ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2011.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

10.05.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

Nebojša Ćirić

Ja se neću više javljati. Samo da vam kažem, trudim se da poprilično znam o stvarima kojima se bavim. Znam za spor u Londonu, gospodine Krasiću, ali je to spor koji je započet zbog delovanja i aktivnosti prethodnog menadžmenta, koji smo smenili. Tri i po miliona evra, čini mi se, ili dolara, apsolutno se slažem sa vama, treba ispitati kako je došlo do tog ugovora, broj jedan.
Broj dva, što se tiče situacije u „Energoprojektu“, u svakom žitu ima kukolja, pa ne sumnjam da i u „Energoprojektu“ ima ljudi kojima se ne sviđa zakonito poslovanje „Energoprojekta“. I, još jednu stvar da vam kažem – ja nemam nikakav problem da se vidim sa malim akcionarima. U septembru, kada je bila skupština „Energoprojekta“, obratio sam se svima prisutnima, pa i malim akcionarima. Mislim da ih je u sali Doma sindikata bilo bar jedno petsto-šeststo. Znači, apsolutno nemam nikakav problem, ali kad baratamo nekim činjenicama, onda bar da znamo kad je nešto počelo, trajalo, kad se završilo i ko je zaslužan ili kriv za neku stvar. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Mihajlović.

Goran Mihajlović

Srpska radikalna stranka
Hvala lepo, gospođo Đukić Dejanović. Mogu li samo znati vreme naše poslaničke grupe?
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Šesnaest minuta i trideset sekundi.

Goran Mihajlović

Srpska radikalna stranka
Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u okviru seta od tri predloga zakona o kojima danas raspravljamo nalaze se dva zakona koja tretiraju na izvestan način sličnu problematiku, to su Predlog zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, kao i jedan zakon koji je po mnogo čemu specifičan, a to je Predlog zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala.
Osim što su sva tri zakona pod jurisdikcijom Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ovaj treći nema nekih dodirnih tačaka, pa ću se malo više u narednom izlaganju pozabaviti tim zakonom, Predlogom zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala, a ova prethodna dva su već svestrano obrazložile moje kolege iz Poslaničke grupe SRS.
Shodno odredbama ovog zakona, pod dragocenim metalima se podrazumevaju platina, zlato, paladijum i srebro, a pod njihovim legurama čvrste mešavine jednog ili više plemenitih i jednog i više neplemenitih metala.
Ova oblast je do sada bila pravno uređena starim zakonom koji je postojao kao savezni zakon, a donet je još 1994. godine; po prestanku postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora isti je primenjivan kao republički zakon i važio je do današnjeg dana.
Kako predlagači navode, glavni razlog za donošenje novog zakona jeste potreba da se izvrši usaglašavanje ovog zakona sa usvojenim Zakonom o ministarstvima, Zakonom o državnoj upravi i pravnim sistemom Republike Srbije, čime bi se na sistematski način uredila oblast prometa dragocenih metala.
Međutim, meni je mnogo interesantno obrazloženje koje je dao predlagač, koji kaže da je jedan od glavnih razloga stvaranje pravnih preduslova za potpisivanje Konvencije o kontroli i označavanju predmeta od dragocenih metala, čijim bi potpisivanjem došlo do pospešivanja zlatarstva kao potencijalno perspektivne privredne grane u Republici Srbiji. Pitam se otkud odjednom gospodi iz Ministarstva ideja da razvijaju zlatarstvo i neke suptilne i fine privredne grane, a potpuno su zapustili industriju, poljoprivredu i ono što je godinama bila tradicija u Republici Srbiji? Stoga, gospodo, ipak bi trebalo da najpre pokušate da obnovite ove fundamentalne grane koje su osnova privrede svake zemlje, pa da se bavite ovako finim stvarima kao što su zlatarstvo i promet dragocenih metala.
Što se tiče samog zakona, isti je podeljen u devet oblasti. U najkraćim crtama ću pokušati da građanima Srbije obrazložim glavne stavove naše poslaničke grupe. Akcenat ću staviti na ono što je na neki način novina u odnosu na postojeći zakon.
U uvodnom delu zakona su navedeni predmet zakona, subjekti na koje se zakon primenjuje, odnosno ne primenjuje, dato je objašnjenje osnovnih termina koji su korišćeni u zakonu i date su nadležnosti Direkcije za mere i dragocene metale kao organa uprave, osnovanog od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Uopšte uzev, u ovoj uvodnoj glavi se može uočiti jedan fazni tok koji treba da postoji u prometu predmeta od dragocenih metala, koji započinje usaglašavanjem predmeta sa aktuelnim zakonskim odredbama, preko ocenjivanja usaglašenosti, označavanja i žigosanja, a završava se izdavanjem popisane tehničke dokumentacije koja prati ove predmete od dragocenih metala.
U drugoj glavi su dati tehnički zahtevi za predmete od dragocenih metala. Tu je zahtevana finoća, što istovremeno podrazumeva i finoću sredstava za lemljenje, prevlaku, ako iste postoje. Izuzetak od ovog pravila u pogledu finoće predstavljaju samo zlatnici, spomen-plakete, prigodni pokloni i ostali predmeti izrađeni povodom raznih jubileja i svečanih manifestacija, što je bio slučaj i u dosadašnjem zakonu.
Najobimniji deo zakona je treća glava, koja se odnosi na ocenjivanje usaglašenosti. Ona propisuje obaveze proizvođača, uvoznika i zastupnika u pogledu postizanja potrebne usaglašenosti, odnosno označavanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala.
Koliko sam mogao da uočim, novinu u ovoj glavi predstavlja to što je data mogućnost da se umesto ispitivanja predmeta u laboratoriji usaglašenost priznaje i na osnovu prateće tehničke dokumentacije, ako ista postoji. Na taj način se može olakšati čitava procedura utvrđivanja usaglašenosti. Ova faza usaglašavanja predmeta se završava dodeljivanjem znaka proizvođača i donošenjem odgovarajućeg rešenja od strane Direkcije, za ustanove koje se bave ovakvom delatnošću.
Isto tako, novina je i to što otkup predmeta od dragocenih metala od sada može da vrši samo proizvođač ovih predmeta. Na taj način se potencijalno sprečava rad na divlje u ovoj oblasti, što bi opet trebalo da donese, u krajnjoj liniji, zaštitu interesa potrošača kao krajnjih korisnika predmeta od dragocenih metala.
Propisana je obaveza Ministarstva da vodi registar ovlašćenih tela za ispitivanje i žigosanje predmeta kako bi se stvorili jednaki uslovi za sve i sprečila nelojalna konkurencija na tržištu.
Naredne glave, to su glave četiri, pet i osam, mnogo su manje po obimu i sadrže samo po jedan član, a odnose se na priznavanje inostranih žigova, naknade za izvršena ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala, kao i na kaznene odredbe za nepoštovanje odredaba ovog zakona.
Ukratko, da ne bih sve pričao, kazaću samo šta je suština. Resorni ministar ima pravo da vrši priznavanje inostranih žigova na teritoriji Republike Srbije, ako su ispunjeni oni uslovi koji se kod nas zahtevaju. Visinu naknade i način plaćanja za izvršena ispitivanja donosi Vlada, pri čemu je visina naknade ista i za domaća i za strana lica.
Što se tiče kaznenih odredaba, predviđene su za razne prekršaje i prestupe novčane kazne od 5.000 do 150.000 dinara za fizička i odgovorna lica, od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica.
Ovim zakonom je uređen i prodajni prostor u kome se drže predmeti od dragocenih metala. Propisano je i označavanje i odvajanje ovih predmeta od predmeta od nedragocenih materijala, ako se isti nalaze u tom prostoru. Propisano je, isto tako, da u ovom prostoru postoje lupe za očitavanje žigova ako ih korisnici traže, a na vidnom mestu mora da postoji uvećana slika sa žigom, odnosno rešenjem o znaku proizvođača, uvoznika ili zastupnika, kako bi ceo promet poprimio legalni karakter.
Što se tiče nadzora nad primenom ovog zakona, nadzor vrše Ministarstvo ili tržišna inspekcija po pitanju prometa predmeta od dragocenih metala, osim u delu nadzora za koji je nadležna Direkcija za mere i dragocene metale.
Na kraju, u poslednjem poglavlju, kao što je slučaj sa svakim zakonom koji se donosi, date su prelazne i završne odredbe u okviru kojih se naročito ističe nekoliko stvari: rokovi za donošenje potrebnih podzakonskih akata za primenu zakona, konstatuje se da se predmeti koji su već označeni i žigosani do donošenja novog zakona ne moraju ponovo označavati i žigosati, a propisuju se i termini stupanja na snagu novog, odnosno prestanka važenja postojećeg Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala.
U najkraćim crtama, to bi bile najvažnije opšte odredbe sadržane u ovom predlogu zakona o dragocenim metalima, a što se tiče detalja ovog zakona, poslanici SRS će o tome govoriti u danu kada bude bila rasprava o pojedinostima. Podneli smo ukupno osam amandmana na ovaj zakon. Što se tiče strukture samih amandmana, ona je takva da su tri amandmana tehničke prirode, tri se odnose na vremenske rokove i dva su suštinske prirode. Kad budemo obrazložili te amandmane građani Srbije će moći da steknu mnogo jasniju sliku o celini ovog zakona.
Dame i gospodo iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, vama bih poželeo mnogo uspeha u otvaranju radnih mesta koja najavljujete primenom i implementacijom ovog zakona, ali bih vam dao još jedan dobronameran savet – ipak se potrudite da građanima Srbije sačuvate njihova postojeća radna mesta, jer ne treba zaboraviti da su u predizbornim godinama slična obećanja davali Boris Tadić, Zoran Živković, Mlađan Dinkić, a kako su se posle izbora građani proveli sa tim radnim mestima najbolje znaju oni sami.
Na samom kraju moram da izrazim žaljenje zbog toga što gospođa Kalanović, potpredsednica Vlade, nije prisutna u sali, jer da jeste, s obzirom na činjenicu da dolazimo iz istog mesta, Trstenika, rekao bih joj da kad ima vremena, subotom ili nedeljom, malo prošeta po trsteničkom buvljaku; sve kolege i koleginice s kojima smo nekad zajedno radili u „Petoletki“, umesto u konstrukcijskim biroima, nalaze se na buvljacima i idu od tezge do tezge ne bi li preživeli. Još jednom, probajte da sačuvate stara radna mesta, a za nova radna mesta ima vremena.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Dobro, dobro, nemojte nostalgično. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Zahvaljujem. Pošto je moja rasprava u vremenu namenjenom ovlašćenom predstavniku stigla negde do 30. amandmana, još jednom bih ponovila, zbog odsutnosti ministra, da su se u načinu rasprave poslanici razlikovali po tome što su neki primerima oslikavali kritičke tonove, a ja sam, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS, uz konkretne primedbe i predloge kako da se primedbe isprave govorila o, smatram, jednom od najvažnijih sistemskih zakona i sigurno najvažnijem zakonu na ovom dnevnom redu.
Verujem da će vam preneti, ali ja ću da ponovim da je član 18. jedan od najznačajnijih u ovom zakonu, gde bi taj „proboj pravne ličnosti“ trebalo zameniti sa „zloupotrebama privrednog društva“. Obrazlagala sam način na koji se ne sme dešavati aktuelna praksa u osnivanju društva, u izbegavanju obaveza koje društvo stvori, odgovornosti onih koji zloupotrebom steknu određene koristi, ali ne samo članovi društva nego i uprava.
Upravo ću da iskoristim priliku da ono što sam propustila... Verujem da i vama često ukazuju oni koji nam pomažu ne da stignemo do cilja koji se zove doći na odrednicu EU, nego postići standarde koji nas čine kvalifikovanim za tu evropsku porodicu, da se trudimo da izbegavamo ono što se zove zloupotreba službenog položaja. Zaista bih molila da kasnije ne zakazujemo posebnu sednicu da bismo u odgovarajućim zakonima menjali kvalifikaciju tog dela koje evropsko pravo i mnoge zemlje niti prepoznaju, niti nas razumeju kada pokušavamo da rešimo problem zloupotreba, korupcije ili onog što je baš definisano u ovom članu 18 – zloupotreba privrednog društva.
Rekla bih par reči i o tome kako se u stvari može zloupotrebiti punomoćje po zaposlenju, odnosno kako lice koje je ovlašćeno da sklapa određene ugovore može da nanese štetu trećem licu, a da vi Predlogom zakona niste adekvatno zaštitili treća lica od tih činjenja.
Znači, neka lica, zaposleni, dužna su, po prirodi posla i po ugovoru o radu koji su potpisala, da, u skladu sa internim aktom, budu u prilici da oštete neko treće lice dovodeći ga u zabludu na razne načine. To nije problem trećeg lica koje o tome mora da se obavesti, proverava ili zna da je to lice zloupotrebilo svoje punomoćje po zaposlenju. Morate se složiti sa mnom da u članu 34. posle stava 2. ne možete prema trećem licu koje je bilo savesno da ističete taj zahtev prekoračenja ovlašćenja.
Znači, ako zaposleni u jednom preduzeću prekorači neka svoja ovlašćenja, to mora da rešava interni akt. To mora da znači da lice koje je dužno da se saglasi sa nekim njegovim činjenjem ili radnjom, po zaposlenju i po poslu koji radi, mora da bude rešeno unutar firme, a kompanija, privredno društvo mora da odgovara da li je zaposlilo savesnog radnika, da li je on prekoračio ovlašćenje ili zloupotrebio položaj. Sada ja ulazim u zamku formulacije „zloupotreba položaja“, ali to mislim u činjeničnom, a ne krivično-pravnom smislu.
Znači, ograničenja mogu isticati prema trećim, samo nesavesnim, licima, jer i takvih ima u tim ugovornim odnosima, s tim da bi privredno društvo bilo u obavezi da dokazuje nesavesnost trećih lica. Ali je obaveza društva, složiće se kolege koje su u to upućene, da vodi računa o svojim zaposlenima, njihovoj disciplini i da internim aktom uredi granicu njihovih ovlašćenja. Treće savesno lice mora zaista da uživa pravnu sigurnost ukoliko je bilo savesno. Sve vreme se trudimo, i vi ste i sami istakli da je cilj ovog zakona, da stvorimo pravnu sigurnost u poslovanju privrednih društava. Evo, ovde ste u prilici da to ispravite.
Kod izdavanja prokure najbolje je da ostavite mogućnost društvu da prokuru izda samo pravnom licu. Sada ću da vam objasnim i zašto. To bi za posledicu imalo ne samo zastupanje, već i upravljanje društvom. Znači, pošto je prokura neprenosiva, prokurista ne može da da punomoćje za zastupanje i ovlašćenje. Prokurista je zakonski ograničen svojom prokurom i to čini da ovlašćenja prokuriste budu potpuno izvesna i da rizik za društvo i poverioce jeste manji kod prokure nego kod zastupanja. Po prirodi stvari, zastupanje čini fizičko lice. Znači, hajde da olakšamo pravosuđu posao time što ćemo broj spornih situacija ne da umanjimo nego bukvalno da onemogućimo, evo sada, u ovom trenutku kada govorimo o zakonu.
Mnoge su kolege pričale o članu 47. stav 2, a ja ću da govorim o onoj nedoumici kada su u pitanju kapital, ulog i imovina. Znači, pravnici vrlo vole da se petljaju u poslove ekonomista, kao što oni koji su tehničke struke tvrde da su uvek bili najbolji predsednici vlada, ali moramo da priznamo da je ipak jedan deo nedoumice stvorila i sama struka time što do danas ostavljamo otvoreno šta je imovina, a šta je kapital. To za ekonomiste nije sporno, ako su dobronamerni, ali ako nisu to može da bude sporno. Vi ste pokušali da tu nedoumicu ispravite, ali niste bili dosledni do kraja.
U članu 47. u stavu 2. ste takođe ostavili zabunu. Potrebno je da precizirate da uplaćeni i uneti ulog predstavlja ne samo imovinu, nego i kapital društva; znači, ne govorimo o kasnijim unosima, govorimo o ulozima prilikom osnivanja i da je to, u stvari, vrednost uplaćenih, unetih uloga.
Molim vas da ne budete sujetni, nego da pratite vaše rešenje iz člana 139, kojem dajem za pravo i na osnovu kojeg upravo izvodim ovu primedbu, gde ste lepo i jasno napisali da društvo s ograničenom odgovornošću jeste društvo, sada citiram vaš navod, „u kome jedan ili više članova imaju udele u osnovnom kapitalu društva“. Znači, u kapitalu, ne u imovini.
Molim vas da to jedino mesto gde bi mogla da se stvori nedoumica otklonite prihvatanjem amandmana. Konstruktivne primedbe koje iznosim u ime Srpske napredne stranke, evo, potvrđujem i ovim primerom.
Neke su kolege govorile o neophodnoj odgovornosti da se zajednički snose troškovi postupka u članu 59. Mislim da je to potpuno u redu, to jeste stav koji mi zastupamo i zato ga ne bih ponovo obrazlagala.
Ono što želim da naglasim jeste definisanje ličnog interesa prilikom zaključivanja određenih poslova u društvu i pokušaj da ne dozvolimo da se taj lični interes zloupotrebi. Potpuno podržavam rešenje u zakonu, ali da li vi mislite da ne može da se desi i zloupotreba ličnog interesa prilikom raskida ugovora, ne samo prilikom sklapanja? Znate, neko može da nanese štetu društvu ili trećem licu i kada je lično zainteresovan da, na primer, raskine neki zakup, pa vas molim da i o tome povedete računa onako kako smo vam u članu 65. tačkama 1) i 3) definisali da treba da pregovarate sa onim sa kojim ste zaključili neki ugovor čak i o prestanku pravnog posla, načinu kako taj posao prestaje, ali i o mogućnosti produženja.
Neću da vas podsećam na neke primere, poput „Satelita“, prekoračenja ovlašćenja zaposlenog ili čoveka koji ima funkciju, koji je u hotelskoj sobi potpisao ugovor i to je posle palo na teret budžeta Republike Srbije. Hoću da vas podsetim na mogućnost da pri raskidu zaključenog ugovora, ako je u pitanju neko lice koje je povezano ili ima lični interes da se neki ugovor raskine, treba da bude predmet razmatranja šta je za jedno privredno društvo veća šteta, i da li postoji korist. Zašto ne bismo jednu takvu mogućnost stavili u ovom trenutku u zakon?
Evo, da bih ostavila i kolegi nešto vremena, samo ću još jednu načelnu primedbu, koja se tiče čl. 67. i 74, da vam dam, u smislu jednog nelogičnog i nepotrebnog dokazivanja apstraktne kategorije da lice na čiji se teret stavlja neznanje treba da dokaže da nešto nije znalo. Evo, na primer, u članu 67. kažete da je društvo u obavezi da treće lice dokaže da nije znalo ili da nije moglo da zna za postojanje ličnog interesa u vreme zaključenja nekog pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje. Tu su kolege iz mnogih struka pa neka mi pomognu. Veoma je teško dokazivati negativne činjenice, pogotovo što samo treće lice treba da dokaže jednu apstraktnu kategoriju da nešto nije znalo ili da nije moglo znati. Recite mi, kako će se to u praksi primenjivati?
Ako bi teret u ovom slučaju bio na trećem licu, to bi omogućilo društvu da poništava pravni posao iz sopstvenih interesa. Vodite računa o tome. Znači, nije reč o jezičkoj formulaciji ili o tome da li je moguće dokazati apstraktno u filozofskom smislu, reč je o tome da neko ovo može da zloupotrebi i da dovede treća lica u neizvestan položaj jer bi društvo uvek moglo da tvrdi da je treće lice moralo da zna za postojanje tog ličnog interesa. Zaista tvrdim da jedan ovakav član zakona ne bi mogao u praksi da se primeni.
Završiću svoje konstruktivne primedbe vezane za izmenu zakona koji nam je potreban pričom o članu 74. gde predlažemo rešenje drugačije od vašeg, kojim ne treba da uslovljavate zaštitu lica koje izvršava zakonom propisanu obavezu da obavesti nadležni organ o delu koje je kažnjivo zakonom.
Znači, ne može društvo da ispituje da li je lice koje treba da obavesti nadležni organ o nekoj protivzakonitoj radnji to činilo u dobroj ili lošoj veri. Vi ste to u Predlogu zakona napisali. Kad je nešto nezakonito, onaj ko to sazna je dužan da prijavi nadležnom organu i nije bitno da li je on imao, i kakav, motiv. Cilj je da ispunimo zakonsku odredbu da se kažnjivo delo ne desi i da ga sprečimo. U ovom slučaju su motivi potpuno nevažni.
Evo, ja ću ovim završiti, sa željom da od ovih 49 amandmana... Zaista, svaki od njih je urađen vrlo ozbiljno, studiozno, tretirana je uporedna praksa, a interes da dobijemo bolji zakon o privrednim društvima nam je bio ispred svega. Volela bih da to uvažite kroz pažljivo razmatranje amandmana. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospođi Tabaković. Reč ima ministar gospodin Nebojša Ćirić.

Nebojša Ćirić

Zahvaljujem. Uvažena gospođo Tabaković, apsolutno se slažem s vama i mislim da ovde imamo isti cilj, a to je da ovaj sistemski zakon reguliše oblast koja je od suštinskog značaja za funkcionisanje privrede i da omogući zakonodavstvu da se na pravni način tretiraju određeni problemi koji se javljaju u poslovanju.
Žao mi je što nisam bio u prvom delu kada ste davali određene amandmane, ali moram da vam kažem da ćemo svaki od amandmana pažljivo razmotriti. Vi znate da nisam ni na koji način sujetan. To što ste vi predlagač određenih amandmana ni na koji način ne znači da će oni biti apriori odbijeni ako imaju smisla. Moram da vam kažem, ovako na prvu loptu, da ono što ste rekli vezano za članove 47. i 65. ima smisla, ali pogledaćemo. Što se tiče članova 66, 67. i 74, to moramo da proverimo. Vezano za član 18, ako ja dobro razumem pravnike iz mog tima, odnosi se na osnivače, a ne na upravu.
U svakom slučaju, šta hoću da vam kažem? Biće rasprave o pojedinostima, mi ćemo razmotriti amandmane. Kažem, ovako na prvu loptu, za mene kao ekonomistu ono što ste rekli za čl. 47. i 65. zaista ima smisla, što se tiče tretmana imovine i kapitala, odnosno uloga, tako da ćemo zaista pažljivo razmotriti. Videćemo se, nadam se, i sledeće nedelje kada će biti rasprava o pojedinostima; pre toga ćemo kao Vlada da se izjasnimo o amandmanima. U svakom slučaju, hvala vam na zaista profesionalnim i detaljnim amandmanima. Drago mi je što ovako važni zakoni, kao i ostali, ali ovaj gde je moje ministarstvo predlagač, bivaju analizirani na ovakav način i što od vas lično i ostalih narodnih poslanika dobijam izuzetno konstruktivne predloge. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim sa svojim kolegama, pred nama je jedan izuzetno značajan zakon, ali ujedno i da izrazim nezadovoljstvo Srpske napredne stranke zbog toga što ovaj zakon nismo dobili ranije ili makar izmene i dopune zakona koji je trenutno aktuelan, jer mi se čini da je u ovoj oblasti bilo jako puno propusta, da je u simbiozi sa Zakonom o privatizaciji ovaj zakon omogućio da u prethodnih par godina izgubimo na desetine hiljada radnih mesta, da imamo veliki broj preduzeća u kojima nije uspela privatizacija i da na pravi način ne zaživi niti akcionarstvo, niti da imamo jedan bolji kvalitet kada je u pitanju korporativno upravljanje.
Dakle, činjenica je da je dosadašnji zakon omogućavao ozbiljnu koncentraciju kapitala kada su u pitanju veliki vlasnici, da su manjinski vlasnici bili totalno u podređenom položaju, da su zloupotrebe bile velike, ali da ova vlada nažalost nije našla za shodno, a ni prethodne, da izmenama eventualno spreči sve to što se dešavalo, već je dozvolila da mali akcionari budu u potpuno podređenom položaju i da se naša privreda u velikoj meri tajkunizuje, rekao bih.
Nažalost, mislim da ovaj zakon, bez obzira na to koliko je značajan, nije dovoljan da bi se bitno popravilo stanje u našoj privredi. Naša privreda ima jako puno problema. Naša vlada se uglavnom bavi makroekonomijom, jako malo je sišla na mikronivo.
Mislim da imamo veliki problem kada je u pitanju primena ovog zakona i kada je reč o stanju na tržištu kapitala, ono je izuzetno plitko. Imamo jako malo kompanija koje su na listingu. Imamo jako malo finansijskih sredstava koja se nalaze na tržištu kapitala. Portfolio investicije prethodnih godina bile su negativne. Znači, kapital sa finansijskog tržišta se povlačio.
Čini mi se da ona vaša priča o tržišnoj ceni akcija ne pije vodu i da i mali akcionari i svi oni koji žele da zaštite svoje vlasništvo i svoje udele mnogo više prostora treba da traže u nekim procenama relevantnih institucija da bi eventualno došli do prave cene akcija, jer mi se čini da sa ovakvim tržištem kapitala mi nemamo nikakve šanse da utvrdimo stvarnu cenu akcija.
Nema potrebe da podsećam da je bilo jako puno manipulacija prilikom otkupa akcija kada su u pitanju mali akcionari. Generalno, mi imamo jako slabe institucije i to je veliki problem. Imamo slaba regulatorna tela i imamo veliki problem sa pravnim sistemom, sa sudstvom danas u Srbiji. Jednostavno, u Srbiji nema poštovanja prema malim akcionarima, nema dovoljno korporativne kulture. Odnos društva, vlasti prema malim akcionarima je katastrofalan.
U obavezi sam na neki način da u ovoj raspravi pomenem male akcionare „Beka“, koji su vlasnici 60% tog preduzeća koje je sticajem okolnosti, rekao bih pre svega nemarom Vlade i nekim nezakonitim odlukama, odvedeno u stečaj i likvidaciju. Ti mali akcionari su imali 60% akcija. Po namirenju svih poverilaca, plaćanju svih kamata, na računu tog preduzeća ostalo je 23.000.000 evra. Mi i dan-danas imamo stečajni postupak koji nije završen, imamo stečajnog upravnika koji je za četiri godine uspeo da sebi obezbedi primanja od nekih 300.000 evra; imamo Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika koja prima jako fine iznose na osnovu prometa koje to preduzeće ostvaruje.
Stiče se utisak da danas vlasništvo malih akcionara nad privrednim društvima nije poželjno u Srbiji. To je ono što je loše. To je ono što nas prati već godinama unazad. Čini mi se da ni ovaj zakon ni na koji način neće uspeti da zaustavi koncentraciju vlasništva i u onom delu koji se odnosi na male akcionare SNS ima jako puno zamerki.
Dakle, što se samog zakona tiče, plašim se da će interes za javna akcionarska društva nakon ovog zakona biti jako mali. Kao što rekoh, imaćemo i dalje jako veliku koncentraciju vlasništva, nastaviće se sa smanjenjem broja vlasnika u akcionarskim društvima. Očigledno je da je uz loša regulatorna i institucionalna tela jedini način da se zaštiti vlasništvo manjih akcionara interna kontrola. U tom smislu, mislim da ste donekle neke poteze u ovom zakonu povukli.
Kada je u pitanju odnos prema malim akcionarima i snižavanje praga kada su u pitanju pojedine teme koje se stavljaju na dnevni red, mislim da je to urađeno dosta dobro i da je jedna visoka kvalifikovana većina za odlučivanje koja se pojavljuje u pojedinim članovima isto tako za pohvalu. Ali, rekao bih da ima i puno propusta kada su u pitanju prava manjinskih akcionara.
Ono što smeta Srpskoj naprednoj stranci i što bi ovaj zakon trebalo da poboljša tiče se sukoba interesa, kada su u pitanju transakcije sa povezanim licima. Čini mi se da ste u tom smislu mogli bitno da povećate pravnu regulativu, da obavežete sve one koji su u rukovodstvu a koji eventualno stupaju u sukob interesa da to javno objave, da odustanu od odlučivanja.
Mislim da nezavisna procena kada je u pitanju cena akcija mora da ima prioritet u odnosu na tržišnu vrednost zbog već pomenutog problematičnog stanja na tržištu kapitala.
Mislim da pravna zaštita mora u potpunosti da bude zagarantovana manjinskim i malim akcionarima i da u tom smislu imamo jedan veliki problem, jer obično troškovi te pravne zaštite odvraćaju male akcionare da uđu u takav sudski postupak. To je moralo biti regulisano kroz tekst ovog zakona.
Što se tiče rukovodstva, odbora, uticaj manjinskih akcionara na odlučivanje je dosta mali, pre svega se svodi na skupštinu i mogućnost da se deluje kroz skupštinu. Koliko je meni poznato, danas se u svetu sve više ide na to da kroz različite komisije glas manjinskih akcionara bude mnogo jači u tom procesu izbora direktora.
Mislim da je, generalno, veliki problem ovog zakona vlasništvo. Vlasništvo je nešto što nije definisano ni u prethodnom zakonu; to je nešto zbog čega, verujem, dobrim delom ni ova naša tranzicija ne uspeva, zato što vlasnička struktura nije transparentna. Mislim da se ni ne želi, pod pritiskom krupnog kapitala, da se ide u transparentnu vlasničku strukturu, da je javnost na taj način onemogućena da prepozna u mnogim slučajevima sukob interesa, monopole, kartelske sporazume, da je neophodno da jedno društvo koje je u tranziciji ima jasnu i transparentnu vlasničku strukturu koju bi mogli da kontrolišu svi građani.
U tom smislu, ukoliko bi se obezbedila jasna vlasnička struktura mogli bismo bitno da umanjimo i pojavu korupcije u našoj privredi, koja je poprilična. Trebalo je da se u ovom zakonu nađu instituti koji bi obavezali velike akcionare na obelodanjivanje podataka o vlasničkoj strukturi. Udeli fizičkih lica moraju da imaju prioritet u zakonu i prilikom registracije samih privrednih društava.
Što se informisanosti tiče, tu imamo niz primedaba kada je u pitanju razvrstavanje informacija. Mislim da ste tu umanjili prava malih akcionara. Vaše opravdanje odnosi se na to da je bilo i suviše sudskih postupaka gde su mali akcionari tražili i očekivali da neka svoja prava u odnosu na rukovodstvo ostvare. Mislim da je u ovom slučaju trebalo ići na jedan sistem gde bi informacije koje se prikupljaju u jednom preduzeću bile razvrstane po važnosti, pa bi se na osnovu važnosti samih informacija odredila prava malih akcionara i svih drugih koji su zainteresovani za te informacije da im budu dostupne ili ne.
(Predsednik: Vreme.)
Ono što je bio veliki problem u prethodnom zakonu, a nije rešeno u ovom zakonu, jeste činjenica da ima jako puno informacija iz bilansnih stavki, ali da one informacije koje se tiču vanbilansnih stavki nisu bile u potpunosti dostupne ni malim, niti manjinskim akcionarima.
Sve u svemu, biće prilike da o ovom zakonu raspravljamo i kada bude rasprava o pojedinostima, a nadam se, kao što reče gospođa Tabaković, da ćete bar deo ovih primedaba usvojiti i da ćemo eventualno doći do nekog kvalitetnijeg teksta. Hvala.