Izvinite, moram ipak da vam kažem. Pozvali ste se na član koji kaže da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku...
(Vjerica Radeta, s mesta: 107?)
.... da, korišćenje uvredljivih izraza, iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život. Zloupotrebljavate Poslovnik i molim vas, da ne bih izrekla sankciju, molim da ne govorite više.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospođa Donka Banković ima reč.

Hvala. Član 5. izmena i dopuna se praktično odnosi na član 26. postojećeg zakona koji se menja. Taj član govori o rokovima, a odnose se na Republički zavod za statistiku, kada su rokovi za javno objavljivanje rezultata.
Tačka 1) glasi – prve rezultate zavod je dužan da objavi u roku od 30 dana od dana završetka popisa poljoprivrede. Tačka 2) kaže – konačne rezultate popisa objavljuje u periodu od 1. januara 2013. do 31. decembra 2014. godine, odnosno ovde je dat rok od dve godine da se konačno objave rezultati popisa poljoprivrede.
Našim amandmanom predlažemo da taj rok iznosi godinu dana, prosto zato što smatramo da je taj rok od dve godine, da bi se konačno rezultati sredili, dosta dug. U toku je izrada strategije o razvoju poljoprivrede, ili se barem revidira stara strategija, tako da su podaci koje će dati ovaj popis veoma važni i bez tih početnih podataka vi ne možete praktično da radite nikakvu ozbiljnu strategiju ili ozbiljan plan. Naravno, predlagač zakona je to odbio.
I u raspravi u načelu i kada su bili osnovni zakoni i njihove izmene i dopune govorili smo o tome da je zbog problema sa finansiranjem ova dva popisa, ovog popisa i popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, to trebalo objediniti i da mi ne vidimo nikakav razlog zašto ova dva popisa nisu mogla o jednom trošku da se završe. Tačno je da bi popisivači imali duži posao, dakle, tu bi bilo još nekih dodatnih informacija, međutim, kada je u toku obuka popisivača i za jedan i za drugi popis, onda bi se tu mnogo uštedelo, ne bi se radio isti posao dva puta. Naravno, popis stanovništva, domaćinstava i stanova bio bi proširen za pitanja koja se predviđaju u ovom popisu poljoprivrede. Između ostalog, tu su podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, lokacijama, zemljišnom fondu, kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zakupu zemljišta, površinama pod usevima, broju stabala, čokota vinove loze itd.
Dakle, ne vidimo razlog da popisivač koji bi otišao u selo, dakle, u poljoprivredno gazdinstvo, da uzima neke opšte podatke za popis stanovništva... zašto se ne bi proširila ta lista pitanja i tako dobio odgovor i na ovo. Na ovaj način, dva veoma slična posla, oba veoma skupa, rade se u različito vreme. Mislimo da to nije racionalno i ekonomsko ponašanje. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 6. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite, gospodine Munjiću.

Hvala. Svedoci smo da smo danas povodom ova dva predloga zakona, dakle, zakona o popisu stanovništva i Predloga zakona o popisu poljoprivrede, imali prilično, da kažem, varnica. Imam utisak da je to ponajviše zbog toga što je za mnoge danas bio „sveti dan Filea evropskog“, ali i to je prošlo pa ćemo se vratiti na ovaj amandman, mislim da je poslednji amandman za danas, kojim sam tražio da se član 6. Predloga zakona briše.
Dame i gospodo narodni poslanici, odlaganje popisa poljoprivrede koje predlažete ovim predlogom zakona nema ama baš nikakvog opravdanja. Razlozi koje navodite tek nemaju nikakvo opravdanje. Vi u razlozima kažete: „Na putu pristupanja Evropskoj uniji Republika Srbija mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU, koji će u velikoj meri izmeniti stanje u našoj poljoprivredi“. Mislim da je ovo ključna rečenica u vašim razlozima, a rekao bih da je to ključna stvar koju treba demantovati, odnosno kojoj treba posvetiti više pažnje.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine iz Vlade, da li će ti evropski propisi izmeniti stanje u našoj poljoprivredi? Da li će izmeniti stanje bar za jednu jotu? Hoće li posle toga krave u Srbiji davati više mleka, hoće li koke možda početi da nose po dva jaja dnevno ili ovce da jagnje po tri jagnjeta godišnje? Hoće li posle usvajanja ovoga i posle prihvatanja ovakvih propisa na hektaru vojvođanske plodne zemlje rađati po 15 tona pšenice ili će možda naši povrtari posle ovoga uspeti da se približe neprikosnovenim Holanđanima? Ne, ništa od ovoga sigurno nije tačno.
Evo razloga zašto smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, da nije trebalo odlagati popis poljoprivrede ni za jedan sat, da je trebalo to uraditi ranije, da je ranije trebalo doneti konkretne mere kojima bi pokušala da se spasi naša poljoprivreda.
Dame i gospodo narodni poslanici, srpsko selo se nalazi u dubokoj agoniji. Srpsko selo se suočava sa nestajanjem. U mnogim srpskim selima se gasi život. To je jedan zaista frapantan podatak. Procene idu dotle da se smatra da će, ako se ništa ne učini, za deset godina nestati 700 srpskih sela koja imaju ispod sto stanovnika, kod kojih je prosek godina preko 65.
Oni koji su nekada hranili ovu zemlju, oni koji su nekada proizvodili i za izvoz toliko su marginalizovani u ovom društvu, u ovoj državi, da im se upravo i događa ovo što im se događa. Svako četvrto selo, gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, u fazi je nestajanja. U mnogim selima celokupno domaćinstvo može da se kupi za dve do pet hiljada evra. Mnoga sela u srednjem Banatu, ne samo tamo, već i u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji, čitava sela mogu da se kupe za 100.000 evra. Da li znate za taj podatak?
Istraživanja pokazuju da 37,8% seoskih domaćinstava, odnosno žitelja jednostavno nije u stanju da priušti sebi ni najnormalnije životne potrebe. Poseban problem u razvoju sela, rekao bih i u razvoju Srbije, u stvari predstavlja neravnomernost u razmeštaju stanovništva Srbije. Pojedini pogranični regioni, naročito u istočnim i jugoistočnim predelima Srbije, opusteli su. Srbija danas ima preko 4.600 sela, a 86% tih sela beleži pad stanovništva. To je zaista frapantan podatak. Za deset godina, rekao sam, nestaće sedamsto sela. Sedamsto dva naseljena mesta imaju ispod sto stanovnika. To je tih sedamsto sela koja će nestati za deset godina. Predviđanja su da će za dvadeset godina oko 20% sela, oko četvrtine svih sela, nestati.
Dalje, od 1950. do 2000. godine, dakle, pedeset godina, postoji jedna frapantna migracija stanovništva iz sela u gradove. O tome treba da vodite računa prilikom ovog popisa. Dakle, za pedeset godina osam miliona stanovnika prešlo je iz sela u gradove! Kaže se da je u drugim zemljama potrebno od 120 do 150 godina da bi osam miliona stanovnika prešlo iz sela u gradove. Pogledajte šta se nama dogodilo.
Dalje, u našim selima, dakle u Srbiji, ima preko 50.000 napuštenih kuća, a preko 150.000 kuća, gospodo iz Ministarstva i gospodo iz vladajuće većine, privremeno je nenastanjeno; i one će imati taj status uskoro. Oko 600.000 hektara ostaje neposejano. To će biti podatak koji ćete videti kada budete radili popis. Objavljeno je da je planirano da se ove godine poseje kukuruz na milion hektara. Znači, skoro još toliko je moglo da se poseje u Srbiji da je država vodila računa, da je planski radila, da je vodila računa o svom selu i svojim poljoprivrednim proizvođačima.
Dalje, kaže se da prosečno ulaganje u poljoprivrednika, u poljoprivrednu proizvodnju iznosi oko 25 evra po jednom stanovniku u Srbiji. U razvijenim zemljama to je četiri puta više, oko sto evra. Pogledajte gde ste doveli naše selo i gde se ono sada nalazi.
Kako ova vlada razmišlja o selu, kako štiti srpsko selo i srpskog seljaka možda se najbolje vidi iz jednog naoko prostog primera, ali da vidite koliko država zaista ne brine o srpskom seljaku i srpskom selu. Godine 2008. Vlada je donela jednu uredbu, naziv te uredbe je Uredba o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim domaćinstvima. Ova uredba izašla je u „Službenom glasniku“ br. 51/08 i po toj uredbi bilo je predviđeno da se svakom seoskom domaćinstvu, svakom članu seoskog domaćinstva isplati 40.000 dinara kao podsticajna sredstva za nekomercijalno domaćinstvo. Dakle, to su ona domaćinstva koja ne proizvode višak vrednosti. To su ona domaćinstva koja ne izlaze na tržište, koja ne prodaju svoju robu. To su ona domaćinstva koja bi sa ovih 40.000 ili 80.000, pošto ih obično ima po dvoje koji uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, od ovih para bi jednostavno preživela tu godinu.
Znate šta se desilo, dame i gospodo narodni poslanici? Gospodo iz Vlade, vi to sigurno znate. Isplaćeno im je po pola, negde ni po pola, negde i manje. Stalo se sa isplatama. Oštećeni građani su se obratili svom ministarstvu, obratili su se Ministarstvu sa zahtevom da im se isplate ova sredstva po Uredbi iz 2008. godine. Znate kakav je bio odgovor Ministarstva za poljoprivredu? Nema para. Nema para u budžetu za njih zbog toga što su smanjeni transferi za poljoprivredu i zbog ekonomske krize. To je odgovor onima kojima je tih 40.000 po članu domaćinstva bilo nužno da prežive tu godinu. Da li misli Vlada kako su oni preživeli tu 2008, 2009, 2010. itd?
Mnogi su tužili državu. Video sam mnoge od tih tužbi. Mogu vam reći da su svi dobili sporove. Osnovni sudovi po Srbiji su presudili u korist građana, u korist oštećenih ljudi kojima država nije platila ono što je bila dužna. Međutim, tu nije kraj njihovim mukama. Oni do danas to nisu naplatili, i dalje nama para i dalje je status kvo.
Da li su predstavnici Ministarstva upoznati sa ovim? Da li oni znaju šta se dešava u pogledu ovoga? Šta će biti sa onima koji su tužili, a ne mogu da naplate i šta će biti sa onima koji nisu tužili? Hoće li im država isplatiti ono što je bila obavezna po ovoj uredbi?
Molim i zahtevam od nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede, iako njihovi predstavnici nisu ovde, ali pretpostavljam da će ovaj glas dopreti do njih, da se uzmu u pamet, da urade ono što im je zakonska obaveza, da isplate ljudima ovo što im duguju po Uredbi, osim ako ne misle da su seljaci za njih građani drugog reda, a rekao bih da oni upravo to misle. Zahvaljujem.

Gospođa Vjerica Radeta, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Četiri minuta i dvadeset sekundi.

Molim gospođu predsednika Narodne skupštine, obraćam joj se direktno u skladu sa članom 107. stav 2. Poslovnika, da pokuša da sluša ono što kažem, jer je danas dva puta došlo do nesporazuma i nije preneto ono što sam rekla.
Govorim o amandmanu koji je podneo kolega Mirko Munjić. Amandman je logičan sled svih amandmana poslanika Srpske radikalne stranke, a našim amandmanima smo tražili da se jedan po jedan član Predloga zakona briše, što znači da se briše ceo zakon i da nam ceo zakon kao takav ne treba, zato što mi u SRS smatramo da je trebalo postupiti u skladu sa Zakonom o čijim izmenama se danas raspravlja.
Za nas je neprihvatljivo obrazloženje predstavnika Vlade Republike Srbije zbog čega naši amandmani nisu prihvaćeni. Neprihvatljivo nam je da vama treba deset godina da shvatite da je ove godine trebalo obaviti popis poljoprivrede. Ponašate se kao da ste to saznali pre tri-četiri dana, pa nam dajete zakon 4. februara, a njegova primena je trebalo da krene već za nekoliko meseci.
Vaše obrazloženje da nema novca za primenu ovog zakona, odnosno da nema novca za obavljanje popisa apsolutno je u koliziji sa delom obrazloženja Predloga ovog zakona. Ako je tačno ovo što pišete, da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, onda ne razumemo zašto objašnjavate, vezano za amandman Milorada Buhe, da su upravo sredstva, odnosno nepostojanje sredstava razlog zbog čega se menja ovaj zakon.
Ko može da vam veruje da ćete da obezbedite sredstava i za narednu godinu? Ko zna gde ćete vi potrošiti pare koje uzmete kroz kojekakve kredite kojima iz dana u dan zadužujete građane Srbije?
Pitanje je šta ćete 2012. godine, kada je u pitanju selo u Srbiji, uopšte uspeti da popišete. Da li vi znate koliko se sela svakog dana gasi? Da li znate koliko se škola u selima u Srbiji gasi? Da li znate, boravila sam prošlog vikenda u Zaječarskom okrugu, da li znate da tamo 80% sela uopšte nema autobusku vezu između sela i sedišta grada, Zaječara, Knjaževca, Sokobanje, Boljevca? Da li znate takve detalje?
Da li vi uopšte znate u kakvoj zemlji Srbiji živite, dame i gospodo narodni poslanici? Onda vam smeta što smo vam uvredili Filea, pa ste ceo dan naelektrisani, ceo dan nam ne date da progovorimo zato što smo mu prkosno pokazali da mi srpski radikali nikada ne bismo dozvolili da nam neki File ili „fileić“ vodi politiku u Srbiji. Jasno smo danas stavili do znanja ono što jasno govorimo – srpski radikali smatraju da Srbija mora da prekine sve kontakte sa Evropskom unijom, između ostalog i zbog uništenog srpskog sela.
Šta će to da uradi, šta je Štefan File obećao za sela u Srbiji? Samo vam je izdiktirao šta treba da uradite. Šta je obećao da bi se popravio status sela? Šta je obećao da oni ljudi tamo to što proizvedu mogu i da prodaju? Da li je obećao možda garancije, pošto će ove godine biti pšenica, malina, šljiva i ostali poljoprivredni proizvodi? Naravno, nije, jer mu to i nije posao. Vreme, naravno. Hvala.

Vreme.
Dobro je kad političari usaglase svoj stav sa očekivanjima građana. Nije dobro kada je suprotno.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Vama, a i profesoru dr Draganu Vukmiroviću, direktoru Republičkog zavoda za statistiku, zahvaljujem.
Nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.