Poštovani gospodine poslaniče, Vlada je donela uredbu kojom je ograničila izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Mislim da ste i vi i sve vaše kolege mogli da vidite proteklih dana da smo imali vrlo ozbiljne razloge da takvu odluku donesemo.
Iz Srbije je od početka žetve do pre nekoliko dana, kada je ta uredba doneta, izvezeno preko 650.000 tona pšenice i brašna. Našim bilansima je predviđeno da izvoz neće biti veći od pola miliona tona i građani Srbije su bili dovedeni u vrlo ozbiljnu opasnost, da može da dođe do poremećaja u snabdevanju tržišta osnovnim životnim namirnicama, pre svega hlebom, a onda i drugim proizvodima od brašna i proizvodima pekarske industrije. Kao što rekoh, Vlada je donela ovu meru da bi zaštitila građane Srbije, jer je to naša dužnost i naša obaveza iznad svake druge obaveze.
Postoje, naravno, legitimni interesi koji su ovakvom odlukom ugroženi, a to su interesi mlinarske industrije, koja je imala i ima još uvek ugovorene poslove sa pre svega susednim ali i nekim drugim zemljama. Mi smo u proteklih nekoliko dana vrlo pedantno proverili sve što je vezano za utvrđivanje tačnih količina pšenice u zemlji i danas je Vlada Republike Srbije donela odluku kojom je odobrila izvoz 33.000 tona brašna u narednih nekoliko meseci dok važi ova uredba o restrikciji spoljnotrgovinskog prometa pšenicom i brašnom.
Vrlo nam je bilo važno da zaštitimo interese mlinarske industrije, a isto tako i da zaštitimo interese pre svega naših susednih zemalja, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, koje su se našle u problemu sa snabdevanjem brašnom. Mislim da će ova mera potpuno stabilizovati prilike u pogledu ovog pitanja. Izvoz od 33.000 tona brašna u narednim mesecima neće ugroziti naše bilanse kada je pšenica u pitanju i neće dovesti do destabilizacije u snabdevanju tržišta.
S druge strane, Vlada Republike Srbije je danas, takođe uredbom, na određeni period, do polovine juna, potpuno ukinula carine na uvoz pšenice i odobrila kvotu od 100.000 tona pšenice koju će biti moguće uvesti u Srbiju u tim narednim mesecima.
Dakle, potpuno smo otvorili prostor svakome da, ukoliko želi, može naći interes da uveze pšenicu. S druge strane, poljoprivredni proizvođači neće biti ugroženi, jer ćemo mi spoljnotrgovinski režim, a pre svega mislim na carinski režim, vratiti posle 15. juna. Ovo je jedan set mera koji će potpuno zaštititi tržište u Srbiji, zaštititi građane Srbije, a neće ni oštetiti niti ugroziti interese industrije, koja je te svoje interese pronašla u spoljnotrgovinskom prometu.
Ovo je odgovor na drugo pitanje, iz domena poljoprivrede, a ono prvo se odnosi na spoljnotrgovinski režim.
Vrlo brzo ćemo izaći s jednim potpunim predlogom agrarne politike pred Vladu Republike Srbije. Dakle, ovde govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
U ovom trenutku mogu da kažem da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo i podstaknemo stočarsku proizvodnju zbog toga što naša zemlja, nažalost, ima jedan vrlo ozbiljan strukturni problem – u 2010. godini od ukupne proizvodnje u poljoprivredi samo nešto malo više od 28% je stočarska proizvodnja, a sve ostalo je biljna proizvodnja. Srbija mora da krene prema jednoj sasvim drugačijoj strukturi, jer ćemo imati dobru poljoprivredu kada budemo imali 60% stočarske proizvodnje, a 40% biljne proizvodnje.
Imaćemo jedan vrlo ozbiljan posao i zadatak da pronađemo način kako da to postignemo. Subvencionisanje kamata na kredite koje će uzimati poljoprivrednici, s jedne strane, i prehrambena industrija, s druge strane, biće glavni instrument naše agrarne politike. Tu je i ministar ekonomije. Nadam se da ćemo vrlo brzo postići saglasnost oko toga da to bude i bitan elemenat politike koju ćemo upotrebiti da pomognemo prehrambenoj industriji.
