Konstatujem da je predstavnik predlagača, ministar Milutin Mrkonjić, prihvatio amandman Odbora na član 26.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za saobraćaj i veze podneo je amandman na član 27.

Takođe, prihvaćen amandman.

Zahvaljujem. Konstatujem da je predstavnik predlagača prihvatio amandman i na član 27, a koji je podneo Odbor za saobraćaj i veze Narodne skupštine Republike Srbije.
Na član 28. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 2000. godine DOS revolucionarnim metodama zauzimao institucije sistema, onda su valjda mislili da su najpametniji, pa su krenuli da menjaju i neke zakone, bez očigledne namere da se tim zakonima donese nešto dobro građanima Srbije, što bi trebalo da je svrha svakog zakona i regulisanja svake oblasti, pa je tako i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju menjan 2001, 2005, 2006. godine, pa evo i danas. Naravno, to nije dobro.
Dobro je da se sistematski reši neka oblast i da se svaki čas ne menjaju zakoni, jer način na koji se sada menjaju zakoni jeste da se svaki put neka kozmetička promena uradi, da bismo pričali da se nešto ozbiljno u državi Srbiji radi a, nažalost ništa više nije u Srbiji ozbiljno i ništa nije odgovorno.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ovo o čemu danas govorimo, ovde je očigledno bilo dobre namere Ministarstva da neke stvari uozbilji i da to ima smisla, ali je to ipak nepotpuno. U nekim delovima gde je zakon možda trebalo zaista da se promeni nemamo predloge za izmenu a, s druge strane, u nekim delovima gde nije bilo nikakve realne potrebe da se bilo šta menja, imamo izmene i dopune zakona.
To je konkretno i slučaj s članom 29. koji govori o tome da u autobusu kojim se obavlja prevoz za sopstvene potrebe mora se nalaziti spisak radnika i drugih lica, overen od strane imaoca vozila ili drugi dokaz o pravu tih radnika. Sada se to dopunjava sa tri nova stava člana 39, pa se kaže da u autobusu kojim se obavlja prevoz za sopstvene potreba mora se nalaziti numerisan i čitko popunjen spisak lica koja se prevoze, potpisan od strane imaoca vozila.
Spisak lica koja se prevoze mora biti zaključen pre postavljanja vozila za ukrcavanje u polazištu, a lica koja se prevoze moraju sa sobom imati identifikacione isprave. Ovo apsolutno nije sporno i verujemo da je to i do sada bilo tako i da je to već bilo regulisano kroz ostale članove zakona o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo.
Nije sporno ni ovo da u vozilu kojim se obavlja prevoz za sopstvene potrebe mora da se nalazi ugovor o radu ili potvrda da je vozač zaposlen kod vlasnika vozila. To su neki opšti stavovi koji, da bi bilo reda, da bi se znalo ko se prevozi, gde se prevozi, što se prevozi, svakako moraju da budu prisutni u tom vanlinijskom prevozu.
Stav 3. koji se dodaje, a koji kaže da spisak lica iz stava 1. ovog člana mora da se čuva dve godine od dana obavljanja prevoza, mi u SRS mislimo da je predug i da je dovoljno da se taj spisak čuva šest meseci.
Cilj ovako podnetog amandmana je da se skrati vreme potrebno za čuvanje spiska putnika, pogotovo obzirom na činjenicu da su vrlo česti vanlinijski prevozi, da se najviše to koristi za đačke ekskurzije i koriste političke partije za održavanje mitinga u svim krajevima Srbije. To se toliko često dešava da, dok stoji ovaj jedan spisak od dve godine, ko zna koliko spiskova se promeni. Zato mislimo da je to nešto što je nepotrebno.
Vi kažete da to ne možete da prihvatite iz razloga što bi se prihvatanjem amandmana ugrozio postupak obezbeđivanja dokaza u inspekcijskom nadzoru prevoza u drumskom saobraćaju. Ministre, mi ne vidimo da bi se prihvatanjem amandmana na bilo koji način ugrozio inspekcijski nadzor, pogotovo što je rok od šest meseci sasvim dovoljan i da se izvrši inspekcijski nadzor i da se, ako ima potrebe, eventualno pokrene neki prekršajni postupak, jer je to posledica nepoštovanja ovog člana zakona, i da se taj postupak završi itd.
Jednostavno, smatramo da bi prihvatanjem ovog amandmana pomogli i da bi pravno-tehnički uredili u ovom delu ovaj zakon i da bi, na kraju krajeva, naterali inspekciju da radi brže. Šta će inspekciji dve godine da vrši nadzor? Ako ne mogu to da završe u roku od šest meseci, onda sve gubi smisao. Sam takav nadzor koji bi trajao dve godine apsolutno bi izgubio smisao.
Uvereni smo, gospodine ministre, da su naši argumenti sasvim opravdani i da ne postoji nijedan razlog da ovaj amandman u ovakvom tekstu ne bude prihvaćen. Suštinski ništa u zakonu ne menja. Naprotiv, doprinosi, ponavljam, i tekstu zakona i tera inspekcijske službe da rade efikasnije. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Zlata Đerić i Srđan Spasojević. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Zlata Đerić i Srđan Spasojević. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, sa ispravkom, Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 33. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Hvala, gospođo Čomić, koristiću vreme moje poslaničke grupe.
Ovo je amandman na predlog člana 33, a član 33. se odnosi na član 44a važećeg zakona. Taj član je veoma značajan zato što on govori o tome kakva sve ovlašćenja ima inspektor za drumski saobraćaj, pa je i u Predlogu, a i u ovom amandmanu dato 10 tačaka o tome kakva sve ovlašćenja ima inspektor za drumski saobraćaj, pa ću navesti samo neka.
Na primer, jedno ovlašćenje je da može da naredi otklanjanje nedostataka koje utvrdi u inspekcijskom nadzoru; može da predloži Ministarstvu brisanje reda vožnje kada utvrdi da prevoznik ne obavlja linijski prevoz u skladu sa overenim redom vožnje; može da predloži Ministarstvu da ukine rešenje kojim je utvrđena ispunjenost uslova obavljanja javnog prevoza putnika i stvari ako utvrdi da prevoznik trajno ne ispunjava propisane uslove; može da zabrani prevoz koji se obavlja protivno zakonu.
Dakle, ovo je jedan veoma važan član i u već postojećem zakonu, tako da se ovim amandmanom pokušalo to možda malo popraviti. Doduše, vi ste u obrazloženju naveli da smatrate da vaš predlog na mnogo potpuniji i celishodniji način uređuje nadzor prevoza u drumskom saobraćaju. To može da bude predmet razgovora, da li ovaj amandman tu materiju bolje reguliše ili vaš predlog, tako da to nije sporno.
Ono što jeste sporno jeste da mi imamo izuzetno dobre zakone, izuzetno dobre propise. Evo ovim predlogom zakona se ovaj zakon malo i popravlja. Dakle, kada su u pitanju dokumenta, nama je sve odlično. Međutim, kada je praksa u pitanju tu su problemi. Dakle, ti zakoni, ti propisi, ti odlični zakoni se apsolutno ne primenjuju.
Zašto se ne primenjuju? Odmah pomislite da neko ne radi svoj posao. Ko ne radi svoj posao? Upravo ne radi inspekcija, jer da inspekcija radi svoj posao i da zaista iskoristi ovlašćenja koja već ima kada se nekoliko prevoznika, dakle ljudi koji se bave prevozom pre svega putnika, ali i drugih, jer ko god ne radi kako treba on apsolutno ugrožava drumski saobraćaj, da inspekcija ozbiljno radi svoj posao bilo bi sve drugačije. Opet ponavljam, kada su zakoni i propisi u pitanju nama je sve odlično, ali tu postoje neke druge karike koje ne rade svoj posao.
Nedavno se dogodio udes na auto-putu, u pitanju je prevoznik koji poseduje autobuse i bavi se prevozom putnika u drumskom saobraćaju. Tom prilikom poginuo je jedan putnik. Kažem bilo je nedavno, neću namerno da pomenem preduzeće zato što je to samo jedno od preduzeća koje se na taj način neodgovorno odnosi prema svojoj delatnosti, dakle neću da ih imenujem, ali taj udes je praktično otvorio temu odnosa prema bezbednosti putnika u drumskom saobraćaju.
Tom prilikom su se zaposleni, pre svega vozači organizovali, najavili su štrajk i tražili su od menadžmenta svog preduzeća da nešto promene u načinu na koji oni upravljaju u tom preduzeću. Oni su se pre svega s pravom žalili na to da se ne poštuje zakon kada je u pitanju dozvoljeno vreme koje može vozač da provede za upravljačem.
Odnosno, prema zakonu vozač sme da vozi autobus 10 sati, a da pri tom mora da ima obavezu da napravi pauzu od 45 minuta, tako je po zakonu. Vozači vrlo često budu zaustavljeni naravno od policije, saobraćajne policije, ona proveri i oni često utvrde da vozač provede 12-13 sati za volanom.
Onda policija naravno pokrene postupak i onda slede kazne, a kazna za takav prekršaj je oduzimanje vozačke dozvole na tri meseca, dakle govorim o ljudima koji žive zahvaljujući tome što imaju vozačku dozvolu, i u karton se unose četiri kaznena poena. To je kazna koju policija sprovodi.
Naravno, i novčana kazna koja za ovaj prekršaj iznosi 30 hiljada dinara, a konkretno recimo u ovom preduzeću vozači imaju platu od 26-28 hiljada dinara. Samo u tom jednom preduzeću ima preko 10 ljudi koji su dobili takvu kaznu.
Oni su tim svojim štrajkom hteli da ukažu na jedan problem. Naravno, nisu oni željni da rade taj svoj posao po 12-13 sati bez prekida, nije to neka njihova želja, nego je očigledno tu zakazao menadžment, odnosno vlasnik vrši različite pritiske, verovatno to ide i dotle – radi kako ti kažemo, ako nećeš, ima onih koji će raditi itd, tako da je i razumeti zašto ovi ljudi ulaze u ove zakonske prekršaje. Ovde bi trebala da se pokaže na delu uloga ovog inspektora za drumski saobraćaj, on je taj koji ovo mora da reguliše.
Da ne pričamo da mi imamo još neke druge zakone. Na primer, mi smo prošle ili pretprošle godine usvojili zakon o mobingu, odnosno o zabrani zlostavljanja na poslu. To je takođe zakon koji bi morao da štiti i ove zaposlene, a i neke druge. Meni se čini ponekad da mi usvojimo zakone, ali da se oni ne odnose na građane Srbije nego kao da ih usvajamo da su za Marsovce. To je jedna stvar.
Druga stvar, iskoristila bih prisustvo ministra Mrkonjića da opet ukažem na probleme koje građani u opštini Dimitrovgrad imaju kada je u pitanju gradilište i izgradnja Koridora 10. Ne želim apsolutno da budem dosadna i da ponavljam te probleme, ali verujte i ti bi građani voleli da nemaju te probleme, pa onda se ne bi ni meni obraćali.
Malopre rekoste u prolazu da se spremate na put do Dimitrovgrada da obiđete ako vas pustimo, pustićemo vas, ova sednica će vrlo brzo da se završi. Molim vas da onda na licu mesta porazgovarate sa ljudima koji ukazuju na te probleme.
Vi ćete verovatno razgovarati i sa svojim građevinarima ili inženjerima, međutim, takođe vas molim da pored toga što ćete verovatno posetiti i lokalnu samoupravu primite i predstavnike ove grupe ljudi koji su oštećeni. Oni su uputili jedan dopis, doduše JP Putevi, mislim da je sada već trebalo Preduzeću Koridor 10, tako da vi verovatno možete da dođete i do tog dokumenta.
Opet ću ponoviti, postoji i dalje problem oko eksproprijacije. Određeni vlasnici određenih parcela i zemljišta su dobili bezobrazno nisku ponudu za to zemljište, to je zemljište druge i treće kategorije, to su bašte i voćnjaci, gde je išla ponuda od 350-450 dinara, s tim što naravno ti ljudi znaju da su drugačije bile ponude na primer za zemljište u Pčinjskom okrugu.
Oni su sada svi na sudu, još uvek se ne zakazuju ročišta. Naravno, tu se pojavljuje nezadovoljstvo, ljudi s pravom sumnjaju da se to namerno stopira, pa bih vas molila da vi i o tom problemu s njima porazgovarate.
Drugo je da se tamo sada već obavlja tzv. dubinsko miniranje. Vi kao građevinar znate šta to znači. Pošto je tu jedno naselje tik uz granični prelaz i ta se mesna zajednica zove kao granični prelaz Gradinje. Tu imate od 30-40 domaćinstava, dakle kuća, bašti itd. Pojavili su se problemi, pukotine u kućama, preti opasnost da dođe do rušenja nekih kuća i vlasnici se s pravom pitaju ko će snositi sanaciju tih objekata, jer njima valja tu živeti.
Takođe, vi možete tu da intervenišete da oni budu na vreme upozoreni kada će biti to miniranje zato što dolazi do opasnosti da dođe do povreda.
Uostalom, u tom papiru koji je poslat JP Putevi ima još detalja, ne bih sada ulazila u to, te vas molim da kada stignete do Dimitrovgrada zahtevate od lokalne samouprave da vam organizuju sastanak s ovim ljudima.

Iskorišćeno je 11 minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Mrkonjić, izvolite.

Zahvaljujem gospođi Donki. Nisam se šalio s vama, rekao sam vam prošle nedelje da ću ove nedelje biti u Dimitrovgradu. Od sinoć su svi tamo, ekipe stručnjaka i u dva sata, sada sam malo pomerio, pošto sam mislio da neću imati danas već sutra ove amandmane, u dva sata sam tražio da budu svi na licu mesta.
Prema tome, obići ću sve porodice, sve ljude. Pročitao sam taj tekst o kome vi govorite i putari znaju šta treba da urade. Verujem da će to danas biti konačno sanirano. Zahvaljujem se vama i to je dobra interakcija poslanika i ministra.
Veljo, slušaj ovde šta pričam.
Da li možete da me pustite da odem sada da bih stigao do dva tamo? Hvala najlepše.

Reč ima poslanik Aleksandar Pejčić.

Dozvolićete, gospođo potpredsednice, da iskoristim prisustvo ministra samo za jedno pitanje, pošto sam ga postavio u formi poslaničkog pitanja, a nisam dobio odgovor.
Radi se o najkomplikovanijoj deonici Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru. Dolazim iz Leskovca. Znate da mi po pitanju Koridora 10 imamo jedan politički konsenzus. Imali smo seriju sastanaka s vama, sa ministrom Dulićem i vašim saradnicima. Čak su i podnete krivične prijave prema određenim ministarstvima i javnim preduzećima.
Mene jednostavno interesuje - dokle se stiglo sa idejnim projektima koje je uradio CIP i da li će taj idejni projekat biti prihvaćen kao glavni projekat, jer to traži Evropska banka za investicije od vas?
Grad Leskovac nije uradio prostorni plan upravo iz razloga što nemamo tačan odgovor od vašeg ministarstva, od Ministarstva za prostorno planiranje, da li je projekat CIP prihvaćen i ako bude prihvaćen, to je upravo ono što smo mi i tražili od vas, a to je da petlja koja prolazi kroz Grdeličku klisuru upravo vodi ka varošici Predejane.
Toliko, samo želim odgovor. Zahvaljujem.