Opet imamo situaciju da na zahtev poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, u cilju zaštite interesa stranaka, tražimo da deo onoga što je napisano u kodeksu nađe mesta i u zakonu, zato što nam praksa pokazuje da nepoštovanje kodeksa na štetu stranaka i vođenje disciplinskih postupaka ispred komora ne daje rezultate, vi ponovo ističete da postoji kodeks i da je to regulisano.
Meni ne preostaje ništa drugo nego da ponovim – u jednom od postupaka, s kojim je upoznata i gospođa ministar, imamo oštećenih osam stranaka, evidentno je utvrđeno da nije poštovano nijedno pravilo iz kodeksa, poveden postupak okončan je kaznom od 100.000 dinara.
Znači, nije dovoljno da postoji 90% savesnih advokata, nije dovoljno da postoji 99% onih koji poštuju kodeks. Zbog zaštite interesa jednog života, zbog jedne uništene sudbine, mi ne smemo u zakonu da ostavimo prostor, jer se bojimo da ćemo potrošiti stubac više papira ili da ćemo imati jednu odredbu člana zakona više.
Generalno, više neću da pravim razliku između zakona i kodeksa. Smatram da praksa pokazuje da to nije dovoljno i da je razlog zašto tražimo da stranci ne može biti otkazano punomoćje, sem zakonom propisanih slučajeva, jeste upravo taj koji sam navela: praksa i život.
Gospodine Mikoviću, mi možemo govoriti o rastu BDP ili apsolutnim iznosima BDP ili stabilnoj inflaciji ili da statistika pokazuje da živimo dobro, ali svaki građanin ima sopstvenu statistiku, svoj novčanik, svoj prazan ili pun tanjir, svoj odnos prema pravdi i svoj odnos prema institucionalno uređenoj državi. Pomozimo da ta statistika bude što pravednija.

Narodni poslanik Srđan Miković, pravo na repliku.

Dame i gospodo, ne petljam se u ono što nije moja oblast. Pitanje ekonomije, finansija itd, u to se ne petljam. U svakom slučaju, smatram da ukoliko nešto postoji regulisano u Kodeksu profesionalne etike advokata, onda je jako teško izvlačiti samo deo nečega i ubacivati ga nepotpuno u predlog zakona.
Ako već tvrdimo i stava smo da kodeks ništa ne znači, a smatram da znači veoma mnogo, onda bi trebalo sve te odredbe prepisati u zakon. Međutim, smatram da bi to bilo prenormirano.
Druga stvar, u pogledu postupanja bilo kog advokata bilo gde u Srbiji ne znači da postoji amnestiranje od odgovornosti, mislim na deliktnu odgovornost, da li da postoji naknada štete, pa i krivična odgovornost, ukoliko neko ne postupa u skladu sa zakonskim propisima. Uz to, postupanje protivno Kodeksu izaziva i pokretanje disciplinskih postupaka pred nadležnim komorama u okviru advokatske organizacije.
U svakom slučaju, smatram da je nivo regulisanja u Predlogu zakona apsolutno dobar. Saglasan sam s vašim stavom da jedan deo ovoga treba da bude regulisan. Smatram ne samo jedan deo nego sve treba da bude regulisano, a to jeste regulisano u Kodeksu profesionalne etike advokata.

Poslanica Jorgovanka Tabaković.

Najkraće moguće. Ne, ne mora sve. Čovek može da živi bez jednog bubrega, može samo s jednim bubregom da živi, ali bez srca ne može da živi. Upravo tako treba razlikovati delove Kodeksa koji moraju da budu uneti u zakon i da za njih postoji direktna odgovornost, a mislim da otkazivanje punomoćja u vrstama postupaka koje sam navela mogu da znače otkazivanje lekarske nege i nadzora za pojedine klijente u pravnoj stvari.
Više se neću javljati za repliku ovim povodom.

Reč ima poslanik Mirko Čikiriz.

Ne bih voleo da se ovde pravi atmosfera da je ovaj zakon u interesu advokature, a protiv interesa klijenata itd. Mislim da  su odlično izbalansirani i jedni i drugi interesi. Ako je vrlo jasna odredba da je u roku od 30 dana od dana otkaza punomoćja advokat dužan da nastavi s pružanjem pravne pomoći, to se odnosi i na krivični postupak, na dramatične situacije, na pritvorske predmete, na zastupanje u parničnom postupku, u upravnom postupku, vanparničnom postupku i svim mogućim postupcima.
Još nešto treba da znamo, kako stvari izgledaju u praksi. Naravno da treba da učinimo sve da zaštitimo klijente i naravno da treba da uradimo sve i da zaštitimo advokate. Danas, ako napravite istraživanje u okviru Advokatske komore Srbije i ako pitate advokate kako stvari stoje oni će svi reći da ima posla, a da nema para.
Mnogo je primera da i klijenti nisu ispunili svoj obaveze prema advokatima i pošto je slobodan izbor od strane klijenata ko će da ih zastupa, tu se najčešće naravno postigne i dogovor, onda se slobodnom voljom taj posao koji se ugovori i raskida, ali s ovom odredbom da je advokat dužan 30 dana da pruži kompletnu pravnu pomoć, a ona obuhvata sve ono o čemu smo napred pričali, mislim da su interesi klijenata sasvim dovoljno zaštićeni. Hvala.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč. Izvolite.

Član 33. Predloga zakona, koji je pred nama, reguliše odgovornost advokata. U članu 33. piše da advokat ne može biti pozvan na krivičnu ili prekršajnu odgovornost za pravno mišljenje izneto u postupku pružanja pravne pomoći pred sudom ili drugim organom.
Postavlja se pitanje, gospođo ministre, šta je to što će advokata na pravi način i adekvatno sprečiti da svojom krajnjom nepažnjom ili čak možda namerom prouzrokuje štetu klijentu, ako to nije prekršajna ili neka druga odgovornost i ukoliko za štetu, koju će eventualno klijent imati povodom toga, on ne odgovara u nekom drugom postupku za prouzrokovanu štetu po opštim uslovima za naknadu štete.
U odgovoru zašto se amandman ne prihvata, vi kažete da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se članom 33. Predloga zakona propisuje imunitet od krivične i prekršajne odgovornosti advokata samo za iznošenje pravnog mišljenja.
Kada odete kod advokata, tačno je, vi tražite pravno mišljenje ili pravni savet, ali postavlja se pitanje, gospođo ministre – kakva je posledica davanja tog pravnog saveta? Da li to pravno mišljenje može prouzrokovati neku štetnu posledicu po klijenta?
Nepozivanjem na odgovornost advokata, koji je davanjem takvog pravnog mišljenja ili takvog pravnog saveta prouzrokovao određenu štetu za klijenta koji mu se sa najboljom namerom obratio, a ujedno i uvođenjem nekih drugih instituta o kojima se čulo u prepodnevnoj raspravi od strane predstavnika SRS, pogotovo od Petra Jojića, Zorana Krasića itd, između ostalog i uvođenjem stranih advokata bez načela uzajamnosti, kao i nepoštovanjem neke vrste odgovornosti advokata za prouzrokovanu štetu, možete doći u situaciju da od advokature napravite nešto što se sutra može prikazati i što može ličiti na ono da, kako se kaže, "dok jedan parničar kravu poteže za rog, drugi za rep, advokat je muze."
Nadam se da to nije bila intencija predlagača, da želite ovde da izbalansirate odnos u kome će biti na neki način zaštićena i jedna i druga strana, uslovno da kažem, dakle i advokati i oni koji im se obraćaju za pravnu pomoć ili pravne savete. Prema tome, mislim da ne stoji vaše obrazloženje o neprihvatanju amandmana.
Osvrnuo bih se na kraju na nešto iz prepodnevne rasprave. Bilo je simpatično kada su predstavnici vladajuće većine aplaudirali na ono o situaciji kada se po našem pozitivnom zakonodavstvu okrivljeni može dogovoriti sa tužiocem da prizna krivicu i da za tu krivicu, da kažem, plati određenu sumu novca. Znate da je SRS i onda i sada bila protiv toga.
Na kraju, bilo je simpatično čuti taj aplauz od strane vladajuće koalicije, ali da podsetim samo, vi ste taj predlog i tog propisa doneli ovde u Skupštinu. Za to su glasali predstavnici većine. Mi ni tada ni sada nismo bili za tako nešto. Mi smo čak, da kažem, radikalniji i za mnoge druge stvari.
Ako se sećate, podsetiću vas samo, gospođo ministre, kada ste predlagali svojevremeno Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, vi ste predložili da se deo imovine koju je počinilac stekao krivičnim delom može njemu ostaviti, ukoliko to zahtevaju interesi njegovi ili njegove porodice.
Međutim, znajte da ni to nije bilo dobro rešenje. Protivimo se i takvim situacijama, a protivimo se i ovome što ste vi predvideli u ovom članu zakona.

Iskorišćeno je tri minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.