Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, analizom karakteristika postojećeg sistema poreza na imovinu u Srbiji dolazimo do zaključka da se zaista radi o takvom modelu oporezivanja koji je izrazito nepravičan, rekao bih ekonomski neefikasan i, naravno, prihodno nedovoljno izdašan.
Ono što je najgore, čak ni onaj cilj koji je Ministarstvo finansija dok je na njegovom čelu bila gospođa Diana Dragutinović označilo kao primaran u najavljenoj reformi (ako se to uopšte može nazvati reformom) poreskog sistema, a to je povećano poresko opterećenje imućnijih građana, uopšte neće biti ostvaren ili će biti ostvaren samo jednim malim delom, a pravi efekti izmenjenog načina obračuna poreza na imovinu, svakako, biće suprotni.
Bilo je čak i nekakvih žargonskih nagoveštaja tog zakona, poput Robina Huda, ali jasno je već sada da je prepun nedostataka. Jedan od primera celokupnog sistema je da je oporezivanje usredsređeno isključivo na fizička lica, ali ne i na pravna lica. To praktično znači, mi smo to u Poslaničkoj grupi SRS već isticali, da će na vredniju imovinu veće poreze plaćati samo građani, ali ne i preduzeća. Onda bi se moglo dogoditi da oni koji su veliki rentijeri, imaju mnogo stanova, tu imovinu prevedu u preduzeće i time izbegnu adekvatno oporezivanje. Dakle, nema ništa od te, očigledno samo marketinške, najave Ministarstva da će biti većeg oporezivanja bogatih.
Da se razumemo, oporezivanje imovine je svakako najstariji poreski oblik, najuočljiviji poreski oblik, nepopularan je; primenjuju se proporcionalne i niske poreske stope; pokazuje jednu značajnu stabilnost elemenata oporezivanja. Poreski objekt, dakle zemljište, građevinski objekt je trajan, a obveznici, imaoci prava svojine su upisani u odgovarajuća dokumenta. Rešenja o oporezivanju se ne menjaju često, a prihodi su lokalnih jedinica vlasti.
Međutim, sa ovakvim promenama, dakle i ono što smo imali pre tri meseca i danas, koje se tiču i visine proporcionalne stope, smanjenja stope, amortizacije, ukidanja postojećih sistema poreskih kredita, očigledno je da će sve te korekcije poreza na imovinu najviše pogoditi preostali, sve manji, srednji sloj. Dakle, preraspodela poreskog tereta koja se čini ovakvim izmenama i dopunama, po našem mišljenju, teško može da se opravda.
Naime, uvođenje proporcionalne stope izaziva puno nepovoljnih socijalnih i ekonomskih reakcija, jer se svima poreski teret povećava, a posebno onima koji su najnemoćniji, a to su penzioneri i nezaposleni, kojih je iz dana u dan sve više.
Poreska uprava, koja je relativno skoro izašla iz transformacije izazvane formiranjem tj. izdvajanjem opštinskih poreskih službi, ni ovo postojeće rešenje nije do kraja apsolvirala. Otuda i ovi poražavajući podaci da je u Beogradu obuhvat ovim porezom oko 58%. Situacija u unutrašnjosti je još poraznija. Procenat naplate ne prelazi čak ni tih 50%.
Nije prihvatljivo reformisati oporezivanje samo fizičkih lica bez rešenja o oporezivanju i ostalih kategorija obveznika ovog poreza, ponavljam još jednom, pre svega pravnih lica i, na kraju krajeva, reformisanja celine poreza na imovinu.
Ni ovde nije kraj. Ja ću samo podsetiti na nešto što je vlast, suočena sa velikim neplaćanjem, odlučila – da svim obveznicima koji imaju dugovanja oprosti kamatu ako glavnicu, i to neindeksiranu, izmire do kraja kalendarske godine. Tako se valjda ruši ili gradi kredibilitet pravne države, jer tako ispada da samo oni naivni plaćaju porez, da se kažnjavaju oni koji redovno izmiruju obaveze prema državi!
Na kraju krajeva, ono što je skandalozno za Srbiju je to što su u ovaj zakon ugrađene i neke antipopulacione mere, jer isti porez plaćaju i dvočlane i četvoročlane porodice.
Postavlja se opravdano pitanje, šta može da se učini? Srpska radikalna stranka smatra da bi se, između ostalog, mogao povećati iznos imovine koja se ne oporezuje; zatim, umanjiti godišnja i ukupna amortizacija. Veoma bitnim smatram i to da postojeći sistem poreskog kredita treba da bude umanjen.
Konačno, ono što nas očekuje naredne godine, to je popis stanovništva i stanova. Valjda će tada poreska uprava konačno imati priliku da sačini registar ukupnih nepokretnosti. Budući da je ovaj poreski oblik bilansno skroman, poreske vlasti ne pokazuju posebno interesovanje da se on u potpunosti administrira, odnosno da se utvrdi i naplati.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o porezima manje je važno poznavati matematiku, važnije je poznavati prirodu poreza, jer, koliko god da je mali, onome ko ga plaća porez je uvek veliki.
Opšta ocena postojećih rešenja primenjenih u slučaju poreza na imovinu u Srbiji nije povoljna. Zašto? Zato što je poreska osnovica depresirana, progresivna stopa je nepotrebno komplikovana i sve to dovodi do niskog fiskalnog prihoda. Dakle, predloženi porez na imovinu bi trebalo da bude neutralan. Poreska stopa treba da bude jedinstvena i samostalno treba da je određuju lokalne samouprave. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta treba u potpunosti da se integriše u porez na imovinu, a celokupan prihod od poreza na imovnu bi trebalo da bude izvorni i javni prihod lokalnih samouprava.
To izuzetno loše stanje javnih finansija u Republici Srbiji je prouzrokovalo ili aktuelizovalo niz pitanja poreske politike. Jedno od tih pitanja svakako bi moglo da bude: zašto su prihodi od poreza na imovinu u Srbiji, prema učešću BDP, upola manji nego, recimo, u zemljama OECD?
Tako nas je i aktuelni problem finansija lokalne samouprave podsetio da porez na imovinu već dugi niz godina nije ozbiljnije reformisan. U tom pravnom okviru koji uređuje ovaj porez već na prvi pogled postoje nedostaci i nedoslednosti. To je pre svega vidljivo po tome da su iznosi obaveza po osnovu poreza na imovinu relativno mali i kao takvi naročito pogoduju vlasnicima najvrednije imovine.
Izostalo je ono što je najvažnije, a to je jedno kvalitetnije osmišljavanje i administriranje poreza na imovinu, i to je to ključno pitanje koje se tiče načina utvrđivanja prave tržišne vrednosti jedinice imovine. Ima slučajeva u praksi da dva slična objekta, u istom delu grada, dostižu značajno različite cene na tržištu. Neophodno je krenuti ka procenama pravih tržišnih vrednosti. pre nego da se ide na procenu vrednosti koja je dosta ispod tržišne, samim tim i omogućavanje da se povećanje prihoda ostvaruje po višim poreskim stopama.
Dakle, pred vama koji ste, hajde da kažem, tvorci, kreatori fiskalne politike u Srbiji svakako je ogroman posao. Naravno, ima i nekih stvari koje mogu da se reše izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu. Dakle, jedna od tih lakših odluka koje treba doneti jeste svakako i reforma poreza na imovinu, koja je potrebna, ne sme se odlagati. Iznos osnovice treba dovesti u tešnju vezu sa tržišnom vrednošću nekretnina, treba umanjiti poreske kredite itd.
Naravno, ono što je teže i kompleksnije, to je procena koji nivo poreske obaveze je socijalno prihvatljiv imajući u vidu, pre svega, one sugrađane koji žive u vrednim nekretninama.
Naravno, posebnu, temeljnu pripremu će zahtevati odluka kada i kako uključiti prihode od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu, tako da praktično nijedna kategorija poreskih obveznika ne bude oštećena, a da prosečni prihodi lokalnih samouprava od poreza na imovinu u realnom iznosu porastu, što bi i trebalo da bude, na kraju krajeva, jedan od ključnih ciljeva reforme.
Dakle, prava i suštinska reforma poreza na imovinu, na kraju krajeva, treba da ima za cilj i da svim tim gradovima i opštinama pomogne da prevaziđu probleme sa kojima su suočeni, a tiču se značajnog umanjenja transfernih sredstava iz budžeta za 2009. i 2010. godinu, a verovatno se ni ova 2011. godina u tom smislu neće mnogo razlikovati.
Dakle, da zaključim, ovakav predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu po nama ne predstavlja početak reforme, samo je nastavak jednog lutanja u magli i mi u SRS nešto tako svakako nećemo moći da podržimo. Zahvaljujem se.