Poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospodine Mikoviću, uzmite stranu 5. zakona gde piše – stručno usavršavanje, član 17, koji kaže: "Advokat je dužan da stalno stiče...". Znači, govorimo o onoj meri obaveze koju propisuje član 17. Ne govorimo o pravu slobodnog dodatnog usavršavanja i obuke.
Tako da verujem da ste vi razumeli i da je ovo jedan od pokušaja one advokatske bravure, gde želite da pokažete da druga strana nije u pravu. U tom smislu ću poštovati vaš pokušaj i računam da smo se razjasnili.

Narodni poslanik Srđan Miković.

Smatram da Predlog zakona u članu 17. jasno definiše obavezu, i zakonsku i moralnu, svakog advokata koji se trudi da savesno obavlja svoj posao, da prati inovacije svakog zakona i donošenje novih zakona, i u skladu s tim pruža adekvatnu pravnu pomoć svojim klijentima. Znači, u tom smislu, ovaj član 17. Predloga zakona i shvatam.
Da je dužnost svakog advokata, ne samo kada je položio pravosudni ispit i položio zakletvu da kaže – e, sad šta me briga da li ću se baviti advokaturom 10, 20, 30, 40 godina, nego je dužnost da prati, pa ukoliko je došlo do promene Zakona o bezbednosti saobraćaja, ukoliko je došlo do promena procesnih zakona, Zakona o parničnom postupku, Zakona o krivičnom postupku ili ukoliko je došlo do promena bilo koje materije, da li materijalnog ili procesnog prava, da se to prati i da se na adekvatan način pomaže onima zbog kojih advokatura i postoji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 17. doda novi član 17a. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Ne mogu da propustim priliku ova dva minuta da iskoristim.
Već sam načelno govorila o potrebi da se specijalizacija advokata uredi na određeni način. Da bi se neko proglasio specijalistom za određenu oblast prava, tome mora da prethodi neka kontrola ispunjenosti uslova. Koristim sad priliku da postavim pitanje zašto Predlog nije uredio ovo pitanje, a navodi specijalizaciju, i čemu služi uverenje o specijalizaciji koju izdaje Advokatska akademija članom 86. Predloga? Ovo pitanje se jednostavno mora regulisati zakonom, bar u osnovi.
Mi ovim amandmanom propisujemo način na koji bi se to moglo urediti, predviđamo pravo advokata na priznavanje specijalizacije kroz izdavanje uverenja i upis specijalizacije u imenik advokata. Na taj način sva zainteresovana lica mogu da budu upoznata koji su advokati specijalizovani za određenu oblast prava.
Propisali smo da on mora imati određeno iskustvo u toj oblasti, za koju mu se priznaje specijalizacija. Bliže uređivanje vrsta i uslova za specijalizaciju zaista treba da odredi Advokatska komora Srbije. Predlažemo da se specijalizacija može priznati i advokatskom ortačkom društvu, ukoliko jedan od članova društva ima priznatu specijalizaciju.

Reč ima poslanik Srđan Miković.

Član 86. Predloga zakona definiše jasno da Advokatska komora Srbije osniva Advokatsku akademiju kao posebno telo zaduženo za stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i društvima, usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština advokata, potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu, specijalizaciju advokata, izdavanje uverenja o specijalizaciji u određenoj oblasti prava i advokature.
Osnivanje, organizacija i rad Advokatske akademije i donošenje programa opšte i specijalizovane obuke uređuju se statutom i drugim aktima Advokatske komore Srbije.
Ukazujem da je u određenim oblastima potrebna određena specijalizacija advokata, naročito u postupcima u vezi zaštite prava maloletnika. Znači, u takvim postupcima je potrebno da advokat, normalno, s položenim pravosudnim ispitom ima i određenu specijalizaciju. Sudije koje postupaju u tim predmetima moraju da imaju određenu specijalizaciju.
Međutim, isto tako ukazujem da je ustavno pravo svakog advokata da se bavi advokaturom uopšte. Da li će neko biti bolji ili slabiji u određenoj specijalnosti, isto tako može da se postavi pitanje u svakoj drugoj oblasti. Da li je određeni zidar bolji ili manje dobar?
Znači, u svakom slučaju treba tu da pravimo distinkciju. Koje su to specijalizacije koje drugi imperativni propisi traže da postoje završene, a koje su to specijalizacije koje će pojedinom advokatu i advokatskoj kancelariji omogućiti da se bore bolje za klijenta i da, upravo imajući određenu specijalizaciju, isto kao što neki advokati imaju određeno akademsko zvanje magistra ili doktora, da li će to na neki način produbiti poverenje potencijalnog klijenta u određenog advokata ili advokatsku kancelariju.
U tom smislu, smatram da je Predlog zakona na adekvatan način regulisao ovu oblast. Ostaje nama advokatima da se u okviru Advokatske komore Srbije borimo da upravo program stručnog usavršavanja advokata bude na adekvatan način i da bude primeren ovom trenutku u Srbiji.

Iskorišćeno je tri minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo članom 19. pokušali da omogućimo advokatskim kancelarijama i advokatima da pruže adekvatnu pravnu pomoć klijentu. Interes klijenta, zaista znamo da ne sme da bude u sukobu, niti advokat sme da bude u određenim odnosima s drugim licima, da može da se dovede u pitanje lojalnost prema klijentu.
Tu smo pokušali da razdvojimo termine "zastupanja" i "pravne pomoći", jer smatramo da je rešenjem koje je dato u članu 19. loše napravljena ta distinkcija, odnosno razlika između zastupanja i pravne pomoći.
Objasniću o čemu je reč. Znači, članom 1. Predloga zabranjeno je advokatu pružanje pravne pomoći ukoliko je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku, ali zastupanje je samo jedan oblik pružanja pravne pomoći. S obzirom da se u ovom slučaju radi o istom licu koje u istoj pravnoj stvari treba da postupa za dve suprotne strane, neophodno je da se reč "zastupanje" zameni rečju "pravna pomoć".
U tač. 2. i 3. smo uneli izmene kako bi uskladili sada ovaj član predloga sa izmenama koje predlažemo u sledećim amandmanima, tako da smo proširili obavezu za advokata da odbije pružanje pravne pomoći u slučajevima kada je bio pripravnik u zajedničkoj kancelariji, odnosno ortačkom advokatskom društvu u kojem je u istoj pravnoj stvari zastupana suprotna stranka. Znači, podrazumeva se da raspolaže informacijama koje mogu biti zloupotrebljene na štetu jednog od klijenata.
S obzirom da se radi o situaciji kada advokat nije lično zastupao stranku, već je samo učestvovao u radu kancelarije ili društva gde je stranka zastupana, ostavili smo pojam "zastupanje" a ne "pravna pomoć". Naravno, ovim izmenama ne zabranjuje se advokatima da za obe strane, odnosno stranke, sastavljaju ugovore ili druge isprave jer one nisu u sporu i nisu dve suprotne stranke.
Znači, preciznost nam nalaže da odvojimo poslove koji su zastupanje, koji su pravna pomoć i da ne dovedemo do situacije da u stvari gubimo ono što se zove etika jednog advokata, čime ćemo lojalnost prema klijentu dovesti u pitanje, ali i da ne činimo takva ograničenja tamo gde te lojalnosti kao problematične nema i ne postoji.