Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Da.) Slađan Mijaljević ima reč. Izvolite.

Na član 3. tač. 11) kolega Aćimović je u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman da se reč „maloletni“ briše. Obrazloženje je – perspektivni, odnosno talentovani sportista je i drugi sportista koji nije uspeo tokom svog sportskog staža da postigne značajnije sportske rezultate u maloletnom dobu, već je to uspeo da uradi sa, recimo, navršenih 18 ili 19 godina. Neki ljudi uspeju da svoj talenat iskoriste ranije, neki kasnije, tako da ne bi trebalo da perspektivnost, odnosno talentovanost vezujemo za godine, već za početak postizanja značajnijih sportskih rezultata. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospođo ministre, vi ste odbili amandman koji sam podnela u ime Poslaničke grupe SRS. Međutim, on je zaista precizniji od ovoga što ste vi stavili u tački 15).
Ne znam da li vi posećujete sportske manifestacije, da li ste, kao neki od nas, nekada bili aktivni učesnik u sportu ili se bavili nekim sportom u mladosti, ili bilo kada, ali jasno je da sportska priredba i manifestacija mora da bude održana ako učestvuje više sportista, pa vam je ova reč „više“ apsolutno nepotrebna. Mi smo mislili da je to preciznije.
Uostalom, govorile su i kolege gospodin Mijaljević i Prelić, sam zakon je dosta neprecizan, obiman i suštinski nije uspeo da definiše oblast sporta na način na koji su to mnoge druge zemlje bolje uradile, iako je zakon pripreman tri godine.
Ono što hoću sada da vas pitam, da iskoristim priliku kada govorimo o ovom amandmanu, u vezi je sa slučajem proslavljenih srpskih sportista, kao što su gospodin Žarko Olarević, gospodin Tatović, gospodin Sava Paunović, Kurčubić i mnogi drugi koji su bili članovi amaterske reprezentacije Jugoslavije tada i osvojili medalju na Evropskom prvenstvu. Naime, oni su vam se, gospođo ministre, više puta obraćali sa namerom, a to je njihovo pravo koje proizilazi iz njihove sportske aktivnosti, pre svega gospodin Olarević, da im izdate potvrdu na osnovu zakona, koju su oni tražili, po osnovu dobijanja penzija. Gospodin Sava Paunović je dobio tu potvrdu.
Želim samo da kažem da SRS smatra da kategorija nacionalnih penzija ne treba da postoji, ali ako ona i dalje postoji, po bilo kom osnovu, i ako su ih i drugi kroz političku selekciju dobijali, zašto ih onda, na uporno insistiranje gospodina Olarevića, koji je proslavljeni sportista, koji je igrao i u francuskom „Marseju“, u kragujevačkom „Radničkom“, u „Partizanu“, kao i druge ljude koje sam navela, lišavate njihovog prava? Još jednom apelujem na vas, da oni ne bi obijali prag vašeg ministarstva, da vi to uradite. Zakon je zakon, on mora za sve da se poštuje.
Što se tiče samog termina „sportske manifestacije“, moram, gospođo ministre, da vam kažem da ja, kao i svaki srpski patriota i svi srpski radikali, izražavam ogromno zadovoljstvo zbog činjenice da ovaj natovski evropski put Srbije ne nailazi na podršku ljudi koji dolaze na tribine i posećuju sportske priredbe. To ste mogli da vidite i sinoć, znate, glas naroda i glas navijača koji šalju jasne poruke, počev od toga da skandiraju proslavljenom generalu Ratku Mladiću, da su protiv zlikovačkog Haškog tribunala, da su već ispevali za ovih devet godina tamnovanja mnogo pesama o srpskom junaku, našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, i da svaka takva manifestacija počinje i završava se rečima – Kosovo je srce Srbije. Hvala.

Dajem reč gospođi ministru. Izvolite, gospođo Samardžić Marković.

Hvala, gospođo predsednice. Predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, ponovo mi je zadovoljstvo da budem sa vama; želim, pre nego što odgovorim na neka pitanja koja su postavljena, da se zahvalim svima onima koji su uložili amandmane na zakon o sportu. Mi smo u Ministarstvu omladine i sporta, kao i sa kolegama u Vladi, ozbiljno razmatrali ove amandmane, shvatajući da je njihova duboka namera da doprinesu poboljšanju ovog teksta, i neke od tih amandmana smo, kao što ste čuli, sa zadovoljstvom uvažili.
Prvo, dozvolite mi da povodom pitanja rekreativnog sporta samo pomenem da nismo uvažili ovaj amandman da se briše ostatak u članu 1, što je Poslanička grupa DSS zahtevala, zato što bismo onda bili u prilici da obrišemo mnogo dobrih stvari koje se rade u sportu i koje država prepoznaje. Zato nismo prihvatili taj amandman.
Što se samog rekreativnog sporta tiče, mogu odmah da vam kažem da je on veoma zastupljen u našem svakodnevnom radu i da je zastupljen u Strategiji. Molim vas, obratite pažnju na Strategiju. Takođe, u okviru Akcionog plana postoji puno aktivnosti koje se podrazumevaju za rekreativni sport, koje država finansira. Reći ću vam da smo Asocijaciji „Sport za sve“, koja je jedan od elemenata rekreativnog sporta, ne jedini, gospodine poslaniče Peleviću, podigli budžet za 112%, dok smo Savezu za rekreativni sport ove godine podigli budžet 200%. To je jedan od načina da država pomogne rekreativcima. Samo sam iskoristila priliku da vas o tome obavestim, ukoliko niste obavešteni.
Još bih iskoristila priliku da odgovorim i narodnom poslaniku Slađanu Mijaljeviću, koji je rekao da je Ministarstvo možda prihvatilo neke amandmane da bi zamazalo oči poslanicima. S obzirom na to da mi uvažavamo poslanike, a naročito gospodina Mijaljevića, poznajemo ga vrlo dobro, ne mislimo da je on osoba kojoj se mogu zamazati oči, niti smatramo da je Narodna skupština neko kome se mogu zamazivati oči, niti je to svrha postojanja Ministarstva, te vas uveravam da smo samo branili koncepciju zakona, nipošto ne želeći, niti smatrajući da je to moguće, da bilo kome zamažemo oči.
Ono što je još prilika da kažem, gospodin Pelević je ispravno rekao da imamo definiciju umnih aktivnosti u okviru opšte definicije u sportu. Takođe, rekli ste ispravno da smo iz Evropske povelje za sport iskoristili definiciju sporta. Molila bih onda poslanike da se odluče da li žele da imamo preciznije definicije ili da nemamo definicije u zakonu. Naime, nekad kažete da definišemo previše stvari i da je to onda naučni rad. Mi smo ove definicije uvodili da bismo imali prilike da država prepozna, pa shodno tome i finansira, brojne elemente u sportu. Naravno, s druge strane, možemo da ne definišemo ništa. Nije mi jasno šta tačno poslanici žele. Nisam uspela, i pored svih napora, da shvatim da li želite da više i preciznije definišemo, ili manje. Uglavnom, mi smo se opredelili da definišemo ono što smo definisali.
Jako mi je žao što šah ne smatrate dovoljno vrednim da se stavi u zakon o sportu ili ga ne smatrate sportskom aktivnošću. Ukoliko ne bismo prepoznali neke od umnih aktivnosti u zakonu, ne bismo bili u prilici da finansiramo neke saveze i sportove i, nažalost, ne bi imale pravo da dobiju nacionalna priznanja ni takve veličine kao što su, na primer, Gligorić, Alisa Marić ili razni drugi. Ukoliko to vaša politička opcija zagovara, biće prilike da to na nekom drugom mestu ili na izborima kažete, ali svakako se ne bih odrekla šaha i definicije šaha u okviru zakona o sportu, niti drugih umnih aktivnosti.
Da kažem još gospodinu Preliću, tačno je da sam u Odžacima nešto obećala, vrlo dobro se sećam, jer sam bila u više navrata u poseti tamo i razgovarala sa sportistima. Ono što sam obećala bilo je osvetljenje terena. To što sam obećala, to sam i ispunila. To osvetljenje malih terena u Odžacima koštalo je oko dva miliona i trista hiljada dinara, ukoliko se dobro sećam, a možemo još jednom proveriti. U svakom slučaju, znam da je ostvareno i da je trošak bio toliki.
Prilika je još da kažem da mi je jako drago što se vi, uvažena narodna poslanice i potpredsednice gospođo Jovanović, zalažete za ovu grupu fudbalera koju ste pomenuli. Naravno da sam svesna, često sam se sa njima viđala i žao mi je što nisam u prilici da im dodelim nacionalna priznanja, ali pošto je uredba takva, prepoznaje bolje rezultate, odnosno one koji su paralelno u jednom trenutku imali takmičenje... UEFA i FIFA su u tom trenutku, kada su oni imali amatersko takmičenje, organizovale profesionalno takmičenje i morali smo da uvažimo tu vrstu profesionalnog takmičenja.
Mislim da je, s druge strane, prema dobitnicima nacionalnih priznanja, kojih ima preko 500, vrlo nepravedno da kažete da su to politički dobijena nacionalna priznanja. Mogu samo da vas uverim da nisu i da vas pozovem, ukoliko želite, da pogledate sve rezultate na osnovu kojih smo ta priznanja dodelili. A ne znam kojoj, na primer, Franjo Mihalić, koji je godinama as, političkoj opciji pripada i na osnovu kog političkog kriterijuma je on nagrađen?
Uglavnom, žao mi je što ne podržavate ideju nacionalnih priznanja, što SRS ne smatra da je to dobra ideja. Mi smatramo da jeste i zato smo u zakonu osigurali da naši sportisti imaju ova nacionalna priznanja dokle god zakon bude važio.

Najpre gospođica Nataša Jovanović, replika.

Gospođo Samardžić, uopšte nisam govorila o pojedincima, niti sam apostrofirala sport. O tome bismo mogli da otvorimo temu. Rekla sam da je to kategorija, zato smo mi protiv toga, u kojoj je moguća svaka vrsta manipulacije. Ne odnosi se samo na vas. Znate, od kada je sveta i veka, još od doba socijalističkog upravljanja, komunizma, pa i kasnije, ovih „neokomunista“ na vlasti od 2000. godine, svačega je bilo u svim segmentima društvenog života.
Naravno, vrhunske sportiste i one ljude koji su se ostvarili i doprineli promociji države, i one bivše države, mi svakako poštujemo, ali mi niste konkretno odgovorili kada su ovi ljudi u pitanju. Razumem da ste vi sa njima razgovarali. Vrlo konkretno pitanje sam vam postavila. Kada je već tako i kada ste vi procenili, kroz te kriterijume, da oni ne spadaju u tu grupu kao ovi drugi koji su to pravo ostvarili, samo mi konkretno odgovorite zašto Žarku Olareviću niste dali potvrdu zbog čega je odbijen? Znači, gospodin Sava Paunović je dobio potvrdu zbog čega je odbijen, a vi ste sada rekli da ste imali te kriterijume. Samo mi to recite, da bi čovek znao. Razgovarali smo, ti ljudi su dolazili i pre nekoliko godina, primali smo ih mi iz Srpske radikalne stranke. To je tako jednostavan odgovor, jedna potvrda, pa neka on dalje traži i ostvaruje svoja prava po osnovu onoga što može da ostvari i što smatra da treba.

Izvolite, gospođo ministre.

U pojedinačnom slučaju ću proveriti kako je moguće da je jedna strana u toj celoj grupi obaveštena, a druga nije, pa ću javiti, javnosti radi, i vama i njima.