Evo par komentara na ovo što ste rekli. Prvo, priča oko produžetka roka i OTE. Dakle, OTE je ovde vlasnik 20% ''Telekoma Srbije'' od 1996. godine, koliko se sećam. Da li je moguće da je Vlada, koja je većinski vlasnik, ušla u prodaju ''Telekoma'' ne razgovarajući sa svojim partnerom, koji ima velika prava u toj kompaniji, pre uopšte bilo kog tendera? Znači, vi ste ušli u prodaju 51%, a niste razgovarali sa partnerom. To je potpuno neozbiljno.
Što se tiče priče o minimalnoj ceni – ako ''Telekom Austrija'' hoće, neka dopuni tu minimalnu cenu – kakva je to sreća kada prodajete zlatnu koku koja puni budžet Republike Srbije za minimalnu cenu? Da li očekujete da će dati više od 1,4 milijarde? Kakvo će to nadmetanje biti sa jednim partnerom koji će dopuniti ponudu do 1,4 milijarde, do minimalne cene? To je potpuno besmisleno.
Jasno sam vas pitao na osnovu čega, ako u tenderu piše, u javnom pozivu, da su uslovi da ima udeo na tržištu, da je u toj oblasti lider, da ima toliki promet itd. i da daje minimalnu cenu od 1,4 milijarde ili više – ako ''Telekom Austrija'' nije dao 1,4 milijarde, kako ste mogli da prihvatite tu ponudu kao važeću? Zašto nije odbijena?
Zašto nije odbačena ta ponuda? Kako može da se produžava rok? Šta ćemo sa drugim ponuđačima, koji su bili zainteresovani ali su rekli – mi ne možemo da ponudimo to? Hoćemo li i njih pozvati, da i oni sad razmisle o tome da dopune do 1,4 milijarde? Kakav je to način?
Dakle, vi se od početka, od ''Siti grupe'', od popunjavanja ponuda ''Siti grupe'', produžetka roka, sada dopune roka za dopunjavanje dokumentacije, odnosno ispunjavanje uslova tendera za 1,4 milijarde, sve vreme fokusirate na jednog kupca. Bukvalno tražite i molite sada ''Telekom Austrija'' da dopuni cenu do minimalne cene.
Pa, kakva je to sreća kad prodajete tržište od 51% ili 70% učešća u prilivu, odnosno u broju korisnika, za minimalnu cenu od 1,4 milijarde, koja je, pri tome, jako diskutabilna?