Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda bi bilo korisno da ste bili na početku ove rasprave, ne zato što smatramo da biste nam vi rekli nešto drugačije u odnosu na druge predstavnike Vlade, nego je bilo vrlo interesantno da vidite odnos skupštinske većine prema priči o ovim novim zaduženjima. Čak je i predsedavajući morao da interveniše kako bi na neki način prisilio poslanike da slušaju ovo, jer su se više i poslanici skupštinske većine navikli na ove priče.
Ovo o čemu danas pričamo, mi smo u SRS poslednjih meseci ili godina znali da nazovemo političkim neukusom. Očekujem da mi ne uzmete za zlo i vi i predsedavajući ali i predstavnici skupštinske većine koji ovde sede, ovo što slušamo danas i ovo što će trebati da se usvoji danas ili kad bude dan za glasanje, definitivno predstavlja jedan politički bezobrazluk. Jedino je izvesno, gospodine potpredsedniče Vlade, niste bili malo pre kad su neki predstavnici skupštinske većine pričali o tome, u šta su sigurni šta će se do kraja ove vlade desiti. Jedino u šta smo sigurni da će se do kraja ove vlade desiti jeste da ćemo posle ovog današnjeg dana i današnje rasprave biti dužni preko 300 miliona evra direktno, da će Srbija indirektno biti opterećena sa 200 miliona evra a da ćete vi, gospoda iz Vlade, u septembru mesecu emitovati vrednosne papire u iznosu od 500 miliona evra indeksirane u evru i još 200 miliona dinara dinarskih hartija od vrednosti odnosno vrednosnih papira pod ludačkim kamatama na koje samo banke u Srbiji trljaju ruke. Jedino što je izvesno u ovoj državi je to. Jedino je izvesno da ćemo biti za negde oko milijardu evra dužniji, što direktno što indirektno, do kraja ove vlade, ako, daj bože, ovo bude sve.
Ali, koliko čujemo i vidimo tamo na skupštinskom sajtu, u skupštinskoj proceduri postoje i neke nove najave za neke nove garancije i zaduživanja. Ostaje da vidimo šta nas od boga zdravlja sve čeka do kraja ove godine.
Očekujući gospođu Kalanović, vrlo je interesantna bila njena konstatacija od malo pre a tiče se ovog našeg zaduživanja odnosno davanja garancija vezane za "Fijat". Zamislite šta je rekla gospođa Kalanović – da se Srbija ne zadužuje delimično sa ovih 500 miliona evra koje uzima od Evropske investicione banke i da dajemo samo garanciju. Ja verujem da ćete vi kao ekonomista da se složite sa mnom da to nije tačno. Srbija se svakako zadužuje, delimično ovih 500 miliona evra, zato što ima učešće u "Fijatu", ali, doći ćemo do "Fijata".
Krenuo bih ovim redosledom, gospodine Đeliću, kako ste vi iz Vlade nama predložili. Nekako su predstavnici Vlade izbegavali da pričaju o zaduženjima koja se nekako ne tiču njihovih resora ili smatraju da ih se ne tiču i možda je i bolje da nisu ništa o tome ni pričali.
Prvi sporazum jeste o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Danas SRS pita – odakle više pravo vama u Vladi na ovakvu političku neodgovornost? Mi vas pitamo da li ste 2008. godine ubeđivali građane da ćete zaduživati državu ovako ili ste nudili nešto drugo?
Danas vi možete sebi da priuštite pravo na političke promašaje koji će vama staviti na teret političku odgovornost u vremenu u kom živite i u kom delujete. Ovo pokazuje da ne razumete ni stvarnost, ni potrebe, ni mogućnost Republike Srbije. Gospodine Đeliću, vi u Vladi ponajmanje marite za budućnost Republike Srbije i ponajmanje marite za pokoljenja ove države.
Mi smo, gospodo iz Vlade, već jednom prilikom i pitali a pita vas SRS – odakle vam pravo da pokoljenjima nametnete pravila po kojima ste vi ekonomski živeli i ekonomski se ponašali? Znate zašto ovo govorim? Zbog činjenice da će kredit, neko je to pomenuo danas, da se vraća 2026. godine. Pola, trećina, četvrtina, petina, nije bitno, dve trećine ljudi koji danas u parlamentu glasa za ovo biće tada u penziji. Vi ćete potrošiti novac, daleko od ove države. Jednog dana gledaćete sa smeškom na činjenicu da nečija deca vraćaju te kredite. Pitamo vas – šta ćete im za ovaj novac ostaviti? Šta će konkretno u materijalnom ekvivalentnom generacije 2026. godine dobiti? Neće ih oni vraćati iz realnih sredstava. Nateraćete ih da tad uzimaju nove kredite i da refinansiraju ono što im vi danas ostavljate. Ali, kažite nam šta ćete im ostaviti u nasleđe za ovih 100 miliona dolara?
Od tih 100 miliona dolara, 250 hiljada dolara ova država mora da plati da bi ih dobila. Znači, toliko nas košta samo činjenica da ćemo ovo da dobijemo, plus kamate, ali ne na 99 zarez nešto miliona dolara nego na 100 miliona dolara. Pa ćemo 15 godina da plaćamo kamate, kakve god da jesu i onda ćemo 2026. godine da vraćamo. Politički vas pitam – nije li vas sramota? Imate li trunku političke savesti i odgovornosti za ono što ostavljate u nasleđe generacijama i budžetima Republike Srbije koje vi, niti ćete praviti, niti ćete podeliti, niti ćete rashodovati?
Voleo bih gospodine Đeliću da mi kažete vi, to piše u obrazloženju ovog zakona, šta je to poboljšanje povereničkih uslova? Ove pare će se trošiti. Da li neko od vas, gospodo iz većine, znači šta znači poboljšanje povereničkih uslova? To je pitanje za vas konkretno, kao potpredsednika Vlade. Ove pare će se trošiti za penzije i za plate u javnom sektoru. Penzije koje su sa jedne strane danas tolike kolike jesu a koje su sa druge strane uslovljene bolesnim političkim kompromisima u skupštinskoj većini. Da li sam rekao nešto što ne odgovara istini? Ne, gospodine Đeliću.
Kakve su plate u javnom sektoru? Da li postoji danas u Srbiji neko ko ne prima platu od 300 ili 500 hiljada dinara? Znate dobro da postoje vaše kolege, što partijske, što politički iz tog koalicionog saveza koji je na vlasti. Jel to javni sektor koji treba da finansira generacija 2026. godine?
Kažete – jačanje socijalne pomoći za amortizaciju efekata tekuće krize. Amortizujete efekte tekuće krize. Usvojili ste zakon o socijalnoj pomoći ili kako se već zove, pre par nedelja ili meseci i njime ste sami sebi predvideli nove obaveze i nadležnosti u iznosu od oko pet milijardi dinara. Umesto da se za to u normalnoj i zdravoj državi obezbeđuju sredstva iz realnih izvora, vi naravno povlačite kredit kojim će se opterećivati generacije 2026. godine. A samo ovde pre nekoliko dana vaš bivši kolega, gospodine Đeliću, ministar gospodin Dinkić se razbacuje sa 40 milijardi dinara za lokalnu samoupravu. Vi niste u stanju da izmirite socijalne obaveze države u iznosu od pet milijardi pa uzimate i povlačite kredit od 100 miliona. Pitanje je koliko će od ovih 100 miliona dolara ići da se izmiruju te obaveze koje se tiču sektora socijalne politike ove države. Ali, sa tuđim je lako. Po tuđoj stražnjici 25 uopšte ne boli. Potpuno se slažem sa vama.
Odgovorite nam odakle vam pravo da ovo radite generacijama koje dolaze i kakva je materijalna vrednost koju ćete posle ovoga ostaviti u nasleđe tim istim generacijama?
Ono što je takođe interesantno jeste i činjenica da ovo suštinski ne može da promeni ništa. Zašto, gospodine Đeliću? 60% javne potrošnje, odnosno tekuće potrošnje su plate i penzije. To ne menjaju krediti koje povlačite. To politička svest mora da promeni. Kada na to dodate još 10 ili 15% nediskrecionih rashoda, na šta vi ne možete da učite, što su kamate, što su troškovi, 70, 80% od budžeta ide ni u šta. Investiciona potrošnja visi u vazduhu, onda nam gospoda priča - pa racionalno je da se zadužujemo, da pravimo puteve, da pravimo ovo, da pravimo ono. Gde su putevi? Gde su elektroenergetska infrastruktura i sve ostalo? Evo ih gde su. Spojili ste ih vi, vaša nerazumna politika u javnu potrošnju i jednu potpuno apstraktnu kategoriju.
Gospođa Kalanović i gospodin Ćirić malopre su vrlo afirmativno pričali o kreditu od 250 miliona evra koji treba da se podeli malim i srednjim preduzećima. Zamislite, vrlo je interesantno, kako je to rekao gospodin Ćirić, najvitalniji deo naše privrede. U najvitalniji deo naše privrede mi ćemo preko poslovnih banaka dati 250 miliona evra, a za jednu firmu i fabriku koja zapošljava 1.000 i nešto radnika i pod pitanjem je da li će biti 2.000, država će dati jednim delom garanciju, a drugim će se zadužiti 500 miliona evra, a to je "Fijat".
Zamislite u kakvoj državi apsurda živimo i vi na to pristajete, zato što je to stvar opstanka Vlade, do tog nekog vašeg popisa. Kada pogledate ovde kakva je situacija sa malim i srednjim preduzećima danas u Srbiji, gospodine Đeliću, saldo je poražavajući. U prošloj godini 14.000 malih i srednjih preduzeća je ugašeno. Danas je dominantno u ovom sektoru preko 60, odnosno 60 i 70.000 preduzeća u blokadi.
Znate li šta piše u ovom obrazloženju? Da je Republika Srbija uspešno potrošila već 315 miliona dolara u ovom smislu, pa sada ima pravo zato što je uspešno potrošila 315, pretpostavljamo da ima prava još 250 miliona da potroši.
Kada se osvrnete na mala i srednja preduzeća i njihov položaj danas u Srbiji, kosa vam se digne na glavi. Evo, gospodine Đeliću, 80 fotokopija rešenja o raskidu ugovora o radu o jednom malom ili srednjem preduzeću, kako hoćete. To je slika stvarnosti u Srbiji danas. U tom preduzeću Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor, a vaša Vlada je poništila to rešenje o raskidu ugovora, vratila je firmu vlasniku i evo šta je on uradio, otpustio sve ono što mu smeta, a fabrika ne radi.
Pitam vas – gde su finansijski efekti tih 315 miliona evra u Srbiji do sada? Znate li kakvu ste sliku posle vas i tih 315 miliona u Srbiji ostavili? Ostavili ste sliku Srbije u kojoj, gospodine Đeliću, stvarnost tako izgleda da je prosečna starost i to u sektorima u kojima bi Srbija mogla da bude uspešna, prosečna starost mašina je od 25 do 35 godina, upravo u tim malim i srednjim preduzećima. Ostavili ste sliku da 50% poslova u nekim sektorima u gradu Beogradu, u malim i srednjim preduzećima 50% je u sivoj ekonomiji, 50% je legalno. To je slika malih i srednjih preduzeća u Srbiji danas. Pa je, gospodine Đeliću, slika malih i srednjih preduzeća u Srbiji danas i činjenica da je 85 ili 80% kredita povučeno isključivo za likvidnost. Znate li šta plaćaju od tih kredita. Plaćaju vama i vašoj Vladi PDV, na fakture koje u proseku naplate od 120 do 150 dana, mala i srednja preduzeća, a sedam do deset posto faktura nikada ne naplate, pretpostavam zato što ste reformisali efikasno sudstvo i razradili efikasne mehanizme da se te stvari sprovedu.
Zamislite, jedno malo i srednje preduzeće isporuči, odnosno ispostavi 10% svojih faktura na godišnjem nivou koje nikada ne plati, a za svaku banku sa tog računa plati PDV, da biste vi u Vladi te pare baštinili. To je slika i prilika malih preduzeća u Srbiji danas.
Da li ste nekada gradili mehanizme koji će kontrolisati efikasnost ekonomskih mera koje se odnose na mala i srednja preduzeća? Niste, niti vas to ozbiljno interesuje. Vi se, gospodine Đeliću, u ovome pozivate na dve strategije. Da li je tako? Pretpostavljam da ste čitali ovo. To je strategija razvoja konkurentnih inovativnih malih i srednjih preduzeća i strategija povećanja izvoza Republike Srbije. Za jednu od ove dve strategije rok vam već ističe, 2011. godina. Prođite kroz tu strategiju, da vidimo šta ste ostvarili u kontekstu malih i srednjih preduzeća. Dokle je implementacija, kako vi volite da kažete, te strategije i jedne i druge prošla u Srbiji danas?
Znate li šta piše u jednoj od te dve strategije? Ima jedan deo koji se odnosi na izvoz, kako da se unapredi izvoz, pa ovde pišu - klasifikacije izvoznih tržišta prema veličini i rastu, potencijalnog tržišta itd. Znate li koje su države na začelju? Države čiji ste vi lobista ovde u Beogradu, države iz Zapadne Evrope. One su na začelju ovih spiskova. Vladin tekst koji ste vi, između ostalog, možda i ne znate zašta ste glasali, Angola, Kina, Kazahstan, Belorusija, Indija, Ukrajina, Rusija, Nigerija, Moldavija, Iran, Libija, Indonezija itd. Po vašoj proceni i vašim studijima tu je perspektiva Srbije, da ta tržišta treba da se izađe. Imate Kinu, Rusiju, Indiju, brzorastuću Irsku, odnosno Argentinu, Rumuniju, Nigeriju itd. I vi dolazite u ovu skupštinu da nam pričate bajke o evropskim integracijama i da nas uveravate kako treba iz dana u dan da se zadužimo po neku stotinu miliona, što dolara, što evra, da bismo živeli bolje i da bi to naša deca vraćala. To zaista prelazi političku korektnost i iz političkog neukusa u politički bezobrazluk.
Na kraju, dolazimo do ovog famoznog "Fijata". Malopre smo čuli genijalnu rečenicu – ne zadužuje se Srbija, mi dajemo garanciju. Malo je Srbija uradila za "Fijat", pa treba još ovo da uradi za "Fijat". Sa druge strane, ustvari ništa nismo uradili za njih, a "Fijat" je sve uradio, sve svoje obaveze je "Fijat" izmirio. Do 2008. ili 2009. godine su trebali da uplate svoje obaveze, a to nisu uradili. Imate li mehanizam da ih naterate to da plate? Imate, ali nećete. Vi ne smete da vam se Vlada ne rasturi, da se ne posvađate sa koalicijom. Oni koriste i zloupotrebljavaju vaše slabosti i ponašaju kako se ponašaju.
Prvo, u Zakonu o budžetu nije predviđeno da država Srbija da 200 miliona evra garanciju. U Zakonu o budžetu piše da će dati 135 miliona evra garancija u zajednička ulaganja sa "Fijatom". Znači, tražim odgovor da mi kažete – da li je ovaj zakon u skladu sa Zakonom o budžetu ili nije? Pomno sam pretražio sve i piše – zajednička ulaganja sa "Fijatom", garancija 135 miliona evra, a ne 200 kako vi to danas dajete.
Zamislite ironiju, ovde nam pričaju o odnosima u vlasništvu. Mi smo ispoštovali sve i dobili 33%, a oni nisu ispoštovali ni trežinu i imaju 70 i kusur posto vlasti. A mi smo pristali da barabar sa italijanskom državom i njihovom Agencijom za osiguranje izvoza damo isti iznos garancije. Oni dali 200 miliona i Srbija velika dala 200 miliona, a "Fijat" grupacija dala garanciju za samo 100 miliona.
Onda nam kaže gospođa Kalanović – nije tačno da se Srbija zadužuje, ona daje garanciju. Kako se ne zadužuje kada ima 30 i kusur posto da kažem učešće ili vlasništva u toj firmi. Ovaj dug od 500 miliona evra, bilo bi prvo lepo da nam kažete u kom sporazumu o zajedničkom ulaganju to piše ili gde možemo da nađemo aneks na koji se pozivate da piše da će se investicije od 500 miliona evra, te fabrike "FASA" iz Kragujevca realizovati kroz kredit, pa će to opteretiti našu državu, zato što je učešće 30%, pa će to teretiti dividendu, pa će to opteretiti poslovanje itd.
Znači, nije tačno, jer se Republika Srbija ovim ne zadužuje i direktno i indirektno. Dali ste zemlju, dali ste objekte, subvencionisali kupovinu Fiata, a sada ćete radnike koji idu i koriste socijalni program opet o trošku države da šaljete, a u Surdulici će radnici da kukaju i vi ćete da se pregovarate i dogovarate sa svojim koalicionim partnerima.
Srpska radikalna stranka nema nameru da ovo podrži zato što zna da je ovo besmisleno i da su ovo bačene pare, kao i sve pare koje ste trošili i koje su vam prošle kroz ruke poslednjih 10 godina. Zahvaljujem.
