Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, bojim se da se u nekim tačkama nismo razumeli. Prvo, da konkretizujemo naš stav o EPS-u. Nemamo prigovor koji bi proizlazio iz onog stanja u kojem se EPS nalazi sa stanovišta analize, recimo, vremena u kojem je nekad bio. Nama smeta odnos Vlade prema EPS-u. To doživljavamo kao problem. Tačno je da je EPS vratio dugove. Zamislite kada bi EPS bio oslobođen one socijalne uloge, koju neopravdano igra u jednom društvu u kojem se teret odgovornosti ne raspodeljuje ravnomerno, nego se prenosi na one koji tu odgovornost ne mogu da izbegnu, da li je to „Srbijagas“, da li je to EPS, to samo po sebi u ovoj raspravi nije toliko važno.
Govorili smo da je ovo bila prilika da još jedanput podsetimo na čitav niz grešaka i propusta koji se bez ikakvog razloga čine. Postavili smo vam pitanje o akciznoj politici. Evo, naš zakon treći mesec ovde čami u skupštinskim fiokama. Nema razloga da se ne usvoji.
Kineski most, tačno je, dobar je kredit, ali gde su problemi? Ne poštujemo svoje obaveze. U aprilu potpisali ugovor, ništa u međuvremenu nismo uradili. Obavezali se prema kineskim partnerima da nećemo naplaćivati porez. Naplaćujemo im poreze i takse. Da ćemo liberalizovati politiku koja je preduslov dolaska njihove radne snage. Nismo liberalizovali. Sada je to problem MUP-a, koji nema nikakve veze sa izgradnjom mosta. Postoji čitav niz takvih anomalija.
Svetska banka, nivo odobrenih sredstava, nivo realizovanih sredstava, razlog za zaduživanja, s jedne strane, i s druge strane, zapostavljanje potencijala i resursa koji nam stoje na raspolaganju.
Lepo je što premijer dođe u parlament i kaže da ima strategiju, samo ne može da nam je najavi, pa mi danas ovde sedimo i na računaru čitamo izjave o tome kako je strategija još uvek u domenu tajne, ali će već sutra biti saopštena. To sve nije dovoljno ozbiljno za situaciju u kojoj se nalazimo.
Dobro je što se menjaju ovi zakoni. Tražili smo to pre tri meseca.

Vreme. Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je šira javnost upoznata sa dva obraćanja kolegijuma informativnog programa RTS-a Narodnoj skupštini, pročitaću vam i jedno i drugo obraćanje. Prvo je stiglo sinoć, u vreme kada su naši ministri polagali zakletvu. Zaista sam smatrala da nije u redu da u tom trenutku čitam. Drugo je stiglo danas. U međuvremenu sam uputila kolegijum informativnog programa RTS-a na stenogram, pa verovatno otuda dva obraćanja nama.

„Poštovana gospođo Đukić Dejanović, molimo vas da našu ispravku pročitate večeras u direktnom TV prenosu. Ispravka se odnosi na brutalnu neistinu koju je u skupštinskoj raspravi izneo poslanik LDP-a Ivan Andrić. Poslanik Andrić je u direktnom TV prenosu rekao da je februarski miting naprednjaka dobio veliku pažnju u medijima, a subotnja šetnja povodom godišnjice ubistva Zorana Đinđića koju je organizovao LDP ni sekund u RTS-u. U svim informativnim emisijama redovno smo izveštavali o memorijalnoj šetnji koju je organizovao LDP, uključujući i prilog u drugom Dnevniku.

Napominjemo da je pred novinarima u zdanju Narodne skupštine Srbije poslanik Andrić naveo jednu drugu televiziju, da nije dala ni kadar masovne šetnje, ali je u direktnom prenosu sasvim neopravdano oklevetao Javni medijski servis Srbije. Ispravku šaljemo zbog više puta ponovljenih napada poslanika Andrića na RTS i zbog obaveze poslanika da snose odgovornost za tačnost sopstvenih izjava u najvišem zakonodavnom domu“.

Pre nekoliko minuta stiže novo obraćanje, gde kaže: „Proverom stenograma sednice Narodne skupštine Republike Srbije od dana 14. marta 2011. godine kolegijum informativnog programa RTS-a utvrdio je da su novinske agencije pogrešno protumačile i neprecizno prenele izjavu Ivana Andrića, poslanika LDP-a, da memorijalni marš LDP-a i građana Srbije u spomen premijera Zorana Đinđića nijedan sekund nije emitovan na televiziji. Agencije su pogrešno identifikovale RTS kao metu poslanikove kritike, budući da smo u svim informativnim emisijama redovno izveštavali o memorijalnom maršu.

Smatrajući svojom obavezom da ispravimo svaku nepreciznost u našem programu, bez obzira što je u ovom slučaju nastala odgovornošću drugih, kolegijum informativnog programa RTS-a povlači zahtev da se čita jučerašnja ispravka poslata na adresu predsednice Skupštine. Izvinjavamo se poslaniku Andriću i poslaćemo ovu ispravku o izvinjenju na adresu svih medija koji su objavili naš jučerašnji tekst, uključivši i informativni program RTS-a. Kolegijum informativnog programa RTS.“

Imala sam potrebu, bez obzira na to što nije u dnevnom redu, da vas informišem o oba teksta, zbog toga što je interpretacija onoga što se u Domu Narodne skupštine čuje ponekad takva da izaziva kontroverzne doživljaje građana Srbije.

Dajem reč Čedomiru Jovanoviću. Molim da se u vremenu koje je limitirano obrati u vezi sa ovim.

Gospođo predsednice, koliko je to vremena?

Vi ste reklamirali Poslovnik?

(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)

Dobro, samo onda gospodin Jovanović. Izvolite.

Naravno, mislim da je očigledno o kakvoj se besmislici radi. Gde postoje problemi, gospođo predsednice? U odnosu prema ovom parlamentu. Mislim da je većina nas ovde dala svoj maksimum kako bi ovo bila institucija kakva je potrebna našem društvu. Iza jučerašnjeg napada ne stoji ambicija da se ukaže na nepravilnost u radu poslanika naše poslaničke grupe Ivana Andrića, nego želja da se ućutka ovaj parlament.
Ljudi koji su vam juče poslali pismo insistiraju na pojmu odgovornosti, a danas svoje više nego neodgovorno ponašanje pravdaju novinskim izveštajima drugih agencija. Ta kuća direktno prenosi naše svakodnevne sednice. Ovo nije prvi put da se nešto tako radi. Mislim da moramo da definišemo strategiju kojom ćemo na vrlo jasan način uspostaviti principe i međusobnih prava i međusobnih obaveza.
Postoje i druga mesta. Nije Skupština mesto na kojem ćemo raščistiti tako krupno pitanje kao što je pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića.
Nismo zadovoljni načinom na koji je Javni servis postupio i odnosio se, ne prema nama, nego prema hiljadama ljudi koji nemaju nikakve veze sa Liberalno-demokratskom partijom ili nama lično, ali ne bih da uređujemo RTS.
Ivan Andrić je član Programskog saveta. Ovaj parlament ga je za tako nešto ovlastio. On ima pravo da iznese i svoju profesionalnu kritiku, sve dok vrši tu funkciju. Oni koji očekuju od nas da prihvatimo packe nepostojećih organa... Taj kolegijum ne postoji. Postoji poslovni kolegijum, postoji programski kolegijum, ali taj uređivački kolegijum je izmišljotina, iza koje se krije čovek koji najmanje zaslužuje da u Srbiji, koja ima evropske ambicije, gospodine Đeliću, bude direktor RTS-a.
Ne želim uopšte ovde da pominjem sve ono što je on izgovorio u svojoj profesionalnoj karijeri, ali želim još jedanput da kažem da nas nikad Tijanić neće ućutkati, da je ovo samo još jedan u nizu dokaza koji nam daju za pravo kada kažemo da je ta osoba nedostojna tako važnog posla, koji obavlja pre svega zahvaljujući, gospođo Kolundžija, Demokratskoj stranci.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Javio sam se pre nego što ste počeli sa vašim saopštenjima sa replikom na ono što je rekao gospodin Đelić. Gospodine Đeliću, verovatno vam se omaklo, kao što se omaklo i ovima, medijski javni servis evropske Srbije, evropske Srbije, deset godina. Pre neki dan beše atentat, moje lično zapažanje, lična priča, pa čujem da je rekao čovek – pojaviće se posle deset godina neko ko će da nas vodi u EU. Evo ga, opet nas vodi u EU. San svakog Indijanca je da postane poglavica. Sve je dokazano. Izvođači radova su na delu.
Gospodine Đeliću, pa decembra meseca ste vrištali u ovoj skupštini ovde kako je izmena Zakona o porezima na imovinu nešto najevropskije. I sa istim intenzitetom ripate danas, sredinom marta. Pa, kada ste, ljudi, pravi?
Znam, vi ćete svakog dana da se zaklinjete ovde u evropske vrednosti, u evropske … Sve po standardima. Sve važi dok važi prenos. Kada se isključe kamere, završi sednica, to ne važi, idemo sa sledećom pričom i opet zaklinjanje: Evropa, Evropa, Evropa. Niko neće da zaustavi evropski put. A nijednog trenutka niste rekli – mi ćemo da zaustavimo propadanje životnog standarda građana Republike Srbije. To nije u onih osam tačaka Vlade Republike Srbije.
Molim vas, prekinite sa tim medijskim servisom. Vi ste medijski servis evropske Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, analizom karakteristika postojećeg sistema poreza na imovinu u Srbiji dolazimo do zaključka da se zaista radi o takvom modelu oporezivanja koji je izrazito nepravičan, rekao bih ekonomski neefikasan i, naravno, prihodno nedovoljno izdašan.
Ono što je najgore, čak ni onaj cilj koji je Ministarstvo finansija dok je na njegovom čelu bila gospođa Diana Dragutinović označilo kao primaran u najavljenoj reformi (ako se to uopšte može nazvati reformom) poreskog sistema, a to je povećano poresko opterećenje imućnijih građana, uopšte neće biti ostvaren ili će biti ostvaren samo jednim malim delom, a pravi efekti izmenjenog načina obračuna poreza na imovinu, svakako, biće suprotni.
Bilo je čak i nekakvih žargonskih nagoveštaja tog zakona, poput Robina Huda, ali jasno je već sada da je prepun nedostataka. Jedan od primera celokupnog sistema je da je oporezivanje usredsređeno isključivo na fizička lica, ali ne i na pravna lica. To praktično znači, mi smo to u Poslaničkoj grupi SRS već isticali, da će na vredniju imovinu veće poreze plaćati samo građani, ali ne i preduzeća. Onda bi se moglo dogoditi da oni koji su veliki rentijeri, imaju mnogo stanova, tu imovinu prevedu u preduzeće i time izbegnu adekvatno oporezivanje. Dakle, nema ništa od te, očigledno samo marketinške, najave Ministarstva da će biti većeg oporezivanja bogatih.
Da se razumemo, oporezivanje imovine je svakako najstariji poreski oblik, najuočljiviji poreski oblik, nepopularan je; primenjuju se proporcionalne i niske poreske stope; pokazuje jednu značajnu stabilnost elemenata oporezivanja. Poreski objekt, dakle zemljište, građevinski objekt je trajan, a obveznici, imaoci prava svojine su upisani u odgovarajuća dokumenta. Rešenja o oporezivanju se ne menjaju često, a prihodi su lokalnih jedinica vlasti.
Međutim, sa ovakvim promenama, dakle i ono što smo imali pre tri meseca i danas, koje se tiču i visine proporcionalne stope, smanjenja stope, amortizacije, ukidanja postojećih sistema poreskih kredita, očigledno je da će sve te korekcije poreza na imovinu najviše pogoditi preostali, sve manji, srednji sloj. Dakle, preraspodela poreskog tereta koja se čini ovakvim izmenama i dopunama, po našem mišljenju, teško može da se opravda.
Naime, uvođenje proporcionalne stope izaziva puno nepovoljnih socijalnih i ekonomskih reakcija, jer se svima poreski teret povećava, a posebno onima koji su najnemoćniji, a to su penzioneri i nezaposleni, kojih je iz dana u dan sve više.
Poreska uprava, koja je relativno skoro izašla iz transformacije izazvane formiranjem tj. izdvajanjem opštinskih poreskih službi, ni ovo postojeće rešenje nije do kraja apsolvirala. Otuda i ovi poražavajući podaci da je u Beogradu obuhvat ovim porezom oko 58%. Situacija u unutrašnjosti je još poraznija. Procenat naplate ne prelazi čak ni tih 50%.
Nije prihvatljivo reformisati oporezivanje samo fizičkih lica bez rešenja o oporezivanju i ostalih kategorija obveznika ovog poreza, ponavljam još jednom, pre svega pravnih lica i, na kraju krajeva, reformisanja celine poreza na imovinu.
Ni ovde nije kraj. Ja ću samo podsetiti na nešto što je vlast, suočena sa velikim neplaćanjem, odlučila – da svim obveznicima koji imaju dugovanja oprosti kamatu ako glavnicu, i to neindeksiranu, izmire do kraja kalendarske godine. Tako se valjda ruši ili gradi kredibilitet pravne države, jer tako ispada da samo oni naivni plaćaju porez, da se kažnjavaju oni koji redovno izmiruju obaveze prema državi!
Na kraju krajeva, ono što je skandalozno za Srbiju je to što su u ovaj zakon ugrađene i neke antipopulacione mere, jer isti porez plaćaju i dvočlane i četvoročlane porodice.
Postavlja se opravdano pitanje, šta može da se učini? Srpska radikalna stranka smatra da bi se, između ostalog, mogao povećati iznos imovine koja se ne oporezuje; zatim, umanjiti godišnja i ukupna amortizacija. Veoma bitnim smatram i to da postojeći sistem poreskog kredita treba da bude umanjen.
Konačno, ono što nas očekuje naredne godine, to je popis stanovništva i stanova. Valjda će tada poreska uprava konačno imati priliku da sačini registar ukupnih nepokretnosti. Budući da je ovaj poreski oblik bilansno skroman, poreske vlasti ne pokazuju posebno interesovanje da se on u potpunosti administrira, odnosno da se utvrdi i naplati.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o porezima manje je važno poznavati matematiku, važnije je poznavati prirodu poreza, jer, koliko god da je mali, onome ko ga plaća porez je uvek veliki.
Opšta ocena postojećih rešenja primenjenih u slučaju poreza na imovinu u Srbiji nije povoljna. Zašto? Zato što je poreska osnovica depresirana, progresivna stopa je nepotrebno komplikovana i sve to dovodi do niskog fiskalnog prihoda. Dakle, predloženi porez na imovinu bi trebalo da bude neutralan. Poreska stopa treba da bude jedinstvena i samostalno treba da je određuju lokalne samouprave. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta treba u potpunosti da se integriše u porez na imovinu, a celokupan prihod od poreza na imovnu bi trebalo da bude izvorni i javni prihod lokalnih samouprava.
To izuzetno loše stanje javnih finansija u Republici Srbiji je prouzrokovalo ili aktuelizovalo niz pitanja poreske politike. Jedno od tih pitanja svakako bi moglo da bude: zašto su prihodi od poreza na imovinu u Srbiji, prema učešću BDP, upola manji nego, recimo, u zemljama OECD?
Tako nas je i aktuelni problem finansija lokalne samouprave podsetio da porez na imovinu već dugi niz godina nije ozbiljnije reformisan. U tom pravnom okviru koji uređuje ovaj porez već na prvi pogled postoje nedostaci i nedoslednosti. To je pre svega vidljivo po tome da su iznosi obaveza po osnovu poreza na imovinu relativno mali i kao takvi naročito pogoduju vlasnicima najvrednije imovine.
Izostalo je ono što je najvažnije, a to je jedno kvalitetnije osmišljavanje i administriranje poreza na imovinu, i to je to ključno pitanje koje se tiče načina utvrđivanja prave tržišne vrednosti jedinice imovine. Ima slučajeva u praksi da dva slična objekta, u istom delu grada, dostižu značajno različite cene na tržištu. Neophodno je krenuti ka procenama pravih tržišnih vrednosti. pre nego da se ide na procenu vrednosti koja je dosta ispod tržišne, samim tim i omogućavanje da se povećanje prihoda ostvaruje po višim poreskim stopama.
Dakle, pred vama koji ste, hajde da kažem, tvorci, kreatori fiskalne politike u Srbiji svakako je ogroman posao. Naravno, ima i nekih stvari koje mogu da se reše izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu. Dakle, jedna od tih lakših odluka koje treba doneti jeste svakako i reforma poreza na imovinu, koja je potrebna, ne sme se odlagati. Iznos osnovice treba dovesti u tešnju vezu sa tržišnom vrednošću nekretnina, treba umanjiti poreske kredite itd.
Naravno, ono što je teže i kompleksnije, to je procena koji nivo poreske obaveze je socijalno prihvatljiv imajući u vidu, pre svega, one sugrađane koji žive u vrednim nekretninama.
Naravno, posebnu, temeljnu pripremu će zahtevati odluka kada i kako uključiti prihode od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu, tako da praktično nijedna kategorija poreskih obveznika ne bude oštećena, a da prosečni prihodi lokalnih samouprava od poreza na imovinu u realnom iznosu porastu, što bi i trebalo da bude, na kraju krajeva, jedan od ključnih ciljeva reforme.
Dakle, prava i suštinska reforma poreza na imovinu, na kraju krajeva, treba da ima za cilj i da svim tim gradovima i opštinama pomogne da prevaziđu probleme sa kojima su suočeni, a tiču se značajnog umanjenja transfernih sredstava iz budžeta za 2009. i 2010. godinu, a verovatno se ni ova 2011. godina u tom smislu neće mnogo razlikovati.
Dakle, da zaključim, ovakav predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu po nama ne predstavlja početak reforme, samo je nastavak jednog lutanja u magli i mi u SRS nešto tako svakako nećemo moći da podržimo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Mihailo Purić ima reč.