Hvala gospodinu Rizi Halimiju. Dajem reč narodnom poslaniku Ivanu Andriću.

Hvala, poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, predlagači ovog teksta zakona, mislim da moramo na početku, pošto je puno nejasnoća povodom toga, da napravimo jednu malu rekapitulaciju kako se došlo do promene ovog zakona i kako smo danas završili tu gde smo. Ujedno da odgovorimo na to naizgled nelogično pitanje, a to je, iako svi mislimo da ovaj zakon nije dovoljno dobar, zašto će jedan broj poslanika, uključujući i Poslaničku grupu LDP, biti prinuđen da glasa za ovakvo rešenje? Po meni su to dva jako važna politička pitanja. Ukoliko našu političku praksu vrlo brzo ne redefinišemo i postavimo je na drugačijoj osnovi, nećemo daleko dogurati, nijedna stranka iz ove skupštine i nijedan poslanik koji u ovoj skupštini sedi.
Podsetiću vas da je Evropska unija, koja je osnovni pokretač, to ne treba da bude nikakva tajna, ovog zakona... Nikakva druga institucija, nego upravo Komisija EU je inicijator ovoga i ona ima zamerke na ovo od 2007. godine, ako se ne varam, otkada je Ustav donesen, pa godinu dana nakon toga; u izveštajima o napretku Srbije u procesu evropskih integracija svake godine se pominje tema blanko ostavki. Danas je 2011. godina, mesec maj ili druga polovina meseca maja. Evropska komisija će početi da piše izveštaj o Srbiji za manje od mesec dana. Prvi deo tog izveštaja će biti političke reforme u Srbiji i ukoliko ovaj zakon ne usvojimo na ovom zasedanju, gubimo i teorijsku mogućnost da postanemo kandidati za članstvo u Evropskoj uniji.
Ovo nije jedini zakon, ali je on jedan od preduslova. Samo to je razlog zbog kojeg će Liberalno-demokratska partija biti prinuđena da za ovakvo rešenje glasa. Birajući između toga da preuzmemo jednu vrstu političke odgovornosti za donošenje nečega za šta mislimo da je loše i toga da Srbija izgubi svoju šansu i budućnost još jedanput ćemo preuzeti tu vrstu političke odgovornosti, ali to neće dati dobar rezultat na kraju, ne po nas, nego po celu zemlju.
Pet godina je ova skupština potpuno ignorisala činjenicu da ne može da uđe u Evropu sa zakonodavstvom koje je krnje po mnogim osnovama koje se tiču izbora i demokratskog sistema. Blanko ostavke su jedan od zakona, ali to i dalje nije sprečavalo vladajuću većinu da blanko ostavke ima i da iz te pozicije, imajući blanko ostavke, predlaže zakon koji im onemogućava da blanko ostavke postoje. Šta je bio problem do sada da ih javno spalite, to je bio jedan od priloga, i da na taj način bar simbolično pokažete da ste protiv toga?
S druge strane, svako drugo rešenje je loše. Zamerka Evropske komisije i njihov predlog ne postoji zato što u Evropi ne postoji ujednačena praksa koja se tiče izbora, pravna. U zemljama Evropske unije na raznim nivoima postoje valjda svi politički sistemi koji u svetu postoje, od izrazito većinskog, do izrazito proporcionalnog, sa svim mogućim varijantama, sa jednom izbornom jedinicom, sa pet izbornih jedinica, sa petsto izbornih jedinica. Sve to postoji u Evropi. Zbog toga ne postoji, tu je u pravu kolega Krasić, ta vrsta prakse i direktive koja će vam reći – samo ovakav izborni sistem je moguć da bismo ušli u EU. Ali, postoji nešto drugo, postoji načelo fer izbora, postoji načelo da građani znaju za šta se izjašnjavaju i postoji načelo da se njihova volja ne može iskriviti u tom procesu izbora.
Koji je odgovor naše skupštine na to? Mi kažemo – ne mogu partije kriviti narodnu volju posle izbora, ali mogu građane ucenjivati pre izbora. Mi nismo u EU, osim Crne Gore, koja je naterana na sličan način kao i mi da promeni svoj izborni zakon. Oni su mogli 50% liste po redosledu, a drugih 50% su stranke određivale. To je bilo do početka ove godine. Jedan od uslova u procesu njihovih evropskih integracija je bio da se njihov izborni zakon promeni. Pošto nisu našli pametnije rešenje, dobili su zatvorenu listu, na kojoj koliko ko dobije glasova, toliko prvih mandata ide. Ali, nijedna druga zemlja na svetu ili u EU nema takav sistem.
Postoji nešto što se zove zatvorena lista, preferencijalno glasanje. Građanima se daje mogućnost da glasajući pojedinačno za poslanike, ukoliko to žele, kreiraju redosled na listi i to je krajnje rešenje.
Zašto mi to ne možemo da uvedemo u Skupštinu? Zato što se nalazimo šest meseci od izbora, a to je radikalna promena izbornog sistema. Ali, zašto to nismo mogli da uradimo 2008, 2009, 2010, 2007. godine? Da li postoji ijedan razlog? Ne krivim nijednog poslanika vladajuće većine zato što sam i sam učesnik u tom procesu. Vas su stranački vrhovi vaših stranaka ignorisali tri godine, ignorišući potpuno zahteve koje su predstavnici stranaka iz parlamenta imali prema vrhovima vladajućih stranaka. „Ljudi, ovo ne valja“, ova sugestija se ponavlja iz godine u godinu, „ovo moramo da promenimo“. Oni su ignorisali i na kraju izbegli da preuzmu političku odgovornost za loše rešenje.
Za šta je jedna vlada u jednoj državi odgovornija nego da reguliše pravila u izbornom procesu? Od koga se krije naša vlada i tera poslanike vladajuće većine, i to dela vladajuće većine, da se potpišu iza predloga za koji svaki ministar zna? Milan Marković nam se popne na glavu svaki put kada dođe ovde svojom pravnom stručnošću, moralom i ne znam čim, ali ga nema danas da reši problem kada problem postoji, nego će to da radi Nada Kolundžija (izvinite što vas spominjem, nije lično) i poslanici vladajuće većine. E, to nepoštenje će biti razlog zbog koga ova vladajuća većina ne može više da napreduje u procesu evropskih integracija ni za milimetar, jer to je bazično političko nepoštenje.
Džaba nama svaki zakon ako će ta vrsta političke neodgovornosti da se ponavlja iz godine u godinu, umesto da kao osnovni problem srpske politike... Pogledajte nas sve, računam i sebe, ne želeći nikoga da uvredim, da li mislimo da je krug ljudi koji se u Srbiji bave politikom dovoljan, da je veliki? Zašto svi načelno kažemo – treba nam još ljudi u politici, pametnijih, boljih od nas, obrazovanijih, mlađih, starijih, bržih, sporijih, svakakvih? Ovim zakonom smanjujemo krug ljudi koji će se u Srbiji baviti politikom na ispod 250, ukupno.
(Predsednik: Vreme.)
Još jednu rečenicu. Osnovni uslov da bi se neko našao na listi većine stranaka u Srbiji će biti sposobnost nje ili njega da trpi i da bude lojalan po svaku cenu, jer bez toga neće moći da se nađe na ovoj izbornoj listi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Andriću. Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 12. maj, danas je vladajuća koalicija ušla u četvrtu godinu vlasti od izbora. Izbori su bili 11. maja. Od danas počinje izborna godina. Sve je primerno i o svemu može da se razgovara, ali da se izborni zakon menja u izbornoj godini, to ni u jednoj ozbiljnoj državi ne može da se dogodi. Razumem vaše kašnjenje, probleme koje ste imali, želje koje ste hteli da ostvarite kroz određene promene koje ste radili itd., da niste bili u stanju da promenite izborni zakon na vreme, ali u izbornoj godini izborni zakon se nikada ne menja.
Što je najbitnije, kroz promenu izbornog zakona vi svesno idete u kršenje Ustava Republike Srbije. Država koja ne poštuje svoj ustav, poslanici, parlament koji ne poštuje sopstveni ustav ne poštuje svoj narod, svoju državu. Prema tome, ne postoji niko iz EU ko insistira da se krši Ustav u izbornoj godini. To je sigurno.
Nemojte da mislite da mi iz opozicije ne komuniciramo sa EU, sa predstavnicima EU. Niko od njih nije rekao da se ovo traži. Oni su imali primedbe i tražili da se odavno promeni pitanje blanko ostavki i da pripadnice slabijeg pola budu zastupljene u većem broju. To je opravdano i u to se moglo ući, ali u ovaj drugi deo koji sada pokušavate da provučete ne može se uopšte ući na ovaj način. Ovo je protivustavno i ovo će ozbiljan Ustavni sud oboriti. Izbori održani na ovaj način moraju biti poništeni, ako postoji Ustavni sud Republike Srbije.
Moramo pokazati da smo ozbiljna država i samoj Evropskoj uniji. Ne možemo kršiti sopstveni Ustav zato što nismo ušli u proceduru promene Ustava ako smo to morali. Evropska unija se u komunikaciji sa opozicijom, konkretno, kad smo razgovarali o ovome, zadovoljavala političkom saglasnošću svih političkih opcija da ulazimo u pripremu za ustavne promene koje bi se uradile i prilagodile novim evropskim zakonima i, naravno, izbornom zakonu. Na ovaj način pravimo cirkus od sopstvene države i ponašamo se vrlo neozbiljno, da neko okrene telefon i kaže – hajde, promenite ovo, promenite ono.
Setimo se Zakona o informisanju, Zakona o borbi protiv korupcije, kako smo tu mogli da prekršimo ugovor sa Evropskom unijom da ne bi pala Vlada? Mi permanentno kršimo Ustav. Ne mi, nego vi iz vladajuće koalicije, a mi vam pomažemo. Svi poslanici su saučesnici u kršenju Ustava. Danas se ceo dan krši Ustav Republike Srbije.
Juče se kršio Ustav, svako veče u udarnim emisijama Javnog servisa se krši Ustav Republike Srbije, gospodo. Neko će za to odgovarati. Danas imamo kampanju, evo, pre nekoliko minuta sam posmatrao u poslaničkom klubu „Dnevnik“, juče sam posmatrao „Dnevnik“ – neko promoviše regione, kao protivustavnu kategoriju. Pojavljuju se ministri, potpredsednici Vlade, obećavaju opštinama pare, investicije, velika sredstva. Od čega? Vi nemate dinara, bre, da date opštinama ono što im sleduje. Izlaze ljudi i kažu – imate 80% više, imate 40%, potpišite, pređite svi kod nas, Rača tamo... gradonačelnice, napusti Novu Srbiju, odbornici, dobijate fabriku, dobijate deset hiljada evra, dobijate ovo, dobijate ono...
Jeste li vi, bre, normalan narod? O čemu se ovde radi? Kako može neko da krši Ustav Republike Srbije, i to javno da krši, a da ne sedi ovde i da se ovde izborimo za neke ustavne promene i da prilagodimo to našem Ustavu i našim zakonima? Kakvi, bre, regioni?! Ko je rekao da je Nova Varoš u Sandžaku? Ko je rekao da je Prijepolje u Sandžaku? Ko vodi danas kampanju da je Priboj u Sandžaku? Jeste li, bre, vi normalni?!
Da li ste vi svesni šta radite? Vi uznemiravate javnost, idete od stana do stana i terate ljude da potpisuju, obećavate posao, delite koješta tamo itd. Pa, da li ima nekog u tužilaštvu da to spreči? Nema, gospodo. U ovoj državi je totalni haos. Samo gledamo, hapse se Pera, Žika, Mika i Janko. Samo to gledamo.
Da li se sećate kada sam govorio svojevremeno i kada sam bio napadnut – ne dajte Miškoviću putnu privredu, on je upropastio putnu privredu jer je kupio najjača preduzeća, preprodao, upropastio i sahranio. Sahranio je osiguravajuća društva, banke, bankarski sistem. Uništio je finansijsko tržište Srbije. Rekao sam – prikoči malo, povuci ručnu, Miškoviću, jesi li normalan, čoveče? I avio-kompaniju uništio, „Jat“. Sve je uništio, trgovinu, monopol... Šta ste rekli? Neka Miška, on pravi Vladu. On se hvali da vas je on stvorio i napravio! Sve je uništio.
Sada pravite regione. Samo gurajte. Sada ćete vi da birate poslanike sa liste. Pa zašto je kampanja? Ljudi se bore da naprave rezultat, da uđu u parlament. Šta ćemo sa opštinama gde bude pobeda određene partije 80%? Da kaznimo, pa će proći onaj sa 2-3% glasova. Je lʼ to izborna volja građana? Na to nas ne tera EU, jer nijedna ozbiljna država u Evropi to nije prihvatila.
Kako sa liste? Znači, Beograd će imati većinu u parlamentu. To je totalna beogradizacija. Sve političke partije ići će na najveća biračka tela – Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i sve će staviti u vrh lista. Mi ćemo ovde imati 60% ljudi iz Beograda. Kada će jedno Lebane videti poslanika? Kada će jedna Surdulica videti poslanika? Kada će Dimitrovgrad, Bosilegrad videti poslanika? Nikad. Kada će jedan Šid videti poslanika u parlamentu? Cela Šumadija nema ministra, celo Pomoravlje nema ministra, a sada neće imati ni poslanika. Prema tome, ovo što radite, to je totalno nakaradno i ne smete to dozvoliti.
Ovde se neki pojavljuju – mi ćemo zbog Evrope podržati. Oni uvek podrže, ali ne zbog Evrope, nego zbog nečeg drugog. To je Evropa, pa će oni uvek da podrže kada zagusti; otkoče malo, pa će uvek da podrže kada zagusti. Otkoče malo, ali će zato uzeti apotekarske ustanove, uzeće beogradske putarske firme. Uzeće debelo, pa će odrezati parče kolača. Vi ćete tako uvek vršiti vlast, uvek će ovde doći neko da kaže – to je zbog evropskih integracija.
Koja nas Evropa tera? Neka dođe File ovde i neka nam on kaže da moramo da usvojimo ovo. Neka on kaže da moramo da kršimo Ustav.
Da li smo mi suverena država? Pljunuli smo na sopstveni Ustav. Na šta to liči? Gospođo predsednice, kao predsednik parlamenta ne smete ovo da dozvolite, ovo je direktno kršenje Ustava, a to je automatski državni udar u ovoj državi. Vi ste predsednik parlamenta, morate da poštujete, položili ste zakletvu. Predsednik države mora da poštuje Ustav. Ne može niko da krši Ustav Republike Srbije, i tačka. To ne sme da se dozvoli.
Mi ne treba da se ubeđujemo o ovome. Kakvi, bre, poslanici da idu redom? Pa, zašto se vodi kampanja? Znači, kada naređate one prve, oni će sedeti i dići sve četiri i uživati. I, šta da radimo? A oni će jadni tamo trčati, lepiti plakate i neće ništa dobiti. Unapred će se znati šta će biti, unapred će tajkuni moći da naprave većinu kakvu hoće i kakva im odgovara i da kupuju glasove, a narod će da propada.
Pretnje raznorazne, priče raznorazne.... Da li postoji, gospodo, nešto ozbiljno što može da se reši u ovoj državi? Ne postoji. To je tačno. Svi mi pričamo ovde prazne priče, a kada treba nešto konačno da se uradi niko nema snagu da preseče. Svi prolazite pod firmom te Evropske unije. Mi smo za Evropsku uniju, ali nismo za kršenje sopstvenog Ustava, nismo za gaženje sopstvene države, jer time pokazujemo Evropskoj uniji da ne poštujemo sebe, da smo narod koji pluta i koji usmerava ko gde stigne i kad mu šta stigne.
(Predsednik: Vreme.)
Toliko. Hvala vam.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je važno da ne ostane pogrešan utisak da neko od ovih rešenja jeste u suprotnosti sa Ustavom.
Želim samo da podsetim na odluku Ustavnog suda koja je objavljena u „Službenom glasniku“ br. 28/11. Osnovni tekst ove odluke na snazi je od 26. aprila 2011. godine i primenjuje se od 26. aprila 2011. godine.
Dakle, u ovoj odluci između ostalog stoji da Ustavni sud smatra da se iz opšteg prava građana da kandiduju i neposredno biraju poslanike po sistemu zatvorenih izbornih lista, kao i iz minimalnih demokratskih zahteva koji su neophodni za postojanje doista slobodnih i neposrednih izbora, može izvesti pravo određenog broja birača da podrži izbornu listu, ali i pravilo da se pri dodeljivanju pojedinačnih predstavničkih mandata poštuje redosled poimenično navedenih kandidata u izbornom predlogu, odnosno da se mandati dodeljuju prema rangu koji kandidati zauzimaju na izbornoj listi. Time što nije u obavezi da poštuje redosled kandidata na izbornoj listi politička stranka suštinski vrši izbor narodnih poslanika gospodareći poslaničkim mandatima koji su pripali toj listi.
Na ovaj način, po oceni Ustavnog suda, ne samo da se ruši sam princip neposrednih izbora, već se obesmišljava ideja reprezentacije naroda, odnosno građana. Neposredni izbori sa srazmernom raspodelom predstavničkih mandata nemaju samo za cilj opredeljivanje birača za određeni politički program ili njihovo okupljanje oko jedne političke ideje. Kada svojim potpisom prihvate jednu izbornu listu birači u isto vreme daju podršku, svoj glas za personalni sastav te liste, od koje očekuju da će u Narodnoj skupštini dosledno sprovoditi program iza koga stoji. Ni za Ustavni sud ne postoji sumnja da je personalizovanost izbora daleko slabije izražena u proporcionalnom sistemu sa zatvorenim izbornim listama, nego što je to slučaj kod većinskih izbora.
Dakle, dobijanje pojedinačnih mandata po redosledu na izbornoj listi je demokratsko dostignuće, po mišljenju Ustavnog suda Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi Kolundžiji. Gospodine Iliću, dobro ste shvaćeni i gospođa Kolundžija je konkretizovala nešto što je već juče argumentovano. Izvolite, dva minuta.

Znate kako, izuzetno sam razočaran kad slušam šeficu vodeće političke partije ovde da tumači Ustav na način kako to odgovara, a Ustavni sud, po ovom tumačenju, ispada stranački Ustavni sud.
Da li ste vi, gospođo Kolundžija, svesni da ste morali da ispoštujete odluku Ustavnog suda da gradonačelnik ne može da bude narodni poslanik­? Pošto bi vam pala Vlada, to uopšte nije važno. To ne mora da se poštuje, taj Ustavni sud će o tome da ćuti i neće da se javi, jer će biti promenjen i neće ga biti. Kada vam odgovara, onda Ustavni sud mora da vam napiše ono što vi hoćete.
Sećam se dobro jednog gospodina, veoma uticajnog u vrhu države, koji je jednom prilikom kada smo razgovarali rekao – okrenuću Ustavni sud, nema problema, to će oni završiti. Ako treba da ga imenujem, imenovaću ga, i tog sudiju Ustavnog suda, i kako i na koji način, ali nije korektno.
Vaš Ustavni sud kada vama odgovara donese jednu odluku, a kada vam ne odgovora donese drugu odluku. Pošto ste principijelni, hajde onda ispoštujte odmah odluku, od nedelje, da gradonačelnik ne može da bude narodni poslanik. Ali, pašće Vlada. Prema tome, vi tumačite Ustav kako hoćete.
Ustav je Sveto pismo jedne države, znate. Ustav ne može da tumači svako. Postoje ljudi koji se izuzetno razumeju u ustavno pravo; ti ljudi su ga protumačili i kazali da je ovo što pokušavamo sada da donesemo protivustavno i da mora da se promeni Ustav.
Prema tome, nemojmo gubiti vreme, nemojmo obmanjivati javnost, budimo realni. Hvala.

Vreme. Gospođa Nada Kolundžija.

Dopuštam da jedan narodni poslanik drugim narodnim poslanicima kaže – svako, ali mislim da nije u redu da se to odnosi i na sudije Ustavnog suda.
Ovde sam pročitala odluku Ustavnog suda. Ako je Ustavni sud mišljenja da su odredbe zakona koje sada menjamo bile u suprotnosti sa Ustavom i da je neophodno, da bi bile u skladu sa Ustavom, menjati ih na način koji sada predlažemo, onda smatram da je u redu ako se pozivamo na odluku Ustavnog suda i kažemo da je osnova za ono što danas radimo, između ostalog, bilo i mišljenje Ustavnog suda. Hvala vam.