PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 31.03.2011.

14. dan rada

OBRAĆANJA

Nebojša Ćirić

Gospodine Lapčeviću, dame i gospodo, pokušaću što konciznije da odgovorim na vaše pitanje.
Bio sam član radne grupe, međutim, već tri-četiri meseca, ako ne i više, ne učestvujem u radu radne grupe. Koliko je meni poznato, a govorim u ime Vlade, ovde nije prihvaćena ponuda austrijskog "Telekoma", već je dato dodatno vreme, tj. dodatni rok da oni dopune svoju ponudu.
Što se tiče vaše primedbe vezane za cenu, uslovi tendera su jasni. Minimalna cena je 1,4 milijarde evra za 51% kapitala. I javno sam izjavio pre nekoliko dana ili nedelja, evo ponoviću i kao deo mog odgovora na vaše pitanje, a govorim u svoje i ime Ministarstva ekonomije – ne smatram da cena treba da se smanji ispod 1,4 milijarde evra i sasvim sigurno neću glasati za to. Ne mislim ni da će to bilo ko drugi uraditi.
U vezi s vašim pitanjem ko je mogao, da li je u skladu sa zakonom itd., vi imate pravo, kao prodavac, da date dodatni rok. To nije prvi put. U bilo kojoj prodaji privatne, državne kompanije, mešovitog preduzeća, imate pravo da date dodatni rok da bi taj koji je dao ponudu svoju ponudu unapredio.
Ako se sećam, jedan deo vašeg pitanja se odnosio na kraj 2010. godine i produženje roka. Koliko je meni poznato, rok za podnošenje ponude je produžen zbog razgovora sa OTE. Podsetiću vas, OTE je vlasnik 20% akcija ''Telekoma Srbije''. Ugovor i statut preduzeća, ali i akcionarski ugovor predviđa izuzetno velika prava za OTE. Shodno tome, da bi uopšte proces bio moguć, bilo je potrebno, naravno, usaglasiti sa OTE i uslove prodaje. Zbog toga je taj rok produžen.
Što se tiče savetnika, on je izabran. Relevantna tela, nezavisni organi su se, kao i Komisija za zaštitu prava ponuđača, izjasnili o tome, tako da na tu temu ne bih polemisao.
Što se tiče cene, mislim da je minimalna cena od 1,4 milijarde realna. To je minimalna cena i ona kao takva nije predmet pregovora na dole, već samo na gore, ukoliko je to moguće. Opet iznosim svoj lični stav, ali podsetiću vas da je Telekom, kao i svaka normalna kompanija, ako tako mogu da kažem, kompanija koja ima obaveze.
Da se nadovežem na komentar gospodina Šamija. Koliko je meni poznato, ''Telekom'' je samo za akviziciju ''Telekoma Srpske'' 2006. godine, ako ne grešim, uzeo kredit od međunarodnih banaka blizu 700 miliona evra, i to je kredit koji ta ista kompanija treba da vraća. Tako da, ako razgovaramo o ''Telekomu'', ipak mislim da je važno i za vas narodne poslanike, ali i za građane koji prate ovo zasedanje da imamo celu sliku.
Još jednom ću ponoviti, pošto se ovde postavlja pitanje cene. Mislim da je uslov tendera vrlo jasan – minimalna cena je 1,4 milijarde. Ako ''Telekom Austrija'' smatra da svoju cenu od 950 miliona za 51% hoće da poveća na 1,4, to je njihovo pravo, ali, s druge strane, ne verujem da će bilo ko da prihvati da proda ispod 1,4 milijarde.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Evo par komentara na ovo što ste rekli. Prvo, priča oko produžetka roka i OTE. Dakle, OTE je ovde vlasnik 20% ''Telekoma Srbije'' od 1996. godine, koliko se sećam. Da li je moguće da je Vlada, koja je većinski vlasnik, ušla u prodaju ''Telekoma'' ne razgovarajući sa svojim partnerom, koji ima velika prava u toj kompaniji, pre uopšte bilo kog tendera? Znači, vi ste ušli u prodaju 51%, a niste razgovarali sa partnerom. To je potpuno neozbiljno.
Što se tiče priče o minimalnoj ceni – ako ''Telekom Austrija'' hoće, neka dopuni tu minimalnu cenu – kakva je to sreća kada prodajete zlatnu koku koja puni budžet Republike Srbije za minimalnu cenu? Da li očekujete da će dati više od 1,4 milijarde? Kakvo će to nadmetanje biti sa jednim partnerom koji će dopuniti ponudu do 1,4 milijarde, do minimalne cene? To je potpuno besmisleno.
Jasno sam vas pitao na osnovu čega, ako u tenderu piše, u javnom pozivu, da su uslovi da ima udeo na tržištu, da je u toj oblasti lider, da ima toliki promet itd. i da daje minimalnu cenu od 1,4 milijarde ili više – ako ''Telekom Austrija'' nije dao 1,4 milijarde, kako ste mogli da prihvatite tu ponudu kao važeću? Zašto nije odbijena?
Zašto nije odbačena ta ponuda? Kako može da se produžava rok? Šta ćemo sa drugim ponuđačima, koji su bili zainteresovani ali su rekli – mi ne možemo da ponudimo to? Hoćemo li i njih pozvati, da i oni sad razmisle o tome da dopune do 1,4 milijarde? Kakav je to način?
Dakle, vi se od početka, od ''Siti grupe'', od popunjavanja ponuda ''Siti grupe'', produžetka roka, sada dopune roka za dopunjavanje dokumentacije, odnosno ispunjavanje uslova tendera za 1,4 milijarde, sve vreme fokusirate na jednog kupca. Bukvalno tražite i molite sada ''Telekom Austrija'' da dopuni cenu do minimalne cene.
Pa, kakva je to sreća kad prodajete tržište od 51% ili 70% učešća u prilivu, odnosno u broju korisnika, za minimalnu cenu od 1,4 milijarde, koja je, pri tome, jako diskutabilna?
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Ćiriću.

Nebojša Ćirić

Pokušaću da odgovorim opet na vaše pitanje. Što se tiče ''Telekoma'', podsetiću vas da ''Telekom'' više nema monopol ni u fiksnoj ni u mobilnoj telefoniji. On ima pojedinačno najveće tržišno učešće u mobilnoj telefoniji, odnosno na tržištu mobilnih operatera, ali je to učešće dramatično smanjeno usled velike konkurencije koja dolazi od ''Telenora'' i VIP.
Što se tiče vaše primedbe da smo kao Vlada ušli u razgovore ili pregovore ili raspisivanje prodaje bez saglasnosti OTE, proces prodaje je počeo u junu i julu. Tada su započeli razgovori i sa OTE. Naravno da je OTE morao da da saglasnost za početak procesa prodaje, da je morao da da saglasnost, primera radi, ovo je tehnička stvar, za otvaranje sobe sa podacima gde bi svi zainteresovani kupci, među njima i neki od onih koje ste vi pomenuli, mogli da pogledaju dokumentaciju i pričaju sa menadžmentom. To bez saglasnosti OTE ne bi bilo moguće.
Ono što je važno jeste da, uzimajući u obzir velika manjinska prava koja ima OTE, a to im je dato 1997. i 1998. godine, njima i ''Telekom Italiji'' pa je on posle izašao, podsetiću vas, to je nešto o čemu treba da razgovarate. Ne možete, iako ste većinski vlasnik, u ovakvoj situaciji da se ponašate autistično i da kažete – mene ne zanima šta manjinski partner misli.
Što se tiče minimalne cene, ''Telekom'' je procenjen na 2,48, hajde da kažem – 2,5 milijarde evra. To je procenjena vrednost kapitala. Tržišna vrednost ''Telekoma'' ili bilo koje druge kompanije je ona koja se ostvari u procesu prodaje. Kad spominjete minimalnu cenu, u uslovima kada prodajete firmu vi imate pravo, možete ali ne morate, da uspostavite minimalnu cenu. To je cena ne koja degradira kompaniju koju prodajete, nego cena ispod koje vi nećete ići.
Što se tiče toga da je jedan kupac, podsetiću vas da se spekulisalo prošle godine da je ceo proces započet zbog jednog kupca, a sad imamo drugog. Proces je takav da je u jednom momentu bilo šest kompanija koje su otkupile dokumentaciju i koje su bile zainteresovane za ''Telekom'', a na kraju se javila jedna.
Znači, oni su dali cenu koju su dali. Malopre sam takođe rekao i više neću odgovarati na temu ''Telekoma'', ali vam kažem – radna grupa je donela odluku da se da dodatni rok, na koji ima pravo i može po zakonu da se traži da oni svoju ponudu upotpune, unaprede, poboljšaju, nazovite to kako hoćete. Na njima je da kažu da li hoće da daju 1,4 milijarde evra za 51% ''Telekoma'' ili ne.
Opet kažem, ako je uslov tendera bila minimalna cena 1,4, taj uslov mora biti ispunjen. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Izvolite, gospodine Lapčeviću.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ja vas pitam jedno, a vi odgovarate drugo. Evo da citiram šta ste rekli. Ministar Ćirić – odbiti ponudu za ''Telekom''; ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić najavio je vraćanje novca privredi i izrazio mišljenje da ne bi trebalo prihvatiti ponudu Austrijanaca za kupovinu većinskog paketa ''Telekoma Srbije'' jer ona ni formalno ne ispunjava uslove tendera. Samo je to trebalo da kažete, gospodine Ćiriću, kada sam vas pitao, ništa drugo.
Vaš stranački lider je rekao sledeće – ceo proces za prodaju ''Telekoma Srbije'' je loše vođen od strane radne grupe i zbog toga je potrebno poništiti ga. Dinkić je takođe za novinare rekao da se na tender javila samo jedna kompanija i to je dovoljan pokazatelj da je ceo postupak prodaje ''Telekoma'' loše vođen. On je ocenio da ''Telekom Srbija'' ne treba prodavati po uslovima koje je ponudio austrijski ''Telekom'', odnosno ispod cene koja je niža od one koju je utvrdila Vlada Republike Srbije.
A čitava priča oko ''Telekoma'' i tendera je bila valjda kao i u slučaju ''Mobtela'', da se na tu ponudu, na taj javni poziv javi više firmi, pa kada daju minimalnu cenu od 1,4, da se ide na aukcijsku prodaju da bi se cena povećala na dve, dve i po ili ne znam ni ja već koliko milijardi evra. Ovako se borimo kao država, molimo Austrijance da nam dopune do minimalne cene. Kao što reče vaš ministar Marković, pa ne prodajemo mi ''mocart kugle", pa tražimo minimalnu cenu od 1,4 milijarde.
DSS smatra da je ponižavajuće, da je apsolutno nepotrebno prodavati "Telekom Srbije", zato što je to najveća profitabilna kompanija, zato što održava naš sport i kulturu, zato što ima 150 miliona evra godišnje profita, zato što puni budžet Republike Srbije i zato što je "Telekom" zlatna koka ove države. Sto hiljada građana ove zemlje je podržalo peticiju protiv prodaje "Telekoma", deset puta više građana ove zemlje smatra da to ne treba uraditi i molim vas da ispoštujete taj zahtev.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Vladan Jeremić

Srpska radikalna stranka
Iskreno se nadam da ćete sada, kao rekonstruisana vlada, napraviti diskontinuitet u vođenju socijalno odgovorne politike koja je krasila prvobitni kabinet Mirka Cvetkovića, kako biste, recimo, pokušali da rešite neki od tri problema na koje ću vam ovom prilikom ukazati.

Prvi se tiče dopisa koji je stigao od udruženja vojnih penzionera iz Kragujevca, Aranđelovca i Mladenovca i sudbine najmanje 150.000 oštećenih i obespravljenih vojnih penzionera i, naravno, članova njihovih porodica.

Problem je u tome što već šest godina traje agonija vojnih penzionera, koji tumaraju po sudovima, plaćaju advokate, sudske veštake, uz velike parnične troškove, kako bi ostvarili isplatu duga nastalog od 1. avgusta 2004. godine do 30. novembra 2007. godine. Vlast je pribegla obrazovanju radne grupe koja bi trebalo da iznađe rešenje za konačnu isplatu duga, ali je, nažalost, osnovni cilj, izgleda, da kroz nametnuta rešenja, iza kojih će formalno stajati radna grupa, ozakoni i skine sa sebe i moralnu i materijalnu odgovornost zbog takvog odnosa prema vojnim penzionerima.

Dakle, još pre šest godina Ministarstvo odbrane je jednom uredbom stavilo van snage zakonski osnaženu odluku Vlade Srbije kojom je bila zagarantovana isplata duga vojnim penzionerima u roku od 90 dana. Danas autori pomenutog nacrta zakona tzv. zalaganjem za ispravljanje nepravde prema vojnim penzionerima nude da se zatezne kamate računaju od dana podnošenja tužbi, a ne po zakonu, od dana nastanka duga, da se u dug ne preuzimaju parnični troškovi suda (doneto je hiljade presuda, troškovi se kreću prosečno 500 evra) i da se zaostali dug isplati do kraja 2013. godine, koju nažalost neće dočekati mnogi bolesni i stari korisnici.

Druga stvar, prošle godine smo usvojili zakon o obaveznom zapošljavanju invalida. Neke firme su odbile da zaposle invalide, gde je primer i MTS, a na ime tog odbijanja su uplatili određenu sumu novca. Dakle, pitanje je – šta se dešava s tim sredstvima, da li su dostupna invalidima? Prema nekim informacijama, preduzeća koja nisu htela da zaposle invalide do sada su uplatila preko 700 miliona dinara. Znači, gde je taj novac i da li ga mogu invalidi koristiti?

Treće se tiče odnosa prema penzionerima koji su to pravo stekli u zemljama nekadašnje SFRJ. Konkretno, Sporazum Srbije i Slovenije o socijalnom osiguranju – predviđeno je da se ne primenjuje za sticanje prava na novčana davanja pre njegovog stupanja na snagu. Oko deset hiljada penzionera je steklo ovo pravo, ali neće moći da dođe do svojih penzija upravo zbog jednog ovakvog sporazuma, koji očigledno nije vodio mnogo računa o interesima ljudi koji su penziju stekli u inostranstvu, a državljani su Republike Srbije. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine potpredsedniče.