U ime SNS jedan amandman koji uverava sve one koji misle da štitimo samo interese stranaka i klijenata. To nam jeste osnovni interes, da zaštitimo građane Srbije. Evo amandman kojim pokušavamo da stvorimo neku meru zaštite i za advokate, i to u slučaju privremene zabrane bavljenja advokaturom, koji ste nam odbili s obrazloženjem da je vaše rešenje u predlogu preciznije.
Amandman koji smo podneli i obrazloženje koje smo vam dali govori o tome u stvari da smo sami uredili preciznije ovaj deo nego što ste i vi, iako tvrdite da vam je u interesu zaštita advokature.
Samo ću stav 3. da obrazlažem, gde ste predlogom dali mogućnost Advokatskoj komori da po slobodnoj oceni odredi privremenu zabranu bavljenja advokaturom advokatu protiv koga je pokrenut krivični postupak. Uopšte ne pravite razliku zbog težine krivičnog dela za koje je okrivljen.
Pored toga, vi predlogom uopšte ne pravite razliku između pokrenutog krivičnog postupka i nije reč o osuđenom advokatu, a vi na takav način članom 42. stav 3. tretirate advokata nad kojim je pokrenut postupak kao da je reč već o osuđenom čoveku.
Praksa, naročito poslednjih godina, pokazuje da je u velikom broju slučajeva osumnjičeno, odnosno okrivljeno lice u postupku oslobađano optužbi. Velike sume novaca su na teret budžeta Republike Srbije isplaćene kao naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode, odnosno pritvaranja po osnovu člana 560. Zakonika o krivičnom postupku.
U takvim postupcima su i advokati ponekad bili predmet neosnovanog lišavanja sloboda. Zaista mislim da ste morali, imajući na umu te troškove iz budžeta, da ozbiljnije, odnosno preciznije, tj. na način kako smo vam mi predložili, uredite ovaj član zakona.
Naravno, kada je podignuta optužnica protiv advokata za teže krivično delo, za koje se može izreći kazna preko pet godina, treba zaista ostaviti mogućnost da se izrekne mera privremene zabrane bavljenja advokaturom i to do okončanja postupka.
Tada, ukoliko Komora oceni da delo za koje je okrivljen čini advokata nedostojnim za bavljenje advokaturom, ali imajte na umu za lakša krivična dela da ti advokati izdržavaju svoje porodice bavljenjem ovim poslom i da treba napraviti razliku i u gradaciji dela, ali i pre svega u tome da ne možete onoga protiv koga je pokrenut postupak tretirati osuđenim.
Vaše obrazloženje da vi preciznije uređujete ovu odredbu, ovim obrazloženjem jednostavno pada u vodu. Molim vas da još jednom razmotrite i usvojite naš amandman podnet na član 42. Hvala.

Iskorišćeno minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

U pogledu predloženog amandmana u svakom slučaju ne mogu da se složim bar s jednim delom amandmana, a to je da će se advokatu privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je osuđen za krivično delo itd, o čemu nadležnu advokatsku komoru obaveštava organ nadležan za izvršenje krivičnih sankcija.
Kaznenu evidenciju znamo ko vodi. Pitanje je momenta kada organ nadležan za izvršenje krivičnih sankcija biva obavešten o pravosnažnoj, izvršnoj i sudskoj krivičnoj presudi. Znači, ukoliko neko obaveštava, kad bi se ovakav amandman i prihvatio, ne bi mogao da bude organ nadležan za izvršenje krivičnih sankcija nego sud.
No, ovde moram da kažem da mislim da je bolje rešenje iz Predloga zakona zato što je u Predlogu zakona u članu 42. stav 2. rečeno – kada će se advokatu privremeno zabraniti bavljenje advokaturom. Znači, ukoliko je određen pritvor i ukoliko je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata, odnosno da li je upisano to ili nije kako treba. Za ostale slučajeve advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom, pa se onda navodi kada.
Cenim da se organi Advokatske komore neće igrati mogućnošću privremene zabrane bavljenja advokaturom bilo kom pojedincu, nego će se svestrano razmatrati činjenično stanje i svaki pojedinačni slučaj i odmeravati da li je opravdano ili nije opravdano da se rešenjem o određivanju privremene zabrane odluči o vremenu trajanja zabrane i da se odredi privremeni zamenik, vodeći računa o odredbama člana 41. ovog predloga zakona.
Smatram da je bolje rešenje koje je dato u Predlogu zakona. Smatram da, takođe, ukoliko bi se opredelili da usvajamo predloženi amandman, da bi došli u kontradiktornost u odnosu na one organe koji vode kaznenu evidenciju. To je jasno regulisano.

Dva minuta i 45 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman da se u članu 46. stav 2. menja i glasi: "Za sve obaveze bilo kog advokata iz zajedničke kancelarije, nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima, solidarno odgovaraju svi advokati iz zajedničke kancelarije".
Obrazloženje ovog amandmana – predloženim tekstom zakona, član 45. stav 5, predviđeno je da zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica. To je u redu. Za obaveze svakog člana zajedničke kancelarije moraju solidarno odgovarati svi članovi te kancelarije jer njihova obaveza proističe iz beneficije zajedništva, odnosno ako imaju zajednički poslovni prostor i ako se prema trećim licima pojavljuju kao subjekt organizovan u skladu sa zakonom, onda moraju svi solidarno i odgovarati jer nemaju svojstvo pravnog lica i nemaju zajednički račun, bez obzira na to.
U suprotnom, zajednička kancelarija gubi svaki atribut zajedništva pred strankama i trećim licima. Pojavljuje se kao prosti zbir većeg broja advokata, s namerom da brojnošću zbune i privuku stranke, a bez bilo kakve obaveze koja bi proistekla iz zajedništva. Stoga sve obaveze vezane za advokaturu i u vezi sa advokaturom, kako administrativne, tako i fiskalne, kao i komunalne treba da snose svi solidarno.
Dakle, Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Obrazloženje je da se ne radi o pravnom licu, ali mišljenja smo da ovde treba prihvatiti ovaj amandman Nove Srbije, iz prostog razloga što najčešće te zajedničke kancelarije su jedni ogromni lobiji, jedna potpuno nelojalna konkurencija, gde se okuplja niz advokata iz svih oblasti, dakle, iz krivičnog, građanskog, iz privrednog prava.
Znate kako, građani smatraju da kada odu u tu kancelariju, u neko zajedništvo, da će oni tamo praktično se obratiti jednom ekspertskom timu. To malo odudara od individualizima, od određene slobode advokata, jer poznato je da se dešava da advokati rade u zajedničkim kancelarijama, jedan, dva, ali nemaju tu vrstu zajedništva.
Postavlja se osnovno pitanje kod zameničkih punomoćja u slučaju kod zastupanja pred sudovima, ako se radi o takvoj vrsti zajedništva – da li tu takođe postoji solidarna odgovornost?
Drugačije je potpuno kada vi nekome date zajedničko punomoćje u drugom gradu da bi se iz celishodnosti postupka ili iz sprečenosti obavio posao, to je uobičajena stvar. Ali, ako postoje ovakve vrste i ovakve mogućnosti, mišljenja smo da u ovakvim slučajevima, bez obzira na ova predviđena osiguranja, da mora da postoji solidarna odgovornost advokata.

Iskorišćen je minut ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 47. i član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Miroslav Petković ima reč.

Mi možda u DSS sa suviše optimizma gledamo na razvoj advokature u Srbiji. Pokušavamo da zaista omogućimo, a verujem da to i ostale kolege zaista žele, da advokatura bude nezavisna, samostalna, da se razvija, da ne bude slaba i usitnjena, da damo jednaku šansu i domaćim advokatskim kancelarijama, advokatskim ortačkim društvima, kao i stranim.
Podsetio sam vas u načelnoj raspravi da baš za strane kancelarije nije zakonski uspostavljena kompletna regulativa, da često oni idu ili prečicama, ili nekim zaobilaznim putem i završavaju određene poslove. Mi smo ovde, pored advokatskog ortačkog društva, predvideli jedan novi institut koji siguran sam da će zaživeti u nekom narednom periodu, to je advokatsko preduzeće, ali očigledno da Vlada nije imala razumevanja za ovaj predlog, pa ga je i odbila.
Prosto smatramo da već ako zakon propisuje mogućnost osnivanja advokatskih ortačkih društava, onda je potrebno precizirati uslove pod kojima se osnivaju i kako rade, kako bi se izbegle sve nejasnoće i stvaranje sive zone i neodgovornosti u ovoj oblasti i utvrdilo mnogo jasnije upućivanje na propis o privrednim društvima.
O tome smo govorili vezano za prethodne članove ovog zakona. Nema razloga da se ne uvede u jednom trenutku, jer mi smatramo da je već sazrelo vreme za to, pojam advokatskog preduzeća koje odgovara svojom imovinom, ali čiji članovi u potpunosti odgovaraju za rad preduzeća, osim u slučajevima koji su predviđeni ovim zakonom.
Znači, posmatramo to preduzeće kao sui generis. Ova dva oblika, na način kako smo mi to predložili ovim amandmanom, obezbeđuju apsolutnu nezavisnost advokatske profesije, uređuju način postupanja i konflikt interesa.
Rukovodili smo se uporednom praksom, jer upravo ovakva advokatska preduzeća postoje i u okruženju i u zemljama EU, na koje ste se vi često pozivali prilikom obrazlaganja pojedinih amandmana koje ste odbijali.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona
Na član 47. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo podneli amandman na član 47. Ima sličnosti sa amandmanom na član 44. koji namerno nisam uzela da branim, jer ste nam u odbijanju amandmana naveli da ideja koju mi imamo, da ovim zakonom uredimo jednu neuređenu oblast, prosto nije bila vaša namera.
To ne znači da mi nemamo pravo i želju da upravo uredimo tu oblast i to, da na primer, dozvolimo zapošljavanje advokata u advokatskom ortačkom društvu, i mi smo upravo zato podneli amandman da bismo to predvideli i rekli smo vam u obrazloženju zašto je to neophodno.
Nije tačno kako piše u obrazloženju da je to u suprotnosti sa samostalnošću i nezavisnošću advokature, jer onda proizilazi da tamo gde postoje društva sa ograničenom odgovornošću u advokaturi ne postoji nezavisnost advokature, što nije smisleno obrazloženje.
Vi ste Predlogom odredili da samo advokati članovi ortačkog društva mogu pružati pravnu pomoć u ime društva, što znači da ne mogu zaposliti druge advokate koji nisu članovi društva.
Ovim amandmanom mi predlažemo dodavanje reči – kojima se omogućava da pravnu pomoć u ortačko-advokatskom društvu pružaju i advokati zaposleni u tom društvu.
Dodajemo i stav kojim se advokatsko-ortačkom društvu izričito zabranjuje osnivanje drugih društava, kako bi sprečili da advokati posredstvom ovog društva obavljaju i druge delatnosti.
U ostalom delu obrazloženja mi navodimo sve ono što smo naveli u obrazloženju za amandman na član 44. i molim vas da još jednom razmislite da li mi želimo da što veći broj ljudi bude zaposlen ili da bude zarobljen nemogućnošću da radi neke poslove koji su u interesu pravne zaštite građana Srbije.

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.