Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, pošto nema gospođe ministra, a ona je u poslednje vreme imala sreće, prvo je predstavljala ovde zakon o sportu, a zatim zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, što predstavlja jednu od najpopularnijih statističkih akcija, svakako... U jednom momentu sam stekao utisak da ovde smeju da se pominju, bez rizika da se dobije opomena, samo tri reči, to su: stanovništvo, domaćinstva i stanovi. Ali, Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini se sastoji od 34 člana. On je usvojen 11. decembra 2009. godine, a ukazom predsednika Republike proglašen je i stupio na snagu 16. decembra 2009. godine. Mi smo i tada govorili šta mislimo o ovom zakonu. Zatim je došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova.
Mi smo svakako za popis stanovništva. Da se o zakonu o popisu stanovništva može govoriti i nekim drugim rečima dokaz je to da se ovaj zakon sastoji, odnosno da u svom tekstu ima, možda, 2000 reči, što dozvoljava da se upotrebljavaju i neke druge reči osim: „stanovništvo“, „domaćinstva“ i „stanovi“.
Mi smo protiv toga da se odlaže popis stanovništva. Prvobitno je predviđen za period od 1. do 15. aprila. Sada imamo jedan problem: ko vama garantuje da će izmene i dopune Zakona koje se predlažu biti usvojene prilikom glasanja? Šta će se desiti ako taj zakon ne bude prihvaćen skupštinskom većinom? Da li ćemo onda da uđemo u popis stanovništva, domaćinstava i stanova u periodu od 1. do 15. aprila ili ćemo čekati, nezavisno od toga da li je zakon prihvaćen ili ne, od 1. do 15. oktobra da završimo taj posao? Sada ćete vi reći da će on biti sigurno prihvaćen. To je nešto što se ne može unapred znati, ali to sada toliko nije bitno.
Postojali su brojni problemi prilikom priprema za vršenje ovog popisa. Sada ne treba uopšte, neko bih rekao, žao mu je da govori umesto mene, žao mu je što tu nije prisutna ministar Samardžić Marković... Nema potrebe žaliti za tim, ovo je i za kolege koji će govoriti posle mene o drugom zakonu, kad su tu gospodin Vukmirović i Jančić, predstavnici Republičkog zavoda za statistiku, koji je jedan od nosilaca ovih aktivnosti, ali jedan od najbitnijih nosilaca ovih aktivnosti. Inače, postoje još neki subjekti, predviđeni ovim zakonom, koji će učestvovati u sprovođenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, a to su Geodetski zavod, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i još neki republički organi i institucije, tako da o ovoj temi možemo zaista da govorimo na kvalitetan način, i to sa ljudima koji su uglavnom i zaduženi za organizovanje popisa.
Iz Republičkog zavoda za statistiku je stigao zahtev za odlaganje popisa, samo iz jednog praktičnog razloga. Praktičan razlog – nisu predviđena sredstva u budžetu, odnosno bila su predviđena u 2010. godini, ali tamo – zvaničan podatak od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku – čini mi se, do 8. novembra nije bio uplaćen ni jedan jedini dinar ni Republičkom zavodu za statistiku, ni Geodetskom zavodu, koji je trebalo da naprave neke predradnje vezane za ovaj posao.
Popisivanje stanovništva neće biti puki podatak da neko od popisivača, odnosno jedan od 50.000 članova popisnih komisija dođe u jedno domaćinstvo i da mu kažu ko je tu. Ovde postoji popisnica na kojoj postoji osam strana, osam strana koje treba popuniti. Ovde postoje brojni podaci. Odgovorno i svakako, što bi se reklo, srpsko-radikalski, tvrdim da je svaka izgovorena reč mojih kolega koje su govorile na ovu temu imala punog smisla i značaja upravo u vezi sa ovim zakonom. Ako postoji osam strana, kad bude popis poljoprivrede biće 16. Nemoguće je sa tri reči svoju diskusiju usmeriti i govoriti o onome što je zaista ozbiljna tema.
Kada budemo završili ovaj popis... Odnosno, šta ćemo mi, do kojih ćemo sve podataka doći, koje podatke ćemo moći da otkrijemo prilikom sprovođenja popisa, a pogotovo kasnije kada uđemo u jednu analizu vezanu za taj popis? Znači, najpre ono što jeste želja i cilj – da utvrdimo tačan broj stanovnika koji žive u našoj državi, teritorijalni razmeštaj tog stanovništva, prosečnu gustinu naseljenosti, staračka domaćinstva, što je jedan od osnovnih ciljeva, da vidimo kuda ide Srbija, da vidimo kako zaustaviti nestanak po jednog grada svake godine. Znači, umiranje je nadmašilo rađanje. Negativan saldo ili bilans, ako to tako može i sme da se kaže, to je jedna jako osetljiva tema. Znači, preko 30.000 stanovnika svake godine u Srbiji je manje. To je već sada jedan alarmantan podatak.
Ali, završeni popis pokazaće nam još nešto, da sredine, ona mesta, da ne imenujem nijednu opštinu, ali takvih je mnogo u Srbiji, koje imaju zvanično, po popisu iz 2002. godine, po 16.000-17.000 hiljada stanovnika... Ako sada popis kaže da ima 11.000 hiljada stanovnika, da li će to nekoga zabrinuti, da li će to upaliti nekome crvenu lampicu šta dalje da se radi?
Sve su to problemi koji stoje pred ovom državom, koji nisu nepoznati, ali niko, čini mi se, ne želi ozbiljno njima da se bavi. Zatim, prilikom popisa domaćinstava, a to je u okviru popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, doći ćemo do određenih podataka koje ćemo moći da koristimo prilikom popisa poljoprivrede.
Funkcionalna sposobnost stanovništva je jedan veoma bitan podatak koji ćemo moći da dobijemo prilikom sprovođenja ove velike i, rekao bih, popularne, ali iznad svega veoma kompleksne akcije. Tek tada će da da odgovor na pitanje... Sve je veći broj ljudi čije nezadovoljstvo zbog činjenice da nemaju posao, da žive u jednom nesređenom društvu, društvu bez perspektive, dovodi do lošeg zdravstvenog stanja. Možda bi predsednik Skupštine u ovom momentu mogla više da se pozabavi tim problemima, i morala... Mislim, pre svega, na vaše kolege; svakako ne da vi idete sada sa mesta na kojem jeste (dobro je da ste došli) i da intervenišete na nečemu drugom, jer ste zaista ekspert i dobro bi to došlo. Sve su to poražavajući i bolni podaci koji danas tište Srbiju.
Bio je još jedan problem. Želim da postavim pitanje direktoru Republičkog zavoda za statistiku: kada se bude vršio popis na Kosovu i Metohiji, kako će se tu izvršiti, na koji način? Evo, da ne govorimo o popisu stanovništva u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj. Da li je tačno, gospodine direktore, da se na vaš poziv ministar za Kosovo i Metohiju, i to u dva navrata, nije nijednom odazvao, da govorite o problemima vezanim za popis stanovništva? Tu činjenicu ne bi trebalo da krijete od narodnih poslanika, ako je tako bilo, a dobro bi bilo da zna i javnost, pa da vidimo na koji način ova vlada tretira Kosovo i Metohiju. Šta god da se može uraditi, u jednoj ovakvoj akciji ministar za Kosovo i Metohiju bi morao da uzme maksimalno učešće, a ne da doživljava to kao temu koja nije toliko važna.
Više puta smo na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, gde su se razmatrale i pojedine odredbe, odnosno pojedini amandmani koji su podneti na Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, kao i poljoprivrede, a i kada je bila rasprava u načelu, razgovarali sa predstavnicima Republičkog zavoda za statistiku i preporučivali da pored popisa stanovništva mogu da se urade još neki popisi. Mi znamo da 1991. godine... Nije tačno da se neki detalji iz poljoprivrede, odnosno u popisu nisu sprovodili od 1960. godine. Tačno je da na klasičan način nije bilo popisa u poljoprivredi od 1960. godine, ali 1991. godine, prilikom popisa stanovništva, popisivale su se i neke činjenice koje prate poljoprivredu. Možda su predstavnici Zavoda za statistiku namerno predložili odlaganje popisa, uz činjenicu da nije bilo dovoljno sredstava...
Mene uopšte ne raduje što ćemo ovu akciju, jednu od najpopularnijih, još jednom ponavljam, u statistici, sprovoditi uz donaciju Evropske unije. To je nešto što se zna. Mi sada, ove godine, znamo da će redovan popis stanovništva biti 2021. godine. Pa, znalo se da će biti 2011. godine, zašto socijalno odgovorna Vlada nije računala na to i obezbedila sredstva, nego Evropska unija mora da obezbedi deset miliona evra za učesnike na terenu koji će obavljati taj popis i raditi? Veliki broj popisivača će biti angažovan. Po meni, jedan od razloga... Naravno da predstavnici Republičkog zavoda za statistiku nemaju mnogo veze s tim, ali kada ne dobiju sredstva njima ne preostaje ništa drugo nego da zahtevaju da se ova aktivnost pomeri.
Stičem utisak da je to urađeno namerno, da se popis stanovništva približi nekim narednim izborima kako bi se angažovao veliki broj pripadnika političkih stranaka, znači, oko 50.000 popisivača, plus oni koji će popisivati poljoprivredu. To će biti pripadnici političkih stranaka i ljudi koji će vršiti propagandu, više će promovisati programe političkih stranaka nego što će raditi na propagandi za sprovođenje popisa stanovništva.
Nije problem da neko iz političke stranke bude angažovan. Pripadnici političkih stranaka ne smeju da imaju probleme zbog toga što pripadaju nekoj stranci, ali ne smeju da budu favorizovani. Svakako, slažem se da politička elita ne može da uživa nikakve privilegije. Zapravo, treba da na svojim plećima oseti jednu društvenu, političku i svaku drugu vrstu odgovornosti.
Još jedno pitanje, gospodine Vukmiroviću, za vas. Vi biste mogli da date kvalitetan odgovor na to. Nema nijednog razloga da prećutite. Mi smo predlagali i na Odboru za nauku i tehnološki razvoj da se pored popisivanja stanovništva sprovede i popis žrtava ratova između 1990. i 2000. godine. Neki, da ne kažem entuzijasti, ljudi kojima je stalo da se imaju takvi podaci kod nas su to uradili; dostavljeno je Republičkom zavodu za statistiku. Neko je rekao da to nisu tačni podaci, da nije dobro urađeno. Čini mi se da je to doživelo reciklažu ili možda paljenje na lomači. Ali, ovo je dobar podatak, dobar vremenski period, eto, i ako odlažete...
Znači, mi nismo za odlaganje popisa, još jednom ponavljam, ali ako ga odlažete, ako će on biti od 1. do 15. oktobra, imaćete sasvim dovoljno vremena da se pripreme dodatni obrasci uz popisnicu i da se može obaviti i popis žrtava u periodu između 1990. i 2000. godine. Mi imamo tu obavezu. Procenjuje se, za sada, da između četiri i pet hiljada takvih postoji. To je dug i ove vlasti i svih onih koji se uključuju u ovu akciju da to urade. To je dug i nas narodnih poslanika. Mi o tome javno govorimo, a vi ste na potezu, gospodine Vukmiroviću. Voleli bismo da taj posao završite valjano. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Paja Momčilov, po amandmanu.

Sada imamo jednu malo paradoksalnu situaciju da nam ovlašćeni predstavnik ne odgovara na primedbe. Uglavnom uvaženi kolega replicira na neki način kroz vreme koje ima, i to je u redu, ali malo je čudno i neobično da nam ovlašćeni predstavnik ne da informacije koje bismo voleli da znamo.
Samo bih ponovio, pošto mi nije bilo dozvoljeno ranije, da smatram da je neophodno kroz ovaj popis ove žrtve popisati. Rečeno je da je to, maltene, vređanje žrtava. Molim vas, jevrejski narod, jedan veliki narod, ima popisane, sve do jedne, svoje žrtve. To je popisom utvrđeno. Nemački narod, koji je izgubio Drugi svetski rat, sve svoje žrtve je popisao. Kako? Na ovakav način. To su demografski podaci. To se mora imati. Nemci, šta su uradili dalje? Nemci imaju popis žrtava, silovanih žena od strane Amerikanaca od 1944. do 1960. godine.
Molim vas, sada se u parlamentu spočitava nama koji se zalažemo za dug prema našim žrtvama i prema njihovim rođacima koji su nas molili da pokrenemo ovo pitanje, da i to bude kroz ovaj popis, pošto vidimo da se odlaže, neće moći da se sprovede u idealnom roku.
Nije 31. mart slučajno kritični datum, kada sve normalne evropske zemlje sprovode svoje popise. Iz svih raznih podataka koje ste davali i zalagali se uvek ste mogli naći i neku manu, a 31. mart je kritičan datum za ovaj region i tada je trebalo sprovesti ovo.
No, ostavimo se toga, poslanici Srpske radikalne stranke su vam jasno kazali kako, na osnovu mišljenja eksperata, da uspešno završite posao, u korist države Srbije, u korist školske dece (njima ste obećali da ćete da uvedete kompjutere u škole), a na kraju krajeva, i državne uprave, koja može da koristi laptope. Ako budete išli ovim putem, klasičnim, neću da kažem da je primitivan, on je isto dobar i validan, ali daleko će više koštati i daleko više će biti muka da se dođe do pravih podataka i grešaka će biti daleko više.
Mi iz Srpske radikalne stranke jednostavno ne diskutujemo destruktivno. Mi naše žrtve sa velikim uvažavanjem shvatamo, kao i sve nevine žrtve.
Jednom smešnom verbalnom akrobatikom pokušano je da se demonstrira u Skupštini da smo mi nepristojni, a jesmo možda nepristojni kada nam dođe predstavnik EU, zbog mnogih stvari koje su uradili nama i ovoj našoj zemlji, pa i zbog tih žrtava, ali ne može niko da nam kaže da smo mi u ovim godinama huligani koji remete red u Skupštini. Došlo se već do apsurdne linije da samo što nije izgovoreno „Skupština, to sam ja“, a to ne bi nikako trebalo da se dozvoli. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POPISU POLjOPRIVREDE 2011. GODINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, zajedno Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Milorad Krstin, Dobrislav Prelić, Srboljub Živanović, Milan Škrbić i Mirko Munjić, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora.
Narodni poslanik Božidar Delić je, pisanim putem, 21. marta 2011. godine povukao svoj potpis sa amandmana koje je podneo sa grupom narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo na članove 1, 2, 3, 4. i 5. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, kao i kod prethodnog zakona i ovde je Srpska radikalna stranka uputila amandman da treba da se držimo onih termina koji su sadržani u osnovnom zakonu.
U obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana stoji da nisu obezbeđena sredstva. Nije to samo kod ovog zakona, nego i kod mnogih drugih zakona; u budžetiranju koje sprovode Vlada i Ministarstvo finansija ne vodi se dovoljno računa kada je u pitanju ono što je predviđeno zakonskim propisima. Ovde je konkretan primer kako se ne vodi računa kada se donose zakoni i koje posledice proizilaze u finansijskom smislu prema odredbama tih zakona.
Znači, kada je donet zakon podrazumeva se da se određena sredstva moraju izdvojiti za popis. To je moralno biti planirano ne u budžetskoj 2011, nego u projekcijama koje se rade prema memorandumu pre, odnosno dve ili tri godine unapred. Vi radite kako radite i ovo je konkretan primer kako ne sme da se radi.
To što će biti posledica kada dobijemo rezultate popisa poljoprivrede, to nikome ne treba. To samo novine i javnost iznesu, misli se na podatke koji će biti karakteristični, i onda to ulazi u arhivu i niko više ne otvara. Još je tragičnije kada se rade određene projekcije države, kao što je strategija razvoja poljoprivrede koja se radi dve godine u ovom ministarstvu. Pitam vas, na temelju kojih zakonskih propisa, odnosno podataka se radi ta strategija ako je poslednji popis obavljen pre 50 godina? Za strategiju ima sredstava i bilo bi vrlo zanimljivo da dođemo do podataka koliko će Ministarstvo izdvojiti za izradu strategije, koja će biti prazno slovo na papiru i neće imati suštinski značaj koji mora da ima svaka strategija.
S obzirom na to da ćemo popis obaviti do kraja iduće godine, operativno, podaci će biti 2013. ili 2014. godine. Vidite koliko mi kasnimo. Mi kasnimo zbog propusta Vlade i Ministarstva finansija koji nisu na vreme obezbedili dovoljno sredstava.
Rade se i druge strategije, sličnog karaktera, iz kojih ćemo crpeti podatke koje ćemo dobiti iz poljoprivrede. To radi Ministarstvo finansija, socijalna politika itd. S obzirom na to da nećemo imati te podatke, moramo zaustaviti izradu te strategije i odlivanje sredstava, jer će nam u protivnom ta strategija biti prazna pa ćemo je morati inovirati nakon dve, tri ili pet godina i ponovo bacati sredstva, a znamo da ih nemamo dovoljno.
Zato, jedno upozorenje vlasti: vodite računa, ovo je neozbiljno. Ovo nije jedini primer kako se razbacuju sredstva, a znamo da ovo nisu mala sredstva.
Što se tiče podataka u oblasti poljoprivrede, vrlo je bitno ući u svaku kuću i svako domaćinstvo i da ti podaci koji ćemo dobiti budu potpuni, jasni, celishodni i da daju jednu viziju buduće perspektive u oblasti poljoprivrede.
Svemu tome prethodi jedna strateška odluka ove države da se mora ulagati u poljoprivredu, a znamo da ova država ne ulaže, da zaostajemo za zemljama u regionu, evropskim zemljama i visokorazvijenim zemljama. Ako nas sada ovo ne opameti, mislim da ćemo izgubiti poljoprivredu. Ne ulažemo, mladi ljudi napuštaju selo, ostaju starija domaćinstva, koja neće dati onu produkciju koju selo mora da da. Ovo će nas sigurno opametiti.
Ako budemo iskoristili sve ono što ćemo dobiti na terenu, to će biti impuls koji mora pomoći poljoprivredi. Bez toga, izgubićemo sve.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je neprihvatljivo da se ovi rokovi za popis menjaju, odnosno da se popis prolongira. Kada je u pitanju poljoprivreda, mislimo da ima jako puno problema, da su se ti problemi nagomilali u prethodnih deset godina.
Ako ćemo iskreno, smatramo da je ovo jedna vrsta cinizma. Pre petnaestak dana izabrali smo novu vladu.
Među ciljevima te vlade, u memorandumu te vlade, pod tačkom 1. piše – snabdevanje osnovnih životnih namirnica po prihvatljivim cenama za sve građane. Zatim, dinamičan rast privredne aktivnosti na bazi proizvodnje razmenljivih dobara. Pod pet, ono što je i te kako važno za ovu raspravu, to je – veće ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, usmerenu ka većim prinosima i višem stepenu finalizacije proizvodnje.
Znači, Vlada se pre petnaestak dana opredelila da mnogo više ulaže u poljoprivredu, da mnogo više brine o poljoprivredi, a, evo, posle samo petnaest dana imamo činjenicu da se popis, koji je elementaran, od koga sve počinje, od koga možete da pravite strategije, neke operativne planove i da izlazite sa nekim konkretnim merama u poljoprivredi, odlaže, bogami, za jedan period koji je duži od godinu dana. S obzirom na obaveze koje ima Republički zavod za statistiku, to faktički znači da ćemo tek krajem 2014. godine imati podatke o tome šta se stvarno dešava u poljoprivrednoj proizvodnji i kakvo je stvarno stanje u poljoprivrednoj proizvodnji.
Neke podatke već danas imamo. To je činjenica da je, recimo, od 1994. do 2009. godine, znači za 15 godina, rast u poljoprivredi, u poljoprivrednom sektoru samo 1,4%, dok je u isto vreme u svetu taj rast bio nekih 39%. To najbolje pokazuje koliko smo vremena izgubili i nastavljamo da gubimo kada je u pitanju bilo kakva politika u oblasti poljoprivrede. Ako pogledate poslednjih pedeset godina, možete da dođete do frapantnih podataka: da smo uvećali svoju poljoprivrednu proizvodnju od 1960. godine naovamo za samo nepunih pedesetak procenata, a da se ona u svetu utrostručila!
Dakle, imamo činjenicu da, generalno, jako malo decenijama unazad ulažemo u poljoprivredu, ali je to stanje izuzetno teško u poslednjih deset godina. Govoreći konkretno o ovoj vladi rekao bih da je budžetom za 2008. godinu bilo planirano nekih 4% sredstava, znači 27 milijardi dinara, da je već 2009. godine to prepolovljeno na 2,2% - šesnaest milijardi dinara, nešto se zatim u 2010. godini povećalo zbog onih nestašica mleka i činjenice da nismo imali poljoprivredne proizvode ni u dovoljnim količinama, a kamoli po prihvatljivim cenama, na šta se Vlada, kao što malopre rekoh, obavezala pre petnaestak dana. U 2011. godini, po ovom budžetu koji smo prihvatili krajem 2010. godine, situacija se nije bitno popravila, imamo samo 22 milijarde. Nismo, znači, dostigli ni onu visinu sredstava iz 2008. godine od 27 milijardi.
Znači, ako u obzir uzmemo inflaciju u međuvremenu za ove tri godine, situacija je bukvalno katastrofalna. Obećavati poljoprivrednicima bilo šta, iz nekih političkih pobuda i želje da se u ovoj izbornoj ili predizbornoj godini, nebitno je sasvim, dodvorimo nekome, ne znači ništa, jer je situacija na tržištu katastrofalna. Mi smo u situaciji da danas imamo problema sa mlekom i hlebom. Ne sećam se kad smo poslednji put imali zamrzavanje izvoza brašna i pšenice, a evo, ovo ministarstvo je pre desetak dana donelo i tu meru. U naredna tri meseca imamo i zamrzavanje izvoza pšenice, iako proizvodnja konstantno stagnira iz godine u godinu. Dolazimo jednostavno u situaciju da bez obzira na mogućnosti, bez obzira na kapacitete koje ima naša poljoprivreda, oni nisu nijednim delom faktički ostvareni.
Rekao bih da je argument za zalaganje Srpske napredne stranke za to da se sa ovim popisom porani, da se ne gubi vreme, činjenica da se situacija u svetu jako brzo menja, da mi bukvalno kaskamo i za zemljama u razvoju, a ne za ovim najrazvijenijim zemljama, da imamo ozbiljne tehnološke promene u tehnološkim procesima, takođe i u organizaciji proizvodnje, gde je efikasnost naše poljoprivredne proizvodnje katastrofalna, da se bukvalno ništa nije ulagalo u godinama koje su iza nas, ništa ozbiljno, ništa opipljivo, ništa što bi eventualno povećalo proizvodnju. Imamo elementarni podatak da ulaganje po jedinici površine u celoj Evropskoj uniji raste, a jedino u Srbiji opada. Sa takvim odnosom prema poljoprivredi mi jednostavno nemamo nikakvu perspektivu da u narednom periodu budemo konkurentniji.
Isto tako, činjenica je da sa ovim poslovima iz oblasti statistike koji se odnose na sagledavanje stanja i potencijala koje ima naša poljoprivreda nećemo moći imati nikakav ozbiljan plan za neka otvaranja novih tržišta, eventualno borbu za nove distributivne kanale za našu poljoprivrednu proizvodnju i da ćemo, bez obzira na rast izvoza poljoprivrednih proizvoda, biti u situaciji da to uglavnom budu robni, berzanski proizvodi, proizvodi bez neke dodatne vrednosti, koji će umnogome da zavise od situacije na svetskom tržištu, koja je u ovom trenutku jako povoljna, ali, kao što je svima poznato, berza je jako relativan pojam, pitanje je kako će se stvari odvijati u nekom narednom periodu.
Nešto što je važno da se naglasi jeste da sve institucije sistema nisu obavile svoj posao. Da su ga obavile, mi danas ne bismo imali ovaj predlog zakona, odnosno ove izmene i dopune Zakona o popisu u poljoprivredi. Znači, moramo da naglasimo, mi iz opozicije, da se radi o nesposobnosti i neodgovornosti, pre svega ove vlade koja je preuzela te obaveze kad smo ovaj zakon donosili. Dozvolite mi i da budem malo zlonameran, može biti da je to želja da se prikriju svi loši potezi koje od 2000. godine naovamo imamo u poljoprivredi uopšte i u poljoprivrednoj proizvodnji. Mi smo danas, čini mi se, svesniji nego ikada, imamo deset godina propadanja poljoprivredne proizvodnje.
Isto tako, odgovornost je ove vlade što je u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju preuzela neke rokove u oblasti liberalizacije, kada je u pitanju tržište poljoprivrednih proizvoda, koji su bili jako štetni po poljoprivrednu proizvodnju, a to se danas i te kako pokazuje. Neke poljoprivredne proizvode koje možemo po nekim razumnim, rekao bih čak i konkurentnim, cenama da proizvodimo za naše tržište – uvozimo. Znači, i u tom delu postoji odgovornost ove vlade.
Sasvim sigurno, poljoprivrednici i oni koji žive od poljoprivredne proizvodnje, a ima ih, procenjuje se, blizu četiri miliona, da li kao dopunska delatnost, četiri miliona građana Srbije koji žive u 4.500 naselja, ti ljudi su u svakom slučaju diskriminisani.
Pre samo par dana imali smo činjenicu da se, kada je najobičnija socijalna pomoć u pitanju, uvode neka ograničenja na samo pola hektara, kao uslov da oni građani koji imaju poljoprivredno zemljište ispod toga mogu da računaju na socijalnu pomoć, a svi oni preko toga ne, bez obzira na činjenicu da je produktivnost i efikasnost kod nas u poljoprivrednoj proizvodnji znatno ispod nekih svetskih proseka.
Za SNS, naravno, postoji jedan politički interes, interes da se ovi poslovi što pre završe. Mislim da to proizilazi iz činjenice da smo stranka koja ima veliko poverenje glasača i od koje se očekuju promene koje su neminovne. Te promene podrazumevaju da imate elementarnu bazu podataka da biste mogli da krenete sa operativnim planovima i programima za oporavak kompletne ekonomije, pa i same poljoprivrede. To je, sasvim sigurno, neki naš razlog, nas iz Srpske napredne stranke, da posle ovih izbora budemo u situaciji da stvari u Srbiji menjamo nabolje, pre svega u poljoprivredi, jer svi oni koji su bili razumni u prethodnom periodu, ulagali u poljoprivredu, imaju znatno stabilniji životni standard svojih građana.
Mi danas, nažalost, baš zato što smo propustili skoro sve šanse u poljoprivredi, imamo situaciju da, s jedne strane, zbog nemogućnosti daljeg zaduživanja, a, s druge strane, zbog jako malog obima proizvodnje imamo previsoke cene poljoprivrednih proizvoda. Podsetio bih vas samo koje su cene šećera, koje su cene zejtina, koje su cene hleba. Biće one znatno više kada se odmrzne ovaj izvoz žitarica, nažalost, i standard naših građana biće znatno ugrožen, bez obzira na to što i te kako imamo potencijala. Ali, nemamo ozbiljnu politiku, nemamo ozbiljan pristup poljoprivrednoj proizvodnji i nemamo, nažalost, odgovornu Vladu, koja bi te potencijale iskoristile.
Baš zbog toga Srpska napredna stranka je podnela ove amandmane i naravno da ne može da podrži predlog ovog zakona. Hvala.

Da li po ovom amandmanu, gospođo Radović? (Da.) Izvolite, imate reč. Narodni poslanik Milica Radović.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Mi smo i ranije u načelnoj raspravi rekli da je dobro što se popis poljoprivrede vrši, prvi put posle 1960. godine, samo meni nije jasno, to sam i u načelnoj raspravi pitala, nisam dobila odgovor na to pitanje, zašto se popis poljoprivrede ne vrši u isto vreme kada i popis stanovništva? Smatram da bismo na taj način uštedeli značajna finansijska sredstva, a i bili bismo u prilici da saznamo rezultate popisa poljoprivrede mnogo pre nego što je sada predviđeno. Prvenstveno ističem da se ovako popis poljoprivrede odlaže ne samo za šest meseci, kao što je to slučaj sa popisom stanovništva, već za godinu dana.
Za jednu agrarnu državu, što bi Srbija trebalo da predstavlja, mislim da bi od veliki važnosti bilo da ima informacije o tome koliko poljoprivrednih gazdinstava trenutno postoji u Srbiji, koliki je njen zemljišni fond, koliko obradivih površina u Srbiji ima, a te podatke bismo mogli da dobijemo što pre ukoliko bi popis poljoprivrede bio izvršen zajedno sa popisom stanovništva.
O tome kako danas izgleda poljoprivreda u Srbiji najbolje svedoči srpsko selo, koje se gasi i nestaje. Seosko stanovništvo masovno migrira ka većim gradskim sredinama i predviđanja su da će od 4.800 srpskih sela, koliko danas imamo, za deceniju i po da ih bude manje za 1.200 ili 25%, samo zbog toga što je prosek starosti u njima danas preko 60 godina. Danas u Srbiji postoji 200 sela u kojima nema ni jednog jedinog stanovnika koji je mlađi od 20 godina i postoji takođe, ako uopšte mogu da kažem da postoji, 190 sela bez ijednog jedinog stanovnika.
S obzirom na činjenicu da je Srbija agrarna država, poljoprivreda bi trebalo da bude izvozna i razvojna šansa Srbije, ali je za to ipak potrebno da dođe do određenog redefinisanja naše agrarne politike. Da je poljoprivreda zaista strateška grana privrede, ne bismo bili u situaciji, bilo bi neprihvatljivo da se za nju izdvaja iz republičkog budžeta svega 2,5%.
Rezultat te činjenice, kao i činjenice da država ne vodi računa o poljoprivredi jeste da danas imamo nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda, kao što su mleko, ulje, šećer. Zatim, rezultat te činjenice jeste da se naš stočni fond svake godine smanjuje u ogromnom broju. Rezultat te činjenice je da imamo nekontrolisano kretanje cena na tržištu i naglo poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda, što je, na kraju, najveći generator inflacije.
Samo u prošloj godini stočni fond se smanjio za 110.000 grla, a kakva je situacija u stočarstvu najbolje pokazuje podatak da je od ukupno 9.000 tona junetine, koliko je iznosila kvota koju nam je odobrila Evropska unija, Srbija uspela da izveze ili da ispuni svega jednu petinu.
Srbija nema nikakvu strategiju kada je u pitanju poljoprivreda. Nemamo ni zemljišnu politiku, koja je osnov agrarne reforme. Danas je proizvodnja u poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji, posebno u onim koja se nalaze u ruralnim područjima, isključivo namenjena za individualnu potrošnju, a ne za tržište. Svake godine, u proseku, u Srbiji ostane neobrađeno oko 600.000 hektara, što je možda jedan u nizu razloga zbog kojih Srbija danas uvozi ono što nikada nije uvozila u svojoj istoriji, a to su osnovni poljoprivredni proizvodi.
Takođe je alarmantan podatak da smo samo prošle godine uspeli da uvezemo poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od milijardu i trista miliona evra, i četiristo tona maline, koja je oduvek predstavljala srpski brend i naši izvozni adut! Pored toga što Srbija na neki način ipak ostvaruje suficit u izvozu hrane, predviđa se da ćemo uskoro postati zavisni od uvoza hrane.
Danas imamo ovakvu situaciju u državi zato što, ponavljam, država nedovoljno posvećuje pažnje i nedovoljno vodi brigu o poljoprivredi. Kolike su uopšte mogućnosti za to najbolje pokazuje podatak da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde po glavi stanovnika imamo 0,6 hektara obradivih površina. Zamislite, kada bismo samo deo toga iskoristili, kakve bi naše razvojne mogućnosti bile!
Ako nam je zaista stalo do toga da u neko dogledno vreme imamo pregled strukture nacionalne poljoprivrede, smatram da bi bilo vrlo važno da se ovaj popis poljoprivrede izvrši što pre, odnosno, ako ne u onom predviđenom roku, onda bar zajedno sa popisom stanovništva. Molim odgovor na pitanje zbog čega to nije moguće. Prihvatam da možda nemam dovoljno informacija o tome, ali tražim odgovor od prisutne ministarke ili bilo koga iz Vlade ko se ovom tematikom bliže bavi, da nam kaže zbog čega nije moguće da se u isto vreme obave dva popisa, zato što smatram da bi došlo do određenih ušteda koje nisu male i da bismo bili u prilici da rezultate popisa poljoprivrede imamo u dogledno vreme. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Milorad Krstin i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.