Dva minuta i pedeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, toliko sam vas hvalila u četvrtak kada ste branili zakon o sportu zbog toga što ste ovde i što učestvujete u njemu, a danas ne mogu da dođem k sebi. Znam da ovo nije vaša materija, ali prosto mi je čudno da ćutite i da ste uopšte pristali da dođete da oćutite danas ovde pred narodnim poslanicima.

Dakle, predstojeći popis stanovništva, domaćinstava i stanova je veliki regionalni projekat, i to nije samo projekat Srbije, nego je veliki regionalni projekat. Rezultati ustaljenog jednodecenijskog ažuriranja demografske, ekonomske i socijalno-nacionalne slike određuju mnogo važnih stvari, utiču na međusobne odnose država, nehotično otvaraju stare rane, moramo da odgovorimo na pitanje zašto izumiremo, bogami, i upozoravaju nas na neispunjena obećanja.

Popis u Srbiji je Zakonom bio planiran za april mesec 2011. godine, a izmenama i dopunama Zakona koje su pred nama on je pomeren za oktobar. Obrazloženje je da nije bilo dovoljno novca u budžetu, što je pitanje na koje treba neko da odgovori. Koliko znam, u budžetu za 2011. godinu je planiran deo sredstava za predstojeći popis. To je verovatno veliki posao, koji se očigledno mora planirati, jer su neke institucije već krenule u planiranje i realizaciju poslova. I, onda nas obaveštavate u ovom dodatku da praktično tražite novac od EU i da će vam taj novac biti dostupan u septembru mesecu 2011. godine.

Stvarno moram da postavim pitanje zbog čega vam treba taj novac ako ste nam u obrazloženju zakona napisali da za realizaciju ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva? Znači, neko se zaista potrudio da napiše neke smešne komentare tipa da nam novac nije potreban. Očigledno je da nam je novac i te kako potreban.

Među institucijama koje sam pomenula da su počele pripremne poslove jeste Zavod za statistiku, koji je očigledno vrlo ozbiljno shvatio svoje zadatke i zna kako posao treba izvesti. Oni su uradili imenovanje popisnih komisija, u jedinicama lokalne samouprave imenovane su 162 takve komisije koje će predstavljati buduće nosioce posla na lokalu. Oni su uradili osnovne popisne obrasce, pomoćne obrasce, metodološka i organizaciona uputstva, ali je sve stopirano; očigledno je spremljeno za štampu i stopirano i nije realizovano u tom delu. I Republički geodetski zavod je uradio nekoliko pripremnih stvari, i vrlo je bilo važno nastaviti ovaj posao.

Imam ovde izjavu našeg premijera koji je rekao da nema dovoljno novca za kvalitetnu i blagovremenu pripremu u realizaciji popisa i zbog toga Vlada pomera ovaj posao za šest meseci, nadajući se da će odnekud stići novac.

Ali, moram da podsetim sve narodne poslanike i građane Srbije, bez namere da ih plašim, da se varaju svi oni koji u ovom velikom predstojećem regionalnom poslu, koji je očigledno trebalo da se dogodi u isto vreme, vide samo puku statistiku i jednu potpuno drugu nauku, a ne vide političku konotaciju koju ima sav taj posao i koliko to kašnjenje Srbije od šest meseci može da izazove štete za građane Srbije i za Vladu Srbije naročito, jer kasnimo sa dobijanjem nekih vrlo važnih odgovora koji su nam potrebni da bismo odgovorili na upitnik iz Brisela.

Takođe, ovo zakašnjenje će se i te kako reflektovati na mogućnost pristupanja nekim drugim pretpristupnim fondovima.

Ali, da se vratimo ovom čisto statističkom delu i činjenici da će hladna statistika potvrditi mnoga zla koja su se događala na ovim prostorima poslednjih decenija. Gospođa predsedavajuća nekoliko puta je upozorila kolege koje su govorile o tome, ali to je nemoguće izbeći, jer ovo je jedan regionalni projekat, očigledno i napravljen u nameri da se radi istovremeno, upravo zbog toga što će povređivati mnoge rane i što će praktično Srbi koji žive u regionu... A mi smo doneli, ova skupština je donela zakon o Srbima u regionu i Srbima u dijaspori. Znači, dužni smo da o tome brinemo, i to je problem o kojem i te kako treba govoriti kada je reč o ovom zakonu.

Dakle, Srbi u regionu će biti ostavljeni na milost i nemilost popisivačima, od kojih mnogi očigledno prave popisna pitanja vrlo sugestivno, jer Srbi iz Crne Gore, Srbi iz Hrvatske, Srbi koji žive u BiH i te kako upozoravaju Vladu Srbije da im pomogne, kako bi se... Na kraju krajeva, i patrijarh se oglasio, tražeći pomoć od države Srbije da se ljudi izjašnjavaju kao Srbi pravoslavne vere. Nije se oglasio bez razloga …

Molim vas, o temi dnevnog reda, dakle, o Predlogu izmena i dopuna Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova. Kada budemo imali regionalnu vladu i regionalnu skupštinu, onda će u nekom poslovniku... Moći ćete da govorite o temi van dnevnog reda, odnosno i o nadležnostima država koje će tada biti u jednoj regionalnoj vladi. Za sada, zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije i koji se odnosi na Republiku Srbiju.

Hvala, gospođo predsedavajuća, na upozorenju, ali kada budemo imali nacionalno odgovornu vladu, onda ćemo voditi računa o svemu.

Dakle, vratiću se na amandman koji smo predložili u ime Demokratske stranke Srbije gospođa Donka Banović, gospodin Milan Dimitrijević, gospodin Nikola Lazić i ja. Mi smo ovim amandmanom želeli da pomerimo rokove bar ti meseca unapred, znači, da ne bude 30. septembar, nego 30. jun.

Šta ste vi nama ovde odgovorili, to je zaista vrlo ironično i cinično i to ću pročitati: „Amandman se ne prihvata zbog toga što se za terensku realizaciju popisa bira period tokom godine u kojem je najmanja prostorna pokretljivost stanovništva. Period od 1. do 15. jula nije pogodan za sprovođenje popisa. Naime, daleko najveća pokretljivost stanovništva beleži se u letnjim mesecima, julu i avgustu.“

To bi bilo u nekoj drugoj državi, mi živimo u Srbiji. Sedamsto hiljada ljudi u Srbiji preživljava svaki dan tako da ne zna šta će tog dana jesti, čime će nahraniti svoju decu. Pričati o tome da će ta velika pokretljivost, drugim rečima, letnji raspusti i letnji odmori, ugroziti sam čin popisa, zaista je cinično. Ne znam šta će vam odgovoriti tih 700.000 ljudi kada bude došao konačno popis do njih, ali mislim da je vrlo, vrlo neprijatno pročitati vaše obrazloženje.

S druge strane, veliko je pitanje da li će se ovakav popis ikada i realizovati, jer iz svega ovoga što se danas ovde dešava i na osnovu načina na koji se prekidaju govornici mogu da pretpostavim da Srbiji očigledno odgovara da se popis uopšte ne održi. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji svemu može da se da politička konotacija. Ljudi koji se bave politikom u svemu vide politiku, ljudi koji se bave ekonomijom u većini zbivanja vide ekonomske pokazatelje i ekonomske zakonitosti.
S druge strane, meni je drago da čak i evroskeptici u Srbiji uviđaju prednosti EU i zalažu se za evropske vrednosti prilikom sprovođenja popisa i za to da se dobiju pretpristupni fondovi. To dobro dokazuje evoluciju ideje o EU kod onih političkih stranaka koje su do pre samo par dana bile ogorčeni protivnici Evropske unije.
Međutim, kada govorimo o ovom amandmanu koji smo čuli i obrazloženju zašto treba biti prihvaćen ili ne, nacionalno odgovorne vlade, kada im kažete – pokretljivost stanovništva, razmišljaju o radu, nacionalno neodgovorne vlade razmišljaju o odmoru. Nacionalno odgovorne vlade razmišljaju da pokretljivost stanovništva ne znači nužno odlazak iz mesta prebivališta na odmor, već može značiti i odlazak da se nešto radi i zaradi, jer nacionalna odgovornost se pokazuje i na takav način.
S druge strane, svakoga ko kaže da nije nacionalno odgovorna ona vlada koja predviđa mogućnost da ljudi u junu ne budu u svojim domovima, da ljudi u julu mogu da idu negde da rade nešto, da u avgustu mogu da idu negde da rade nešto moram da podsetim da zahvaljujući zalaganju Demokratske stranke građani ove zemlje više nemaju šengenske okove i stege…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, o temi dnevnog reda.)
Baš o tome govorim, o onome što smo čuli, o obrazloženju ovog amandmana, a to je da ljudi u junu, julu i avgustu isključivo sede kod svojih kuća, čekaju „Insajder“ da bi gledali koliko je neka politička stranka ukrala iz „Kolubare“ ili da li se neko odazvao sudskom pozivu ili nije.
Mislim da ljudi u julu i avgustu takođe nešto rade, odlaze iz svojih domova, i to rade svuda u svetu, i da niko u junu, julu i avgustu ne čeka u svojim domovima popisivače. To je period kada ljudi nisu baš u svojim prebivalištima, bez obzira na to kolike su njihove materijalne mogućnosti i da li baš po svaku cenu idu na odmor ili možda odlaze na selo da nešto rade ili odlaze negde drugde da nešto rade i zarade.
Mislim da je obrazloženje zašto ovaj amandman nije prihvaćen sasvim na mestu, da je sasvim jasno i precizno definisano. Opet podvlačim, ne znam mnogo zemalja na svetu koje trče da popis svog stanovništva sprovedu u junu, julu i avgustu. Obično se to radi u nekim periodima koji su primereniji kretanju i migraciji stanovništva. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je tri minuta i petnaest sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Milica Vojić Marković želi reč. Nemate pravo na repliku. Imate na raspolaganju vreme poslaničke grupe.

Uopšte nemam nameru da komentarišem to kako neko razume nešto što govorim. Govorim jako jednostavnim rečnikom i neću da ulazim u to kako i da li neko može da razume.

O tome da li su ideje Demokratske stranke Srbije promenile tok, reći ću nekoliko ključnih činjenica. Vlade Vojislava Koštunice su radile mnogo više za prihvatanje evropskih ideja i standarda u Srbiji nego ova koja sebe takvom zove. Dobili smo pozitivnu ocenu o Studiji izvodljivosti, parafirali smo SSP, otvorili Kancelariju za evropske integracije, usvojili Strategiju o evropskoj opredeljenosti Srbije, postigli Sporazum o liberalizaciji viznog režima i stali tu, jer je Kosovo proglašeno državom, a naši prijatelji iz Evrope to prihvatili. Stali smo tu jer nećemo da prihvatimo uslove koje vi prihvatate …

(Predsedavajuća: Narodna poslanice, o dnevnom redu, molim vas.)

Koristim vreme svoje poslaničke grupe. Kako ću ga koristiti, u redu je.

Ne možete da koristite repliku. Rekla sam da nemate pravo na repliku, nego da koristite vreme poslaničke grupe. Ako koristite vreme poslaničke grupe, onda ste u obavezi da govorite o dnevnom redu.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Narodna poslanica Donka Banović ima reč.

Amandman na ovaj drugi član koji se menja – inače, ovim izmenama i dopunama se praktično menjaju samo tri člana iz važećeg zakona – u skladu je sa izmenom koju smo predložili na član 1.
Naime, ovim predlogom se predlaže odlaganje čitavog procesa popisa stanovništva, domaćinstava i stanova za šest meseci, a mi smo ovim amandmanima intervenisali i smatramo da je dovoljno odložiti predviđeni popis za tri meseca.
Pre svega, ako pročitate ovo obrazloženje samih izmena i dopuna, u obrazloženju stoji da za sprovođenje ovog zakona, popisa, čitam ono što piše u obrazloženju, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. To piše u obrazloženju.
Još jedan razlog zbog kojeg smatramo da ne treba odlagati za šest meseci i da ovaj predlog nije dobar jeste to što smatramo da ova, ovako rekonstruisana vlada, koja bi, kobajagi, trebalo da radi mnogo bolje, ne može izdržati ni jesen. Smatramo da će Zavod za statistiku, koji je veoma angažovan kada su u pitanju republički i svi ostali izbori, imati mnogo posla u oktobru, tako da ne bi trebalo i ovaj ogroman posao ostavljati za oktobar. Dakle, to su bila dva razloga.
Međutim, vi ste odbili ovaj naš amandman kojim predlažemo da popis treba odložiti za tri meseca. To obrazloženje su moje kolege čitale, obrazloženje zbog čega se odbija amandman – da je pokretljivost stanovništva... itd. Ovaj član se konkretno odnosi na to da su ljudi, vlasnici domaćinstava itd., ukoliko nisu kod kuće, dužni da se u određenom roku jave i da dostave sve te podatke.
U tom obrazloženju za odbijanje amandmana, sada ne u obrazloženju izmena i dopuna Zakona, stoji da u budžetu, odnosno da država jednostavno nema finansijskih sredstava da obavi popis stanovništva. Dakle, mi u obrazloženju za odbijanje amandmana tek to saznajemo, iako smo o tome mogli da pročitamo u štampi, ali ja sada govorim o papirima i dokumentima kojima poslanici raspolažu. Dakle, u obrazloženju za odbijanje amandmana stoji da para nema, da se očekuje donacija ili da će se dobiti sredstva iz pretpristupnih fondova EU. Uglavnom, jedna šizofrena situacija kada je u pitanju ovaj popis i to kako će se taj popis finansirati: prvo nam kažete da ima novca i da nisu potrebna dodatna sredstva, a onda kažete da očekujemo donacije i da ćemo verovatno dobiti sredstva iz pretpristupnih fondova.
Ne sumnjam da ste možda dobili obećanje, sada se obraćam gospodinu Vukmiroviću, žao mi je što predstavnik Vlade nije tu, ali pretpostavljam da su predstavnici Vlade dobili obećanja da će iz pretpristupnih fondova dobiti sredstva da Srbija obavi ovaj veoma važan, veliki i skup posao.
Vrlo je važno napraviti popis. Prošlo je jedanaest godina od poslednjeg popisa i tu će nam se mnogo stvari reći i pokazati. Pretpostavljam da svi imamo i dozu straha od toga kakvi će rezultati popisa biti, pre svega kada je u pitanju broj stanovnika. Pokazaće se da nas je sve manje, pokazaće se tačno koliko u gradovima živi manje stanovnika, pokazaće se koliko imamo sela u kojima više niko ne živi, da imamo čitava područja, naročito na teritoriji istočne i južne Srbije, koja su potpuno, nažalost, prazna.
Nadam se da se neće ostvariti predviđanje stručnjaka i demografa da će 2052. godine biti dva miliona manje Srba u Republici. Kažem, nadam se da se te... ne mogu reći ni crne prognoze, zato što stručnjaci urade svoj posao stručno, izađu sa podatkom i kažu državi – ukoliko nešto ne promeniš i ne uradiš na bolje, 2052. godine će biti dva miliona manje stanovnika. Na državi je da primeni sve one papire, strategije i zakone koji su već doneti.
Pre nekoliko godina je usvojena Strategija za podsticanje rađanja. Određeni zakonski predlozi sa rešenjima (sada govorim samo o onome što je na papiru) trebalo bi da podstiču rađanje u Srbiji. Međutim, u praksi to nije tako. Dešava se to sa mnogim strategijama, ali kada je ova strategija u pitanju, čini mi se da se ona apsolutno ne primenjuje. I, kao da neki ministri, koji bi trebalo te strategije da primenjuju i da im udahnu život, ne znaju ni da postoje. Onda predlažem da sve te silne strategije poukidamo i da onda znamo – nije nam stalo da neku oblast unapredimo, nije nam stalo da podstičemo rađanje i onda vas opozicioni poslanici neće ni prozivati.
Kada je bio Zakon o socijalnoj zaštiti ovde i kada je ovde bio ministar Ljajić istakla sam, pošto sam smatrala da je to pre svega njegova briga, a ima i te kako veze sa rađanjem i sa ovim zakonom o popisu stanovništva koji će pokazati da nas je sve manje, da postoji čitava jedna grupa porodilja, žena koje su preduzetnici, o kojima se ne vodi računa, odnosno o kojima država apsolutno ne vodi brigu, naprotiv. Godine 2008. se, izgleda, pojavila u Ministarstvu finansija nekakva fantomska uredba koja kaže da ukoliko žena preduzetnik, dakle, vlasnik privatnog preduzeća, ne prestane to da bude, neće imati pravo na porodiljsko bolovanje.
Da su to te žene znale te 2008. godine, odnosno da postoji neka volšebna uredba, onda bi one to verovatno i uradile. Ovako ih je krajem 2010. godine zateklo rešenje poreske uprave iz svih gradova širom Srbije da moraju da vrate sredstva koja su primile na ime porodiljskog odsustva. Ovde imamo potpuno odsustvo sluha i razumevanja za potrebe jedne grupe žena. Smatram da je ovde na delu i diskriminacija. Od pre nekoliko godina imamo i Zakon o ravnopravnosti polova, a ovde se krši i to, kao i Zakon o radu, Zakon o zaštiti porodica sa decom itd. Dakle, ovo je vrlo ozbiljan problem.
Kada je bio ovde gospodin Ljajić je obećao svim poslanicima, pa i meni, javno, da će se potruditi da se ovaj problem reši. Sada je predsednik Vlade ujedno i ministar finansija i ja ovu svoju diskusiju tako i shvatam, gospođa Čomić me opominje zbog teme, ali shvatam i kao vrstu pritiska zakonodavne vlasti na izvršnu, da oni vide kako će da reše taj problem.
U Srbiji, inače, ima jako malo žena koje se usude da krenu u privatni biznis, pa onda hrane svoju porodicu, zapošljavaju druge ljude koji hrane svoje porodice itd., dakle, jako je malo žena koje krenu u te tokove a onda treba da ih zatekne takvo nerazumevanje države da im ona kaže – znate šta, to što ste vi žena i hoćete da budete majka, to je vaš problem, nas to uopšte ne interesuje i vi nemate pravo kao što imaju druge žene koje su zaposlene u drugim preduzećima. Hvala.