dogovorena sa MMF, da se i, pored veoma teške socijalno-ekonomske situacije, veoma temeljno radi na iznalaženju mogućnosti da se materijalni položaj prosvetara razreši, ali ne tajno nego vrlo transparentno, u javnosti, uz sate i sate razgovora sa predstavnicima sindikata. Mislim da je to jedna dobra karakteristika odgovornog ministra u Vladi Republike Srbije.
Što se tiče Ministarstva infrastrukture, moram da kažem da mnoge kritike koje dolaze od strane opozicionih poslanika mogu takođe da posluže za dnevno-političku borbu, mogu biti legitimne, mogu da posluže za zgrtanje političkih poena, ali ono što je veoma važni izraziti i iskazati ovde, to je da je od formiranja Vlade Republike Srbije 2008. godine, pre svega ta motivatorska uloga gospodina Mrkonjića i njegovo znanje i iskustvo koje je nesporno, ali i ono što jeste ozbiljan i predan rad, dovelo do toga da se formira Nacionalni savet za infrastrukturu, na čije čelo je došao upravo predsednik Republike, da se u tom Nacionalnom savetu nalaze veoma odgovorni ljudi posvećeni tom poslu.
Da do 2008. godine su koridori, koji nisu koridori koji imaju politički predznak, postojali su u vreme Tita, i u vreme Miloševića, i u vreme Đinđića i u današnje vreme, dakle, radi se samo o evropskim koridorima koje možete iskoristi kao komparativnu prednost svoje države ili ne morate, dakle, po prvi put se na ozbiljan način prionulo ovom poslu i do sada, bez obzira što će neko reći da neka dinamika možda nije do kraja bila ispoštovana, možemo konstatovati da je 60 kilometara auto-puta na Koridoru 10 urađena.
Da je ovo poruka za one koji kritikuju, a nalazili su se u prethodnoj Vladi, dakle, da je preko 30 milijardi dinara duga prethodne Vlade vraćeno putarima, pa i to govori o kontinuitetu, koliko god neko želi da napravi diskontinuitet, dakle, moramo govoriti o kontinuitetu funkcionisanja Vlade u pojedinim resorima, pa i u resoru infrastrukture.
Razrešeno je pitanje eksproprijacije, urađeni su glavni projekti za 320 kilometara, otpočela je realizacija, praktično, Koridora 11 prema Crnoj Gori, na deonici Ub – Lajkovac. Takođe, radi se, odnosno urađena je reforma železnice, urađena je i reforma puteva i moramo shvatiti da ne nosi jedan čovek, praktično, i ne predstavlja on isključivo brend infrastrukture u Srbiji, nego su u ovaj posao uključeni predstavnici svih vladajućih stranaka, i to građani moraju da znaju, pre svega zbog onih koji jedan ovakav poduhvat žele da kritikuju.
Naravno, neko će reći da nemamo rezultate. Ja sam vrlo kratko izneo par nekih osnovnih podataka, barem u odnosu na četiri resora kojima se bavila koalicija SPS - PUPS - JS. Siguran sam da će moj kolega, gospodin Čolaković, ispred partije PUPS govoriti o penzionom sistemu, reformi penzionog sistema i o svemu onome što tretira pitanje upravo te penzionerske populacije, koja je, praktično, po želji nekih trebalo da bude podvedena pod socijalnu kategoriju, što ona nikada ne može da bude.
U tom delu sam zaista spreman da sa svakim razgovaram na temu da li je neko postigao rezultat ili ne.
Smatram da u sledećem vremenskom periodu, kao što je i rekao sam predsednik Vlade, gospodin Cvetković, moramo da se okrenemo boljitku građana, da kao što je rečeno ne dozvolimo nespremnost i bahatost, da dovedemo na mnogo viši stepen odgovornost svih resornih ministara, upravo odgovornost prema onome što jesu ciljevi ove Vlade i što jeste interes građana Srbije, kao nosilaca suvereniteta.
Da dokažemo da ove mere ekonomske politike mogu da donesu boljitak, da mogu da podignu stopu zaposlenosti, da mogu da nas povedu napred i, da naravno, ono što jeste naš interes, neki zlonamerno nas predstavljaju kao jedini razlog našeg bivstvovanja na političkoj sceni, a to je sticanje statusa kandidata za ulazak u EU, ili još što je važnije, otpočinjanje razgovora na tu temu.
Uveren sam da oko tog cilja postoji konsenzualni pristup svih nas ovde prisutnih. Možda jedna stranka ili dve nisu spremne da to javno izraze, ali kada im zatreba umeju i o tome da govore u superlativu. Mislim da to jeste jedan veliki pomak, jer setite se gde smo bili 2008. godine, a pogledajte gde smo danas. Mislim da, ukoliko evolutivno pristupamo realizaciji svih ovih ciljeva, možemo da ustvrdimo da jesmo na dobrom putu.
Ako opozicija ili opozicione stranke, ili jedan od lidera te opozicije, gospodin Nikolić, koji praktično izražava žaljenje ili nevericu da li će se sada neko iz vladajuće koalicije odvažiti da svađa opoziciju među sobom, mislim da to vladajuća koalicija nema kao manir političkog delovanja, a prosto nema ni potrebe za tako nečim.
Ako nemate zajednički imenitelj, ako manjkate u profilisanju programa ili ideologije, a na kraju krajeva ukoliko manjkate u tome da ne možete da se okupite i sakupite dovoljan broj glasova građana koji je potreban da biste formirali vladu na ideji nekog programa koji još niste prezentovali, onda jedna ovakva kritika, praktično, služi samo za dnevno-političke potrebe.
Kada dođe 11. maj 2011. godine, to će biti za dva meseca, ulazimo u izbornu godinu. Zato se govori o nekim aprilima, zato se govori o nekim prevremenim izborima i zato je to potrebno da bi se dizala tenzija, zato se govori o tome da, zbog demokratskih načela, neko želi da učini vladajućoj koaliciju, pa onda ode u Brisel, pa iz Brisela u Čačak itd.
Mislim da su građani na mnogo višem stepenu političke svesti nego mnogi koji sede, nažalost, i danas ovde. Zato je važno da, kada građanima govorimo o nečemu šta nas očekuje, odnosno šta njih očekuje, to govorimo istinito, uzimajući u obzir i politiku i političku matematiku i sve ono što sledi. Neka neko izađe i neka kaže da ovih pet proklamovanih ciljeva neće biti ciljevi neke buduće vlade, ponavljam, ma ko u njoj sedeo i onda ću zaista biti ubeđen da taj neko ima ispravne argument.
Nisam primetio da je bilo ko tako nešto izneo, da može da se podigne efikasnost na realizaciji ovih ciljeva, siguran sam, da ne napominjem da je jedna od opozicionih stranaka, LDP davala vrlo konstruktivan doprinos u vezi sa onim ciljevima, koje oni prepoznaju kao interese građana Srbije, i to jeste za pohvalu, kao što su i u više navrata kritikovali određene stvari koje je Vlada radila. To je demokratija, to je legitimno i to je nešto što je sasvim prirodno u najvišem zakonodavnom domu naše zemlje.
Na kraju, želeo bih da kažem da će poslanička grupa SPS – JS glasati za izbor nove Vlade Republike Srbije. Želim i da iskažem uverenje da će ova vlada uspeti u sledećih godinu dana da realizuje sve ono što je danas premijer Cvetković ovde izneo. Očekujem da i građani jesu svesni činjenice da, praktično, socijalno-ekonomska situacija jeste veoma teška, ali da smo ipak pokušali neke stvari da pokrenemo sa mrtve tačke, da smo umnogome uspeli, da smo možda mogli bolje, ali morate biti svesni činjenice, da oni koji rade moraju ponekada i da pogreše.
U svakom slučaju zahvaljujem se na pažnji i želim puno uspeha budućoj vladi Republike Srbije. Hvala vam.

Iskorišćeno vreme predsednika poslaničke grupe je 18 minuta i 15 sekundi.

Pre nego što nastavimo rad, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, odgovoriću, naravno, imam pravo i na repliku, prvo moram vama da se obratim, gospodine Cvetkoviću.
Ovde ste došli i ponašate se kao džak koji može sve da izdrži. Uskoro ćete morati da puštate struju u sedišta poslanika, da bi mogli živi da dočekaju kraj rasprave i glasaju za vašu vladu. Odgovorite na jedno od pitanja koje smo vam postavili, ako smo vam potrebni. Ako nismo, verujte, imamo pametnijih stvari koje treba da radimo, od toga da sedimo ovde i da prisustvujemo ovoj agoniji. Nije nam dovoljno 20 minuta da kažemo sve ono što mislimo da se mora reći, kako bi i ova godina bila drugačija od prethodnih tri.
Gospodine Ružiću, jako je lepo što vi pokazujete razumevanje za neki javni interes o kojem godinama mi govorimo, ali vi imate problem unutar svoje vladajuće koalicije. Odnosi na opozicionoj strani su mnogo ozbiljniji nego unutar vladajuće koalicije. Među nama postoje političke razlike, vrlo ozbiljne, a unutar vladajuće koalicije nema nijedne političke razlike. Zato sada ovde treba da budemo taoci ove besmislene situacije.
Pomenuli ste ministra Mrkonjića. Nije stigao u ovih 20 minuta na red. Najneefikasniji ministar u najvažnijem projektu, projektu Vlade o evropskim integracijama. Nula zakona, evo ga izveštaj, nula zakona. Politička demagogija koja je uvredljiva za društvo. Ne možete sakriti Mrkonjića iza predsednika Republike, koji je predsednik nekog saveta koji se bavi infrastrukturom, a u kojem je Mrkonjić jedini inženjer.
Železnica – milijardu evra gubitak. Auto-put – pravimo pogrešnu traku bez ijednog dokumenta. Povlačimo 15% novca koji nam stoji na raspolaganju. CIP; CIP je zgrada i ljudi koji u zgradi sede, troše budžet, a nijedan projekat nisu uradili. Svaki član Vlade to zna i po tom pitanju se ništa ne preduzima.
Ako smo vam ovde potrebni, recite nam. Ako nismo, dajte da idemo da radimo neke druge poslove, pošto sve ono što smo vam rekli, nismo vam rekli sa ambicijom da nešto kažemo i da sebi olakšamo dušu, nego sa ambicijom da povedemo razgovor o tome.
Ako želimo da vodimo evropsku politiku, gde je karakter te evropske politike? Da li je vodimo da bi društvo otišlo u Evropu ili da bi se ovde neke vrednosti stvorile?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Ako govorimo o novoj ekonomiji, ko je to? Nova poreska politika, politika zapošljavanja. Koje su to konkretne mere? Lideri regiona, kroz koje poslove? To je valjda tema za razgovor o rekonstrukciji Vlade, ako ste sa tom ambicijom došli u parlament.
Ako ste došli, kao i vaši prethodnici, samo tu da odsedite koliko morate, o kej, to je onda odnos prema Skupštini i to je opet loše za vas, jer nova energija o kojoj govorite nije danas pokazana. Nema veze što su stari ministri.
Ali, nema ni svesti o tome da je potrebno nešto promeniti, a ako Vlada anestezira ionako anestezirano društvo koje je u komi već, kako možemo da očekujemo bilo šta pozitivno? Ako je jezik uvrede način da jedni druge isprovociramo na dijalog, onda je to jednostavno komunikacija u kojoj mi ne učestvujemo. Neka drugi to rade.

Narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno. Zahvaljujem.

(Milutin Mrkonjić, sa mesta: Da li mi možemo da govorimo? Molim da Jovanović ne vređa.)

Molim učesnike sednice da ne dobacuju. Molim vas, bez dobacivanja. Molim sve učesnike sednice da poštuju poslovničke obaveze o tome da pravo na reč ima predsednik Vlade, Mirko Cvetković. Da li on želi reč? Da. Reč ima predsednik Vlade Mirko Cvetković.

Poštovani narodni poslanici, pošto se sad prvi put zvanično javljam za reč, pozdravljam vas. Nisam nameravao da odgovaram na opšte stavove koje iznose poslaničke partije, već da se uključim u razgovor kada počne diskusija po narodnim poslanicima, tako da je to razlog zašto se nisam javljao, a ne zato što sam se slagao ili ne slagao sa onim što je rečeno. Tako da, kada bude krenula rasprava, ja ću u njoj, naravno, i učestvovati.

Reč ima poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri i kandidati za ministre i potpredsednike, danas raspravljamo, zapravo, danas nam je tema – izbor članova Vlade u rekonstruisanoj Vladi. Kada imamo to na dnevnom redu, onda možemo bar iz nekoliko uglova da priđemo ovoj temi. Jedna je da govorimo o rezultatima, a druga je da govorimo o projekcijama i onim očekivanjima zbog kojih se ovaj posao radi.
Kada se govori o rezultatima, onda sam uvek mišljenja da treba čuti opoziciju jer, kao predstavnik koalicije koja podržava ovu Vladu, znam rezultate ove Vlade, poštujem ono što je Vlada uspela da uradi u okolnostima koje nisu bile lake i smatram da nije u redu da o tim rezultatima mi govorimo.
Mislim da je bitno da opozicija kaže šta je to što nije dobro urađeno, šta je to što bi trebalo uraditi, šta je to što je Vlada propustila da uradi, a morala je, šta je to što je uradila, a nije smela. Nažalost, mi ništa od toga nismo čuli. Sada zaista moram da potpuno drugačije posmatram ono što želim da kažem.
Nisam čula, osim netačnog podatka da je 13% sa evropske agende poslova završeno, dakle, ukupno to je preko 90%, u ovom kvartalu je 13%, ali ukupna evropska agenda je urađena sa preko 90%. Istine radi, mislim da je važno da se to zna.
Ako bih zanemarila potpuno da su ovde iznete paušalne ocene, opšta mesta, kvalifikacije kako ništa ne valja, kako ništa nije urađeno, kako je zemlja u teškom stanju, da pri tom niko nije napravio odnos između onoga od čega se krenulo, kakav je cilj postavljen i kakav je rezultat u ostvarenju tog cilja postavljenog, onda bismo mogli da govorimo realno o tome šta je Vlada htela da uradi, mi joj dali mandat da to uradi i u kakvim okolnostima je trebalo to da postigne i šta je ono što je postigla.
Onda bismo možda imali konstruktivniju raspravu o tome i možda bismo onda mogli da postignemo onaj cilj koji neki pominju, a to je da ova Vlada traži saveznike ne samo među strankama koje je podržavaju, već saveznike i u drugim delovima društva, kako bi vrlo tešku situaciju u kojoj se zemlja nalazi svi zajedno prevazišli na mnogo uspešniji način.
Govoriću pre svega iz ugla nekoga ko podržava ovu Vladu i ko će glasati za novu rekonstruisanu Vladu. Kada se u parlamentu pojavi potreba da se rekonstruiše Vlada, onda to znači bar nekoliko stvari. Prva stvar je da postoji potreba da se učine neke izmene koje će doprineti da ciljeve koje smo postavili ostvarimo što efikasnije.
Onda to takođe znači da u trenutku kada je Vlada birana i kada je postavljala svoje ciljeve, bile su okolnosti drugačije, da se u međuvremenu desilo nešto, pre svega svetska ekonomska kriza, i da je to menjalo i tempo rada i prioritete rada ove Vlade i da to sada pred Vladu postavlja nove zadatke, a to je sanacija posledica ekonomske krize.
Naravno, kada se rekonstruiše Vlada, to isto tako znači da je postojalo nešto u radu te Vlade ili u nekim rešenjima personalnim, što nije omogućavalo da Vlada da svoj pun efekat. Istovremeno, to znači i da je procenjeno da će neki novi ljudi koji uđu u Vladu dati novi podstrek i novu energiju, nove ideje, kako bi se ciljevi koji su zacrtani ostvarili u punoj meri.
Neću da branim Vladu. Mislim da to nije naš posao. O Vladi najbolje govore njeni rezultati. Mislim da svako ko ima dobru nameru i iskrenu želju da učini nešto da Vlada radi bolje, onda će zaista poći od objektivnih činjenica šta jeste urađeno i šta može da se uradi kako bi bilo bolje.
U ime poslanika koji podržavaju ovu Vladu i građana koji su nama dali mandat da izaberemo ovu Vladu sa ovim ciljevima, želim da govorim pre svega o tome koji su razlozi zbog kojih mi podržavamo ovu Vladu.
Mi ovu Vladu podržavamo zbog politike koju ona vodi, iako, naravno, od strane opozicije mi dobijamo sasvim suprotne, ali i međusobno oprečne poruke, da ono što treba menjati jeste politika, odnosno ciljevi ove Vlade. Mi ovu Vladu podržavamo upravo zbog toga što je politika koju je ona uspostavila i ciljeve koje je definisala i za koje smo glasali prilikom izbora Vlade, ona istrajava na njihovom ostvarenju.
Ono što je za nas zaista najvažniji cilj i on mi je i cilj i sredstvo istovremeno, jesu evropske integracije Srbije. Nema nikakvog spora da je politika koja je utemeljena na ostvarenju tog cilja suština onoga zašta se zalažemo, ne samo zbog toga što mi želimo da Srbija postane članica EU, već zato što mi razumemo da će na putu ka punopravnom članstvu u EU Srbija da se transformiše kao društvo u jedno demokratsko, ekonomski razvijeno i uređeno društvo, moderno društvo i mnogo, mnogo snažnije društvo, sa stanovišta njenih institucija.
Legitimno je da se ova politika i ovaj strateški cilj osporavaju. Mislim da ne treba ni polemisati s onima koji osporavaju taj cilj. Problem je samo što alternativa koju nude nije nikakva čak ni uteha za jedan veliki istorijski projekat kakav je EU.
Ima onih koji misle da u EU ne idemo dovoljno brzo. Mogla bih da se saglasim s njima i da kažem – ako hoćete da pomognete, svaka pomoć da se ubrza taj proces uvek je dobrodošla i ne znam da smo ikad odbili tu pomoć.
Ali, mislim da nije pomoć ako nas udarate po nogama i mi padamo, pokušavajući da ostvarimo taj cilj, a oni koji nas udaraju kažu – mi vas udaramo zato što hoćemo da idete brže. Dakle, na taj način teško možemo da napravimo suštinsko savezništvo u ostvarenju tog cilja.
Neki drugi, pak, koji kažu da ne idete dovoljno brzo i koji su do juče bili okovi i bukagije na evropskim nogama Srbije, sada kažu – ne idete dovoljno brzo, mi ćemo to mnogo brže od vas.
Istina, mi ćemo i da radimo neke stvari koje su daleko od onoga što Evropa prepoznaje kao evropske standarde, nećemo se odreći svoje prošlosti duge 20 godina, nećemo se odreći onoga što smo govorili i onoga što smo radili drugima nažao, ali, evo, mi ćemo sada da budemo od vas brži.
Ali, sa druge strane, nikada ne pokažu ni trunčicu spremnosti da bilo koji posao koji jeste u interesu ostvarenja tog cilja urade zajedno s nama. A mi nikada nismo bili prepreka da to urade zajedno s nama. Dakle, ni jedan jedini put, ništa što smo radili, pokušavajući da ubrzamo put Srbije ka EU, oni nisu pomogli ničim, ni rečju niti bilo kakvim delom.
Naravno, svi ostali ciljevi koje je Vlada postavila još prilikom izbora, a koje je ovaj put potvrdila, jesu oni ciljevi zbog kojih mi i ovog puta glasamo za ovu rekonstruisanu Vladu. Ali, ono što očekujem je sledeće.
Mi očekujemo da ova vlada pokaže jedinstvo. Jer, ova vlada je kolektivan organ, odgovoran Skupštini i građanima Republike Srbije. Ova vlada nije i ne može biti zbir partija, pojedinaca, poslaničkih grupa itd. Ova vlada je organ koji je Narodna skupština izabrala da ostvari ciljeve za koje smo ovde, oni koji su podržali ovu vladu, zajedno glasali.
Ono što očekujemo od ove vlade jeste da pokaže punu odgovornost prema neminovnim žrtvama tranzicije. Dakle, Srbija jeste društvo u tranziciji i istina je da mnogi problemi koje ova vlada treba da reši niti je ona napravila, niti je bila u mogućnosti da ih reši. Mnogi od tih problema nastajali su decenijama.
Dakle, da izaberem samo jedan jedini primer – ako je ova vlada morala da rešava pitanje uplaćivanja penzija za ljude za koje 20 godina nisu uplaćivane penzije, onda se ne može reći da ova vlada može biti odgovorna za to.
Ali, ono što svakako očekujemo jeste da pokaže strategiju u pomoći onima koji su žrtve tranzicije. Jer, žrtve tranzicije i svih događaja koji nas prate još i pre 1990. godine i tih devedesetih godina, u kojima su te posledice bile najdrastičnije, jesu ogromne i kada neko hoće da upoređuje Srbiju sa nekim drugim zemljama u okruženju, onda ipak mora da uzme u obzir i činjenicu odakle je Srbija 2000. godine krenula kada je odlučila da ide putem ka EU.
Krenula je sa nivoa koji ne može da se poredi ni sa jednom jedinom drugom zemljom. Dakle, bila je potpuno devastirana, spržena zemlja. Ako sada hoćemo da kažemo šta su rezultati vlada od 2000. godine naovamo, onda ipak treba poći od tog nivoa sa kog su te vlade polazile.
Shodno tome, ova vlada je došla na određeni nivo problema. Priznavali mi to ili ne, može neko da negira da se ekonomska kriza nije desila, ali činjenica je da se ona zaista desila. Može neko da kaže – ekonomska kriza nije izazvala baš takve posledice, ali činjenica je da jeste izazvala baš takve posledice. Možemo da govorimo o tome da li su baš sve mere preduzete da bi se posledice ekonomske krize na najbezbolniji način prevazišle.
Dalje očekujemo od Vlade da kao jedinstven tim, uključujući sve važne činioce društva, pronađe najbolja rešenja za sve probleme sa kojima se ova zemlja suočava. Ti problemi nisu jednostavni i ono što može da se kaže jeste da najveće priznanje ova vlada zaslužuje zato što je u najtežem periodu teške ekonomske krize uspela da očuva makroekonomsku stabilnost, da sačuva zemlju od potresa kakve su doživele neke druge zemlje koje su bile u boljoj startnoj poziciji od nas, uspela je da izvrši suštinske reforme u mnogim oblastima i da da odlične rezultate koje nam ceo svet priznaje.
Dakle, u ovoj zemlji je najtragičnije uvek bilo, po meni, kada nam svet prizna uspeh, a mi ovde poništavamo to i kažemo da ništa nismo uradili i ništa nismo zaslužili i da ničemu ne vredimo.
Svi oni koji tvrde da reforme koje su urađene u oblastima kao što je, na primer, odbrana, da te reforme ne zaslužuju priznanje kao reforme koje imaju izrazito priznanje svih koji su relevantni da to ocenjuju, kao i u nekim drugim oblastima i zato mislim da je ono što je važno – rado bi slušali one koji ne podržavaju ovu vladu kada bi zaista davali neke predloge. Rado bismo slušali njih kada bi zaista ukazivali na neke greške. Uvrede, diskvalifikacije, poništavanje svega, zaista ne zaslužuje ozbiljan odgovor. Hvala.

Iskorišćeno je 14 minuta i 25 sekundi vremena za predsednicu poslaničke grupe.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović želi repliku. Dva minuta.