Drago mi je da je potpredsednik Vlade tu, jer je ipak on učestvovao u potpisivanju i kreiranju ovih ugovora o kreditima. Mislim da svakako treba ovu raspravu malo uozbiljiti i ostaviti se nekih fraza. Jednostavno, radi se o vrlo važnim ugovorima, o daljem zaduživanju Republike Srbije i, rekao bih, o tipskim ugovorima jer ponovo, kao i u prethodnim prilikama, vi iz Vlade ne možete da se usaglasite kolika je visina kamate. Gospodin Ćirić je rekao pet, vi ste rekli jedan zarez nešto, tako da postoji očigledno različito tumačenje tih kredita.
Što se tiče kredita finansijskog ugovora sa Evropskom investicionom bankom, ja bih prvo nešto rekao o obrazloženju tog kredita. Iz njega se vidi da je jednostavno kredit napravljen ponovo u jednom nama već poznatom krugu između Saveta Evropske unije, Evropske investicione banke, Republike Srbije i Narodne banke Srbije. Međutim, u kreditu nema uopšte, osim fraze posrednik, ne znamo koja će to banka davati te kredite tim srednjim preduzećima. Možemo da nagađamo iz uslova ovoga kredita da će to biti jedna od banaka koja posluje na teritoriji Republike Srbije i verovatno će to biti jedna od onih banaka iz EU koja drži 75% finansijskog tržišta Republike Srbije, što nam konkretno govori da će Evropska investiciona banka dati kredit jednoj banci ili više njih iz EU. To je suština ovog kredita i to je suština cele ove priče da će nam navodno biti bolje od ovih kredita.
Moram da kažem, gospodine Đeliću, vi opet kao čovek koji je zadužen za evropske integracije u Vladi Republike Srbije i koji predvodi taj proces protiv kojega smo mi, mislim da je nedopustivo da ste dopustili da u ovom obrazloženju postoje ozbiljne tehničke greške. Vi se pozivate na član 309. Ugovora o funkcionisanju evropske zajednice. To ne postoji, to vi znate. Postoji samo EU, posle Lisabonskog ugovora.
Takođe, u članu 11. ili 12. imate pozivanje na sud Evropske zajednice. Sud evropske zajednice, gospodine Đeliću, ne postoji. Ja to odgovorno tvrdim i to svi znaju. Bilo ko da je pročitao bilo šta o EU zna da postoji samo sud EU. To je skandalozno da vi koji se kunete u EU ne znate kako se zove najvažniji pravosudni organ u EU. Dopustićete da je to skandalozno i da mi iz opozicije, koji smo protiv EU i u ekonomskom, političkom i u svakom drugom smislu, moramo da vas upozoravamo na takve tehničke, skandalozne greške. Mislim da je to jednostavno ne poznavanje EU i dokaz da se Vlada Republike Srbije i sav taj probriselski front faktički samo skriva iza fraze da EU nema alternativu, a u stvari ne zna ništa u suštini o njoj.
Vi sigurno znate i ovde je pominjano, te primer Irske, Slovačke, Grčke itd, itd. Mislim da je bilo korektno od strane predlagača zakona da nam nešto pobliže kaže o Evropskoj investicionoj banci i da, na primer, navedete Protokol br. 5. koji prati Lisabonski ugovor, gde se tačno govori ko su glavni akcionari i ko poseduje najviše sredstava u Evropskoj investicionoj banci.
Odgovorno tvrdim i to nije nikakva tajna i to postoji u Protokolu koji prati Lisabonski ugovor na koji se vi pozivate da je glavni akcionar Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanije. Dakle, upravo one zemlje odakle dolaze koje su upropastile Grčku. To je Evropska investiciona banka. Vi sigurno znate, i to nije nikakva tajna, da su upravo Francuske i Nemačke banke, Francuske sa 90 i nešto milijardi i Nemačke sa 60 i nešto milijardi najveći poverioci Grčke države. Upravo se mi zadužujemo kod ovih dobronamernih poverioca koji imaju najveće akcije i najveće aktive u Evropskoj investicionoj banci.
Dakle, ne radi se ni o kakvoj ustanovi koja pomaže Republiku Srbiju već se radi o ustanovi gde odlučuje Nemačka, Francuska i druge zemlje, jer je po Statutu Savet guvernera glavni u toj banci i on odlučuje većinom od upisanih glasova, a to je 50%. Tako je i u upravnom odboru, tako je i u Odboru direktora.
U tom smislu, trebalo je napisati obrazloženje zakona, da se radi o jednoj instituciji koja se ne zasniva na ekonomskim postulatima, već upravo suprotno, jer Odbor direktora Evropske investicione banke je dužan, tj. predsednik, da bira potpredsednike te banke. Sada ću citirati te delove Protokola o Evropskoj investicionoj banci: "Pravično prema nacionalnoj zastupljenosti". Stari poslanici znaju šta to znači, a i mi se sećamo da je to bio ključ koji se koristio u bivšoj SFRJ. Dakle, nema nikakvog govora o nekakvim ekspertima, o nekakvim savršenim zakonima, već se jednostavno radi o forsiranju onoga koji ima najviše kapitala. U ovom slučaju to su nemački i francuski bankari.
Takođe, što se tiče tog protokola, koji vi prećutkujete u obrazloženju Predloga zakona o zaduživanju, tog protokola koji faktički utemeljuje funkcionisanje Evropske investicione banke, u članu 20. se navodi da će banka na tržištima kapitala pozajmljivati sredstva i dalje ih po komercijalnim kamatama prosleđivati, ili državama članicama ili, po još gorim uslovima, prosleđivaće ih ovakvim zemljama kao što smo mi, koje pokušavaju da uđu u jednu nadnacionalnu organizaciju koja se već u svojim temeljima drma, i to je jasno, od Grčke, Bugarske, Rumunije, pa sve do Irske, koju tako citirate.
Na kraju, što se tiče obrazloženja zakona, nije mi jasno zašto niste primenili član 27. iz Protokola o funkcionisanju Evropske investicione banke, koji izričito dozvoljava da se u svakom ugovoru koji zaključuje Evropska investiciona banka može govoriti o arbitražama. U Predlogu zakona nemate arbitraže, već je naveden kao neki rešavajući organ sud Evropske zajednice, koji ne postoji, kao što sam već rekao, već postoji samo sud Evropske unije, što faktički govori, da budem potpuno jasan, da će sud Evropske unije braniti evropske banke na teritoriji Republike Srbije, ako bude došlo do spora sa Republikom Srbijom, sa Narodnom bankom i sa svim našim preduzećima, ako oni budu uopšte dobijali ovaj kredit kada se bude to realizovalo.
Što se tiče samog Predloga zakona i njegovih članova, ponovo imate skandalozne definicije. Već u uvodu Predloga zakona piše da definicija posrednika označava bilo koju banku u Republici Srbiji koju odabere, ponavljam, koju odabere Evropska investiciona banka. Dakle, Evropska investiciona banka će odabrati neku banku na teritoriji Republike Srbije, da se ne lažemo, to će biti jedna od ovih koja drži 75% našeg bankarskog sistema iz Evropske unije, i ona će onda prosleđivati opet pod uslovima Evropske investicione banke, prosleđivaće verovatno i firmama iz Evropske unije koje posluju na teritoriji Republike Srbije.
Dakle, potpuno je jasno da se može desiti da Evropska investiciona banka da kredit banci iz zapadne Evrope, koja deluje na teritoriji Republike Srbije, a zatim će se to proslediti nekom stranom preduzeću. To je evropski put u suštini i u realnosti. Međutim, da bi se sve to zabarušilo mora da postoji i nešto što se uvek pojavljuje u ovakvim ugovorima, a to je propaganda, propaganda Evropske unije, i u članu 6. Predloga zakona se navodi da posredničke banke i Narodna banka Republike Srbije su dužni, citiram, da elektronskim putem na svom sajtu i na druge načine vrše propagandu u ime Evropske investicione banke. Pošto se u prethodnim članovima navodi da će sve troškove ovog kredita plaćati Republika Srbija, tj. građani Republike Srbije, to konkretno znači sledeće – propagandu Evropske investicione banke i sve prateće troškove će plaćati građani Republike Srbije. Eto, to je u suštini ono što se primenjuje u ovom štetnom ugovoru.
Takođe, da ne bi bilo nikakve sumnje u to odakle će se nabavljati oprema za ta srednja preduzeća, u članu 6. Predloga zakona se navodi da je korisnik, to znači to preduzeće, dužan da opremu kupuje, citiram, na zadovoljstvo banke, u skladu sa vodičem za nabavku Evropske investicione banke. Dakle, jasno je da će Evropska investiciona banka određivati gde će se i kako će se kupovati oprema za nastavak tih projekata, o kojima ne znamo ništa. Ne piše ništa u Predlogu zakona. Možemo da nagađamo kakvi će to biti projekti. Možda će to biti neki eksperti koji će doći iz Evropske unije, možda neće, videćemo. Nadam se da ćemo vas videti još u vezi ovih kredita.
Naravno, kao što sam već pomenuo, u članu 9. Republika Srbija plaća takse i sve stručne bankarske troškove. Ponovo vidimo u članu 11, moram to da ponovim, da piše da se ugovorne strane obavezuju da će nadležan u sporovima biti sud Evropske zajednice. Znači, sud koji ne postoji u pravnoj i ekonomskoj teoriji, već postoji samo Sud Evropske unije. To je, priznaćete, skandalozno. Ne tražim ničiju odgovornost, ali malo se zamislite ko vam je pisao ovaj predlog zakona, jer ipak vi vodite sektor za takozvane evropske integracije.
U svakom slučaju, smatramo da je ovaj kredit štetan i da je jedan u nizu štetnih kredita koji se zaključuje sa Evropskom investicionom bankom. Smatramo da su kamate previsoke. Smatramo da nisu jasno definisani uslovi kredita i smatramo da je u suštini ovo politički više nego ekonomski kredit.
Dakle, bolje bi bilo da se okrenete ka saradnji sa partnerima koji nam ne nude i ne ucenjuju sa ovako ekonomski štetnim kreditima, na primer, sa Ruskom Federacijom, koja daje mnogo manje kamate, ali vi, izgleda, niste u stanju ni dokumentaciju za taj već famozni kredit od milijardu dolara da uradite. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.

Hvala potpredsednice.
Gospodine potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, po ko zna koji put dajemo danas garancije za zaduživanje naše zemlje i ne sporno je, iako je gospodin Đelić sve opisao u relativno optimističkom tonu, da se zemlja ubrzano zadužuje. Zadužujemo buduće generacije, i to ništa nije sporno kada su u pitanju neki projekti. Evo, na kraju krajeva, moje kolege su pričale o Fijatu, da nema tog partijskog upliva, kašnjenja i obmanjivanja do sada, nije sporno, tu smo ipak vlasnici samo trećine. Verujemo da će se tu proizvoditi, odnosno sklapati automobili, verujemo na pozitivan efekat na platni bilans. Neće to biti onda kada se najavljivalo, ali će valjda biti.
Znate, kada zadužujemo, pošto su krediti na 20 godina, bebu koja je upravo sada rođena, ako ona sa 20 godina bude vraćala kredit od koga je napravljen neki put, to i nije sporno, vozi se po tom putu, hoda po tom putu, pa i treba da ga vraća, međutim, sporno je što ovo ubrzano zaduživanje, a jasno je, čim tempo zaduživanja raste, da se približavaju izbori, objektivno se odnosi na mnoge firme kojima je zaduživanje prevazišlo imovinu. Govorim o problemu koji ne može da se upoređuje i zbog toga, a između ostalog i zbog onoga što su rekle moje kolege, da ne možemo da se upoređujemo sa Slovačkom, ne samo zbog NATO i jasnih stavova o tome, nego prosto zbog izostanka partijski kontrolisane državne imovine, što je slučaj u Srbiji.
Setimo se garancija za 52 miliona kredita za JAT, ode direktor. Sada se najavljuje da neki drugi dođe i da troši te pare. Sada se najavljuje smena direktora Galenike i zaduživanje za 70 ili 80 miliona evra, firme koju je taj čovek doveo u dubiozu od 100 miliona evra. Zaduživanje Galenike otprilike za duplo više nego što bi neko sada na tenderu ponudio za Galeniku. Setimo se brojnih primera. Evo, na primer, Srbijagas. Ovog leta ćemo verovatno ovde glasati za garancije za zaduživanje Srbijagasa za još 210 miliona. Prošlog leta ili jeseni smo ovde dali garancije za 170 miliona. Ukupno sa ovih 210 miliona evra Srbijagas će biti zadužen sa 630 miliona evra. To je apsolutno ne zamislivo, a radi se o imovini kojom se ne upravlja na način na koji sam siguran da će se upravljati Fijatom u Kragujevcu, iz prostog razloga što ćemo imati samo trećinu, a oni dve trećine.
Sličan je slučaj i sa kombinatom Bor. Dali smo garancije za novu topionicu od 200 miliona evra. Kamen temeljac treba da se otvori u sledeći petak. Zato mi je žao što gospodin Ćirić nije tu, pošto je najavio reorganizaciju i stečaj kombinata Bor. Citiram ga – cilj je te organizacije da Bor postane finansijski zdravo preduzeće, iz čega zaključujem da svakako sada nije, i to u situaciji kada je cena bakra najveća u istoriji.
Spajaće se četiri preduzeća u jedno i, ako ćemo pošteno, u budućoj privatizaciji tog kombinata bi trebalo upravo razdvojiti delove preduzeća i prodavati ih po delovima jer, na kraju krajeva, dve neuspele privatizacije pokazuju da to ne ide. Ovo je primer, sve ovo što sam naveo, kako je zaduživanje zemlje u uslovima postojanja partijske svojine u suštini pogubno za one koji dolaze, koji će taj kredit vraćati. Dok se ne promeni sistem, za šta se zalaže LDP, ovakva zaduživanja će biti nefunkcionalna, neće donositi željene efekte nego, naprotiv, faktički će se svoditi na predizborno trošenje para.
U Boru se pričalo kako u borskoj jami ima zaliha, direktor je obećao predsedniku Tadiću da će odatle da se vadi hiljadu tona bakra mesečno, a sad je taj bilans tek 40 tona. Verovatno zato predsednik Tadić neće doći na otvaranje topionice, iako tamo farbaju samo jednu stranu kuće, očekujući ga, a one tri ostavljaju. Otprilike je to stanje u javnom sektoru koji vode partijski kadrovi, a ovde vašim glasovima, jednom mesečno dajemo garancije i zadužujemo buduće generacije za nešto što neće odbaciti profit, za nešto što neće dati efekat koji će, nadam se, "Fijat" dati.

Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju poslaničke grupe je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, a posle njega narodna poslanica Marina Toman.

Za razliku od prethodnog kolege koji je izrazio nadu da će "Fijat" ispuniti svoje obaveze na osnovu svega što imamo priliku da vidimo u protekle dve i po godine, nemam tu vrstu nade, a ono čime sam iznenađen jeste upornost kojom predstavnici Vlade, pa i gospodin Đelić, i dalje obmanjuju građane Srbije.
Gospodine Đeliću, moram da vam kažem krajnje iskreno da ste vi jedan od najreprezentativnijih primera one politike koja u kontinuitetu u protekle tri, četiri godine na najgrublji mogući način obmanjuje građane Republike Srbije. Vi ste maratonac koji trči počasni krug. Građanima Srbije ste obećali mnogo toga: 400 hiljada radnih mesta, bolje plate, socijalno odgovornu Vladu, evropske integracije, a od toga, sada sasvim jasno vidimo, nema ništa.
Ta vaša upornost da i u ovom momentu branite političke stavove za koje, ako vi verujete, onda bar veliki deo vaših kolega koji se nalazi u vašoj stranci ne veruje, se može opravdati jedino euforijom kojoj ste vi skloni kada pričate o EU, a to je jednako našim nacionalnim, državnim, privrednim i ekonomskim interesima.
Gospodine Đeliću, umesto da pričate sa vašim kolegom, bilo bi dobro da, ako ne možete više građane da pogledate u oči, bar pogledajte mene. Gledajte i slušajte šta ću vam reći…
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktnog obraćanja drugim učesnicima na sednici ili pristojnije, bez obzira na argumentaciju. Ukoliko je poželjno da bude oštra, bez direktnog obraćanja. To je izričito zabranjeno Poslovnikom.)
Zahvaljujem. Dozvolite da je nepristojno za tri godine zadužiti građane Srbije za tri i po milijarde. Dozvolićete da je nepristojno da samo u ovoj godini se ova država zaduži za skoro milijardu dinara. Dozvolićete da ova država preživljava, a da je to nepristojno prema građanima Srbije, tako što izdate kratkoročne i dugoročne zapise u iznosu od 1,5 milijardi evra, pa se ne zna više kako ćemo i ko će taj novac vraćati. Toliko o nepristojnosti. Mislim da je to nepristojno i da je krajnje vreme da prestanemo da omalovažavamo sopstveni narod pružajući mu lažnu nadu, tvrdeći da uslov za ulazak u EU nije Kosovo, tvrdeći da nismo prezaduženi, tvrdeći da je posao sa "Fijatom" i ovaj kredit koji se danas nalazi na dnevnom redu u interesu Srbije.
Zanima me mišljenje ministra, neću ga prozvati lično, ali da li je ovaj kredit u interesu Srbije? Ako jeste, želim da čujem suvislo, racionalno, ekonomski utemeljeno objašnjenje zbog čega je to u interesu. Mastilo kojim je gospodin Đelić potpisao SSP i sa kojim se on ponosi, jako ću skupo koštati građane Republike Srbije. To isto mastilo koštalo je Republiku Srbiju i kada je potpisan ugovor sa "Fijatom" 2008. godine. Da li je istina, ministre, da je tada potpisana sledeća stvar – da je u obavezi "Fijat" da u "Zastavu" uloži 200 miliona evra i da Srbija uloži 700 miliona evra? Šta je od toga ostvareno? Ta obaveza je bila u 2009. godini. Da li je "Fijat" ispunio ugovornu obavezu na koju se često pozivate kad govorite o evropskim integracijama, tako euforično, rekao bih i fanatično? Mislim da nije. Da li je potpisan aneks tog ugovora, iz prostog razloga što ništa nije ispoštovano? Jeste. Šta je pisalo u tom aneksu – da ta obaveza ostaje. Da li je posle tog aneksa "Fijat" ispunio svoju obavezu? Nije. On je ispunio delimično, uplatio je 99,4 miliona evra. Da li je prošle godine iz Vlade Republike Srbije rečeno da će biti isplaćeno i dodatnih 100 miliona evra i da će upravo ove godine "Fijat" investirati 600 miliona evra? To je rečeno prošle godine, da građani Srbije znaju da će 600 miliona evra biti investirano u Kragujevac. Da li se to dogodilo? To se nije dogodilo. Da li je možda razlog ekonomska kriza? Vi ste sve vreme negirali tu ekonomsku krizu, vi je niste priznavali, govorili ste da je to razvojna šansa, kao što ni sada ne priznajete u kako teškoj ekonomskoj situaciji se nalazi naša zemlja i sa koliko dugova suočena.
Danas ovde govorimo o nekih 700 miliona. Danas ćete usvojiti novi dnevni red gde "Srbijagasu" odobravamo 150 miliona kredita. Zaista se postavlja pitanje dokle, koja je cena vaše vlasti? Da li ste vi svesni činjenice da, kada dođemo do izbora, ne samo da nećete imati moralno pravo da se za vlast borite, vi nećete imati ni moralno pravo da opravdate svrhu vaše vlasti, jer ste za ove tri i po godine uništili državu, lagajući narod da branite Kosovo i da se borite za evropske integracije. Uništili ste sve institucije i uništili ste ono što je podjednako važno – privredu i ekonomiju ove države. Tvrdim da je to planski. Vi, od slepila kojim su vas zaslepile evropske institucije, ne vidite jasno interes sopstvene države. Vi ne znate šta je interes sopstvene države, ne razumete Srbiju, ne znate gde se nalazite, vi ste izgubljeni u vremenu i prostoru. Vi branite golim marketinškim sredstvima sopstvenu vlast. To je činjenica i to ćete raditi i u narednom periodu, ali verujte mi da u tom poslu nećete uspeti.
Dakle, ovo preterano zaduživanje nas sasvim sigurno uvlači u nešto što se zove dužničko ropstvo.
Ovde se prikrivaju statistički podaci – da li smo premašili 45% društvenog proizvoda ili nismo? Naravno da jesmo i naravno da je dug nepodnošljiv i naravno da to nećemo moći da vratimo.
Ovde vas otvoreno pitam, recite nam jasno – da li u ugovoru piše da će se proizvodi 200.000 automobila u tom Kragujevcu ili je to još jedna fikcija, kao što je i vaša fikcija bila da ćemo u EU biti 2007. godine, kao što je vaša fikcija bila 2008. godine kada ste građanima tvrdili da ćemo u EU biti 2012. godine? Recite mi – šta je realnije, da Srbija bude u EU 2020. godine ili da Srbija 2012. godine proizvodi 200.000 automobila? Vi niste zaštitili sopstvenu državu, a ulazite u posao sa jednom ozbiljnom firmom. Niste dobili garancije koliku će obavezu "Fijat" preuzeti, prvo da zaposli radnike, kolike će plate biti i koliko će se automobila proizvoditi.
Jedino što imamo jesu vaša lažna obećanja, ali, gle čuda, u njih više niko ne veruje. Zašto bi vam verovao, zato što ste toliko stvari u proteklom periodu obećali sopstvenom narodu i sada ste u jednom stešnjenom prostoru, gde pokušavate da iz tih lažnih obećanja na neki po meni nespretan način izađete, ali vam to neće poći za rukom.
Vi ovde treba da nam odgovorite, bar probajte, jer ovo je vrlo neobična tačka. Raspravljamo danas od 11 sati, a vi ste treći ministar koji ovde dolazi. Prvo je bio ministar Ćirić, pa je došla ministarka Kalanović, pa sada dolazite vi. Ovde govorite o nekim različitim kamatama, niste usaglasili priču, nadmećete se u obećanjima, a zapravo vidimo da od tih obećanja nema ništa.
Odgovorite na pitanje, odnosno dajte srpskoj javnosti garanciju da ste sa "Fijatom" dogovorili da će se u narednom periodu, u narednoj godini proizvoditi 200.000 automobila. Ako to ne možete ovde da kažete, onda priznajte da ste u 2008. godini lagali sopstveni narod, da ste ga obmanuli, da je ta izjava ravna onoj da ćete isplatiti najmanje 1.000 evra svakom građaninu u ovoj državi, da ćete penzije povećati na 70% od ličnog dohotka i da ćete, kao što sam već napomenuo na početku, zaposliti 400.000 ljudi.
Gospodine Đeliću, samo vam mogu dati savet za ovo malo vremena dok ste još na vlasti. Nemojte sve upropastiti u državi i ne dajte da država ode u bestrag. Ona je na putu u bestrag, ali nemojte biti toliko euforični i toliko eurofanatični, da od slepila ne vidite da ćete državu dovesti do te tačke da oni koji posle vas dođu na vlast neće tako lako moći da poprave stanje.
Zamolio bih vas još jednom najljubaznije da odgovorite na ova pitanja koja sam vam postavio i bez obzira šta ćete odgovoriti, a pretpostavljam kakav će odgovor biti, građanima Srbije poručujem – neka nam je Bog u pomoći sa ovakvom vlašću, sa ovakvim ministrima koji ne razumeju sopstveni narod i koji ne prepoznaju državni, nacionalni i ekonomski interes. Zahvaljujem.

Dvanaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Marina Toman, a posle nje narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo, želela bih na početku diskusije da istaknem, kao i moje kolege, da kako su se smenjivali predstavnici Vlade danas u ovom parlamentu, tako su se menjali i kreditni uslovi, što je zaista skandalozno i nedopustivo.
Da se vratimo na samo potpisivanje. Gospodine Đeliću, vi ste prilikom potpisivanja izjavili da je izvozna privreda Srbije ovim dobila značajnu finansijsku inekciju. Međutim, postavlja se pitanje – može li budžet Republike Srbije, odnosno poreski obveznici, da izdrže jednu takvu finansijsku inekciju? Odnosno, postavlja se pitanje – šta će privreda i šta će građani Srbije dobiti ovim aranžmanima? Guverner Šoškić tvrdi da oni predstavljaju značajan korak napred na putu Srbije ka novom razvojnom konceptu osijentisanom na izvozu.
Međutim, može li se ići, odnosno može li se napraviti korak napred u razvoju malih i srednjih preduzeća ukoliko nisu rešeni sistemski problemi u jednom poslovnom okruženju, odnosno mogu li ti problemi nestati u toku noći, mogu li se oni otkloniti kreditima? Naravno da ne mogu.
Pomenuti aranžmani predstavljeni su kao velika šansa za mala i srednja preduzeća. Međutim, postavlja se pitanje – koliko će zapravo ta mala i srednja preduzeća imati koristi, a koliku će korist imati poslovne banke preko kojih će ići ovi krediti?
Takođe, javlja se i mnogo toga nepoznatog – pod kojim uslovima će mala i srednja preduzeća dobiti kredite?
Da ponovim, kako su se menjali predstavnici Vlade u ovom parlamentu danas, tako su se menjali i kreditni uslovi. Tako je ministar Ćirić rekao da će kamatna stopa, da citiram, biti otprilike od 5 do 5,5%. Ako se ne varam, vi ste tu kamatnu stopu smanjili i ona će prema vašim rečima iznositi oko 1,6%. Prosto nas interesuje šta je od toga tačno i na koje podatke mogu mala i srednja preduzeća da se oslone? Znači, jedna krajnje kontradiktorna informacija.
Nepoznanica je i koja će to mala i srednja preduzeća moći da uzmu kredite. Naime, kriterijum nepodobnosti određuje Evropska investiciona banka u pismu koje će dostaviti zajmoprimaocu. Kako stoji u Predlogu zakona, njih banka može da menja kako se menja politika banke. Znači, u ovom trenutku se ne zna koja su to preduzeća koja će moći da konkurišu za ove kredite.
Predstavnici Vlade su to predstavili kao šansu za domaća i strana preduzeća. Postoji jedna opravdana sumnja da će ti krediti završiti, odnosno da će dobiti šansu da za njih konkurišu pre svega strana preduzeća.
Predlozi zakona o potvrđivanju ugovora između Srbije i Evropske investicione banke o garanciji za kredit, koji kod pomenute banke uzima kompanija "Fijat automobili Srbije", takođe otvara nekoliko dilema. Jedna je dilema – da li uzimanje kredita od 500 miliona evra znači da će fabrika iz Kragujevca samo otplatiti početno investiciono ulaganje na koje se 2008. godine obavezao "Fijat"? Druga dilema je – da li će mu u tome pomoći Republika Srbija, koja je garant dela kredita? Treća opcija, odnosno treći scenario ne postoji.
Ministar Ćirić je danas rekao da neće Srbija da vraća, već će to činiti "Fijat". Međutim, ko može da bude siguran u to? Kod davanja garancija nikada se ne zna i niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da one neće biti aktivirane.
Ministar Ćirić je takođe ponovio da je to njegovo lično mišljenje, a zaista tražiti da Srbija da garancije, a da neko to obrazlaže ličnim mišljenjem, to je zaista nedopustivo. U pitanju je novac poreskih obveznika.
Na činjenici da je "Fijat" do sada uložio tek negde 99,4 miliona evra i da država Srbija daje garancije za kredite, završava se sva ta iole ozbiljna priča o nekom velikom "Fijatovom" investiranju u fabriku u Kragujevcu.
Kada je potpisan ugovor o zajedničkom preduzeću 2008. godine "Fijat" se obavezao da će investirati oko 700 miliona evra, dok se Republika Srbija obavezala da će svoje obaveze od 200 miliona evra izmiriti u novcu i 50 miliona u vidu poreskih olakšica.
Tada niko nije spominjao da će Republika Srbija odnosno poreski obveznici biti garanti za kredite koje preduzeće uzima da bi investirao u opremu, zgradu, tehnologiju i niz drugih stvari. Tada niko nije spominjao da će "Fijat" uložiti svega 100 miliona evra, a da će preostalih 600 miliona evra biti investirano iz kredita za čiji deo će garancije dati i Republika Srbija.
Interesantno je inače da Republika Srbija daje garancije za 40% kredita, a "Fijat" za oko 60% kredita.
Predstavnici Vlade koji dolaze u parlament sa ovakvim predlozima morali bi, pre svega, da odgovore na nekoliko bitnih pitanja.
Prvo, ni u jednoj ozbiljnoj državi garancije se ne daju olako. Davanje garancija se ne obrazlaže rečima - potrebno je da se prema planu pogoni osposobe do decembra 2011. godine. U redu je, to je činjenica, pogoni treba da se osposobe do decembra 2011. godine, ali to nikako ne obrazlaže zašto Srbija treba da bude garant kredita.
Drugo, ni u jednoj ozbiljnoj državi predstavnici Vlade ne bi mogli da obrazlažu ovakve predloge a da nam pre toga nisu izneli precizne informacije, odnosno podatke o tome koliko je "Fijat grupa" do sada investirala u "Fijat automobile Srbije" i koliko iznose ukupna ulaganja i podsticaji Republike Srbije, zaključno sa majom.
Treće, jako je neozbiljno tražiti da Srbija bude garant,a da poslanici i javnost pre toga nisu upoznati, odnosno nije im predočen precizan plan i program budućeg razvoja i rada fabrike iz Kragujevca.
Ministar Ćirić je izneo svega nekoliko rečenica o tome, pozivajući se na biznis plan, međutim, vrlo šturo, vrlo neprecizno mogli smo da čujemo da će proizvoditi novi modeli koji se ne proizvode nigde u svetu. Mogli smo da čujemo da će se automobili izvoziti, ali na koja to tržišta? Ponovo se spominje tržište Ruske Federacije. Međutim, kao što znamo, predstavnici Rusije su to odbili, a vi ponovo spominjete to isto tržište.
Takođe, mogli smo da čujemo da će se proizvesti oko 200 hiljada automobila, to je rekla ministarka Kalanović. Nakon sat vremena, ministar Đelić je to povećao za 50 hiljada.
Postavlja se pitanje šta će biti ako dođe još jedan predstavnik Vlade, da li će to on povećati na 300 hiljada, 350 hiljada?
Zaista krajnje neozbiljno se licitira sa podacima koji nisu precizni. Igra se brojkama, a nisu predočeni konkretni planovi i programi.
Složićete se da bez konkretnih i preciznih podataka, ministre Đeliću, svaka priča o tome zbog čega je važno da Srbija bude garant kredite je pomalo neozbiljna.
Uostalom, bez toga, ni jedan ozbiljni privrednik, a pretpostavljam ni vi, ne bi pružili garancije za neki projekat ili kredit, odnosno ne bi rizikovali a u ovom slučaju vi rizikujete parama poreskih obveznika.
Ovo su neki razlozi zbog kojih mi nećemo podržati ove predloge.

Iskorišćeno je 9 minuta i 35 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku sledećem prema prijavama za reč, samo da podsetim Narodnu skupštinu, na osnovu člana 90. stav 2, da sam već oko 15,30 časova, produživši rad danas, najavila da će se sednica koja je zakazana za 17,00 časova održati nakon dana za glasanje i zaključivanja sednice čija je rasprava u toku.
Narodni poslanik Vladan Jeremić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo nekako taman kada je i premijer Mirko Cvetković saopštio da je u Srbiji obezbeđena makroekonomska stabilnost, koja će se nastaviti i u narednoj godini, EIB odobrila je novi kredit u iznosu od 750 miliona evra, pa je izgleda tako Vlada Srbije ostvarila još jedan impozantan uspeh u borbi protiv domaće i svetske krize, a ovim novim zaduživanjem je valjda načinila dodatni korak ka evrointegracijama kojima teži.
Ono o čemu smo već govorili, a što je na kraju krajeva je i vaša izjava, gospodine Đeliću, vezano za tu čuvenu finansijsku injekciju, prilično je interesantno šta će nas sve zaboleti od te pomenute injekcije.
Najveći deo tog kredita, oko 500 miliona evra, uzet je naravno za ulaganje u kompaniju "Fijat Srbija", a ovih preostalih 250 miliona namenjeno je razvoju malih i srednjih preduzeća, što je donekle i logično jer ste sva veća preduzeća uništili. Posebno je istaknuto da se 30 miliona evra usmerava na pomoć medijima, što u principu znači da nas očekuje neki politički rijaliti šou već od ovih dana.
Ovo sve navodi nas na jedan logičan zaključak a to je da je očigledno da se aktuelna vlast već uveliko priprema za izbore, tako da i ova najnovija priča o kreditima zapravo je samo nastavak onoga čega smo se već naslušali, pogotovo u poslednjih nekoliko godina.
Naravno, u celoj ovoj nesrećnoj priči nema kraja jer, kao što smo mogli da se informišemo i prema najavama direktora Uprave za javni dug, Srbija bi do kraja godine emitovala evro obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu u vrednosti od 1 milijarde dolara. Takođe, zadužiće se za još 100 miliona evra kroz trogodišnje obveznice i to u evrima.
Interesantno je u celoj toj priči da EIB, koja je i sada odobrila tih 750 miliona evra kredita, država Srbija već duguje već 888 miliona evra, lokalne samouprave skoro 132 miliona, a banke i preduzeća 173 miliona evra.
U prethodne dve godine otplata tog spoljnog duga je dostigla 11% BDP, dok je BDP ostvario rast od svega 1,8%.
Postoji nekakvo univerzalno ekonomsko pravilo da ako je masa otplate glavnice i kamata u jednoj godini veća od prirasta BDP ta zemlja je veoma zadužena. Nažalost, država Srbija se zaduživala kod međunarodnih finansijskih institucija, ali kreditna sredstva očigledno nisu ulagana tamo gde je trebalo, u infrastrukturu, nego poput onih, recimo, MMF-ovih koji su upotrebljeni za jačanje deviznih rezervi, a pri tom se od oktobra 2008. pa do kraja prošle godine na deviznom tržištu potroši čak tri i po milijarde evra. Sada, gde je to završilo, verovatno će se i to jednog dana znati. Vratio bih se na sam početak priče, dakle, 500 miliona evra za mešovitu firmu sa "Fijatom".
Nameće se jedno logično pitanje – ako se država toliko zadužuje da bi napravila fabriku automobila, čemu je onda bio potreban "Fijat" i šta tu "Fijat" u celoj priči ulaže i koliko je uopšte do sada uložio i čija je ta firma? Izvesno je, kako vreme polako odmiče i kako neke stvari isplivavaju na površinu, da se ispostavlja zapravo da je aranžman Republike Srbije sa italijanskom "Fijat grupom", iz Torina, kako su ga svojevremeno nazivali predstavnici vlati, poslom veka, očigledno je da se pretvara u jednu popriličnu grešku možda čak i veka.
Ovih 500 miliona evra koji su predviđeni za proširenje kapaciteta fabrike zajedničke kompanije "Fijat automobili Srbije" u Kragujevcu realizovaće se tako što je Vlada Srbije prihvatila da država bude garant za vraćanje 200 miliona evra, dok "Fijat" i italijanska Agencija za osiguranje poslova obezbeđuju garancije za preostali iznos kredit ne ulazeći u način otplate itd.
Interesantno je da u obrazloženju za davanje garancije koje je Vlada Srbije navela, stoji da će kamata EIB činiti fiksna kamatna stopa koju na godišnjem nivou utvrđuje EIB i varijabilna kamatna stopa koja je na godišnjem nivou jednaka šestomesečnom euriboru, plus ili minus rastom koji određuje EIB.
Šta je sad poenta svega ovoga odnosno gde je početak problema? Već je o tome bilo reči, istorijskog 29. septembra 2008. godine, kada je potpisan Ugovor izmešu predstavnika Srbije i "Fijat grupe" iz Torina, ni jednom jedinom odredbom Ugovora o zajedničkom ulaganju "Fijat grupe" i Republike Srbije u postojeće kapacitete fabrike "Zastava", koji je Vlada Srbije i obelodanila, ne predviđa se kredit kao instrument investicije.
Celokupna priča sa Fijatom bi verovatno imala i drugačiji tok, da se znalo kakve su prave namere Italijana, odnosno da su do sada uložili svega 99,4 miliona evra, a očigledno da ovih preostalih 600 miliona od onih famoznih 700, koliko se spominjalo, će biti pretežno obezbeđeno upravo iz kreditnih izvora finansiranja.
Takođe, prikriveno je da će zajedničko preduzeće "Fijat automobili Srbija" praktično biti kreditno opterećeno i to pre otpočinjanja proizvodnje ovog toliko najavljivanog novog modela Fijata i da će, naravno, sve u značajnoj meri i umanjiti eventualni profit i dividende koje bi trebale da se sliju u budžet Republike Srbije. Da ne govorim o tome da su već na samom startu Fijatu date neverovatne podsticajne mere, poklončići u vidu 67 hektara zemljišta, uz obavezu obezbeđenja dodatnih 70 hektara, da su davane državne subvencije za novozaposlene radnike, subvencije pri prodaji automobila Punta itd.
Koliko je cela priča problematična, opet se vraćamo na sam početak, jer je i privi problem nastavo već oko transfera novca iz Torina u Kragujevac, pa se onda za sve ovo vreme, niko nije odvažio iz Vlade Srbije da iznese neke prave informacije o tome koliko je zaista novca, zaključno sa današnjim danom, Fijat grupa iz Torina uopšte investirala u preduzeće "Fijat automobili Srbije".
Suština je zapravo u nameri Fijata da preduzmete obaveze investiranja realizuje putem kredita. Problem je taj što je to stavljeno na teret ovom novoosnovanom preduzeću "Fijat automobili Srbija" i naravno državi Srbiji kao akcionaru ovog preduzeća.
Šta se krije u pozadini cele ove priče? Naravno izbori. Sećamo se 2008. godine i najavljenog dolaska "Fijat grupe" u Republiku Srbiju, potpisivanje memoranduma o razumevanju i to je naravno bila centralna tema u onoj kampanji koja je, na kraju krajeva, donela pobedu koalicije ZES - Boris Tadić. Naravno, u narednom periodu Srbiji predstoje parlamentarni izbori i jasno je da se sada priča fokusira na nekakav prividan rezultat onoga što je ranije obećano i taj tzv. novi Fijatov model, koji bi sa te fabričke trake trebalo da siđe krajem 2011. godine, nije ništa drugo nego očigledno jedan od najvećih aduta u priči oko izbora.
Na kraju samog tog licitiranja oko broja proizvedenih automobila itd, smešna je cela priča, jer je ona u najbolje doba, tamo negde 1989. godine, kada je "Zastava" bila renomirana fabrika, ostvarena je rekordna proizvodnja od 220.000 automobila.
Na kraju da se vratim na Mirka Cvetkovića. On je naveo da je Srbija kroz ekonomsku krizu prošla relativno bolje nego većina drugih zemalja i njene veličine, zašta su kao Vlada dobili potvrde od inostranih zvaničnika koji dolaze u našu zemlju.
Ovo bih završio time – dok vi pokušavate da pravite kola, prolaze vozovi nade za bolji život države Srbije. Zahvaljujem se.

Devet minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Posle nje, narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni.