Svakome, naravno, u ovom parlamentu, pošto su takva pravila, može svašta da se kaže, ali mi nismo dužni da prihvatimo sve što ste vi rekli, gospođo Kolundžija. Mi smo poslednja poslanička grupa kojoj imate pravo da kažete kako nešto nismo predložili, jer uglavnom sve ono što je Vlada naknadno prihvatila kao mere su bili predlozi koje smo mi kandidovali.
Nemojte nama, mi cenimo reforme gospodina Šutanovca više nego njegova stranka. Na stranačkim izborima za potpredsednika najmanje glasova je dobio čovek koji je najviše ispred te stranke uradio u Vladi. O tome smo otvoreno govorili.
Ako govorimo o evropskim integracijama, pa nemojte da pričamo o 2008. godini, u poslednjem kvartalu koji je meren, 13% onog što su obaveze smo ispunili. Mi kažemo da je to loše i dajte da to popravimo. Ne kažemo da bi u tom poslu propali.
Kad je Vlada preuzela dužnost, prosečna plata u Srbiji je bila 400 evra i u Crnoj Gori 400 evra. Ista kriza u Srbiji, ista kriza u Crnoj Gori. Sad je tamo 500 evra, kod nas je 320 evra. To nije samo zbog krize.
Tačno je, mnogi problemi su nasleđeni. Problem je što se sa tim problemima Vlada nije suočila na odgovoran način. Problem penzionog fonda je nasleđen, ali kako je Vlada na taj problem odgovorila? Tako što je linearno svim penzionerima za 10% podigla penzije, probila budžet za 500 miliona evra, pogurala evre u odnosu na dinar i evo nas danas u 2011. godini sa gospodinom Krkobabićem kao najradikalnijim zagovornikom penzione reforme, dok svi drugi viču – stani, čekaj, izbori su u ovoj godini.
Ekonomska politika. Zašto je stepen investicija u Crnoj Gori ravan stepenu investicija u Srbiji, a Crna Gora je 15 puta manja? Kakve smo zakone doneli? Zakon o planiranju i izgradnji. Siguran sam da nije Dulićev hir. Toliko puta smo ovde o njemu razgovarali, toliko puta smo ga kritikovali, to nije njegov hir, to je demagoška potreba ove vlade da društvu ponudi pravdu, pošto ne može da mu ponudi pare.
Evo vam jedan dan glava ovog investitora, drugi dan glava drugog investitora i na kraju više investitora nema, a ni glave više nisu dovoljne. Zbog toga nam je potrebno otrežnjenje, ozbiljna rasprava o načinu na koji će se voditi politika u preostalom periodu rada ove vlade, kritika onog što je bilo loše i podrška onome što je bilo dobro.

Dva minuta. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Zaista ne znam zašto ste se vi prepoznali i zašto ste tako žučno reagovali. Odala sam priznanje svima onima koji su pomagali u obavljanju poslova, posebno kada su u pitanju reformski procesi. Ali, ne možete osporiti da ta vaša borba ponekada ubija onog ko je nosi.
Dakle, morate voditi računa o tome da ste ponekad žešći protivnik onog ko nosi reforme i evropske integracije, nego što ste neko ko u tim reformama pomaže.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku, pa narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je sve onako kao što kaže gospođa Nada Kolundžija, onda se postavlja jedno elementarno pitanje – zašto pristupate rekonstrukciji Vlade koju svi u svetu hvale, koja ima sjajne rezultate u svom radu i jedne Vlade od koje očigledno u Srbiji ne može da se izabere neka bolja? Čemu onda rekonstrukcija Vlade? Zašto promena nekih ministara u Vladi?
Jedno vaše opšte mesto u kritikama SRS – ne nudimo alternativu. Nudimo – ne u EU, obustavite sramnu saradnju sa Haškim tribunalom, zaista povedite odlučnu i iskrenu borbu protiv kriminala i korupcije. Borba protiv kriminala i korupcije se, gospođo Kolundžija, ne vodi tako što hapsite lekare koji za 100, 200 ili 500 evra vrše neke hirurške intervencije. Naravno da i protiv toga država treba da se bori, ali šta ćemo sa privatizacijom Luke "Beograd", "Večernjih Novosti", šta ćemo sa aferom "Mobi 63", šta ćemo sa 1001 drugom aferom u Srbijo?
Evo šta piše u ekspozeu gospodina Mirka Cvetkovića: "Predložićemo sistemske zakone, između ostalog, sistemski zakon o načinu izbora narodnih poslanika i sistemski zakon o pitanju blanko ostavki". To je pitanje svih pitanja u Srbiji – da li ćemo imati blanko ostavke ili ne. Da li mislite da od toga zavisi budućnost Srbije?
Dakle, prosto je neverovatno. Vlada Republike Srbije, gospođo Kolundžija, treba da nastupa kao tim i s tim se slažem. Svaka dobra Vlada nastupa kao tim. Zašto od poslaničkih grupa onda pravite skupinu pojedinaca koje ništa ne vezuje? Kako to jedan standard za Vladu, drugi standard za narodne poslanike? Kako to Vlada treba da bude tim, a u Narodnoj skupštini legalizujete krađu mandata? Valjda isti princip treba da se odnosi i na parlament i na Vladu, tim pre što poslaničke grupe treba da budu jedinstvene.
Dakle, ono što ste rekli zaista nije bazirano ni na kakvim činjenicama. Mene zanima jedna stvar – kada ćete prestati da se obazirete na period od pre 2000. godine? (Predsedavajuća: Dva minuta.) Da li treba da sačekamo još 20, 50, 100 ili 200 godina, pa da kažete da više niko nije kriv za situaciju u Srbiji, krivi smo mi sami. Slobodan Milošević je, gospođo Kolundžija, bio na vlasti 10 godina, isto kao i vi, vi ste čak i duže na vlasti nego što je on bio.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Potpuno je neprihvatljivo tumačiti naše kritike ambicijom da se ono što se pozitivno radi obustavi i da se oni koji te poslove rade unište. Baš naprotiv.
Gospođo Kolundžija, mislim da nije normalno da naša stranka više brani neophodnost reforme pravosuđa i vašu ministarku od vladajuće koalicije koja ju je izabrala i koja je te zakone donela. Mislim da nije normalno da propalu privatizaciju više branimo mi od vas u čijim klupama sedi najbolji ministar privatizacije u Srbiji Vlahović.
Mi imamo problem upravo zbog toga što bi vi da reformišete Srbiju, ali da ne promenite u Srbiji ništa od onoga što bi vas konfrontiralo sa većinom koja, naravno, cenu tih promena treba da plati. Vi to nazivate žrtvama tranzicije. Ja bih njih nazvao drugim imenom, ljudima koji su takođe odgovorni za stanje u kojem se nalaze.
Vi uvek pronađete novac u Kragujevcu za one koji su 20 godina primali platu zato što nisu pravili automobile, uglavnom su glasali za Miloševića i mislim da treba da preuzmu odgovornost za posledice svojih postupaka. Studenti Kragujevačkog univerziteta nisu dobili ništa, osim grada koji je industrijsko groblje.
Evo ga Mirko Cvetković, bio je direktor Agencije za privatizaciju. Mi više branimo tu vašu privatizaciju od vas. Kakva je sudbina zemlje u tranziciji koja ne sprovodi privatizaciju, ne reformiše PIO, ne unapređuje obrazovni sistem? Imamo rektora koji se buni protiv kriterijuma Šangajskog univerziteta, smeta mu to što je referentna tačka broj nobelovaca, broj studenata koji su dobili Nobelovu nagradu, broj stranih studenata. Kakvu mi školu hoćemo, ako nam ti kriterijumi smetaju? Valjda nam je potreban plan kako takav univerzitet da dobijemo.
Čitav je niz tih paradoksa. Ovo je trenutak, jer kad izađemo iz ove skupštine, i vi i ja smo građani ove zemlje, naša deca su valjda nešto o čemu treba da razmišljamo, prijatelji koje takođe ovde predstavljamo. Dajte da vidimo gde je prostor da nešto uradimo. Kada počne da puca, pucaće preko svih nas.
Vi ste suspendovali one snage u društvu koje mogu jako puno da urade. Ne mislim na stranke. Partijska država je sve ugušila. Hajde da reformišemo javna preduzeća. Najavili ste to. Dajte plan kada će koje biti reformisano. (Predsedavajuća: Dva minuta.) Previsoka je cena haosa koje oni proizvode, a premala korist od toga što ih žrtvujemo u ime partijske stabilnosti.

Narodni poslanik Ivan Andrić.

Član 107. Poslovnika. Mislim da je narušavanje dostojanstva Skupštine to što se jedna stranka proglasi nosiocem evropskog projekta u Srbiji. Mislim da tu manje ili više i leži ceo naš problem. To bi trebalo da znači da mi treba da imamo razumevanje za greške koje pravite zato što ste vi navodni nosioci nekakvog evropskog projekta.
Da vam kažem kakvi ste vi nosioci, pošto ste demantovali brojeve koje je izneo Čedomir Jovanović. Znači, nacionalni investicioni plan integracija, to je plan koji je Vlada sama sebi napravila, četvrto tromesečje prošle godine, 16 zakona je bilo potrebno da se usvoji, usvojeno je dva – 13%; ministarstva i posebne organizacije planiraju usvajanje 85 podzakonskih akata, a usvojeno je 47, što čini 55% uspešnosti; u pogledu utvrđivanja u trećem tromesečju, od 117 planiranih, 55 propisa – 47%. Da li su to nosioci evropskog projekta u Srbiji?
Znate šta, mi smo nekoliko puta do sada pokušavali vrlo jasno da vam kažemo da ne smete zbog svih građana ove zemlje preuzimati ulogu nekoga ko je monopolista u projektu evropskih integracija, zato što će vaša politička propast, koja je neminovna i samo ste je sada odložili na neko vreme, ona ne sme značiti propast projekta evropskih integracija u Srbiji.
Mi smo vam sto puta rekli da ne smete sebe poistovećivati sa tim. Svaki građanin ove zemlje je nosilac evropskog projekta za sebe, u svojoj kući, bilo gde. Svih 250 poslanika su nosioci. Nije za mene ministar Đelić, koji je video koja se tema otvara, pa je pobegao, on je smetnja u procesu evropskih integracija, ne on lično nego taj koordinacioni centar koji on vodi, koji je vezan za to, zato što su rezultati na tom putu dosta loši i postaju sve lošiji. O tome ćemo govoriti kasnije.

Narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.