Gospodine Krasiću, neću u Evropu bez vas. I vi ćete s nama.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Nebojša Ranđelović. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Da li neko želi reč? Gospodin Ranđelović. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u vezi ovog amandmana na član 6. imam par pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovor od predstavnika Vlade.
Naime, mi smo dali zbirno primedbe na član 6. Inače, član 6. se tiče uslova za upis u imenik advokata. Mogu da kažem da je kroz tekstove amandmana drugih koleginica i kolega poslanika deo našeg amandmana prihvaćen, a tiče se tačke 10. koja se briše i kojom se određuje protek od najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organu uprave, ako je kandidat na takvoj funkciji bio. To je sasvim u redu. To je i u skladu sa nekakvim konsultacijama koje smo obavili pre nego što je počela plenarna rasprava o ovom zakonu.
Naš amandman na stav 1. je takođe kroz pojedinačne amandmane drugih koleginica i kolega prihvaćen, ali izražavam čuđenje zbog čega nije prihvaćen amandman na ovaj član u celosti. Insistirali smo da se umesto proteka od tri godine usvoji protek od najmanje šest meseci od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata, bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Obrazloženje je više nego jasno. Amandmanom se predlaže da se rok za ponovno podnošenje zahteva za upis u Advokatsku komoru skrati na šest meseci umesto da bude tri godine, kako je navedeno u tački 11) ovog člana, stoga što bi od podnošenja zahteva do konačne odluke o odbijanju upisa i zatim proteka roka - a znamo kako se kod nas poštuju rokovi, kakav pristup se ima tome - u kome se ne može podnositi novi zahtev za upis, može da prođe i više godina i time bi se protivustavno u nesrazmernoj meri ograničavalo pravo na rad i sloboda rada. Nismo dobili adekvatno objašnjenje zbog čega je to tako.
Na kraju, naš predlog je bio da se za sudije i tužioce koji su obavljali sudijsku ili tužilačku funkciju ne predviđa polaganje advokatskog ispita. Nađeno je, ne bih rekao solomonsko, solomonska rešenja su mudra, neko srednje rešenje, gde se kaže da oni koji su obavljali 12 godina.
Interesuje me gde je pronađena logika za takav rok? Da li ne neko može da mi objasni, ako je neko bio sudija 11 godina da ne zna kodeks i pravila advokature, a da neko ko je bio sudija 12 godina, na to može da polaže pravo? Interesuje me odakle takav rok i interesuje me kojom logikom se predlagač zakona, odnosno Vlada koja je usvojila ovakav amandman, vodila da se baš ovakav rok odredi?
Ne verujem da neko ko je tri godine obavljao sudijsku funkciju poznaje manje advokatski kodeks i nužna pravila vezana za advokaturu u odnosu na onog ko je to obavljao 12 godina.
Jednostavno, nisam razumeo zbog čega je Vlada odbila ovaj deo našeg amandmana, odnosno nije prihvatila ovakvo rešenje.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Jojić, izvolite.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nemam saznanja, nisam mogao da se upoznam šta je sa članom 4. stav 1. tačka 11)?
Vi uvodite ovde strane državljane da mogu da se bave advokaturom, a da domaći advokati budu sluge njima. To nije primereno i ne bi trebalo gušiti i uništavati srpsku advokaturu koja ima dugu tradiciju.
U zakonima susednih zemalja, a i čak i u Zakonu o advokaturi iz tridesete godine kralja Aleksandra propisano je bilo da mogu da se bave strani advokati u našoj zemlji samo na bazi uzajamnosti i reciprociteta.
Molim vas da ove strance brišete, jer to nije ustavna kategorija. U Ustavu u članu 67. ne piše da se strani advokati mogu baviti advokaturom, mogu na bazi međunarodnog ugovora ukoliko se radi o reciprocitetu.
Naši advokati ni u jednoj državi, ni u okruženju, bivšoj SFRJ, a ni u drugim državama, dakle kontinentalnoga i anglosaksonskoga prava, nemaju ova prava. Zašto dajete strancima ovolika prava i ovlašćenja, da guše advokaturu u Srbiji?

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vuk Dinčić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dinčić.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. i intervenisao sam u nekoliko stvari koje ovaj član 6. obuhvata.
Prva stvar koja se odnosi na amandman, odnosi se na advokatski ispit. Lično smatram da advokatski ispit ne treba da stoji ovako kako je definisano u zakonu. Na primer, danas kada završi neko pravni fakultet, on mora da kod advokata odradi praksu u sudu dve godine, položi pravosudni ispit, advokatski ispit, da bi tek nakon toga bio advokat.
Lično smatram da možda treba pristupiti izmeni zakona o polaganju pravosudnog ispita, da se on u nekim elementima promeni, da tu stavimo neke odredbe koje su važne i neke činjenice koje su važne za polaganje, za ona stručna zvanja koja treba da steknu budući advokati, a ne da uvodimo neki novi advokatski ispit, gde čak i u zakonu nije jasno definisano šta će taj advokatski ispit obuhvatiti. On obuhvata onu opštu normu gde se priča o poznavanju međunarodnih propisa itd, kada su advokati u pitanju.
Druga stvar na koju se odnosi moj amandman jeste pojam dostojnosti, kada je u pitanju uslov za upis u imenik advokata.
Lično se zalažem za to da u zakonu treba da stoji tačno određeni zakonski uslovi šta neko treba da ispuni da bi bio advokat. Pojam dostojnosti može na više načina da se zloupotrebi. To se dešavalo, bar je tako pisalo u medijima prilikom izbora sudija, takvih slučajeva je bilo.
Onaj koji ima uticaj u Advokatskoj komori, ko vodi komisiju za ocenu da li je neko dostojan ili nije dostojan da bude advokat, ima značajnu moć koju može, govorim samo o onima koji to mogu da zloupotrebe, verujem u dobru nameru svih, ali oni koji to mogu da zloupotrebe, da kažu, zbog nekog ličnog animoziteta prema nekome, da neko ne može da bude advokat, recimo, zato što je proslavljao na određeni način neko stvari u kafani. Mislim da je to loša poruka. Mislim da mi treba da propišemo tačno šta neko treba da ispuni da bi bio advokat.
Takođe, amandman se odnosi i na ono što se tiče ljudi iz pravosuđa, da treba da protekne najmanje dve godine od prestanka pravosudne ili javne funkcije organa uprave, ako je na takvoj funkciji bio. Mislim da tu nema sukoba interesa, da je rok od dve godine, po mom mišljenju, kratak rok. Da proteknu te dve godine, taj će ko je bio u pravosuđu ponovo moći da bude advokat.
Ako pričamo o kontaktima koje je možda on zadržao u pravosuđu, zadržaće ih i onda i ne vidim da se tu načelno nešto menja. Ili ćemo zabraniti ljudima koji su u pravosuđu da budu advokati ili im treba dozvoliti. Zalažem se za to da tačno treba propisati uslove koje treba neko da ispuni da bi bio advokat. To je ono na šta se odnosi moj amandman.
Mislim da je tema o advokatskoj akademiji jako sporna. Nisu jasno definisani uslovi kada je u pitanju advokatska akademija, da li će se plaćati i koliko ona traje, koji su uslovi. To je sve ostavljeno slobodnoj oceni advokatske komore i na neki način mi vidimo da je jasno zbog čega se ljudi u advokatskoj komori bore za vlast. Advokatska komora će imati značajan uticaj na bilo koje donošenje odluka kada su u pitanju prijem ljudi i upis u imenik advokata.
Želim da kažem još jednu stvar, kao građanin ove zemlje, nije tema i nije tačka dnevnog reda, ali razmišljam o tome već neko vreme, radi se o temi, o nagodbi Svetlane Ražnatović sa tužilaštvom, koja se dogodilo pre neki dan. Mene je ta odluka zaista šokirala. Ogorčen sam zbog te odluke i verujem i sve kolege ovde.
Ne treba da dajemo primer nikome, nijednom velikom kriminalcu da može da se nagodi na bilo koji način s državom, da plati beneficiranu cenu od 1.500.000 evra, ako je ona, da kažem, sama priznala da je ukrala oko 5 miliona evra, da se to bilo kome od nas ovde spočitava. Tu odluku osuđujem. Verujem da će sud imati sluha po tom pitanju i neće prihvatiti tu odluku tužilaštva.
Možda će neko ovde reći da na ovaj način želim da utičem na sud, samo želim da izrazim svoje ogorčenje zbog takve odluke tužilaštva i verujem da sud to neće prihvatiti, jer ne smemo da damo primer da nijedan veliki kriminalac, koji je oštetio ovu zemlju ili bilo koga, sme da se dogovara s bilo kim i da se to proglašava pobedom.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, veliku polemiku među advokatima je izazvala odredba po kojoj posle ispunjenih svih uslova, položenog pravosudnog ispita, treba da se polaže i advokatski ispit.
Mislim da je ova odredba za poslanike SPO prihvatljiva, pošto se ipak radi o poznavanju domaćih i međunarodnih propisa koji se odnose na advokaturu i kodeks profesionalne etike advokata.
Tačno je da u Zakonu nije navedeno šta sve to obuhvata, ali sigurno je da će to advokatska komora svojim aktima urediti, jer vrlo je jednostavno izvršiti popis i evidenciju domaćih i međunarodnih propisa koji se odnose na advokaturu, a što se tiče kodeksa profesije advokatske delatnosti, svi smo svedoci današnjeg stanja u kome najveći deo advokata čini nam se da ipak drži do kodeksa etike, ali je u svakom slučaju veliki deo advokata koji na najgrublji mogući način krše kodeks etike.
To je i kolega Prelić iz SRS danas pomenuo. Kolega Dinčić je imao jako kvalitetnu diskusiju, u najvećem delu se sa svim njegovim procenama slažem, ali je činjenica da mi, posebno posle devedesetih godina, imamo veliki priliv u advokaturu. Ljudi koji su radili pre svega u MUP na bitnijim pozicijama, koji su imali jako dobro poznavanje prilika pre svega u srpskom podzemlju, koji su imali što službeno, što privatno jake kontakte sa raznim kriminalnim organizacijama.
Oni su, nažalost, sve to upotrebili da se kao advokati bave nečim što, čini nam se, nije u skladu sa kodeksom advokatske profesije. Danas smo svedoci, ako izvršite analizu odbrana po službenoj dužnosti, da je najveći broj advokata koji dobijaju odbrane po službenoj dužnosti, upravo, bivših inspektora MUP, što stavlja u neravnopravan položaj one advokate koji godinama rade taj posao i koji nemaju veze u policiji i pravosuđu, na način na koji su to mogli da imaju inspektori MUP.
Kažem, sve bi to bilo u redu kada bi ovo bio jedan pomak ka pravnoj državi i kada bi ti ljudi držali do kodeksa etike. Ali, najčešće ga oni ipak krše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dobro je što predstavnici iz viših poslaničkih grupa ukazuju na neke nelogičnosti i nešto što se do sada nikada nije dešavalo kod nas. Stvarno ovo je zaprepašćenje da se uvodi poseban advokatski ispit, kao što je svojevrsno zaprepašćenje i kada ste uveli onu Pravosudnu akademiju.
Pravosudni ispit je vrhunac. Kada čovek to položi, on je osposobljen da radi u tužilaštvu, u sudu i da se bavi advokaturom. To je dokaz da je on stručno savladao neku materiju. Na stranu to što postoje odabrane kancelarije koje zastupaju određene ljude, pa žele da naprave svojevrsnu monopolizaciju od Advokatske komore, to je njihov neki cilj, ali bežimo dalje od toga.
Zašto? Minimalne uslove treba da propišemo za bavljenje advokaturom. Ali, stvarno minimalne uslove. Uslove koji obezbeđuju stručnost i uslove koji obezbeđuju da postoji neko profesionalno iskustvo da bi čovek mogao da se upusti u jedan posao koji se dotiče i duše čoveka.
Advokatsku komoru treba razvlastiti. Zašto? Da vodi samo taj upisnik i da zavodi red u pogledu kodeksa i discipline advokata, i ništa više od toga. Ako to njima prepustite, to će biti katastrofa. To je svojevrsna monopolizacija. Ovo je uvod u monopolizaciju advokature.
Molim vas, objasnite ove kriterijume koje ste naveli. Šta to znači? Sudija koji nije prošao na izboru ili sudija koji ne želi više da se bavi time, on bi morao dve i po godine da bude na birou, jer ne može da bude advokat, a on je osposobljen da bude advokat.
Ko je vama dao za pravo da lišavate prava na rad nekog čoveka? Da ne pričamo o još gorim situacijama, da čoveka izbacite ili ga proglasite nedostojnim. Vidi čuda, do juče su mu presude bile dostojne. Onda mu ne omogućavate čak ni da se bavi ovom vrstom delatnosti, samostalnom delatnošću itd.
Gospođo Đukić Dejanović, s vama neću u EU i NATO pakt. Budite sigurni u to. Neću ni zbog KiM, niti zbog Raške oblasti, niti zbog Vojvodine, niti zbog pakosti koju je načinio NATO pakt Republici Srbiji. To što vi više volite Brisel, to je vaš problem. Nemojte mene da trpate u te stvari. Putujte vi slobodno s vašima, nikakav problem nije, ali ne dirajte nas koji Srbiju doživljavamo kao svoju otadžbinu.
Da bih uhvatio vezu sa ovim, pošto toliko volite Evropu, hajde rešite po evropskim standardima problem "Agrobačke". Daću vam kompletnu dokumentaciju. Mali akcionari znajte, ubuduće se obraćajte gospođi Slavici Đukić Dejanović, neka ona završi sa ovim Ferencom ova 102 kilometra i koliko hiljada hektara zemlje, pošto je to evropsko. Znači, evropski se drpa.
Zamolio bih vas da odete u Lovćenac kod onih ljudi tamo i s njima porazgovarajte šta se desilo sa njihovim velikim poljoprivrednim dobrom. Kažite im da oni sada ne primaju platu po evropskim standardima. I uvek kada mi budete rekli da me vodite u Evropu, daću vam poneki primer koga da povedete. Uvedite ove ljude u Evropu.
Danas sam poneo popriličnu dokumentaciju, jer sam znao da će neko da se pojavi mnogo pametan, pa da mu kažem i za "Pik Bečej" itd, sve redom. Za svaki od ovih primera, vi lepo, gospođo Đukić Dejanović, pošto volite da putujete, posetili ste Zabelu, čudi me da niste ostali, ali idite u Bačku Topolu, navratite tamo, pozovite opet ove ljude i objasnite im da po evropskim standardima vi sve to rešavate i da ste vi garant njihovog puta u Evropu, sa KiM. Gospođo Đukić Dejanović, na to vas obavezuje Ustav, vi ste to zaboravili, ali ja to nisam zaboravio. Mog predsednika stranke čuvam, pomažem mu. Vi ste vašeg zaboravili.
Mnoge stvari ste vi zaboravili. Zaboravili ste šta vam se dešavalo 2001. godine, od ovih vaših ovde. Sada – Evropa, Evropa i vi mislite da je sve to alfa stanje mozga u Srbiji. Nije, gospođo Đukić Dejanović, alfa stanje mozga. Nije sve to tako lepo kao na TV u direktnom prenosu.