Zahvaljujem. Pravo na repliku, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije, gospodin Ivan Andrić.

Tu emociju pripisaću vašoj nesigurnosti, to me ne zanima, to je lično, možemo čak u trenutku nazvati i mržnja.
Nisam ja pričao, da ste pažljivo slušali shvatili bi da sam ja rekao da nam je gospodin Ćirić rekao kolika će biti kamata, grejs period, ali ja nisam govorio o osnovnim parametrima nekakvog kredita koji se nalazi u ugovoru. Govorio sam o nečemu drugom. Mogu samo da konstatujem veliko razočarenje što vi, kao potpredsednik Vlade koji se bavi ekonomijom, niste ni blizu razumeli o čemu ja govorim.
Prepustite, probaću ovako da vam kažem – postavite kamatu, grejs period, dužinu otplate, to je sve u redu. Mi smo rekli za to - svaka čast. Naš problem je - kako će neko da dobije taj kredit. Da li vi razumete da u Srbiji kredit ne može da dobije firma kojoj je novac potreban? Ona mora da postoji duže od tri ili četiri godine, njeni bilansi moraju da budu pozitivni, ona ne sme da bude kreditno zadužena, pričamo o malim i srednjim preduzećima. Dakle, ona ne sme biti ni na jedan način kreditno zadužena i na sve to mora dati kolotera, hipoteku na vlasništvo firme, menicu vlasnika. Na sve to, takvoj firmi, koja to može da uradi, kredit nije potreban. Razumete? Smešno.
Kada smo govorili o tome prošli put, onaj čovek koji je imao suprotno mišljenje od vas, a ministar je ekonomije, gospodin Ćirić, rekao nam je da će biti napravljen nekakav proboj u tome, da će se uslovi za dobijanje kredita poboljšati za mala i srednja preduzeća. Smejte se sada. Od tada je prošlo dva meseca, ništa se nije desilo. Neće se ni desiti.
(Predsedavajući: Dva minuta.)
Nastaviću od vremena. Ima puno, moram da se pozivam na još jednu repliku.
(Predsedavajući: Hajde da dozvolimo gospodinu…)
Moram da odgovorim, gospodine Novakoviću, nemojte da opet pravimo incident kao prošle nedelje.
Dobro, javljam se po Poslovniku član 103.
I prošli put smo vam rekli - ne treba iz iste stranke da vodi sednicu čovek, da brani zakon i da nas napada. To nije demokratija u našoj Skupštini.
Osnovni problem koji smo vam rekli, gospođo Kalanović a to vidim da ste razumeli, to je što, da biste vi imali pravo i obraz da kažete da je G17 realizovao projekat, morate da uložite vaš lični novac. Vi to uradili niste. Nikakav projekat nije realizovao G17. Vi osnujte firmu, zadužite se po ovim povoljnim kreditima, pa napravite neki rezultat, pa onda kažite da ste vi. Igrate se novcem svih nas i ljudi koji ovde sede i ljudi koji žive u ovoj zemlji. Zbog toga to nije projekat G17, koliko god vi želeli da je tako.
Znate, da bi bili dobitnik u toj ekonomskoj utakmici, morate nešto i da rizikujete, to se zove tržište, a kad rizikujete tuđi novac, to se ne zove tržište, niti se vi možete nazvati dobitnikom. Možda dobro manipulišete medijima, pa izgleda kao da ste vi nekakav, ne vi lično, vaša grupacija, kao nekakav neviđeni preduzetnik, ali vi to niste, zato što nemate nikakvu obavezu, baš vas briga. Kada se stvari zaoštre, vi iz Vlade izađete i kažete – premijer je mutav, neodgovoran, nikakav. Ovi ljudi koje ste pomenuli da se uključuju u rešavanje tih problema, to su ljudi koji su u svojim zemljama za to odgovorni…
(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodinu Andriću.)
… a ni na jednoj od tih nije šef poslaničke grupe, gospođo Kalanović.

Nema povrede odredbe člana 103.
Reč ima gospodin Radulović Miloš.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Drago mi je i prvi put sam čuo danas od gospođe Kalanović da projekat vezan za "Fijat" ide normalnom dinamikom i da sve ono što se očekuje biće završeno. Ono što ovde, kolege poslanici su primetili, pokazuje, to je da članovi jedne političke stranke ovaj projekat žele da svojataju, da je to njihov projekat. Imali smo gospodina Ćirića, gospođu Kalanović, koji brane iako u Predlogu zakona, u sazivu stoji da će ovlašćeni predstavnik Vlade biti gospodin Božidar Đelić. Činjenica je da svi mi očekujemo da u popodnevnim satima vidimo i gospodina Markovića ovde, da kompletna garnitura političke stranke G17 izađe ovde i brani ova zakon.
Ovaj zakon je, govoriću o ova dva predloga zakona koji se odnose na davanje garancije za "Fijat" automobile, kojima Republika Srbija daje garanciju Evropskoj investicionoj banci i to po osnovu dva ugovora, jedan na 150 miliona, a drugi na 50 miliona evra. Ova sredstva koristiće se za potrebe razvoja, kako stoji u obrazloženju, postojeće fabrike automobila u Kragujevcu, za građevinske radove na postojećim objektima, njihovoj rekonstrukciji i proširenju, odnosno uređenju novih tehnologija za povećanje proizvodnih kapaciteta sa postojećih 30.000 vozila na 200.000 vozila po okončanju investicionog programa.
Nije nam jasno kako uopšte očekujete, a pričali su o tome i gospodin Ćirić, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, da budete u stanju, da pravite takvu situaciju u Fabrici automobila u Srbiji, da se dostigne taj nivo od 200.000 automobila. Pokazaću iz kojih razloga.
Prvo, jedan od uslova odobravanja kredita od strane Evropske investicione banke je da je ustanovljena obaveza pribavljanja odgovarajućih sredstava, odnosno garancija, obezbeđenja u korist banke.
Gospođo Kalanović – ko je dao za pravo ovoj vladi, predstavnicima Vlade, gospodinu ministru Nebojši Ćiriću, da 16. maja ove godine potpiše ugovor o davanju garancije Evropskoj investicionoj banci za preduzeće "Fijat automobili Srbije" i tona kredit od 500.000.000 evra kojima se "Fijat automobili Srbija" zadužuju kod Evropske investicione banke.
Podsetiću vas da je ugovorom od 28. septembra 2008. godine, tačno su ustanovljena prava i obaveze ugovornih strana, odnosno Republike Srbije i grupacije "Fijat automobila". Na osnovu tog ugovora, "Fijat grupa" postaje vlasnik sa 67%, a Republika sa 33% akcijskog kapitala uz osnovni kapital od 300 miliona evra. Na taj način se osniva zajednička kompanija pod nazivom "Fijat automobili Srbije". Tada "Fijat grupa Torino" obavezala na ulaganje u "Fijat automobile Srbije", na iznos 700 miliona evra, dok je učešće Republike Srbije bilo približno 250 miliona i to 200 miliona u novcu, a preostalih 50 miliona kroz poreske olašice. Fijat je do sada, iako su svi rokovi prošli, uložio svega 99,4 miliona evra, iako je bio u obavezi 700, odnosno za prve dve godine 200 miliona evra.
Gospođo Kalanović, podsetio bih vas da je rok za uplatu finansijskog uloga od 200 miliona evra u kompaniju "Fijat automobili Srbija" bio definisan do 31. marta 2009. godine, ali je početkom 2009. godine prologniran do kraja godine, uz izgovor svetske ekonomske krize. Kako se kraj godine približavao, a "Fijat" nije bio u mogućnosti da ispuni svoju obavezu, 20. decembra je potpisao novi aneks ugovora, predviđena je uplata od 200 miliona evra, prepolovljena je na dva dela i to uz obavezu plaćanja uplate 100 miliona evra do kraja godine, a preostalih 100 miliona evra tokom 2010. godine. Prvi deo, "Fijat grupa Torino" je sukcesivno uplaćivala i zadnji iznos do iznosa od 99,4 miliona je uplatila 29. decembra 2009. godine.
Republika Srbija je ispunila svoju ugovornu obavezu i platila je sve ugovorne obaveze koje stoje u ovom ugovoru, tako što je 3. juna 2009. godine uplatila osnivački ulog od 495 hiljada evra, da bi 12. oktobra uplatila 231 milion evra, i konačno, izvršena je predaja nenovčanog kapitala nepokretne imovine u vrednosti od 49 miliona evra. Sa druge strane, po osnovu ulaganja "Fijat grupe" u Fabriku automobila Srbije, do sada, ponavljam još jednom, evidentirana je uplata od strane "Fijat grupe Torino" od svega 94 miliona i 900 hiljada evra.
Onda vas pitam, kako ste smeli da date garancije za kredit od 500 miliona evra? Srbija je ispunila svoje obaveze po ugovoru za svoj vlasnički udeo od 33%. Italijani su platili svega 94 miliona za svoj vlasnički udeo od 97% i oni upravljaju i ubiraju prihode na osnovu uplaćenih 99,4 miliona evra, kao većinski vlasnik dok Srbija ima prihod na osnovu od 33% i dalje, iako je o svemu ovome većinski akcionar za sada u kompaniji "Fijat automobili Srbije".
To je slučaj bez presedana i voleo bih da mi kažete gde je bilo gde u svetu to do sada na takav način urađeno? Ovo potvrđuje i izjava onoga što je malo pre rekao gospodin Ćirić, da je ukupna investicija 960 miliona evra i ako uzmemo ovo što je Srbija do sada platila, automatski vidimo da Srbija nema nikakvih obaveza prema kompaniji "Fijat automobili Srbije".
Šta će da se desi gospođo Kalanović, u slučaju da nastanu nesagledive loše i štetne posledice, a koje će da onemoguće normalan rad Grupe "Fijat automobili Srbije", i ko će da plati trošak od 500 miliona evra?
Mislim da iz tih razloga nije bio primeren vaš odgovor kolegi poslaniku, jer upravo na ovaj način kako sam pokazao, pokazuje se na koji i koji je mehanizam upotrebljen za formiranje firme "Fijat automobili Srbije".
"Fijat automobili Srbije" je vama bila potrebna kao projekat kojim ćete da pokažete da imate viziju, da ste u stanju da zaposlite nove ljude, da pokrenete proizvodnju i pre svega, da postignete politički rezultat.
To je upravo bila glavna tema na kojoj je dat akcenat u predizbornoj kampanji, koalicija ZES, za parlamentarne izbore, za predsedničke izbore na kojima je dobio Boris Tadić. Kažu, na žalost, jer upravo vašim obmanama vi ste pomogli da prevarite građane Srbije i da dođemo do ovakvih izbornih rezultata.
Sam gospodin Mlađan Dinkić je priznao povodom priče o besplatnoj podeli od 1.000 evra po akciji, gde ste prevarili da četiri miliona ljudi stane u red, očekujući da dobiju te akcije, da je to u suštini bio njegov potez kojim je pomogao Borisu Tadiću da dobije izbore.
Očigledno je da se kaje posle svih ovih promena u samoj Vladi i njegovog napuštanja Vlade, jer verujem da to javnosti ne bi priznao da je druga situacija.
Tragično je to što postoje mnoga obećanja. Obećali ste 200.000 radnih mesta, bolji životni standard, veće plate, investicije, a Božidar Đelić je čak u vreme krize širio neki svoj optimizam da je Srbija jedina zemlja koju neće da pogodi kriza i koju nije pogodila kriza, da će da pohrle investitori u ovu zemlju, a znamo kakvi su rezultati svega toga do sada.
Investicije imamo samo u slučaju ako država subvencioniše nova radna mesta, poklanja zemljište, daje prazne fabričke hale i na taj način omogućava da se o trošku budžetskih korisnika, odnosno građana Srbije pokrene proizvodnja u pojedinim delovima.
Šta je sa subvencijama? Koliko je subvencija do sada država uopšte dala za firme komponentaše i koliko koštaju subvencije za Punto? Fijat automobili Srbije, kao što su kažu pojedini analitičari, nije posao veka, kako ste vi pričali, nego da je to najveća prevara. Prevara koja je jednoj političkoj stranci trebala da omogući da pređe izborni cenzus i zabeleži rezultate na izborima. To je normalan sled događaja.
Vratimo se na memorandum o razumevanju, koji je potpisan još u predizbornoj kampanji, gde ste se svi lepo slikali, pili šampanjac i slovo-dobitno saopštili građanima da će Srbija postati lider u proizvodnji putničkih automobila u regionu. Proizveli ste 30 hiljada automobila "Punto" i uz pomoć subvencija ste ih prodali. Fijat Zastava u momentu sklapanja ugovora je imala 4.700 radnika, a sada uz pomoć subvencija ima hiljadu radnika.
Nije samo Fijat naš problem sa vama, problem je taj što je za vreme ove vlade preko 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, što je najveća stopa inflacije u Evropi, što je najniža plata, ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi, što imamo najniži standard, što građani ne vide i sve više ostaju bez nade. Pokušavate sada upravo sa ovim kreditom sa Evropskom investicionom bankom da ponovo prevarite građane, da pokrenete proizvodnju novog modela Fijat automobila. Verujem da ćete uspeti do izbora, odnosno do predizborne kampanje da proizvedete dva, da ih šetate po Srbiji, pokazujete i opet obmanjujete narod.
Posledice vaše politike, vašeg vođenja države, kako u smislu zaštite teritorijalnog integriteta, kako u omogućavanju boljeg životnog standarda, su po građane Srbije katastrofalne. Zato je najbolje za sve građane Srbije da se na sledećim izborima potpuno razotkrije, a i ovo što pričam pokušavam da razotkrijem sve prevare i laži koje ste vi zajedno sa Borisom Tadićem i Vladom, na čijem čelu je Mirko Cvetković, uradili da biste ih obmanuli i verujem da to ovog puta nećete uspeti. Hvala.

Reč ima ministarka, gospođa Verica Kalanović.

Hajdemo iz početka. Mislim da nije javnosti Srbije nepoznato da je do pre nekoliko godina Kragujevac bio, ono što su sami sebe nazivali, "dolina gladi". Da podsetim one koji ne znaju da su subvencije bivšoj grupi "Zastava Kragujevac", recimo, u 2002. godini bile milijardu i 596 miliona, u 2003. godini milijardu 721 milion, u 2004. godini milijardu 540, a u 2005. godini milijardu i 400. Građani Srbije ne prihvataju da iz svojih budžeta, od svog novca daju subvencije za nerad. Naravno da G17 plus nije ulagao svoje pare, ali prihvatam vašu konstataciju da to jeste bio jedan projekat vizije za oporavak jednog dela Srbije.
Da vas podsetim, šta je ono o čemu vi pričate da je štetila država Srbija u prethodnom periodu? Procenjena vrednost tadašnje fabrike Zastava automobili je bila 50 miliona evra. Tačno je da Fijat grupa smatra da ta fabrika ne može da proizvodi automobile gde će 200 hiljada prodavati na zahtevnom evropskom tržištu i uradila je sve na konstrukciji, gotovo da je cela fabrika potpuno nova, i jeste cifra o kojoj vi pričate uložena u prethodnom periodu. U šta je ulagala Republika Srbija? Moram da vas podsetim, u infrastrukturu. Ulagala je u gasifikaciju dovođenje gasa, u elektrifikaciju, u izgradnju autoputa. To je i ono o čemu vam je govorio ministar Ćirić. Ulaganja Republike Srbije u prethodnom periodu su bila u infrastrukturu u gradu Kragujevcu i u priključivanja Kragujevca sa Koridorom 10. Znači, izgradnja autoputa.
Šta je ono što treba da odagna vaše sumnje? Zaista ne znam da li da krenem od toga da poštovanje procedure je stvar po kojoj bi trebalo da budu informisani i poslanici. Zna se kako se potpisuje međunarodni ugovor, koga ovlašćuje Vlada i kad ugovor stupa na snagu. Stupa na snagu u onom trenutku kada bude izglasan u Narodnoj skupštini. To je procedura pred kojom smo danas i od izglasavanja zavisi da li će ovim zakonom biti Srbija garant za 200 miliona evra po ovom programu. Potpuno mi je neobična diskusija zašto je ministar Ćirić potpisao nešto, pa sad mi u Skupštini potvrđujemo. Prosto, procedura postoji, od početka do kraja definisana, kako se ugovara, potpisuje ugovor i ratifikuje ugovor.
Sa druge strane, da li još jedanput treba da kažemo da se Republika Srbija u "Fijat automobili Srbija" nalazi u dve uloge, da je uloga Republike Srbije dvojaka? Prva je da je Republika Srbija u partnerskom zajedničkom poslu jedan od, ne akcionara, ali suvlasnika Fabrike automobila Srbije. Sa jednom trećinom, tačno je, Srbija je manjinski vlasnik u ovom preduzeću. Fijat je vlasnik sa dve trećine, sa 67%. Upravo u tom odnosu se i ulaže u fabrike automobila i upravo u tom odnosu se deli i profit.
Sa druge strane, Republika Srbije je neko ko obezbeđuje poslednji ambijent za funkcionisanje svih firmi, pa i Fijat automobila Srbije. Ne postavljamo pitanje zašto Republika Srbija sufinansira izgradnju, recimo, industrijske zone u Kruševcu, i tad ne postavljamo pitanje zašto iz budžeta Republike Srbije odlazi toliko miliona evra u tu zonu. Logično je da odlazi zbog toga što je to poslovni ambijent u kome će sutra da postoje fabrike i u kojem i danas postoje fabrike. Mi ne postavljamo pitanje zašto Republika Srbija danas, odnosno vi ne postavljate pitanje zašto Republika Srbija danas pravi dalekovod u Brusu da bi fabrika, recimo, zdrave hrane mogla normalno i konkurentno da radi, ali postavljamo pitanje zašto Republika Srbija ulaže u autoput do Kragujevca, u energanu u Kragujevcu, u gasifikaciju, u unutrašnje saobraćajnice, u ulaze i izlaze?
Mislim da takvom politikom ne bismo daleko otišli. Istina je ta da danas MMF s obzirom da ima onih koji prate šta se dešava na sednicama u Narodnoj banci, verovatno su čitali i na sajtu ono što je MMF izneo kroz svoj memorandum o pregovorima o produžetku aranžmana sa Republikom Srbijom. Citiraću, da ne bi bilo pogrešno preneto: "U 2012. godini postoji mogućnost da se rast ubrza na 4,5% pod uticajem stranih direktnih investicija, a naročito proizvodnje automobila u "Fijatu". Zabeleženi su znaci oporavka investicija". Naravno, mogla bih da čitam i dalje, ali neću da oduzimam vaše vreme. Oni koji prate realizaciju projekta znaju da taj projekat ide dobro, znaju da će taj projekat da donese mnogo dobra i Kragujevcu i Srbiji u celini i znaju da će ovo biti projekat koji će da poveća rast bruto društvenog proizvoda značajno u Republici Srbiji.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, gospodin Miloš Radulović.

Gospođo Kalanović, nije mi jasno zašto uopšte podmećete neke stvari koje nisam rekao. Nisam rekao o stanju kakva je infrastruktura u Kragujevcu, u Brusu i podržavam sve ono što bilo koja Vlada uradi u interesu tih građana.
Ali, ovde okrećem se onome što je najbitnije, ugovoru. Srbija je otpoštovala ugovor, uplatila je kompletan iznos, kako stoji u ugovoru za Fabriku automobila "Fijat automobili Srbija" i nema potrebe više da se zadužuje. "Fijat" je uplatio do sada svega 99,4 miliona evra i na osnovu toga ponaša se kao većinski vlasnik, iako je Srbija ta koja je većinu novca uplatila. Nema potrebe više da se zadužuje, niti da daje garancije po bilo kom osnovu. Da li tako stoji u ugovoru? Da li stoji u ugovoru da je obaveza "Fijata" 700 miliona evra, a da Srbija ukupno da 250 miliona evra?
Srbija je, ponavljam još jednom, otpoštovala svoje obaveze, a "Fijat" nije. Pri tom, većinsku dobit od fabrike automobila iz Srbije uzima "Fijat", grupacija iz Italije.

 Gospođa Verica Kalanović ima reč.

Dve zablude su. Prva je, Srbija se ne zadužuje. Pročitajte tačku dnevnog reda. Srbija garantuje za svoj deo u svom preduzeću. Srbija je vlasnik u ovom preduzeću. Srbija ne garantuje imovinom građana, nego imovinom tog svog preduzeća.
Sa druge strane, zabluda je da je Srbija do sada uložila 250 miliona u "Fijat". Srbija je sa 50 miliona vrednosti fabrike ušla u ovaj projekat.