Sada smo kod ključnog člana zakona, člana 16, gde po osnovnom predlogu vladajuća koalicija, odgovorna i brižna Vlada predlaže, doduše, da to bude od 1. jula 2012. godine, ali da se iz javnih izvora, prema tome, iz budžeta Republike Srbije, za redovni rad političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, odbornike itd, određuje na nivou od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, rashoda autonomne pokrajine, odnosno rashoda budžeta jedinica lokalne samouprave. To je predlog.

Važeći zakon glasi ovako: "Sredstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političke stranke čiji su kandidati izabrani za poslanike, odbornike'' itd, ''određuje se na nivou od 0,15% budžeta Republike Srbije", napominjem, ne kaže se ni rashoda ni prihoda, kaže se samo 0,15% budžeta Republike Srbije, a sada ide značajna milionska razlika: "umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja". Dakle, osnovica je šira zato što se tih 0,15% iznosa iz budžeta, kojeg zovemo javni izvor, ne umanjuje za ono što se prebacuje za socijalna davanja i nižim nivoima vlasti. Procenat ostaje isti, ali se vrši još jedno dodatno proširenje osnovice. Precizira se da taj obračun sada ide na rashode, što do sada nije bio slučaj.

One koji izražavaju sumnju u razliku koju smo izneli u načelnoj raspravi, da bi po ovom rešenju predlagača, Vlade, a primenjeno na ovogodišnji budžet, iznos koji se zove dotacija za redovni rad političkih stranaka, koji trenutno iznosi 577 miliona dinara, po rešenju koje predlažete iznosio je milijardu i 270 miliona dinara, molim da uzmu olovku i papir u ruke i da zabeleže tri cifre.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, na primeru čega pokazujem bahatost, neodmerenost, neshvatanje za stvarnost, ali i odloženu primenu, što je jedina moja uteha da to nikad neće ni stupiti na snagu, je u sledećem: ova cifra 577 miliona, koliko se trenutno nalazi u budžetu za 2011. godinu je izračunata na sledeći način. Pošto piše 0,15% od budžeta, izuzetno je ove godine primenjena na prihode koji iznose 726,4 milijarde dinara. Kada od tog iznosa oduzmete ono što je zakonom definisano, a zovu se transferi ostalim nivoima vlasti i iznose 67,055 miliona dinara i oduzmete transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, koji iznose 274,2 miliona dinara, dobijate sledeći iznos, dakle, od 726 milijardi prihoda oduzmete transfere nižim nivoima vlasti i socijalnom osiguranju, dobijate osnovicu od 385 milijardi, puta 0,15%, precizno cifru koja stoji u budžetu – 577 miliona dinara za redovan rad političkih stranaka.

Kada se ne bi vršilo ovu umanjivanje i kada bi se primenio zakon kako piše, na rashode koji iznose u budžetu, govorim o zakonom usvojenom budžetu, i pokazujem na primeru za 2011. godinu, cifra na koju bi se primenio procenat koji ste predvideli je 846.919.908.000 dinara. To znači da bi se iznos sa 577 miliona povećao na milijardu i 270 miliona.

Kako ste ga obrazložili u odbijanju amandmana? Ovako ste rekli: „Predlogom zakona predložili smo procenat primeren značaju koje političke aktivnosti imaju u svakom demokratskom društvu”. Da li treba da dam neki komentar? Ako je svaka novina koja se zove žuta štampa svakog dana prepuna stubaca kojima blati ovaj dom, koji bi morao da bude nosilac značaja političke aktivnosti, ako se o svakom poslaniku i o svakoj skupštinskoj aktivnosti može pisati sve i svašta, ako poslanici imaju pet godina platu koju nisu povećali i ako predsednici odbora, zato što su državni službenici, imaju veću platu od poslanika, predsednice Skupštine, predsednika države, da li je to reč o demagogiji, o poslanicima koji nemaju naknadu za ishranu u toku rada, a koji putuju stotinama kilometara?

Ne, neću se držati demagogije, otvoreno kažem – nemojte se podsmevati Srbiji u ovom trenutku i nemojte izigravati naklonost političkim aktivnostima! Ovaj amandman koji sam obrazložila zaista diskredituje zakon u najvećoj mogućoj meri i kompromituje svakog učesnika u političkom životu Srbije. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 35 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Gordana Pop Lazić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS koji ću obrazložiti odnosi se na raspodelu sredstava iz javnih izvora. S obzirom na to da mi je predstavnik Vlade ili Vlada odgovorila da ne prihvata ovaj amandman zato što je, kako oni smatraju, pravilnije rešenje onako kako su oni predložili, a da nisu mislili da je pravilnije valjda tako ne bi ni predložili, dakle, argument kao argument ne stoji uopšte. Ali, evo, pozivam gospodina Markovića, molim, ako on ima uopšte te ingerencije, da obrati pažnju na ovaj amandman, pogotovo što mislim da moramo da vodimo računa o tome da ovaj zakon nije zakon koji egzistira u pravnom sistemu potpuno sam za sebe, nego je u izvesnoj korelaciji sa Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Nama tu i terminologija i sve ostalo mora da bude, na neki način usklađeno. I ne vidim zašto bismo mi vezivali sa brojem glasova sredstva koja dobijamo iz budžeta Srbije ili autonomne pokrajine ili opštine, kad se glasovi na izborima uvek pretaču u mandate, i ako je to tako po Zakonu o izboru narodnih poslanika, ne vidim zašto to tako ne može da ostane i kada je u pitanju ova materija.

Jedinica mere po nama jeste osvojeni mandat, a ne broj važećih glasova, pogotovo ne ova razlika koju vi pravite za one koji su dobili 5% važećih glasova i za one koji su ispod 5%, pa oni koji imaju 5% dobijaju 1,5% koeficijent, a oni koji su ispod 5% koeficijent 1. Dakle, ovde ne idete ka tome da se izjednači prema broju glasova iznos sredstava koje će dobijati učesnik na izborima, nego opet pravite razliku kao što ste uostalom i do sada pravili razliku i zbog toga taj prethodni zakon i nije bio dobar, jer sadašnje važeće rešenje je da se 30% deli na jednake delove, a 70% srazmerno broju osvojenih mandata. Zato je, recimo, jedan poslanik političke stranke koja je navodno bila u koaliciji sa jačim partnerom, sa jačom političkom strankom na izborima, dobijao neuporedivo više od stranke koja je osvojila veliki broj mandata.

Mislim da ste vi želeli da prevaziđete to, ali ste upali u jednu zamku i napravili ste opet problem, ali htela bih da kažem, pre svega, zbog javnosti, da se možda onima koji prate ovu našu debatu danas čini da govorimo o nečemu što se tiče isključivo nas narodnih poslanika i da se mi ovde otimamo o neke državne pare – nije tako. Ovo se odnosi i tiče svih građana Srbije, jer pre svega oni pune budžet Srbije i oni imaju pravo da kontrolišu rad političkih partija, predstavnika političkih partija, odnosno predstavnika političkih partija u ovom domu.

Jedino je ispravno i jedino je normalno da se političke partije najvećim delom i finansiraju iz državnog budžeta, jer smo tako sigurni da nema uticaja tajkuna i svih onih koji bi želeli, zahvaljujući tome što su na volšeban način došli ili možda na najpošteniji način do ogromnih para, da preko političkih partija dođu i do političkog uticaja. Naravno, ne treba oni da ostanu van političkog života, ali neka se priklone nekoj političkoj partiji ili neka osnivaju svoje političke partije, ali ne mogu kupovati, kao što smo do sada imali slučaj da se kupuju narodni poslanici ili da se unapred kupuje određen stav, kada je u pitanju donošenje nekih zakona.

Imamo zaista veliko iskustvo kršenja zakona, imamo veliko iskustvo da smo gledali kroz prste i da nismo sprovodili zakon i stvorili smo jedno vrzino kolo iz koga ćemo teško da izađemo, a ovi zakoni koje sada donosimo post festum da bismo legalizovali neka stanja kao što je i Zakon o izboru narodnih poslanika, a evo i ovaj zakon o finansiranju političkih stranaka, odvešće nas još više u jedan haos, a svi se navodno zalažu za uspostavljanje nekog čvršćeg pravnog poretka i za poštovanje, kako možemo da čujemo ovde od kolega, naročito ovog doma, koji zaista i zaslužuje da po svom nazivu bude poštovan i da bude na visokom rangu na lestvici institucija koje imaju ugled u društvu.

Donoseći ovakve zakone, glasajući za ovakve zakone mi doprinosimo upravo onom što ne bi trebalo da se dešava, a to je da će i poslanici biti predmet dalje trgovine, što može da izgleda kao da je to njihova lična stvar ili lična bruka, ili pristanak da postanu roba, ali to će biti i iskrivljena volja birača i krađa glasova birača na izborima. Jer, kada oni glasaju, znate, evo danas je bilo te diskusije – da li glasaju za čoveka, za listu, za politiku, šta će se desiti ako neko posle dve godine razmišlja drugačije nego što je mislio pre dve godine.

Izvinite, ali ovde politika dobija glasove. Dakle, jedna politička partija ili koalicija izlazi na izbore sa određenom platformom, ljudi za to glasaju i hoće da se sprovodi takva politika. Taj koji se posle dve godine predomislio, taj ne može da očekuje da, pre svega, ima poštovanje biračkog tela, a da ne govorimo o tome kakve bi posledice trebalo da ima. To što je ovde poslanička većina održavala takvu jednu grupaciju, koja se naknadno registrovala kao politička partija, to je nešto što će se svima obiti o glavu, da vam kažem. Ali, obiće se i njima o glavu ponajviše, nego, baš me briga za njih. Interesuje me šta je sa onima koji se kada izađu na birališta i kada nam poklone poverenje pitaju šta će biti kroz godinu, dve dana, da li će ovi ljudi koji su dobili mandat da izađu na tržište da kažu – meni sto hiljada, meni dvesta hiljada, meni trista hiljada evra i evo nas izmešanih ovde po klupama, umesto, recimo, sedam, 27 poslaničkih klubova.

Koga smo mi prevarili? Prevarili smo građane Srbije. Posle se pitate što vam svaki mesec ili dva dana sve više ljudi odlazi u apstinenciju, odnosno neće da izađe na izbore. Pa, mi ako ništa ne učinimo u tom smislu da povratimo i poverenje birača, a i da povratimo poverenje u institucije, ne možemo ni da očekujemo ništa drugo nego da mali broj ljudi onda odlučuje šta će biti u državi ili, što je najgore, neki faktori sa strane koji će imati mnogo olakšan položaj i mnogo lakši posao da do tako malog broja ljudi dopre i raznim mahinacijama, koje su nam poznate, izdejstvuju rezultate izbora....

Narodna poslanice, iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju vaše poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Zamolio bih vas da mi računate od onog vremena ovlašćenog predstavnika, naravno.

Samo je to preostalo.

Tako je. O čemu se radi? Prema postojećem zakonu od onog ukupnog iznosa sredstava koja predstavljaju javne izvore, sredstva se dele političkim strankama zastupljenim u Skupštini, tako što se 30% od tog iznosa deli na ravne delove prema broju političkih stranaka koje su prisutne u Skupštini, a ostatak od 70% prema broju osvojenih mandata.

To je postojeće rešenje i ono nije dobro. Na to moramo da ukažemo, jer se desi da jedan čovek iz jedne političke stranke bude deo neke koalicije i onda je taj jedan ravnopravan u onih 30% sa političkim strankama, nezavisno od toga koliko oni imaju poslanika, pa po tom osnovu dobija neki deo sredstava, ta njegova jednopersonalna politička stranka, imali smo Žarka Koraća, Batića, pa u sličnoj situaciji su i ovi Vukovi ovde, njih dva, tri koliko ih ima (Borise, budi miran) i to treba na neki način da se ispravi po principima pravičnosti. Ne postoji pravičniji način nego broj osvojenih mandata.

I sada moram predlagače ovog zakona da upozorim, ovo što ste u ovom zakonu napisali i ono što ste napisali u Zakonu o izboru narodnih poslanika to samo potvrđuje član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, govori se o osvojenim mandatima političke stranke i ne postoji bolji način da srazmerno broju poslanika, osvojenih mandata, još preciznije osvojenih mandata narodnih poslanika, tako se finansira redovan rad političke stranke iz javnih izvora. Na kom nivou? Državnom – Narodna skupština, poslanici; pokrajinski budžet AP Vojvodine – prema broju poslanika koje stranke imaju tamo; iz budžeta jedinica lokalne samouprave – prema broju odbornika i mandata koliko je ta politička stranka osvojila na izborima. A vi uvodite neke korektivne faktore 1,5 do 5%, preko 5% jedan. Zbog čega? Da biste poništili osnovni princip koji mora da važi u raspodeli javnih sredstava za redovan rad političke stranke.

Nadam se da nije bilo teško da se ovo shvati i pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj amandman. Meni je izuzetno drago što je veliki broj poslanika vladajućih stranaka podneo amandmane i pošto ste sada oslobođeni stega, pritisaka, sada ste slobodoumni, vlasnici svojih mandata, očekujem kao minimum da Marko Đurišić, Gordana Čomić i još neki poslanici DS, koji su podneli svoje amandmane, a te amandmane nije usvojio predlagač, da u danu za glasanje budu slobodni i da glasaju za svoje amandmane. To bi bio elementarni minimum da pokažete kako ste se oslobodili ovih stega koje stoje u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem što mi niste dali opomenu.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 35 sekundi.

Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo u načelnoj raspravi prilično govorili o članu 17, zato što smatramo da svaki poslanik zaista ima jednaku težinu i da nije u redu voditi ovakvu vrstu korektivnog faktora i meriti da se raspodela sredstava u novcu po poslanicima razlikuje u zavisnosti od toga da li je neko osvojio do 5% važećih glasova ili preko 5%.

Smatramo da je potrebno brisati taj stav, a da se stav 1. mora izmeniti tako da se sredstva iz javnih izvora obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkim subjektima koji imaju narodne poslanike, poslanike i odbornike, i da se raspodeljuju u skladu sa članom 16. srazmerno broju narodnih poslanika, poslanika i odbornika, dakle, brisao bi se stav 2. oko ovih koeficijenata i stavovi 3. i 4. koji tretiraju koalicije i vreme prenošenja do 10. u mesecu od strane Ministarstva finansija. Predlažemo da ti stavovi 3. i 4, postanu stavovi 2. i 3.

Pošto smo mnogo o tome govorili, ponoviću najkraće. Sva relevantna literatura, svi ugledni autori koji se bave metodologijom istraživanja troškova finansiranja političkih kampanja slažu se da troškovi rastu, a da stranke ne postaju bogatije, nego da jednostavno način obraćanja postaje skuplji, ali se troškovi mere i obračunavaju prema biračima, odnosno koliko evra u okruženju u kome živimo, u Evropi, košta kampanja po jednom biraču i koliko košta te birače parlamentarni politički život po jednom mandatu, odnosno poslaniku, ali ne onako kako se u vreme robovlasničkih odnosa i najamnih snaga radnik smatrao glavom koju treba zameniti, nego poslanikom kao mislećom glavom koji zaista zaslužuje da bude isfinansiran, jer je već stekao pravo da ima svoj mandat. I neka se obruka, neka promeni mišljenje, neka ga se stide njegovi potomci, neka ga neko pljuje, neka on sam misli da je u pravu, ali dozvolite čoveku da misli i da sve ono što s teškom mukom pređe u unutarstranačkoj hijerarhiji da bi bio na listi, da bi obavio kampanju, da bi se bavio nekim stranačkim radom, da to i valorizuje obraćajući se biračima onako kako je to činio i u kampanji.

Jednom jedinom rečenicom ću reći – nemoj da nekom, zaista, padne na pamet da mene ili Tomislava Nikolića ili nekog upoređuje sa onim ko nikada nije učestvovao u političkom radu, niti vodio kampanju, niti pisao programe, niti išao od odbora do odbora, niti lepio plakate! Ja, spadam u one koji su to radili i bila član najviših organa stranke. I, ne može nas uopšte neko upoređivati sa nekim koje izdajući bilo koga, ko me smatra najamnom snagom, dobio svoj mandat! Isto tako, sutra ko bude na listi SNS ušao sa svojim mandatom kao poslanik zalagaću se da se za njega otvori poseban računi i da sredstva za finansiranje njegovog stranačkog rada idu njemu na račun, da on ima osećaj zajedništva i sopstvenog mišljenja. Jer ako se zalažemo za individuu, kao čoveka koji zna da misli, koji ima osećaj za tim, taj čovek mora da snosi odgovornost i da bude, ako treba, izdan i on izda, ali on mora da zna da li zastupa svoju ideju, i kada prelazi taj ''Rubikon'' treba da zna kome odgovara.

Zalažem se da mandat pripada poslaniku onako kako smo ovde izglasali zakon, ali i da se to naše nastojanje i evropsko dostignuće i dostignuće Interparlamentarne unije Ujedinjenih nacija dosledno izvede i kroz finansiranje stranaka. Hvala.

Od vremena ovlašćene zamenice predsednika poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi.

Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.