Evo u drugom navratu pokušavamo da stavimo na dnevni red izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koji je urađen na način da bi mogao već sutradan po izglasavanju u ovom domu da  stupi na snagu.

Iako svi znamo probleme, koliko nas košta postojeći Zakon o javnim nabavkama, na to nas upozoravaju iz Državne revizorske institucije, oštećeni građani, oštećene firme u postupcima gde ne dobijaju poslove, preduzeća u svim velikim gradovima gde znaju da više ne treba ni konkurisati jer su slike onih koji će dobiti posao gotovo objavljene, koliko njih izgubi volju za rad u ovoj državi i veru u državu zato što su tenderi namešteni, koliko gubimo kredibilitet kao zemlja zato što se ne borimo protiv korupcije, već je održavamo jednim ovakvim zakonom, a sve to uzrokuje budžetski deficit, kao da nije dovoljno ni ljudima koji predstavljaju vladajući većinu, ni izvršnoj vlasti, pa ni onima koji bi mogli da nalože aktuelnim poslanicima da o ovome makar otvore razgovor.

Zaista ne razumem, ako je u današnjoj štampi objavljeno da vam Evropska komisija savetuje, da je u oblasti javnih nabavki Srbija dobila novo pitanje o tome da li postoje propisi o borbi protiv korupcije u domenu javnih nabavki, ovaj zakon o izmenama i dopunama je odgovor na to.

Štampa je prepuna tekstova o tome da je za hitnu nabavku nekih faks-rolni potrebno izdvojiti 110 miliona evra. U svakom gradu se zna ko, zašto i koliko plaća dobijanje tendera. Redovni zvanični postupci su izuzetak u Srbiji. Poslovi se dobijaju u četiri oka, u pregovaračkom postupku, a osnovni princip, koji omogućava sukob interesa i korupciju, zasnovan je u stvari na tome da ne postoje planovi nabavki niti obaveza da se oni objave. Zato i dolazi do izuzetaka, dogovaranja u četiri oka.

Šteta, zato što se ovaj zakon, o kome nećete da razgovarate jer ne želite da javne nabavke budu javne, meri ciframa od 603 miliona evra, koliko kaže gospođa Zagorka Dolovac, do milijardu evra, koliko govore eminentne institucije. To je novac kojim se mogu napraviti tri mosta u Beogradu i od kog bi se mogle tri godine vraćati kamate na kredite za koje takođe nemamo izveštaj u šta su uloženi.

Objasnite građanima Srbije zašto ne želite da razgovarate o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog. Molim narodne poslanike da se izjasne. Izvolite.

Od 139 narodnih poslanika, za je glasalo 12.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Narodni poslanik Vlatko Ratković je, na osnovu člana 92. stav 3, a saglasno članu 95. alineja 7) Poslovnika Narodne skupštine, predložio skraćenje vremena za raspravu (skraćeni postupak) o Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Sa 125 glasova za, od ukupno 131 prisutnog narodnog poslanika, konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Vlatko Ratković je, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se obavi:

1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o advokaturi, Predlogu zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni Međunarodnog krivičnog suda;

2. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o tržištu kapitala, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visini stope zatezne kamate, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu;

3. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Koridor 10 Auto-put (E-80) Faza 1 između Republike Srbije i Evropske investicione banke;

4. zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju – Saveznički odbor 135 (AS/135) o usvajanju NATO kodifikacionog sistema, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.

Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč na osnovu člana 92. stav 7? (Ne.) Zahvaljujem.

U tom slučaju, stavljam na glasanje ovaj predlog. Molim narodne poslanike da se izjasne.

Konstatujem da je sa 127 glasova za, od ukupno 139 prisutnih narodnih poslanika, Narodna skupština prihvatila predlog narodnog poslanika.

Narodni poslanik Vlatko Ratković je, na osnovu člana 92. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio promenu redosleda tačaka dnevnog reda sednice, tako da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu razmatra kao 11. tačka dnevnog reda.

Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog. Molim narodne poslanike da se izjasne.

Zaključujem glasanje i konstatujem da je od 139 prisutnih narodnih poslanika, 123 glasalo za, te je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu dnevnog reda, predlogu za skraćenje vremena za raspravu, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za promenu redosleda tačaka dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da se izjasne o predlogu dnevnog reda u celini.

Zaključujem glasanje i konstatujem da je sa 128 glasova za, od ukupno 140 prisutnih narodnih poslanika, Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o advokaturi,

2. Predlog zakona o javnom beležništvu,

3. Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju,

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija,

5. Predlog zakona o tržištu kapitala,

6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju,

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima,

8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu,

9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visini stope zatezne kamate,

10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima,

11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu,

12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju,

13. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju – Saveznički odbor 135 (AS/135) o usvajanju NATO kodifikacionog sistema,

14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala,

15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja,

16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke,

17. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Koridor 10 Auto-put (E-80) Faza 1 između Republike Srbije i Evropske investicione banke,

18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni Međunarodnog krivičnog suda,

19. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama,

20. Zbirna lista kandidata za izbor tri člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije (stavljeno na dnevni red 5. maja 2011. godine).

Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda i dostavi ga narodnim poslanicima.

Obaveštavam narodne poslanike da ćemo preći na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice čiji smo dnevni red upravo usvojili u utorak, 5. aprila u 10.00 časova.

Sada još, na osnovu člana 90. i člana 87, obaveštavam narodne poslanike da ćemo današnji popodnevni rad sednice obaviti kroz poslanička pitanja u 16.00 časova. Do 19.00 časova predstavnici Vlade odgovaraće na pitanja koja narodni poslanici imaju da postave članovima Vlade. Zahvaljujem.

Takođe, molim članove Odbora za evropske integracije da pređu u salu III, na sednicu Odbora. Izvinjavam se predsedniku Odbora narodnom poslaniku Laslu Vargi što i ovo obaveštenje nije izrečeno odmah. Dakle, molim članove Odbora da pređu u salu. Hvala.

(Posle pauze – 16.00)

Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.

Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da u vaše i svoje ime pozdravim Njenu ekselenciju gospođu Tarju Karinu Halonen, predsednicu Republike Finske, kao i članove delegacije koji se nalaze u njenoj pratnji i prisutni su na galeriji Velike sale Doma Narodne skupštine.

"Madam President Tarja Kaarina Halonen, very warm welcome to National Assembly of the Republic of Serbia".

U delegaciji se nalaze Njegova ekselencija gospodin Kari Veijalainen, ambasador Republike Finske; gospođica Peivi Kairamo Hela, generalna sekretarka, šef kabineta predsednika; gospodin Perti Torstila, državni sekretar; gospodin Jakob Sederman, poslanik, počasni član; gospođica Anmari Niros, savetnik za spoljnu politiku predsednice Finske; gospođica Peivi Luostarinen, generalna direktorka, i gospođica Eila Nevalainen, šef pres-službe, kao i Njena ekselencija gospođa Vera Mavrić, ambasadorka Republike Srbije u Republici Finskoj.

"Welcome to Serbia!"

Nastavljajući rad sednice, obaveštavam narodne poslanike da je generalni sekretar Vlade Republike Srbije pismom od 31. marta 2011. godine, saglasno članu 205. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obavestio da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici, na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Mirko Cvetković, predsednik Vlade i ministar finansija; Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova; Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova; Dragan Šutanovac, ministar odbrane; Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku; Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu; Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike; Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore, i Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koji se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.

Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti, na osnovu člana 204. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.

Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano, na osnovu člana 204. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.

Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta, na osnovu člana 204. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.

Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu, na osnovu člana 204. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine.

Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je postavljeno, na osnovu člana 206. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.

Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše dva minuta.

U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, na osnovu člana 216. Poslovnika Narodne skupštine.

U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja, da bi se mogao napraviti uobičajeni redosled.

Molim članove Vlade da bez uzbuđenja pristupe učešću u sednici. Nismo mi strašni u kontroli Vlade, samo tako izgledamo

Podsećam vas da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada, tako što će, naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.

Prelazimo na POSLANIČKA PITANjA.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, pre mesec dana sam postavio premijeru Cvetkoviću nekoliko pitanja, pa sam dobio odgovor da će dobar broj njih biti predmet dijaloga za koji je Vlada Srbije već odavno spremna. Tu pre svega mislim na pitanje diploma, koje treba da bude rešeno kroz taj dijalog. U međuvremenu imamo sledeću situaciju.
Prošlog ponedeljka je ministar Marković izjavio da država neće priznati diplome Prištinskog univerziteta jer ni eksplicitno ni implicitno neće priznati republiku Kosovo. Otišao je još dalje, pa je proglasio dodatnim pritiskom to što se deca šalju i dalje u Prištinu, iako je, kako kaže ministar, Srbija obezbedila stipendije za studiranje u Medveđi i u Novom Sadu. Pored roditelja, ministar optužuje i političare Preševa i Bujanovca što nisu pomogli u afirmisanju studiranja u Medveđi, da bi ih u nastavku optužio da su još odgovorni i za, kako kaže, provokacije sa pečatom republike Kosovo jer nisu digli glas protiv toga.
Moje pitanje je upućeno Vladi. Da li Vlada stoji iza ovih izjava i optužbe ministra Markovića? Da li, zapravo, ove tvrde i agresivne izjave znače prejudiciranje rezultata tek započetog dijaloga i da se na ovaj način šalje poruka da ni preko započetog dijaloga Beograda i Prištine neće biti rešena ova veoma osetljiva problematika, kao i niz drugih životnih problema građana ovog područja koji se tiču slobode kretanja i ostvarivanja osnovnih ljudskih prava?
Kako drugačije tumačiti optužbe za sprečavanje studiranja u Novom Sadu kad se zna da je obezbeđeno samo pet ili šest stipendija, koje će biti verovatno iskorišćene? Kako drugačije tumačiti optužbe da se ne koriste veoma dobri uslovi u Medveđi i veoma visoke stipendije kad se zna da je na grupama Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Nišu moglo da studira pored sada postojećih 17 studenata u prvoj i drugoj godini i još po dvadesetak studenata iz Preševa i Bujanovca, kad bi tu bilo normalnih uslova za studiranje? Ali ne da nema ni minimalnih uslova, nego je u Medveđi Albancima obezbeđeno eksperimentalno simultano prevođenje…
(Predsednik: Gospodine Halimi, prošlo je tri minuta.)
…nestručnih prevodioca, pa je pitanje zbog čega ove manipulacije sa Medveđom i Novim Sadom.

Zahvaljujem.
Ministar dr Žarko Obradović ima reč.

Hvala. Poštovana gospođo predsednice Finske, ostali članovi delegacije, poštovani kolega Halimi, kolege Markovića nema tu pa, s obzirom na to da se deo vašeg pitanja odnosi na oblast koju ja pokrivam, smatram da ima osnova da kažem nekoliko reči o ovom pitanju.
Stav Republike Srbije povodom diploma Univerziteta u Prištini je poznat. Vlada Republike Srbije je 2003. godine donela stav da se sve diplome koje sadrže oznaku UNMIK priznaju kao validne. Taj problem nije postojao ni te, ni narednih nekoliko godina. Problem je nastao 2008. godine, tzv. proglašenjem tzv. republike Kosovo i od tada, naravno, taj problem postoji.
Vi znate, više puta smo razgovarali o tome i moram da kažem da mislim da vaš način razmišljanja i argumentacija ne stoji. Naprotiv, ako dovodite u pitanje stav mog kolege Milana Markovića, ja bih mogao postaviti pitanje na drugačiji način – da li ćutanje o tom pitanju znači prejudiciranje konačnog rešenja?
Ako ta tema bude na dnevnom redu u Briselu, onda će se verovatno pokušati naći i rešenje, ali je nesporno da to pitanje nije obrazovno nego državno i ima jedan potpuno drugačiji smisao u odnosu na ono kako se predstavlja. Ako nije tako, zašto onda u svom sadržaju ima ''republika Kosovo''? Zašto onda nije ostalo da stoji kako je bilo i ranije, pa da onda studenti ne budu na bilo koji način uskraćeni?
Što se tiče drugog pitanja, mislim da na određeni način omalovažavate napore i kolege Milana Markovića i nas u Vladi Republike Srbije kada je u pitanju istureno odeljenje Ekonomskog i Pravnog fakulteta u Nišu. I sami znate da smo prošle godine napravili jedan krupan korak, ove godine planiramo da otvorimo i jedno odeljenje u Bujanovcu i do početka nove školske godine tako ćemo i uraditi. To je deo politike Vlade Republike Srbije, čime smo stvorili objektivne mogućnosti da i pripadnici albanske manjinske zajednice stiču visoko obrazovanje. Hvala.

Gospodin Riza Halimi ima reč.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, kada je u pitanju Medveđa, opet tvrdim da je manipulacija. Jer Medveđa, sa nekim kapacitetom od eventualno plus dvadesetak albanskih studenata u jednoj i drugoj grupi, nema više kapaciteta jer tamo nema ni dom studenata, ona je udaljeno 180 kilometara od Preševa, i ovi kapaciteti, otvoreni bez konsultacije sa nama u Medveđi, gde osam učenika završava srednju školu, a ne u Preševu i Bujanovcu, gde srednju školu završava oko 800 maturanata, mislim da je to svojevrsni apsurd.
Dalje, i kad bi išlo pet studenata u Novi Sad sa tim stipendijama, i neka ode i ovih 30-40 studenata u Novi Sad, a šta da se radi svake godine sa po 400 onih mladića koji se upisuju na fakultete Prištine, Tirane, Tetova? Jer, nije u pitanju ovde samo diploma Prištine, koja se ne priznaje zbog ovih političkih razloga koje vi navodite, nego se ne nostrifikuju ni diplome Albanije.
U tome je problem, da se zatvara perspektiva mladim ljudima koji završavaju fakultet o svom trošku, ne uz pomoć države. Oni završavaju studije, a s tim ne mogu doći do posla. I pored katastrofalne ekonomske situacije, sa stopom nezaposlenosti preko 70%, oni dodatno imaju problema, administrativnih, jer im se stečene diplome ne priznaju.
Više puta sam se obraćao, ali zašto da se obraćam vladi na Kosovu? Obraćam se vladi koju je izabrao ovaj parlament, da se ona bavi životnim problemima svojih građana. Makar to bilo i preko dijaloga sa Prištinom, ali je to problem ove vlade.
Stvarno insistiram na tome da se ova problematika daleko ozbiljnije i kompleksnije shvati, jer se ona ne može rešiti samo preko Medveđe, pa ni otvaranjem fakulteta u Bujanovcu naredne godine, jer neće svi Albanci da studiraju samo ekonomiju i pravo. Oni hoće da studiraju i na drugim fakultetima, a to im dosad nije omogućeno od strane ove države.
Zato govorim da je u pitanju veliki problem. U pitanju je budućnost omladine na tom području, njima se zatvara perspektiva i Vlada mora da nađe rešenje za ovu problematiku. Nek bude neke političke pozadine u svemu tome, ali moramo da se bavimo ozbiljnije ovim životnim problemom. Tu je, po meni, suština celokupne ove problematike. Hvala.

Izvolite, gospodine ministre Obradoviću.