Hvala. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je da neke stvari različito tumačimo, ali radi javnosti želela bih da objasnim. Trenutno, još uvek važeće finansiranje, koje će važiti, najverovatnije, do jula sledeće godine, jeste da se sredstava dele, kao što smo čuli, 30% sredstva ravnomerno svim parlamentarnim strankama, a 70% sredstava se deli na osnovu broja osvojenih mandata. Da bi to bilo jasnije, pošto se time dosta bave i mediji i javnost da li su oni ''manji'' bolje prošli i da li su gore prošli oni ''veći'', osnovica problema je baš u tome, o čemu se vrlo malo govorilo, a to sam rekla i u raspravi u načelu.

Posle prošlih parlamentarnih izbora je u ovaj cenjeni dom ušlo svega pet lista i tri manjinske, bez obzira na to, u jednom momentu 23 parlamentarne stranke su primale novac. Dakle, oni koji imaju jednog poslanika, odnosno svi na osnovu toga što su parlamentarna stranka mesečno primaju 830.000 dinara, i na osnovu svakog poslanika još 150.000, što znači da ona parlamentarna stranka koja ima samo jednog jedinog predstavnika u ovom domu mesečno prima 984.000 dinara, skoro milion dinara, a oni koji imaju više 830.000 dinara, plus tih 150, pa, puta toliko koliko ima poslanika. Složićemo se da nije u redu da budu nagrađeni oni koji su ušli ovde u većoj koaliciji pa da se novac deli na deset manjih entiteta, a možda najveći entitet na osnovu koga su oni uspeli dobije manje.

Ne želim da ulazim u to, želim da sa stanovišta Poslaničke grupe manjina, Saveza vojvođanskih Mađara, i svih manjinskih stranaka, koje samostalno izlaze na izbore, naglasim da je nefer isto tretirati one koji su samostalno sa svojom listo izašli na izbore i one koji su ušli zahvaljujući nekome drugom, a nagrađeni su novčano na isti način. Zato mi smatramo da je ovaj način raspodele sredstava, da se sredstva iz javnih izvora dele na osnovu broja osvojenih glasova, dakle, kako je ko nagrađen glasovima birača na izborima, dobije novac.

Jedno od najznačajnijih novina upravo u ovom članu o kome razgovaramo, o članu 17, je, po nama, stav 3. ovog člana: ''Sredstva iz člana 16. ovog zakona koji dobija politički subjekat koji je na izborima nastupao kao koalicija dele se prema koalicionom ugovoru.'' Dakle, sama koalicija koja je kao jedan entitet imala više sitnijih entiteta odlučiće kako će nagraditi one koji su na njenoj izbornoj listi ili su sa tim većim entitetom u koaliciji.

A, što se tiče famoznog stava 2, o kome smo razgovarali u raspravi u načelu, i razgovaramo i danas, da se broj glasova do 5% važećih glasova množi koeficijentom 1,5, a broj glasova iznad 5% koeficijentom jedan, možda je teško ovako imaginarno zamisliti kako će se to zapravo računati, ali svi mi koji učestvujemo na izborima, ukoliko smo manjinska stranka najverovatnije ćemo osvojiti manje od 5% glasova, a ukoliko želimo da uđemo u parlament a nismo manjinska stranka osvoji ćemo više od 5%.

Međutim, želim još jednom da naglasim, svačiji broj glasova do 5%, znači u zavisnosti od izlaznosti videće se koji će se broj glasova množiti sa koeficijentom 1,5%, svačiji, ako je neko osvojio 30% glasova i tu će se taj iznos do 5% množiti koeficijentom i zaista smatramo da je na ovaj način obezbeđena ravnomernija raspodela sredstava. Hvala na pažnji.

Od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 35 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila da se u članu 18. briše stav 2. zato što se postavlja jedno elementarno pitanje – koji je to redovan rad, redovan politički rad i redovna politička aktivnost jednog političkog subjekta koji ste vi definisali kao grupa građana? Ako se član 18. uporedi sa članom 2. koji treba da definiše osnovne pojmove sadržane u ovom predlogu zakona, onda možete da pročitate da je grupa građana oblik udruživanja birača radi zajedničkog učešća na izborima.

Dakle, grupa građana je jedan privremena zajednica ljudi koji imaju samo jedan interes, da zajednički učestvuju na izborima. Kada se završe izbori grupa građana, faktički, a i pravno, prestaje da postoji.

Srpsku radikalnu stranku zanima odgovor na sledeće pitanje – da li je po mišljenju vladajuće koalicije, da li je po mišljenju Vlade Republike Srbije, grupa građana pravni i politički subjekt na isti način na koji je to politička stranka? Mi mislimo da nije. Ali, upravo kroz ovaj član 18. možda se na najbolji mogući način pokazuje sav besmisao ovog predloga zakona.

Vlada i vladajuća koalicija hteli su na silu Boga da izjednače političke stranke sa grupama građana i zato ste izbegli u nazivu zakona "političke stranke" nego ste definisali "političke aktivnosti". Sada pokušavate, bukvalno, na silu da izjednačite u svim aspektima delovanja političku stranku sa grupom građana, što je naravno suprotno i sa ovim osnovnim značenjem pojmova.

Prema tome, grupa građana van izborne kampanje za određene izbore i van samih izbora, dakle, posle izbora ne postoji. Sada se postavlja pitanje za šta ćete vi da dajete pare – grupi građana za nekakvu njenu redovnu političku aktivnost? I, onda se u stvari vraćamo na ono što je vam je rekao, gospodin Zoran Krasić, da vi pod firmom finansiranja…

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

… završavam, političkih aktivnosti grupa građana u stvari hoćete da finansirate ove vaše kapilarne linije u vidu raznih nevladinih organizacija. (Aplauz)

Zahvaljujem. Na član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je taj član 18. i stav 2, na koji je SNS podnela amandman, u praksi, ako ostane u ovom obliku kako je predloženo, skoro je nemoguć. Stavom 2. je predviđeno da računi preko kojih će grupa građana da vrši sav promet, budu regulisani ugovorom o obrazovanju tih političkih subjekata.

Kada je u pitanju grupa građana, možda bi bilo ozbiljno govoriti na lokalnom nivou, zato što tamo i imaju nekakve šanse da prođu cenzus. Na republičkom nivou imaju samo hipotetičku šansu, pa je, samim tim, skoro nemoguće da ugovorom otvore račune, a onda ne prođu cenzus. I šta onda?

Jednostavno, SNS je svojim amandmanom planirala da grupa građana ima status pravnog lica dok obavlja svoju političku aktivnost. Koliko je to važno videćete već u sledećem članu, članu 19, na koji smo, takođe, podneli amandman.

Kako bi predlagač mogao da objasni da sredstva iz budžeta koja nisu donacija, nego izvorni prihod od neke delatnosti koju obavlja neki politički subjekat, primaju kao fizička lica. To znači, na ime i na prezime, nekom Peri Periću. To je nemoguće.

Kako vršiti kontrolu tih utroška sredstava? I to je, takođe, nemoguće. Fizička lica ne podležu zakonskim propisima o radu privrednih subjekata. To znači, nemaju završni račun, nemaju izveštaj. Kako će da podnesu? To su problemi koje, čini mi se, predlagač nije ni uzimao u obzir.

Ovo je jedna od najozbiljnijih zamerki u ovom zakonu. Naći ćemo se u jednom veoma velikom problemu ukoliko ne prihvatimo ovaj amandman, već u prvoj primeni ovog zakona. Videćete već i u sledećem članu 19. o čemu govorim.

Na član 19. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Došli smo do tog člana 19. koji se odnosi na grupe građana. Kaže se: ''Sredstva za finansiranje redovnog rada političkog subjekta koriste se za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju: rad sa biračima i članstvom.'' Ovo prvo kod grupe građana je i moguće. Sa ''članstvom'', ne znam da li grupe građana imaju članove, inače bi bile političke stranke. ''Troškove promocije'', u redu. ''Reklamnog materijala'' i to je u redu. ''Publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih.''

Kako će grupa građana, fizičko lice da isplaćuje naknade zaposlenima? Kako će uopšte da ga prijavi u skladu sa Zakonom o radu? Kako će da mu uplaćuje doprinose u skladu sa Zakonom o radu?

U stavu 2. kaže ''Sredstva dobijena iz javnih izvora u iznosu od najmanje 5% ukupnih sredstava'' moraju da se upotrebljavaju za ''međunarodnu saradnju''. Kako će ta međunarodna saradnja da se ostvaruje?

Svojim amandmanom smo predvideli: ''Sredstva za redovan rad prikupljena iz privatnih i sopstvenih izvora politički subjekt može koristiti i u dobrotvorne svrhe…'' Vlada je to odbila. Podsetiću vas da je SNS imala jednu ozbiljnu aktivnost prilikom pružanja pomoći.

Predsedavajuća, zamolio bih vas da sumnjivo lice opomenete. Ovde nije reč o receptu protiv zatvora, svastikinom butu i slično.

Dakle, SNS je samo pre nekoliko meseci od svojih članova prikupljala sredstva za pružanje pomoći licima koja su nastradala prilikom zemljotresa u Kraljevu.

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Prema tome, želite i jednu takvu humanitarnu akciju, jednim ovakvim zakonom da sprečite. Tehnički gledano, to nije …

Zahvaljujem. Narodni poslaniče, imate samo dva minuta na raspolaganju za obrazlaganje amandmana.

Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da) Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 19. govori o korišćenju sredstava za finansiranje redovnog rada i u svom prvom stavu predviđa da se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju rad sa biračima i članstvom, troškove promocija, reklamnog materijala i publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuku, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknade zaposlenih, komunalne troškove, kao i troškove za druge slične aktivnosti.

Ovo je otprilike obuhvatilo sve ono što je neophodno da se finansira iz sredstava koja dobijaju političke stranke iz budžeta. Onda imamo nešto neverovatno, na koji način vi želite da utičete na rad i da oblikujete rad stranaka. Vi kažete u predlogu da sredstva dobijena iz javnih prihoda u iznosu od najmanje 5% moraju da se koriste na godišnjem nivou, moraju da se koriste za stručno usavršavanje i osposobljavanje, te za međunarodnu saradnju i rad sa članstvom.

Odakle pravo onom ko je pisao ovaj zakon i odakle pravo skupštinskoj većini, koja će glasati za ovaj zakon, da na ovaj način određuju i da na ovaj način utiču na autonomiju političke partije, političke stranke, subjekta, kako ste vi rekli, na koji način da koriste sredstva. Zašto vi mislite, da vi možete nekoga da naterate da 5% sredstava troši na stručno usavršavanje, osposobljavanje, itd. Svako zna, ako ima potrebu potrošiće 1%, ako ima veću potrebu potrošiće 21% i to je apsolutno u okviru nadležnosti političke partije koja dobija ta sredstva.

Onda, nebulozno objašnjenje, kaže – ne može da se prihvati amandman zato što brisanjem ove odredbe govori o tome da subjekti korišćenje sredstava za stručno usavršavanje…

(Predsedavajuća: Narodna poslanice, na raspolaganju imate samo dva minuta za amandman da obrazložite.)

Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Antić.