Nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 113 narodnih poslanika.

Takođe vas podsećam da je članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da se u toku sednice mogu, po hitnom postupku, na dnevni red sednice staviti predlozi za izbor, imenovanje i razrešenje i prestanak funkcije, pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoje Poslovnikom utvrđena pravila za rad sednice.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, Skupština radi na osnovu člana 286. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u 1. stavu kaže: „Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika“.

Stav 2. člana 286. kaže: „Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu“.

Pitam, da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, da iskoriste svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)

Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko puta sam postavljao pitanje maltretiranja, slobodno mogu da kažem – terora, koji se sprovodi nad porodicama Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Sada ću vam izneti neke podatke koji su prosto neverovatni, da u jednoj civilizovanoj državi zvanični, pretpostavljam, organi države Srbije mogu na ovakav način da se ponašaju.
Pored brojnih pretresa kuće Gorana Hadžića, takođe se pretresaju kuće njegove ćerke, zeta, njihove rodbine, što je, morate priznati, neverovatna stvar, jer na ovaj način vlast pokušava da primora Gorana Hadžića da se preda. Takođe se privode ljudi iz bliže i dalje okoline porodice Hadžić, tako da se ljudi jednostavno plaše da uopšte dolaze u posetu kod porodice Hadžić.
Inače, to nije sve. Prete Goranovoj majci Milenki Hadžić, staroj 86 godina, koja je nepokretna, da će joj oduzeti penziju koja joj je ostala nakon smrti njenog muža. Da vas podsetim, Bosiljki Mladić su uzeli penziju, koju je redovno zaradio general Mladić. Prete da će im oduzeti krov nad glavom, da će ih isterati iz te kuće. Nedavno je kod njihove kuće zapaljena jedna napuštena kuća. Policija je uhapsila beskućnika koji je tu živeo, međutim, on tvrdi da su došli neki ljudi koji su to zapalili. Oko kuće Gorana Hadžića non-stop se vrte lovci na ucene, a naša vlast to dopušta i ne reaguje.
Sada postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA ili nekom drugom organu – čiji to ljudi na ovakav način vrše teror nad članovima porodice Gorana Hadžića? Prete da će kidnapovati članove porodice Hadžić. Sin Gorana Hadžića, iako je upisao Pravni fakultet, završio gimnaziju, ne može da studira, ne može da radi, jer mu prete kidnapovanjem. Računaju da će na ovakav način uspeti da primoraju Gorana Hadžića da se preda. Takođe, zetu i ćerki Gorana Hadžića prete da će i njih kidnapovati i da će kidnapovati njihovog dvogodišnjeg sina.
Inače, ova porodica je imala tragična iskustva iz Drugog svetskog rata. Goranovog dedu Srećka ustaše ubijaju s leđa, vade mu srce i ne dozvoljavaju da se sahrani, i porodica ga je tako masakriranog danima gledala kako se raspada. Slušajte ovo: „Vođa ustaške akcije koja je ubila moga pradedu je bio Banko Mrkobašić, a Bano je deda Damira Mrkobašića, za koga su mediji devedesetih godina pisali da je napravio ogrlicu od prstiju srpske dece ubijene u Vukovaru.“
Vidite na šta liči naša država. Pa, zamislite samo da se promeni vlast, da dođe neka druga vlast, koja će postaviti pitanje za pljačku koju ste učinili od 2000. godine, za izdaju ove države, prihvatanje Euleksa, NATO pakta, povlačenje optužnica protiv onih koji su izvršili zločin protiv mira i bombardovali Srbiju, i krene da vas na ovakav način proganja. Vi ste krivi, ali nije kriva vaša porodica, nisu krivi vaši rođaci.
Da li vi mislite da država sme na ovakav način da se ponaša? Upozoravam državne organe Srbije da prestanu sa terorom prema porodicama Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Srpska radikalna stranka će preduzeti korake da, u okviru zakonom propisanih mera, podnese krivične prijave protiv onih koji na ovakav način maltretiraju porodice Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, tražim obaveštenje od ministra za kulturu i informisanje Predraga Markovića.
Nedavno smo u štampanim medijima pročitali vest da je tzv. Javni servis, RTS, tužio oko 300.000 građana zbog neplaćanja TV pretplate. Dakle, ovom prilikom neću da govorim o kvalitetu programa i o tome šta se sve dešava na tom tzv. Javnom servisu; hvala Bogu, celo proleće je pred nama i zasedanje Skupštine, pa će otvoriti mnoga pitanja. Ovog puta hoću da ukažem na jednu bruku i sramotu kojom je Javni servis Srbije, što se tiče građana Čačka, izgubio obraz zauvek.
U ponedeljak ste, gospodo kolege narodni poslanici i svi građani Srbije, uskraćeni za jednu informaciju, jednu lepu, najlepšu sliku koja u ovim danima može da se desi u Srbiji – u gradu Čačku otvorena su u jednom danu dva vrtića. Od toga je jedan, pod imenom „Mali kapetan“, zbrinuo petsto i nešto mališana; to je najveći vrtić na Balkanu. Ovde nisu kažnjeni čike, bake i deke, kojih je tu bilo mnogo, i roditelji; ovde su, nedužna, ni kriva, kažnjena naša deca, leptirići naši. Da ste videli stotine dece kako pevaju himnu „Bože pravde“! Iz kog razloga je dopisništvo RTS-a odbilo da izvesti sa tog skupa, to samo oni znaju. Što se tiče Čačana i grada Čačka, izgubili su obraz zauvek.
Tražim od ministra Markovića da istraži ko je naredio dopisništvu RTS-a u Čačku da ne prisustvuje tom skupu. Ne radi se o političkom skupu. A znamo čiji je, u stvari, Javni servis.
Želim da upozorim i sa ovog mesta da sam tražio i dobio od Vlade odgovor da su saglasni sa mnom i da se radi na tome da se deo TV pretplate, od nekih 15-20%, usmeri ka lokalnim i regionalnim televizijama, pošto Javni servis očigledno neće da radi svoj posao. Od čuvenog vrtića „Mali kapetan“ u gradu Čačku, najvećeg vrtića na Balkanu, koji je izgrađen parama građana Čačka... Doduše, te pare su veoma pametno utrošili oni koje su građani Čačka na prošlim izborima izabrali. Možda će na sledećim izborima izabrati druge. Neka i ti tako rade, kada se grade i otvaraju vrtići greške nema nikakve.
Poštujući doslednost, principijelnost i poštenje gospodina Markovića, koje sam spoznao dok je bio predsednik Skupštine, ovo iskreno govorim, nadam se da će ovo istražiti, ovaj slučaj, ovu bruku i sramotu tzv. Javnog servisa, koji građane Srbije pljačka naplaćujući dvostruku TV pretplatu, i preko kablovske televizije i preko redovnih računa. Još imaju obraza da utuže 300.000 građana.
Dakle, tražim odgovornost direktora RTS-a, urednika informativnog programa i dopisništva RTS-a u Čačku.
Znate, nedavno su neki novinari, koji su možda to učinili greškom, ja ne pravdam tu grešku, dobili otkaze na Radio-televiziji Vojvodine zbog dva slova. Da li su važniji Putin i Boris Tadić ili stotine dece u Čačku koja su kažnjena? Za tu kaznu kojom su kažnjena ona ni ne znaju, njima će to roditelji ispričati; ona su sebe videla kako lepo plešu i pevaju na lokalnim televizijama, ali to je trebalo da vidi Srbija. Govorim ovo sa punim pravom u ime građana Čačka koji plaćaju TV pretplatu, a jedan sam od njih. Samo ćemo videti svi zajedno dokle ćemo da plaćamo taj harač i tu TV pretplatu, pogotovo što se plaća dvostruko, i preko kablovske televizije i preko redovnog računa.
Apelujem na ministra Markovića, to je čovek kome verujem, neka mi zameri ko god hoće, ovo govorim iskreno, da istraži. Ovo je simbol kako radi tzv. Javni servis. To je servis Vlade, ove vlade, koja građane Srbije tera u siromaštvo, a ovo je vrhunac beščašća, bruke i sramote. Zadužili su Čačane lepo, da se sećaju dokle god budu palili TV ekrane. Hvala lepo.

Narodni poslanik Konstantin Arsenović ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošli put sam predsedniku Vlade postavio pitanje vezano za isplatu duga vojnim penzionerima i za problem penzija tzv. vojnih penzionera iz Crne Gore. Dobio sam odgovor i zahvaljujem im se, mada iz odgovora ne mogu da zaključim kako će se ovo rešiti. No, ponovo postavljam pitanje... Citirao bih deo odgovora gde se jasno vidi da je Vlada utvrdila spisak od četrdeset vojnih korisnika koji ispunjavaju sve uslove za uspostavu isplate penzija u Republici Srbiji u skladu sa navedenim zaključkom Vlade. Znači, to je potpuno jasno i nema tu više nikakvih dilema. Međutim, očito da je neko u planiranju sredstava propustio da ovo pitanje, odnosno potrebna finansijska sredstva uvrsti u budžet za 2011. godinu. Ovi ljudi su i dalje bez penzija.
U odgovoru upućenom meni piše: „Problem isplate penzija ovim korisnicima ponovo se pojavio u 2011. godini i u vezi s tom nastalom situacijom nadležna ministarstva iznalaze mogućnost obezbeđenja dodatnih sredstava za tekuću budžetsku godinu“. Meni takav odgovor, odnosno tim ljudima, ničemu ne služi; to im je jedini izvor prihoda. Molim Vladu da mi decidno da odgovor kada će ti ljudi biti uvršteni u sistem. To je vezano za ovo.
Sledeće, moram da prokomentarišem napis koji je izašao u „Novostima“ 24. marta 2011. godine. Naslov je „Cela eskadrila za veterane“. Da ne komentarišem ovaj tekst, ali ja lošiji, da kažem ružniji, tekst nisam pročitao. Ovo je jedna poruka koja... nemam reči kako da je nazovem, ali u sebi sadrži i genocidne elemente. Drugim rečima, ovde se ukazuje na to da vojni penzioneri troše jednu eskadrilu i da su oni krivi za to što se vojska ne može opremati savremenim sredstvima. Koja je poruka iza toga, šta treba uraditi sa tim penzionerima? Sutra ćemo na isti način prozvati i sve druge penzionere. Na stranu to što u tekstu ima netačnosti, ne bih to da komentarišem, ali mislim da je moralo Ministarstvo odbrane da reaguje na jedan ovakav neumeren tekst.
Iz ovog razloga molim Ministarstvo rada i socijalne politike da mi dostavi informaciju kolika je prosečna penzija srednje stručne spreme, više i visoke stručne spreme, zaposlenih u „civilnom sektoru“, jer želim da jedanput uspostavimo relaciju i da skinemo anatemu da su vojne penzije previsoke, da vidimo u kom se to odnosu nalazimo. Ovako se zloupotrebljava, dovodi se u poziciju da vojni penzioneri imaju izuzetno visoke penzije, da su oni krivi, maltene, za sve. I, da zaključim, jednostavno je netačna informacija da se Ministarstvo odbrane... ono više u njihov budžet za isplatu vojnih penzija ne ide, ne opterećuje budžet, već to ide preko Ministarstva rada i politike.
Za mene je veoma bitno da dobijemo odgovor na ovo pitanje, pod uslovom da, ako je to moguće, a ne verujem da nije, imamo eru kompjutera, dobijem prosečne zarade za srednju, višu i visoku stručnu spremu, računajući za one kategorije ljudi koji imaju penzijski staž 30 godina i više. Onda možemo napraviti pravu komparaciju, pa da vidimo gde se ko nalazi, da li ima smisla i opravdanja za ovakav stav i odnos. Voleo bih kada bi se Ministarstvo odbrane, ne verujem da je ono naručilo takav tekst, ne znam ko je autor, inicijali su, ogradilo od ovakve vrste napisa. Hvala vam lepo.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Da li imamo informaciju o tome ko je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku? Potrebno je da predsednik poslaničkog kluba ili zamenik poslaničkog kluba dostavi informaciju o tome ko je od poslanika ovlašćen.
(Zoran Šami, s mesta: Već je dostavljeno.)
Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Šami. Biće dostavljeno obaveštenje.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici, pre otprilike mesec dana, ovom istom prilikom, postavio sam pitanje predsedniku Vlade šta će uraditi sa štrajkom prosvetnih radnika i najavljenim štrajkovima drugih javnih službi važnih za državu. Do danas nisam dobio odgovor.
Štrajk prosvetnih radnika traje više od dva meseca i tek pre dva dana Vlada je prvi put izašla sa nekim, kakvim-takvim, predlogom. Ako Bog da, štrajk će se završiti, a situacija je takva da niko od „lekara“ nije kriv, samo je „pacijent umro“, tj. deca već više od dva meseca nemaju regularnu nastavu.
Za sve to vreme, moram da priznam, iz Vlade stižu poruke koje su, blago rečeno, cinične. Imao bih i bolje izraze za to, ali verovatno nisu primereni ovoj skupštini. Tako smo npr. čuli od predsednika Vlade da prosvetni radnici otprilike treba da budu srećni što uopšte rade, jer, eto, on se hvali sa onih milion nezaposlenih na birou rada, od kojih je 400.000 samo u mandatu ove vlade ostalo nezaposleno. To je stvarno stvar za pohvalu. Ispada da su upravo prosvetni radnici odgovorni za to što ima milion nezaposlenih.
Onda smo u međuvremenu od ministra prosvete svakodnevno slušali kako 60% škola ne štrajkuje, kao da se obim oštećene dece meri brojem škola. Verovatno ne štrajkuju neke male seoske škole, a one velike gradske škole, sa preko hiljadu učenika, štrajkuju, tako da je neumesno baratati brojem škola, treba baratati brojem dece koja nemaju regularnu nastavu.
Pri tom, Vlada stalno ističe, i to je u redu, da se postojeći budžetski deficit ne može povećavati, što je jasno. Isto tako, ističe da ako se povećaju neki prihodi, onda bi se tu pojavila neka sredstva. Ne verujem da će prihodi... Voleo bih da se povećaju, ali ne verujem da će se prihodi budžeta povećati.
Međutim, rešenje je ležalo u krajnje prostim stvarima. Trebalo je napraviti sitne izmene u budžetu. Para ima, samo se troše na neadekvatne stvari. Evo vam jednog primera, mislim da sam ga već izneo, ali nije na odmet da ga ponovim: za robu i usluge … Stvarno neću da se nadvikujem sa kolegama... Za robu i usluge ministarstava i svih brojnih agencija i, da kažem, javnih firmi u budžetu Republike Srbije ove godine je odvojeno 47.000.000.000 dinara. To je skoro pola milijarde evra. To je gotovo 50% od budžeta za prosvetu, koji iznosi 114.000.000.000. Tu dalje ima više desetina milijardi koje su odvojene za usluge i za angažovanje trećih lica. Samo na nekoliko stavki se nesumnjivo može ostvariti izvesna ušteda i mogao je da se taj novac prebaci, s jedne strane, prosveti; s druge, katastrofa je i u zdravstvu. Zdravstvo je u odnosu na prošlu godinu dobilo nominalno povećanje 0,3%, iako je budžet porastao za 11%. Pri tom, one iste robe i usluge su porasle za 17,5%.
Znate, dobro je ako se što pre završi štrajk; nije dobro što Vlada na ovom pokazuje kako ništa ne valja.
Još samo jednu stvar, nisam primetio ni da je Ministarstvo prosvete, niti da je Vlada reagovala na skandalozni bilbord jednog privatnog univerziteta, „Megatrenda“,…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
… koji javno poziva mlade da završe njihove fakultete, pa posle toga da beže napolje. Pošto Vlada ne reaguje, ne reaguje zvanično ni ministar prosvete iako je, an pasan, i on profesor na tom istom „Megatrendu“, onda mogu jedino da zaključim da je to politika Vlade – da mladi, pametni, školovani, talentovani treba što pre da beže iz ove zemlje. Hvala.

Šest minuta. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286. Poslovnika Narodne skupštine?
Pošto se niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo rad.
S obzirom na to da postoje predlozi za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, molim narodne poslanike da, u saglasnosti sa članom 168. stav 3, utvrdimo kvorum za rad, odnosno da li su ispunjeni Poslovnikom utvrđeni uslovi da u slučaju stavljanja predloga na dnevni red po hitnom postupku u sali za sednice bude prisutan broj poslanika potreban za odlučivanje, odnosno 126 poslanika.
Molim i predsednicu Narodne skupštine gospođu Slavicu Đukić Dejanović da nakratko prekine svoje redovne obaveze van sale i priključi nam se u kvorumu i glasanju.
Molim narodne poslanike koji su u sali a krše poslovničke odredbe o neregistrovanju u sistemu da ne remete rad sednice.
Molim narodnog poslanika Zorana Krasića da ne remeti rad sednice. Dovoljno je što se toleriše da krši Poslovnik Narodne skupštine i sedi u sali a ne registruje se u elektronskom sistemu za glasanje.
Molim narodne poslanike da se usredsrede na svoje obaveze, a to je glasanje.
Predlozi za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, u toku sednice, saglasno članu 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine: Državno veće tužilaca, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložilo je da se po hitnom postupku na dnevni red ove sednice stavi Predlog kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, koji je Narodnoj skupštini Republike Srbije 28. marta 2011. godine podnelo Državno veće tužilaca.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Konstatujem da je od 126 prisutnih, registrovanih u elektronskom sistemu, za predlog glasalo 125.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić Dejanović, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka – Predlog odluke o izboru zamenika članova Odbora Narodne skupštine, koji je Narodnoj skupštini podnela 30. marta 2011. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Konstatujem da je od 126 narodnih poslanika registrovanih u elektronskom sistemu za glasanje 126 glasalo za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine dr Slavica Đukić Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuju predstavnici predlagača: Zagorka Dolovac, predsednica Državnog veća tužilaca i Ljubiša Dragašević, izborni član Državnog veća tužilaca.
Prelazimo na jedinstveni pretres 32. tačke dnevnog reda – PREDLOG KANDIDATA ZA IZBOR IZBORNIH ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA SA STALNOM FUNKCIJOM, broj 02-1213/11, od 28. marta 2011. godine
Primili ste Predlog kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, broj 02-1213/11 od 28. marta 2011. godine, koji je podnelo Državno veće tužilaca.
Podsećam vas da, prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa “Napred Srbijo” – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 15 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4, kao i da predsednici poslaničkih grupa ili zamenici predsednika poslaničkih grupa obaveste o eventualnom izboru ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom.
Da li predstavnica predlagača Zagorka Dolovac, predsednica Državnog veća tužilaca, želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 35. Zakona o Državnom veću tužilaca Državno veće tužilaca, na sednici održanoj dana 24. marta ove godine, jednoglasno je donelo odluku. Predlaže se Narodnoj skupštini Republike Srbije da za izborne članove Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izabere sledeće kandidate: iz Republičkog javnog tužilaštva Zoricu Stojšić, zamenika republičkog javnog tužioca; iz apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine Miljka Radisavljevića, tužioca za organizovani kriminal; sa teritorija autonomnih pokrajina Dragoljuba Barjamovića, zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Posle uspešno sprovedenih i organizovanih izbora za kandidate za izborne članove stalnog sastava Državnog veća tužilaca iz reda osnovnih i viših javnih tužilaštava u periodu od 20. januara do 3. marta ove godine, kojom prilikom su javni tužioci i njihovi zamenici na demokratski organizovanim i sprovedenim izborima odlučili koje će kandidate predložiti Narodnoj skupštini Republike Srbije, o kojem izboru je Narodna skupština obaveštena prilikom predlaganja tih kandidata, 17. marta ove godine, Državno veće tužilaca je nastavilo sa izbornim aktivnostima radi omogućavanja što hitnijeg formiranja punog sastava izbornih članova ovog veoma važnog tužilačkog i državnog organa koji potiču iz javnih tužilaštava, tj. iz same tužilačke struke.
Imajući navedeno u vidu, Izborna komisija Državnog veća tužilaca je donela rešenje o utvrđivanju konačne liste kandidata za izborne članove Državnog veća tužilaca iz reda zamenika Republičkog javnog tužilaštva, apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal, Tužilaštva za ratne zločine, kao i Tužilaštva sa teritorija autonomnih pokrajina, to je bilo dana 10. marta 2011. godine, a nakon rešenja o ukidanju prethodno utvrđenih lista kandidata, kao i rešenja o ukidanju kandidatura 23. februara ove godine, koja su usledila posle povlačenja kandidature od strane samih javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji su se nalazili na tim listama.
Iskoristila bih ovu priliku da naglasim da je do povlačenja navedenih kandidatura ova tri kandidata došlo isključivo zbog želje samih kandidata da i pored zakonom predviđene mogućnosti da istaknu svoju kandidaturu iste ne budu predmet eventualnih polemika ili prigovora sa bilo čije strane i da time jedna časna i profesionalna želja da svojim iskustvom i znanjem doprinesu radu Državnog veća tužilaca u narednom periodu ne postane suprotnost sama sebi.
Tako su dana 23. marta ove godine bili izbori i javni tužioci i zamenici javnih tužilaca iz redova Republičkog javnog tužilaštva, apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal, Tužilaštva za ratne zločine, kao i tužilaštva autonomnih pokrajina imali su mogućnost da svojim glasom izaberu svoje predstavnike u Državnom veću tužilaca. To je velika većina njih i učinila, izlaznost je bila 95,37%. Svojim glasanjem su pokazali da smatraju da izabrani, a sada predloženi, kandidati uživaju njihovo veliko poverenje, da su stručni, dostojni, kao i da njihovi rezultati rada opravdavaju ovakav ishod glasanja.
S posebnim zadovoljstvom naglašavam da su izbori za kandidate za izborne članove stalnog sastava Državnog veća tužilaca, kako oni od 3. marta tako i ovi koji su danas tema predlaganja Narodnoj skupštini, organizovani u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, te da su bili na najvišem nivou poštovanja demokratskih prava birača tj. javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i poštovanja demokratske procedure, tajnosti glasanja, koje je sprovedeno na praktično istom nivou kao što je predviđeno za izbore za narodne poslanike Skupštine, što i u uporednom pravu razvijenih demokratskih država i društava nije tako čest slučaj kada su tužilaštva u pitanju.
Imajući navedeno u vidu, smatram da je moja dužnost ovlašćenog predlagača krajnje pojednostavljena i da predstavlja jednostavno prenošenje jasno iskazane volje javnotužilačke struke, koja bi trebalo da bude dovoljno jak motiv Narodnoj skupštini, dakle, vama poslanicima, da tu demokratski iskazanu volju podržite i svojim glasanjem.
Stoga Državno veće tužilaca Narodnoj skupštini Republike Srbije za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda zamenika javnih tužilaca Republičkog javnog tužilaštva predlaže Zoricu Stojšić, zamenika republičkog javnog tužioca.
Kratak izvod iz biografije: rođena je u Prištini 7. juna 1961. godine. Pravni fakultet je završila u Beogradu 1986. godine. Od maja 1989. godine do 31. oktobra 1992. godine je bila pripravnik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, kada je položila i pravosudni ispit, posle čega je sve do 31. jula 1994. godine bila zaposlena kao stručni saradnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a na javnotužilačku funkciju prvi put je izabrana 1. avgusta 1994. godine, i to kao zamenik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tu funkciju je vršila sve do 31. decembra 2002. godine, kada je izabrana za zamenika javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
U periodu od septembra 2007. do kraja 2009. godine bila je na mestu prvog zamenika u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Od 1. januara 2010. godine izabrana je za zamenika republičkog javnog tužioca u Republičkom javnom tužilaštvu.
Kao drugo, Državno veće tužilaca za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine predlaže Miljka Radisavljevića, tužioca za organizovani kriminal. On je rođen 16. decembra 1959. godine u Kruševcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1984. godine, pripravnički staž obavio u Opštinskom sudu u Kruševcu, u periodu od 1985. do 1987. godine, a pravosudni ispit položio je u Beogradu 1987. godine.
Prvi put je izabran za zamenika opštinskog javnog tužioca 1989. godine, prvo u Varvarinu, a zatim u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu. Na funkciju zamenika okruženog javnog tužioca u Kruševcu prvi put je izabran 1998. godine i na toj funkciji se nalazio do 31. decembra 1999. godine, da bi od 1. januara 2000. do 15. novembra 2001. godine obavljao dužnost opštinskog javnog tužioca u Kruševcu. Od 16. novembra 2001. do 13. jula 2007. godine bio je na dužnosti zamenika okružnog javnog tužioca u Kruševcu. Sa ove dužnosti upućen je 24. jula 2007. godine u Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, a od 1. januara 2010. godine izabran na funkciju tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal i tu funkciju obavlja i danas.
Pod tri, Državno veće tužilaca Narodnoj skupštini Republike Srbije za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz tužilaštava autonomnih pokrajina predlaže Dragoljuba Barjanovića, zamenika apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu.
On je rođen u Novom Sadu 31. marta 1951. godine, gde je završio i Pravni fakultet 1979. godine. Od avgusta 1979. do oktobra 1981. godine bio je pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, posle čega je položio pravosudni ispit. Na javnotužilačku funkciju prvi put je izabran 7. oktobra 1981. godine, i to u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Funkciju zamenika javnog tužioca u ovom tužilaštvu vršio je sve do 19. februara 1990. godine, kada je izabran za zamenika javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, u kome je radio na najsloženijim krivičnim predmetima. Od septembra 1999. do avgusta 2010. godine bavio se advokaturom, a od 1. januara 2010. godine izabran je za zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Zahvaljujem se.