Gospođo predsedavajuća, član 35. odnosi se na lišenje slobode advokata i pretresanje advokatske kancelarije.
U drugom stavu ovog člana stoji – pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud u pogledu tačno određenog spisa predmeta ili dokumenta. DSS podnosi amandman koji glasi – pretres advokatske kancelarije, advokata i pregled ili oduzimanje predmeta u njegovom posedu (računari i drugi nosioci elektronskih podataka, spisi, isprave i druga dokumentacija) može odrediti samo nadležni sud u pogledu tačno određenog predmeta, spisa ili dokumenta.
Znači, precizirali, pojasnili, obrazložili da postoje i nosioci elektronskih dokumenata, postoji i o tome zakon, da živimo u 21. veku, da se podaci mogu nalaziti na laptopu, koji može da se nalazi u gepeku, na eksternom hard-disku koji može da bude u nekoj fioci, na fleš memoriji, cela kancelarija, praktično njeno poslovanje može da se nalazi. Na DVD, kolega Krasiću, u pravu ste.
U obrazloženju Vlade se kaže – Vlada ne prihvata amandman budući da je rešenje iz Predloga zakona preciznije. Mi smo pojasnili, naveli kakve mogućnosti zloupotrebe mogu da postoje, a Vlada se vraća na predloženi tekst zakona, kaže – preciznije. Šta znači spis, predmet i dokument, ukoliko zaista ovo ne bude razrađeno na ovaj način?
Ministarka je trenutno izašla. Molim vas da joj pojasnite, mlad ste čovek, znate kako sve to funkcioniše, pa joj objasnite i siguran sam da će ona to prihvatiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

U pitanju je gotovo identičan amandman, samo što mi nismo tražili promenu stava 2. nego dodavanje novog stava 5. Ali, slažem se i sa ovim mišljenjem Vlade da vam kažem iskreno. Ipak mislim da je ovo materija Zakonika o krivičnom postupku, gde treba da se precizira kada se vrši pretres stana i kada se traže neki spisi i predmeti, pa ukoliko je u elektronskoj formi, da se propiše neka forma.
Skrenuli smo pažnju, ovo što Petković reče, to je stvarno činjenica, na običnom flešu možete da nosite tri advokatske kancelarije, a ne jednu. Sada, dobar je naslov iznad ovog člana, a to je lišavanje slobode advokata i pretres stana itd, bez namere da se izvuče neki zaključak koji bi generalno obuhvatio sve advokate.
To nije cilj, zato što postoje advokati koji jedva krpe kraj s krajem i to je poznato, ali postoje, gospođo Čomić, i oni garagani koji se reklamiraju. Možete da pišete koliko god hoćete u zakonu da se ne reklamiraju, ali kad se kaže Boško Ristić, odmah se zna, član dva pravosudna organa, advokatska kancelarija, predsednik Odbora za pravosuđe, svrbi vas dlan, gospođo Čomić, pa jeste, i ako hoćete da rešite predmet, znate gde treba da se obratite.
Ako predsednik Tadić ima sudski spor i zastupa ga advokatska kancelarija Homen, onda zna se ko vedri i oblači u Ministarstvu pravde, državna sekretarka Homen, ali mi taj problem ne možemo da rešimo zakonom. To je problem. To se ne rešava zakonom.
Ovaj zakon je stvarno prenormiran. Ovaj zakon kako ste ga napisali, on jeste uvreda za advokatsku profesiju i poprilično dovodi u pitanje međunarodne standarde i ovo što međunarodne organizacije advokata propisuju kao svoj standard i ono što se primenjuje.
Malopre ste čuli gospodina Mikovića. On sve ovo što čita, to je iz 99. godine, one mračne godine. Tada je profesionalni kodeks advokata ponovo donet, inoviran itd. Jednostavno, to je bio uslov da naši advokati budu članovi međunarodnih asocijacija advokata, i ono što je za kodeks, to je za kodeks. Nema ovde – baci ruku u pola šest, pa ćemo sada pola kodeksa da ubacimo u zakon. Ako se tako razmišlja, molim vas, onda se postavlja pitanje – zašto donosimo ovaj zakon ukoliko ne znate šta treba da bude sadržina ovog zakona.
Inače, da vam kažem lično, mislim da treba da se pojačaju odredbe o tzv. pretkrivičnom postupku i odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje omogućavaju snimanje, praćenje itd. i advokata, opet bez namere da generalno to stavim na teret svim advokatima, a molim vas, malo-malo pa imamo situaciju, advokati su pomogli, gospođo Malović, Šariću, sećate se, pa su bili predsednici upravnih odbora itd.
Znate da u Nišu postoji nekoliko advokatskih kancelarija koje su završile proces denacionalizacije, restitucija završena preko advokata, pravosnažno, sve završeno, norma ispoštovana, kako vi to kažete ispoštovana, glumac sa sestrom povratio imovinu, a Cvetković može da se besi što je izgubio imovinu.
Dobilo svoj pravni okvir i vidite i sami, mnoge nejasnoće ovde postoje. Sada želi da se monopoliše unutar advokature. Odabrani prolaze. Sudstvo i tužilaštvo je završeno sa odabranima. U Ministarstvu pravde takođe imamo odabrane, dva vrlo važna organa za postavljenje odabranih. Možete da protestujete, može ovaj Đurašković što je meni pisao, jadnik, kaže da je pisao i vama, gospođo Malović, Dušan Đurišić, daću vam da kompletirate dokumentaciju, da vam on kaže ovde šta piše o nekim advokatima šta su radili.
Imamo ovde još nekoliko predmeta. Hajde da napravimo jedan mali test, gospođo, koja ste potpisali da se isporuči Karadžić, da li ima neki advokat koji je u stanju da spasi 100 hiljada mladih Republike Srbije koji rade preko studentskih, omladinskih i drugih zadruga i primaju tri i po puta manju platu od svog kolege na radnom mestu.
Što to ne istražite, vi ste proevropska, prodemokratska vlast, kojoj je stalo da mladi ostanu u Srbiji, da ne beže širom sveta. Imate 100 hiljada mladih koji rade preko omladinskih i studentskih zadruga. Obezbedite im da se ne zloupotrebljava ta vrsta njihovog angažovanja. Neki rade pet-šest godina preko omladinske zadruge, pa dve godine rade na određeno, pa u međuvremenu odu na neodređeno, pa čak postanu i šefovi. Hajde, imate 100 hiljada ljudi.
Evo, gospodo advokati iz Srbije, pokažite koja ste vi intelektualna sila i rešite pitanje 100 hiljada mladih čiji se rad zloupotrebljava. Najviše njih radi u državnim javnim preduzećima. Ćutite i ćutaćete, znam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Podneo sam amandman na član 37. Predloga zakona gde sam predložio da se ovaj član kao suvišan briše. Ovakvom obavezom, kako predlagač zakona predviđa, dovodi se u pitanje funkcionisanje advokature u Republici Srbiji, jer obavezno osiguranje u sadašnjim uslovima i okolnostima ne bi moglo da prihvati ni 5% advokata koji imaju određeni radni staž i bave se advokaturom.
Kako to predviđa EU? Otprilike, 100.000 evra treba onome ko želi da bude osiguran. U EU je tako. Ovo ni država naša ne bi mogla da pokrije, niti da uplati takvo osiguranje. Vršiće se raslojavanje advokature u Srbiji na one koji mogu da sarađuju sa ovim stranim kompanijama i stranim kancelarijama, što je u direktnoj suprotnosti sa odredbama predloženog zakona o ravnopravnosti advokata, njihovoj nezavisnosti i samostalnosti, kako to propisuju odredbe člana 67. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Predloženo rešenje je suvišno i zbog toga što obligaciono pravo ne lišava, kao vršioca javne službe pri pružanju javne zaštite, odgovornosti za naknadu pričinjene štete ukoliko to učini advokat svojom krivicom. Retko može da se kaže i isključujem to da neko namerno treba da nanese neku krivicu, da krivicom nanese drugome štetu i zbog toga je advokaturu kao jednu javnu službu u pravnom sistemu potrebno dići na viši nivo i da dobije svoje pravo mesto u pravnom sistemu.
Uvođenjem ovog obaveznog osiguranja ugrožavaju se pre svega advokati koji neće moći da plate osiguranje jer je kriza, jer neki jedva sastavljaju kraj s krajem. Ponavljam pet posto advokata u Srbiji neće moći da plati osiguranje. Potrebno je da prihvatite ovaj amandman i da se briše, a shodno poreskim zakonima, Zakonu o obligacionim odnosim advokati su odgovorni za naknadu štete.

Iskorišćeno je 40 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Ne slažem se sa uvaženim kolegom Petrom Jojićem zbog činjenice da je ovaj institut bio neophodan u našoj advokaturi, nema tog otežavanja položaja advokata, niti će to biti iznos koji se uplaćuje što se tiče osigurane sume i iznos koji će omogućiti bavljenje profesijom jer će sama Advokatska komora utvrditi sumu osiguranja.
Ovaj institut je dobar upravo zbog zaštite klijenata. Naravno, i do sada je postojala odgovornost advokata, postojala je odgovornost po opštim propisima odgovornosti za naknadu štete. Međutim, sada sa ovim principom osiguranja od odgovornosti, advokat može i u najboljoj nameri da proizvede štetne posledice po stranku i onda se postavlja pitanje ko će odgovarati za takvu vrstu štete; naravno da će odgovarati advokat odnosno supsidijarno osiguravajuća organizacija koja je s njim zaključila ugovor o osiguranju.
Podsetiću da je uređeno pravnim sistemima, poput nekih zemalja EU, Kanade, SAD, čak su advokati formirali posebne fondove za isplatu ovih vrsta šteta, što je još jedan korak dalje u odnosu na ovaj institut koji je upravo u interesu zaštite klijenata.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.       

Kolega Čikiriz je govorio iz sopstvenog iskustva i okolnosti jer je on dugo radio u osiguravajućim društvima. Ovo bi odgovaralo da je Srbija Amerika. Srbija nije Amerika. Da je Srbija Francuska ili Nemačka po bogatstvu, ili Francuska, Holandija, Belgija, Engleska, da imamo takav stepen ekonomskog razvoja, u svakom slučaju bih se sa gospodinom Čikirizom složio.
Međutim, on navija vodu na svoju vodenicu. Nije to namera, on je pre svega dobar advokat i pravnik, poznajem ga godinama, ali moram reći da je interes advokature Srbije zapravo da joj se omogući da pod normalnim uslovima i okolnostima može da obavlja tu časnu dužnost, jer je to poslednji bedem odbrane i zaštite osnovnih ljudskih prava u Republici Srbiji.
Mislim da smo mi preuranili u tome i zbog toga predlažem da se ovaj amandman usvoji kako bi se advokati spasili nameta jer će mnogi da odu sada iz advokature. Šta može da uradi Advokatska komora Srbije?
Ako budete vi evropske standarde primenili Advokatska komora će da kaže – molim vas, moramo da donesemo takav propis za osiguranje gde ćete morati da platite 50 ili 100 hiljada evra, ako to ne možete, mi ne možemo ući u EU.
Mene ta EU ne interesuje, naravno ni srpske radikale, ali se zalažem da se taj deo pravosudnog sistema, advokatura, zaštiti i da se onemogući da se ti ljudi maltene rasteraju iz advokature.

Poslanik Mirko Čikiriz ima reč.