Znači, nacizam, po vašem mišljenju, nije društveno opasna pojava ako se nije desio u toku Drugog svetskog rata?
Što se tiče samog ugovora postavlja se pitanje – koje su to zemlje NATO-a u koje će srpska namenska industrija sada moći da izvozi naoružanje i vojnu opremu. Nemojte sada da mi nabrajate zemlje koje su juče ušle u NATO i koje objektivno ne ispunjavaju političke i ekonomske standarde EU, nego su primljene u EU iz dnevno političkih razloga. Tu mislim na dve susedne države koje se graniče sa Republikom Srbijom.
Pitam ministra odbrane, pitam Vladu Republike Srbije da li to znači da će srpska namenska industrija, sada kada vi iz skupštinske većine ratifikujete ovaj ugovor sa NATO-om, tj. da li će srpska namenska industrija moći da izvozi svoje proizvode u SAD, u Veliku Britaniju, u Francusku i Nemačku, kada će to da se desi, i koliku će korist Srbija od te saradnje imati?
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Da li mogu sada da kažem?)
Možete kada završim.
Dalje, postavlja se pitanje – kako je moguće da je srpska namenska industrija uspešno funkcionisala više od pola veka, a da nije bila u tom NATO kodifikacionom sistemu, koji, kao što stoji ovde u obrazloženju ugovora, potiče još od 1958. godine?
Dakle, taj NATO kodifikacioni sistem nije od juče, pa da sada mi brže-bolje moramo da ga prihvatamo, on postoji od 1958. godine. Srpska namenska industrija nije po tom sistemu poslovala praktično sve do ovih dana i još uvek ne posluje. Ne vidim da je zbog toga trpela bilo kakvu štetu. Mi danas možemo da izvozimo naše naoružanje i vojnu opremu u zemlje koje su van NATO-a, koje su prijateljske državi Srbiji, koje nisu priznale nezavisnost KiM, koje nas ne ponižavaju, ali mi iz nekog razloga...
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Koje su to zemlje?)
Gospodine Šutanovac, nemojte da dobacujete. Bezobrazluk nikad nije bio mera pameti, pa nije ni u vašem slučaju.
Postavlja se pitanje zašto ne sarađujemo sa zemljama koje hoće sa nama da sarađuju i koje su prijateljske, a po svaku cenu pokušavamo da sarađujemo sa zemljama koje nas neće. Deset godina slušamo priču da treba da uđemo u EU, a sada neke stranke iz vladajuće koalicije kažu – treba da uđemo i u NATO.
Izvinite, što ne uđete? Ko vam brani da uđete? Evo već deset godina ulazite u EU. Ko vam je smetnja? Ispunili ste sve moguće standarde. Kad god neki zakon dođe u Narodnu skupštinu, vi kažete da je to po evropskim standardima. To što on stavlja van snage zakon koji ste usvojili pre šest meseci, koji je takođe bio po evropskim standardima, vi nemate potrebu da na tu temu dajete bilo kakvo objašnjenje.
Znači, vi ste sve standarde ispunili. Mi idemo i korak dalje. Mi ispunjavamo standarde, ne samo zvaničnih evropskih institucija nego i takozvanih evropskih eksperata. Pa kako oni protumače naš Ustav, mi tako moramo da delujemo. Mi ćemo da ukidamo blanko ostavke, da menjamo izborni sistem, da uradimo ko zna šta, zato što tobožni neki ekspert u nekoj zemlji EU misli da to tako treba.
To nije dobar put za Srbiju. I ovih deset godina pokazalo da to nije dobar put za Srbiju. Ovaj ugovor je dokaz činjenice da Vlada Republike Srbije vodi jednu tajnu politiku, da jedno govori, a da drugo radi. Javno je protiv ulaska Srbije u NATO, tajno i te kako radi na ulasku u tu jednu međunarodnu, agresivnu i nasilničku vojnu organizaciju.
