Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da iskoristim ovu priliku da odgovorim na nekoliko pitanja i da se zahvalim na kvalitetu ove diskusije.
Što se tiče poreza, u pravu su oni poslanici koji kažu da moramo naći pravu ravnotežu i pravi ritam za jačanje onog dela našeg poreskog sistema koji ekonomisti zovu direktni porezi, tj. oni porezi koje plaća fizičko ili pravno lice direktno i koji imaju vezu sa ekonomskom snagom tog fizičkog ili pravnog lica.
Naravno, kada se krene tim putem, onda nailazimo na dosta neravan teren. I u debati koja je bila pre tri meseca, a i danas, što se tiče poreza na imovinu, videli smo da nije lako naslediti određenu situaciju, određenu strukturu, socijalnu, ekonomsku, raznih zona i onda misliti da je moguće preko noći preći u neki drugi sistem. To jednostavno nije ni pravično, niti je održivo. Jer, porez, da bi bio prihvaćen i plaćen, mora biti razumljiv i mora biti podnošljiv, kao što mora imati u sebi taj element prepoznavanja realnosti u kojoj živimo.
Zbog svega toga, ovo što se ovde predlaže, a to je maksimum u stopi, fleksibilnost lokalne samouprave da odredi ono što je valjano za određenu zonu, istovremeno maksimizacija ne samo date stope nego u dinamici u jednoj godini, maksimizacija povećanja poreza na 60%, to je sve nešto što treba da obezbedi da ta tranzicija bude prihvatljiva, a samim tim i prihvaćena.
U tom svetlu, a milo mi je što sam u ime Vlade čuo ovde ohrabrenja, ove izmene i dopune jesu mogle doći ranije, tačno je, ali ovde su danas, i to je tako. Vidimo da imamo i element koji obezbeđuje, ukoliko narodni poslanici usvoje ovaj zakon, da nemamo dva momenta u 2011. godini, od 1. januara pa do momenta stupanja na snagu, pa kasnije, nego da ovo što bude usvojeno danas bude zapravo i sistem, i stope i iznos koji će biti plaćen za ovu godinu.
Uočljivo je da postoji konsenzus da za one koji imaju aktivnost koja iziskuje upotrebu vozila koja imaju manje od tri i po tone i koja upotrebljavaju ne za sopstvene potrebe nego za privrednu aktivnost izjednačimo poreski tretman sa onim većim vozilima. To je nešto što će olakšati rad u ovoj teškoj godini onima koji se bave transportom poljoprivrednih proizvoda i raznim drugim aktivnostima.
Čini mi se da bi bilo uputno, ukoliko je to moguće, da se postigne konsenzus oko ova dva poreska zakona, jer se radi samo o tehničkim primedbama, a sve u cilju boljeg funkcionisanja našeg poreskog sistema.
Što se tiče finansijskih aranžmana, naravno da bi bilo najbolje kada bi Srbija već danas mogla da bude tamo gde je Zakon o budžetskom sistemu, koji je ovaj dom izmenio ujesen prošle godine, predvideo da bude 2015. godine, a to je da već sada imamo budžetski deficit od 1% BDP. Međutim, kao što je slučaj i sa porezima, bitno je imati ravnotežu i u domenu javnih finansija. Mi u svakom momentu ove teške krize moramo imati dobar balans između, s jedne strane, nužne aktivnosti pod našim okolnostima, koje mogu javne finansije da obezbede, da bi se, primera radi, podstakla izgradnja i, s druge strane, rizika koji bilo kakav iole veći deficit unosi u jednu zemlju koja, nažalost, još nema snažan izvozni sektor, tj. gde je izvozni sektor podosta uvozno zavisan, gde se bilo kakvi jači deficiti u javnim finansijama prelivaju u debalans naše spoljne trgovine, a samim tim i bilanse tekućih plaćanja. Na srpskom jeziku to znači da trošimo više nego što zaradimo. Jedini način da se to premosti jesu donacije, krediti ili, u krajnjem ishodu, smanjenje deviznih rezervi.
Zbog toga, čini nam se da ako sagledamo ovaj pristup... Govorilo se da nema strategije. Ima strategije, u smislu da je, kao što je juče predsednik Vlade izložio, pripremljen jedan makroplan, koji je dosta precizan, koji čak ima i veoma jasno otvorene pretpostavke o tipu zaduženja, tipu investicija, tipu, doduše manjih, donacija, nadamo se nešto većim kod EU, koje mogu da obezbede razvoj koji je predviđen u planu do 2020. godine. Tako da mislim da treba da se smanji taj jaz između kritike bilo kakve strategije na pet ili deset godina i, s druge strane, želje da postoji jasna pretpostavka kakav rast ćemo imati i kako ćemo ga finansirati.
U planu o kome je predsednik Vlade juče govorio su jasne pretpostavke i po ceni koju mislimo da ćemo plaćati za naše zaduženje. Danas, ako pogledamo kvalitet ovih izvora za deficit koji Srbija ima ove godine, koji predstavlja 4,1 odsto, to je ono što ste, poštovani narodni poslanici, izglasali decembra meseca, to je jedan od najnižih budžetskih deficita danas u Evropi i to je istovremeno nešto što moramo finansirati i evo izvora finansiranja.
Želim samo da kažem da se o tome veoma malo priča; jedan od uslova ovog finansijskog aranžmana sa Evropskom unijom, koji je izuzetno povoljan... To su najbolji uslovi, i Evropske unije i Svetske banke, i njena garancija kroz rejting od „triple A“ (AAA), najbolji mogući na svetu. To su stvari koje nam omogućavaju da imamo niske troškove nužnog finansiranja preostalog razumnog budžetskog deficita koji imamo.
S druge strane, vidimo da ovi infrastrukturni projekti, vodosnabdevanje na Kosovu, mogućnosti jačanja obnovljivih izvora energije, tj. hidropotencijala naše zemlje na Drini, to su sve stvari koje nedvosmisleno poboljšavaju svakodnevni život naših građana i približavaju nas nešto boljoj i održivoj poziciji u domenu naše energetike, gde smo, svi ćemo se složiti, još daleko od optimuma i u miksu izvora naše energije i u našoj energetskoj efikasnosti. Ovo je jedan korak napred.
Pošto je bilo reči i o mnogim drugim aspektima naših finansija i međunarodnih izvora, želeo bih nešto da kažem. Što se tiče kineskog kredita, to je bilo jedno od pitanja poslanika Čedomira Jovanovića, to je nešto što je bilo jasno naznačeno u momentu kada je u ovom domu ratifikovan zakon koji se ticao tog kredita. Da podsetim, takozvani kineski kredit za izgradnju mosta u Borči ima rok 18 godina, 15 godina sa tri godine počeka. On je izražen u dolarima i predstavlja 217.000.000 dolara, kamata je 3% godišnje. To je istovremeno nešto što nije komercijalno, što ima element donacije, bar u onom finansijskom smislu.
Cela umetnost je u tome da tako povoljni finansijski uslovi budu praćeni i veoma povoljnim tehničkim uslovima u izgradnji samog mosta i u dinamici onoga što se tu dešava. Sudeći po onome što se tu dešava, po poslednjem razvoju situacije i po onome što čujemo od strane naših evropskih partnera, oni misle da taj projekat ide u dobrom pravcu i da je u interesu naše zemlje.
Ako razmotrimo druge elemente, a bilo je pitanje o onome što će nam obezbediti „Sosijete ženeral“, jedna stvar je prošla nezapaženo u ovoj diskusiji; to je da smo prvi put na ovakvom obimu sredstava od 400.000.000 dolara kao zemlja dobili, nema ekvivalenta na srpskom jeziku, a radi se o „bullet“ otplati, tj. jednokratnoj otplati, tj. mogućnosti da tokom šest godina, koliko traje otplata ovog kredita, plaćamo samo kamatu i da se u potpunosti glavnica od 400.000.000 dolara plati na samom kraju otplate tog kredita.
Zašto je to bitno ovde istaći? Zbog toga što je ovo prvi put da jedan poverilac našoj zemlji daje tako veliki kredit, uz poverenje da će uslovi otplate, finansijski bonitet naše zemlje kroz šest godina biti takav da će, uz druge obaveze koje ćemo imati, Srbija biti u stanju da otplati četiristo miliona dolara. To je kvalitet više.
Zbog toga želim večeras da podvučem za naše građane, ne da kažem da su krediti sami po sebi dobri, ali kvalitet ovoga, po skromnom obimu onoga što sebi možemo da priuštimo kao deficit, jeste za više od dve nijanse bolji od onoga što smo mogli da dobijemo pre nekoliko godina.
Bilo je priče o rejtingu. Da li mi možemo biti zadovoljni rejtingom BB minus naše zemlje? Otvoreno kažem – ne. Kako se to meri? Tako što pogledamo one zemlje koje imaju isti kreditni rejting kao Srbija. Kada pogledamo tu grupu zemalja koje imaju isti rejting kao mi, konstatujemo da mi imamo bruto domaći proizvod po glavi stanovnika koji je 40% veći od proseka tih zemalja. To pokazuje da, nažalost, i dalje postoji percepcija rizika u našoj zemlji koja je veća nego kod onih zemalja koje dobijaju isti kreditni rejting kao mi.
S druge strane, niko ne može biti nezadovoljan zbog toga što je naša zemlja u prethodnoj godini od perspektive tog rejtinga koja je bila negativna prešla na stabilnu perspektivu, a još manje zbog činjenice da je u februaru prošle godine OECD, tj. organizacija za saradnju u domenu ekonomije, koja je bazirana u Parizu i koja drži model malo poznat u javnosti, koji služi kao baza za određivanje kreditnog rejtinga svih agencija za osiguranje poslovanja sa našom zemljom... Neke od njih su poznatije, kao „Hermes“, „Kofas“, nemačke ili francuske. One osiguravaju poslovanje sa našom zemljom za njihove firme i za njihove banke.
Zbog toga činjenica da je OECD podigao rejting Srbije, kao jedine zemlje u svetu čiji je rejting podignut u toj godini, jeste nešto što je pozitivno i pokazuje da u tom domenu rejtinga, gde, podvlačim, ne možemo biti u potpunosti zadovoljni, ipak idemo u dobrom pravcu.
Bilo je priča o tome kako je ta ili ova banka dobila taj posao. Veoma jednostavno, kada je napravljen dogovor sa Svetskom bankom, u saglasju sa njima je publikovan oglas u našem „Službenom glasniku“, s jedne strane, u „Fajnenšl tajmsu“, najčitanijem dnevnom listu u svetu u poslovnim krugovima, s druge strane. Prijavio se jedan broj banaka, „Sosijete ženeral“ je dala najbolje uslove, i to ne ova lokalna, jer ova lokalna nema dovoljno novca da jednu ovakvu operaciju sama isprati. Tu su bile i „Siti banka Evropa“, „Dojče banka“, „Kredit Svis“, „Džej Pi Morgan“, „Banka Inteza“ i „Rajfajzen“. Jednostavno, komisija je uporedila, to nije teško uraditi, jer tu su kriterijumi dosta jednostavni, radi se o novcu, šta je najjeftinije i ta ponuda je bila najjeftinija i samim tim je prihvaćena.
Dozvolite mi samo da kažem nešto što se tiče ove garancije za izgradnju sistema vodosnabdevanja na Kosmetu. Ko može biti protiv toga? Valjda je to, više nego bilo kakva druga deklaracija, izjava, način na koji se možemo baviti, nezavisno od etničke pripadnosti, životom ljudi na Kosovu. Siguran sam da ovako konkretno radeći, ne sa lokalnim samoupravama koje su iste političke kolorature kao Republička vlada, mi odgovaramo na ono što su prave potrebe građana koji žive na Kosovu i Metohiji. Zbog toga nema potrebe za bilo kakvom politizacijom. Nezavisno od toga za koga ti ljudi glasaju i koje su njihove ideje, potrebna im je pitka voda, potreban im je normalan život. Na ovaj način, posle mnogo godina, Republika Srbija veoma konkretno, sa devet miliona evra interveniše i poboljšava njihov život. U tom smislu, ovo je jedna ozbiljna stvar.
Na kraju, osvrnuo bih se i na jedan broj pitanja koja su postavljena tokom ove diskusije, a koja nisu bila direktno vezana za zakone koji su danas pred vama. Postavili ste pitanje javnog sektora. Da, pitanje restrukturiranja javnog sektora je pitanje koje je i dalje sa nama. Nije tačno da ništa nije urađeno u Srbiji poslednjih deset godina tim povodom. Tu i tamo, bolje je raditi tiho i sa jednim srednjoročnim planom, bez socijalnih potresa, nego imati neke gromoglasne planove koji se onda slome na socijalnom otporu i nikada ne budu realizovani.
Treba znati da su i „Železnice Srbije“ i EPS… A EPS je, uzgred budi rečeno, poslednjih deset godina vratio do poslednjeg dolara, evra i dinara dugove koje je imao, ipak to treba pomenuti, često se kritikuje. To nije slučaj sa „Železnicama Srbije“ i sa „Putevima Srbije“. Ono što je tačno, to je da su ta javna preduzeća odradila određeni deo sopstvenog restrukturiranja. Daleko od toga da je to kraj. Zbog toga je predsednik Vlade tokom ekspozea pomenuo da je ukidanje monopola i restrukturiranje javnog sektora nešto gde treba ići možda angažovanije i energičnije u nedeljama koje dolaze.
Kao potpredsednik za evropske integracije želim da kažem da ćemo u danima koji dolaze, zato što u utorak imamo Komitet za primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom komisijom, do tada, naravno, doneti određene odluke. Čekala se rekonstrukcija, ona je sada realnost i sa predsednikom Vlade ćemo u danima koji dolaze doneti odgovarajuću odluku. Naravno, ona najpogodnija je ta gde postoji zajednički interes svih zainteresovanih oko ovog pitanja, da se on realizuje, ako je moguće napraviti takav kompromis.
Ali, jedna stvar je sigurna, to vam garantujem – Vlada Republike Srbije neće dopustiti da bilo šta ugrozi naš evropski put, nećemo ni po koju cenu imati bilo kakav spor sa EU koji bi mogao da dovede do negativnog razvoja situacije za našu zemlju pred kraj godine. Hvala.