Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, dobro je na kratko ste samo izašli i što ste se vratili u salu. Svakako bih vas sačekala.
Vi znate neki na političkoj sceni u Srbiji imaju kratko pamćenje, a to svakako nisu Srpski radikali. Onog trenutka kada ste postali ministar finansija u onoj prvoj dosovskoj Vladi posle peto oktobarskog puča, pa do današnjeg dana, pamtimo sve vaše izjave. Ne moramo čak da surfujemo po internetu. One su toliko upečatljive da su zabeležene u analima finansijskog, privrednog i kako god hoćete kraha Srbije.
Da bi ova priča živnula oko "Fijat automobila" i ove garancije, moram građane Srbije da podsetim i da vas pitam – gde vam je onaj Jugo kabriolet? Verovatno ga vozite ili je negde lepo smešten u garaži, ili vašem voznom parku. Pošto ste bili glavni promoter Jugo kabrioleta u Kragujevcu - kupili ste ga, je li tako? Tada još niste imali onih 11 miliona iz Meridijan banke. Da li sada imate 11 ili 12, neću da ulazim u to. Ali, tada ste bili jedan skroman čovek i ministar i rekli ste – Jugo kabriolet je fin automobil za mene. I, šta ste tada obećavali – da će to da bude automobil kojim će, da se iz domaće fabrike, voze mnogi građani Srbije.
Što se tiče projekta Fijata i vaših izjava 6. maja, na Đurđevdan, gradsku slavu grada Kragujevca, 2008. godine, samo nekoliko dana pred izbore, gospodina Dinkića i gospodina Tadića, ipak se sve to okrenulo naopačke. Danas je epilog sasvim nepovoljan po državu Srbiju. Vi ne biste, pored toga što glorifikujete neke projekte koji ne mogu da se ostvare u Srbiji onako kao što vi želite, a skloni ste tome, ne biste izjavili nešto kao što je to uradila ministarka Kalanović pre podne. Znate li šta je ona rekla na očigled čitave javnosti? Evo, gospođa Čomić je predsedavala. Kaže – to što Vlada Srbije daje 200 miliona garancije za Fijat nije nikakvo opterećenje, jer to nije zaduživanje Srbije.
Gospodine Đeliću, vrlo dobro znate kao ekonomista, da garancija ulazi u javni dug. Sada odgovorite, posle ovog mog izlaganja ili na kraju diskusije – da li je država Srbija ovoliko enormnim zaduženjem već sada premašila 45% BDP, koliko može po Zakonu o javnom dugu da se zaduži? Vi vrlo dobro znate, a o tome smo i raspravljali…
Gospođo Čomić, vidim da se poslanici skupljaju uoči glasanja, ali vas molim da ih upozorite da me ne ometaju. U ovakvoj atmosferi ne mogu da nastavim svoj izlaganje. Ako su svi na broju, neka se svi umire da mogu dalje da govorim.
Što se tiče tog javnog duga, gospodine Đeliću, on je tako fingiran do tih 45% BDP, a garantujem da je preko toga, kao što je u mnogim jedinicama lokalne samouprave prezaduženost preko 30%, dozvoljenog raznim kreditima. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija mnogim gradovima i opštinama davale takvu saglasnost, uzimajući u obzir samo onaj deo koji obuhvata glavnicu, a ne i pridolazeće kamate.
Kao što reče ovde kolega Dragan Stevanović, počinje vraćanje mnogih kredita 2026. godine, gde generacije koje tek treba da stastaju kada vi budete u penziji i ne znam kojoj sve svetskoj korporaciji, a naći ćete vi mesto, kako ste savetovali onu Jeljcinovu Vladu i kako ste otuda došli ovde, verovatno ćete otići u neku Američku i drugu administraciju, ali će ostati dugovi tek rođenoj, pa čak i nerođenoj deci koja treba da žive u Srbiji, gospodine Đeliću.
Da se vratimo, pošto ste vi stručnjak za automobilsku industriju, a i portparol Fijat kompanije, pošto im velikodušno dajete na izvolte sve. Grad Kragujevac je učinio sve što je bilo do njega. Dakle, sve je urađeno da se obezbedi Fijat kompaniji, Fijat automobilima da slobodno grade u Kragujevcu, da dobiju zemljište. Naknade za uređenje građevinskog zemljišta su oslobođeni, a na takse za firmu do 2018. godine. Bio je veliki problem sa vlasnicima imanja u već sada čuvenom Korman polju.
Gospodin Dinkić, koji upravo izlazi iz sale, glavni je krivac što je došlo do nasilne eksproprijacije. Dakle, to imamo dve celine – jednu, gde su ljudi vlasnici svog imanja gde nikada nije vršena eksproprijacija i imamo deo gde je eksproprijacija uređena 70 i neke godine. Odlukom najviše sudske instance, Ustavnog suda Srbije iz 1999. godine, je ta eksproprijacija iz 70 i neke godine, iz Brozovog komunističkog vremena poništena.
Šta ste vi uradili, odnosno gospodin Dinkić? U maju mesecu, zapravo u januaru mesecu 2010. godine se setio da je tamo bila neka eksproprijacija u Korman polju, gde Manjeli treba da pravi svoj pogon i onda kaže – sada ćemo na brzinu, jednom odlukom Vlade, a to je bilo 21. januara 2010. godine, opet to da uzmemo seljacima. Ljudi imaju tapije i kažu – ovo je vraćeno. Onda se oni dosete i dogovore sa Fijatom. Kažu – vi hoćete tu zemlju ponovo? Lepo ćete sada ar da platite 1.200 - 1.300 evra, pa kada to otkupite, ono što država nije mogla da im oduzme, mi ćemo sutradan i vama i ovim privatnim vlasnicima da plaćamo samo 350 evra po aru.
Tako je nastala čitava drama, po 500 policajaca od tri sata po ponoći svako jutro u jednom mirnom selu, gde ljudi celog života žive pošteno od svog rada i onda, naravno, posle dve godine zamajavanja ljudi u Kormanu odustalo se od toga i prešlo se na lokaciju kasarna Grošnica, gde se sada ruše svi objekti.
Pitam vas, gospodine Đeliću, ko će sada da plati odštetu tim ljudima što dve godine ništa nisu mogli u Kormanu da rade na svojoj zemlji? Odlučili su, znači, tržište, ponuda–tražnja, to ste uradili nasilno sa tom lažnom eksproprijacijom. Ove druge koji imaju svoju zemlju ste prevarili, kažete – oni traže enormne pare.
Izvinite, molim vas, šta će sada taj seljak da radi i kome da se žali? Kome da se žali onaj koji nema protivgradnu zaštitu u Aleksincu, Lučanima i po celoj Srbiji, zato što su to NATO standardi, pa nema protivgradne zaštite i onda sve se uništi, i maline i svo voće i svi usevi? Eto, tako vi radite i tako uništavate svesno i poljoprivredu i privredu.
Ali, sada da pređemo na ovaj vaš omiljeni deo, kako se razumete i kako ste hvalili onaj "Jugo kabriolet". Objasnite mi, gospodine Đeliću, vi ili gospodin Dinkić, ako je tu u sali, kako je "Fijat" odlučio, jer ste vi sa njima dogovarali da sa tog, neko je to pomenuo i nazvao ga je tzv. ženski model automobila, to je u stvari trebao da bude gradski automobil, vi ste više puta to ponavljali i čelnici Vlade tzv. dva plus dva, sa 600 turbo kubika, kako se prešlo sa tog, dakle, nepostojećeg modela, jedan takav sličan postoji, ali to je trebalo da bude potpuno novi, znači, namenjen siromašnima, porodicama koje imaju višečlane porodice, koje ne mogu da kupe te automobile, na ovaj automobil "Lazero" koji je donje srednje klase, ima 1400 kubika i koji će da košta, zavisi od opreme, od 12 do 17.000 evra? Gospodin Dinkić je rekao da će prvi da kupi taj automobil kad siđe sa "Fijatove" fabričke trake, samo ne znamo kada, jer se stalno laže i prolongira to i u pitanju je velika prevara. Kako ste sada došli na to i kako su Italijani odlučili da vas tako zamajavaju?
Gospodine Đeliću, automobil koji se proizvodi ovde, to govore stručnjaci koji se bave tržištem i automobilskom industrijom, i koji treba da zadovolji potrebe jedne prosečne porodice u Srbiji, dakle, auto koji se proizvede ovde najpre treba da nađe mesto na svom tržištu, nije svakako automobil koji će da košta toliko, jer ovaj bi koštao manje. Mogli bi da ga kupe i oni koji nikada nisu seli u automobil. Znate, kao nekada što je bio popularan "Fića", pa jednostavno da ga kupi i onaj koji živi u nekom zabačenom selu, u gradu u Srbiji. Ovako, vi kažete – a ne, neće taj novi "Lazero" da bude namenjen srpskom tržištu, to je jutros izjavio gospodin Dinkić, nego ćemo da ga izvozimo u Ameriku i zemlje zapadno-evropske unije.
Gospodine Đeliću, taj novi automobil koji će da se proizvede u Srbiji skoro je potpuno identičan postojećem modelu "Fijat Ideja". Vi znate kako izgleda taj automobil "Ideja Fijatova". Dakle, na toj platformi se radi. To vam je sad kao neki ristajling, ima novo ime, možda je malo drugačija karoserija, ima tu kubikažu, kao što sam vam rekla, 1400 kubika. Znate li kakav je krah taj automobil "Ideja", koji je potpuno identičan skoro ovome koji će ovde da se pravi, doživeo na američkom tržištu? Katastrofa.
Jutros smo čuli od Dinkića i od Kalanovićke da će on najviše da se izvozi tamo. U Americi je "Fijat" angažovao jednog od najpoznatijih holivudskih glumaca Džordža Klunija da reklamira tu "Ideju". Prodaja je bila užasno mala. U Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, što polovnih, što novih, godišnje se proda 35.000 automobila, a vi vidite kako se takmiče auto-kuće u davanju raznih drugih "subvencija", ali dodataka kada vi dođete kod njih to da kupite.
Drugo, gospodine Đeliću, najveća laž koja je izrečena, pored ovoga što "Fijat" nije uložio 600, koliko je trebalo, direktnih investicija u kragujevačku fabriku, nego samo 99,4, a nemamo podatak, vi ćete sad da nam kažete jer je istraživač "Velike Srbije" novinar gospodin Ivan Minić pokušao više puta da dobije u Vladi Srbije tu informaciju, pa nije. Tu informaciju mu je dao drugi državni organ. To je zapravo jedna prava enigma. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nema odgovora. Dakle, podaci do kojih je došao preko druge institucije u APR je da je Srbija do sada uložila 281 milion, sada ova garancija, to je isto 200 miliona, znate, vi garantujete za to. Koliko je do sada "Fijat" uložio? Da li je tačan ovaj podatak o kome mi pričamo?
Sa druge strane, gospodine Đeliću, a to je veliko pitanje za sve nas koji živimo u Kragujevcu – kako vi mislite da tako brzopotezno izađe taj probni model ili prvi da siđe sa trake, a prvi će da kupi gospodin Dinkić, kada nisu izvršene osnovne pretpostavke iz memoranduma i ugovora? Ne znam kada ste vi poslednji put bili u Kragujevcu, ali moram da vam kažem, za to je direktno odgovoran, nije ni Milutin Mrkonjić, niko drugi, niste ni vi, nego Verica Kalanović, koja se mnogo hvali svojim projektima. Kada će da bude završeno onih 15 preostalih kilometara puta deonice Kragujevac – Batočina, onda da se sprovede južna obilaznica oko "Fijata", pa onda infrastrukturno da se opremi industrijska zona ova nova koja je izmeštena u Grošnicu, pa da se pristupne saobraćajnice rekonstruišu? Kažete, sve to će da se desi baš kad vama treba pred izbore i kampanju sledeće godine.
Nećete moći, gospodine Đeliću, tako više da varate građane. Mislili ste da ste možete da ih prevarite kada ste rekli da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom najviše znači za novu automobilsku industriju koja će biti pokrenuta, to su bile vaše izjave 2008. godine, a onda je došao gospodin Šojgu i rekao vam je – to ne dolazi u obzir, to nije srpski proizvod. Došao je i gospodin Putin ovde i razgovarao sa šefovima poslaničkih grupa, samo je to rekao Mlađanu Dinkiću da to ne može nikako da se uradi. Onda nam je pre nekoliko dana, kada smo imali Zakon o finansiranju lokalne samouprave, gospođa Grubješić rekla da to nikada niko nije izjavio, da će automobil novi, sad ne ovaj mali, nego taj iz srednje klase biti izvožen na rusko tržište. Izjavio je, i to direktno Mlađan Dinkić i vi svi drugi čelnici Vlade.
Mlađan Dinkić je na otvaranju Međunarodne konferencije automobilske industrije pod nazivom "Novi proizvodni centri i lanci dobavljača u Srbiji" rekao da je glavna prednost Srbije što ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini CEFTA, EFTA, Sporazum sa Rusijom, Belorusijom i Turskom, a najavio je potpisivanje sporazuma sa Ukrajinom. Sada vi neku vašu omiljenu holivudsku glumicu angažujte u Americi ili ćete ponovo Klunija, vidite šta ćete, da reklamira umesto "Ideje". Ne znam, gospodine Đeliću, dogovorite se sa ovima iz "Fijata", "Ideja" je doživela tamo katastrofu, kome ćete da prodate toliko automobila, a pogotovo na prezasićenom zapadno-evropskom tržištu. Objasnite nam koliko je do sada država uložila, a "Fijat", mi garantujemo 99,4 miliona.
Završiću time da ni Italijanima nije dobro u Kragujevcu. Ne znam da li ste čuli, gospodine Đeliću, pre nekoliko dana, jedan Italijan koji radi za "Fijat" kompaniju je uhvaćen od strane policije, odnosno vlasnika, a onda ga je i policija privela, kako krade po kragujevačkim kafićima. Pošto reče gospodin Željko Tomić da mi svi tamo treba da naučimo da govorimo perfektno italijanski do sada jer će sve da nam cveta, ja sigurno znam da pošto, vidite, ni ovom Italijanu nije dobro, najčešća reč koju će moji sugrađani da govore je "mama mia". Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.
Imate još 22 minuta, gospodine Krasiću.

Na početku, moram da skrenem pažnju svima onima koji prate ovaj prenos da ne pomisle da se nešto epohalno desilo. Malopre su ovi ih Koštuničine stranke kritikovali Mlađana Dinkića, Đelića, a oni su bili u koaliciji, oni se dobro znaju, i ko su i šta su. Jedina stranka koja od 2001. godine kritikuje ovaj vid ubrzanog, besomučnog, ničim izazvanog zaduživanja Republike Srbije, pa bez obzira da li je u pitanju direktno zaduživanje, da li je zaduživanje javnih preduzeća, da li je u pitanju garancija, da li je u pitanju emitovanje hartija od vrednosti, kako bi se premostile rupe u tekućem finansiranju, znači, jedino je SRS na vreme ukazivala da ćemo doći i u jednom trenutku konstatovati da to više ne samo što ne može, nego da svi efekti zaduživanja su negativni i u suštini promašaj.
Kad se sabere sve šta je došlo u ovu zemlju za proteklih 11 godina, to su na desetine milijardi evra što potrošeno, što zaduženo, što poklonjeno, što svojevrsna čast za urušavanje države, a kao posledica svega toga nije se pojavilo ništa pozitivno, nego otpuštanje sa radnih mesta, privatizacije, da ne kažem poklanjanje, mito, korupcija, kriminal i negativni rezultati.
Ono što bi, jednostavno ozbiljna vlast morala da uradi, to je da podnese izveštaj šta je urađeno sa dosadašnjim sredstvima po osnovu zaduženja. Nažalost, mi nemamo praktično od 2002. godine ni jedan završni račun koji je usvojen u Narodnoj skupštini, što znači da nas je Evropa, odnosno vas je Evropa naterala da promovišete demokratski standard. Troši, a ne podnosi nikakve račune. Verovatno je to tako u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj i u drugim zemljama, da bi ta operacija ovde uspela.
Onda smo imali čitavu lepezu poteza, finti, prevara i mućki. Da krenemo sad, pošto je ovo tačka dnevnog reda može da se zove i mućke. Engleska serija "Mućke". U jednom periodu gospodin Đelić nam je vrištao sa govornice – hajmo, hajte u Evropu. Sećate se ono, čak i jadna Vesna Pešić nije mogla da sluša više Božidara Đelića. Ali, niko nije mogao da pretpostavi da će kao nagradu za tu viku, dreku gospodin Đelić prošle godine proknjižiti veliku količinu sira, koju je dobio na poklon kao državni funkcioner.
Znate, kad se čoveku, kao državnom funkcioneru poklanja sir, onda vam je jasno gde se sir nalazi kao poklon, i li za džabe. U mišolovci. Ali, lepo to stoji gospodinu Đeliću, on je ovako razdragan, veseo, euforičan, nema on potrebe da snosi bilo kakvu odgovornost za ovo ovde. Sećate se 2003. godine jedva su ga zadržali da ne pobegne u inostranstvo, pa verovatno i sada bi bilo dobro da mu se konfiskuje pasoš, jer čudna su vremena.
(Predsednik: Molim vas, zaista bih vas zamolila da vodite računa o komentarima koje usmeravate ka članovima Vlade.
Ali, ja nisam pričao o vašem pasošu, gospođo Đukić.
(Predsednik: O čemu niste pričali?)
O vašem pasošu, gospođo Đukić, nisam pričao uopšte.
(Predsednik: Molila bih vas da svi zajedno vodimo računa o dostojanstvu Skupštine. Sada to vas molim da činite. Nemojte me dovoditi u neugodnu situaciju, molim vas.)
Ne postoji dostojanstveniji poslanik u Narodnoj skupštini koji se bori za interes srpskog naroda i srpske države od mene, to vam garantujem, to je međunarodno dokazana situaciju, činjenica, apsolutno.
No, idemo dalje. Onda smo imali jednog ministra koji nam je pričao o irskom čudu. Znači, Srbija treba da bude irsko čudo. Mi 2006. godine u sklopu parlamentarne delegacije Republike Srbije obiđemo Irsku, njihov "Dojl" i porazgovaramo tamo nekoliko dana i evo interesovao sam se ja, Radojko Obradović se interesovao, da nam irski ministar finansija objasni šta znači irsko čudo.
Izvinite, gospođo Đukić-Dejanović, vaš kolega predsedavajući, prvo mu nije bilo jasno pitanje, pa kad smo pokušali da mu objasnimo da imamo jednog ministra koji kaže – ako je Irska mogla da bude čudo, da bude Srbija čudo. Onda je on rekao, bibip, da je vaš pacijent, tako je baš rekao. Ako meni ne verujete, pročitajte izveštaje parlamentarne delegacije. Potrudio sam se da napišem baš doslovce šta je čovek rekao. Onda kaže kakvo smo mi crno čudo, kaže 25 godina nije imalo kuče zašta da nas ujede, napravili smo neku transformaciju, krenuli smo sa obrazovanjem, da omogućimo ljudima da se obrazuju itd, itd. Hvalili nam se Irci kako su dve godine pre naše posete, prvi put u istoriji uveli televizijski prenos iz "Dojla".
Ama, ljudi, to kod nas ima još od Slobodana Miloševića. Znači ona priča irsko čudo nema blage veze, sad smo čuli priču slovačko čudo. Odmah da vam kažem, nema veze ni to, nema apsolutno nikakve veze.
Setimo se pre nekoliko godina epohalnih rezultata, nikada se to nije desilo u istoriji Srbije ili odavno se nije desilo, od onog Lazara Pačua, sunce nas je ogrejalo pa smo dobili jednog prepametnog ministra finansija, eksperta i pojavi se suficit. Ma ne prođe ni nekoliko meseci, a ono deficit. Kako to suficit, deficit, šta je to ljudi, aman ljudi? To je kao ono Džej na autobuskoj stanici i one tri kockice, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Gde je loptica, pogodi ga i sve je to lepo prolazilo, prolazilo. Prošlo je besplatne akcije 1.000 evra, prošao Bor, prošao "Fijat", sve to prolazi, prolaze, tutnje vozovi kod nas itd.
Međutim, to se sve gomila, gomila, gomila, a da se opasno nagomilalo, da li ste videli i ovi ne obavešteni se obavestili u međuvremenu i ovi neobavešteni nas kritikuju, znate. Znači, da je nešto spektakularno. Kad su oni napokon saznali sa kim su bili u Vladi i kave su sve operacije bile. Postavljam vam pitanje zašto ste nas kažnjavali ovolike godine kada smo vas kritikovali? Mi smo vam upravo to pričali, upravo smo to pričali. Ne može takvo zaduživanje, ne može država tako da se zadužuje.
Problem je dalek veće prirode, ali da ne trošimo ovo dragoceno vreme, pošto treba da građane Republike Srbije ubedim da ovo danas što živimo su evropski standardi. Nama uopšte ne treba daj paraf, ili datum pregovora i te stvari, živi se po evropskim standardima, imamo parade, imamo lizing, imamo borbu protiv pušača, imamo stimulaciju narkomana, imamo sve što ima Evropa. Dičimo se Evropom. Što se vi sekirate da li će da propadne vaša ideja na putu ka EU, mi živimo po evropskim standardima. Svaki građanin je prezadužen kao što je i prosečan građanin u EU zadužen, a otplati jedan kredit, odmah ga podsete dve banke, došlo je vreme da uzmete sledeći kredit, dajemo vam vrlo lepe uslove, pa onda krene, kamatna stopa, libor, eurolibor, ovo, ono, tandara, mandara. Dok to neko shvati da li franak, da li evro, da li ovo, da li ono, lepo zvuči sa puste reklame, pa znate ona lepa dečica, pa onda one lepe pesmice, ma kako čovek da ne uzme na lizing, da poželi na lizing da uzme. A vi plivate.
Kad se postavi pitanje, gde su ove pare što su došle iz inostranstva? Nema ih, potrošili ih. Ko ih je potrošio? Pa, ovi ih potrošili i njima lepo, naravno da je njima lepo, a vi morate da glasate za njih da bi njima bilo još lepše. Međutim, došla crta, 92% građana neće ni da čuje za NATO pakt, 80% građana ne želi da čuje za EU. Eto, mi smo 10, 11 godina bukvalno rečeno riljali, upozoravali građane šta može da im se desi, da nije svetla budućnost Srbije sa ovakvim primercima, da nije spas za Srbiju Boris Tadić, da nije spas za Srbiju proevropska politika, pronato politika. Neki nama nisu verovali, pa su preko noći promenili svoju ideologiju da uhvate priključak ka EU, gde ima para za njih, biće i za nas, pa promenili svoju ideologiju. Međutim, i u Evropi se smanjila bara, a tamo ima strašnih krokodila, pa kad otvore čeljusti, pa progutaju sve redom, da znate.
Sad ste platili danak te prozapadne politike. Vi biste za ovih sledećih 15 dana da promenite to za 180 stepeni, neki od vas. Međutim, kasno. Taksimetar je odbrojio svoje. Morate tim putem da idete, naravno da morate da slušate Mlađana Dinkića kao glavnog ekonomskog vizionara, kako reče Verica Kalanović malo pre. Kaže imali smo viziju. Ona je imala viziju, zamislite, priviđenje. Priviđenje da će Zastava da radi, da će Fiat da izlazi. Znate kako je to lepo na reklamama zvuči.
Sad da vas obavestim, malo pre ste prolazili ovim hodnicima, da li ste videli da piše na onoj tabli –NALED. To je neka međunarodna organizacija koja je davala sertifikate jedinicama lokalne samouprave koje razvijaju vrlo povoljno poslovno okruženje. Što njihov zajednički naziv da bude NALED. Nisu valjda sve te opštine na led. Na led sve ide u Srbiji od kad ste vi došli. Na led ide sve. Pre nedelju dana pričate kako imate loše jedinice lokalne samouprave, a vidite sad međunarodne organizacije daju sertifikate. Božo, jesi li ti delio one sertifikate? Pa ti si, ko bi drugi. Ti si zadužen za pasoše, za sertifikate, za stočne pasoše i za ove stvari. Sve to po evropskim standardima mora da bude. Nije važno da li ga ima ili ga nema mora da bude evropski, sertifikovano. Mi smo se nekad šalili za ono pivo, znate odlikovano, Nikšićko, e ovo sertifikovano evropsko.
Skače vam popularnost. Da li znate kako vam skače popularnost? Jedva čekaju da vas vide da vas zubima pojedu. Zubima bi vas rastrzali ljudi. Naročito oni koji ne mogu da izađu iz kontejnera zbog evropske transformacije RS. Kome će da bude dobro? Evo sad čitamo nešto što je napisao predlagač zakona. Ne znam ko je napisao konkretno, vidim Mirko Cvetković u potpisu, hajde da bude da je Mirko Cvetković, sumnjam da on zna šta je napisano ovde. Prvi zakon na dnevnom redu. Gospodine Đeliću, znam da vi možete sve da objasnite. Dao bog pa ste zlatousni, pa kad krenete, ne može da vas zaustavi niko, to je liturgija dva i po sata. Evo šta piše u obrazloženju prvog zakona – građani RS treba da skaču od sreće zato što ćemo dobiti sto miliona kredita Međunarodne banke. Evo za šta će gospodin Đelić sa pajtašima da potroši te pare. Prvo, slušate pažljivo, reforme raspodele javne potrošnje za poboljšanje kvaliteta potrošnje u sektorima sa najvećom potrošnjom. Svaka čast, kako ste ovo pametno smislili. Ovo su prave francuske škole. Pod dva, reforme upravljanja javnim finansijama u cilju rešavanja problema lošeg rukovođenja fiskalnom potrošnjom i poboljšanja povereničkih uslova. Ti si genije Božo. Ko bi se setio ovakve gluposti da napiše? Ko živ može da shvati šta je napisano?
(Predsednik: Sad ću vam nešto reći. Ovakav način ophođenja nije dozvoljen.)
Zašto?
(Predsednik: Izreći ću sankciju sledeći put ako budem morala da vam se ovako obratim.)
Dobro. Otimate mi ovo antievropsko vreme, nemojte to da radite više.
Pod tri, jačanje socijalne pomoći za amortizaciju, nije za amortizere u "Fijatu", nego za amortizaciju efekata tekuće krize i povećanja pokrivenosti programa u budućnosti. Uopšte ne sumnjam da vi svi možete lepo da mi objasnite na tenane šta svaka reč od ovih znači. Ne mogu da vama postavim ovo pitanje, nisam se kvalifikovao sa vama da razgovaram, ne znam te evropske standarde. Vidite, vrlo je teško da se ovo pročita. Kako je tek onima da to shvate, ja ne znam.
Šta ste dalje napisali u ovom vašem obrazloženju? Kaže, predviđena namena serije zajmova za potrebe razvojne politike u oblasti javnih finansija jeste da se RS pruži pomoć u formiranju, zapamtite, manjeg i efikasnijeg sistema državne uprave uz istovremeno utvrđivanje i sprovođenje odgovarajućih socijalnih programa.
Zašto im niste rekli da smo mi ovo završili, da smo doneli onaj zakon da se smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji. Nije valjda da će oni ponovo dva puta da finansiraju iste stvari. Prosto neverovatno. Vidite kakve troškove imamo oko ovih papira i šta sve može da se ovde nakuca, da se napiše. Ne sme da se vidi gde će tih sto miliona dolara da se potroši, a potrošiće se, a onda kad se to uzme u tranšama onda dolazi posebna ekipa da vrši, gospođo Đukić upotrebiću stranu reč – monitoring nad Božom i ljudima koji su zaduženi da primene ovaj zakon.
Dragi građani, monitoring znači da ih posmatraju, moraju da ih posmatraju, da dubinski posmatraju da vide šta je bilo sa tim parama. Ako se utvrdi da je u pitanju mito i korupcija, prećutaće ovi koji posmatraju. Zašto? Taktika da ih uvuku u mrežu i onda ih drže za šaku i mogu sa njima da manipulišu do mile volje. Zato tolike pare kod nas ulaze.
(Predsednik: Vaše interpretacije štete ugledu Narodne skupštine i države. Sve vaše interpretacije.)
To je vaš subjektivni osećaj.
(Predsednik: Nije subjektivni osećaj. Molim vas, ne možete tako interpretirati ovo o čemu govorite.)
Kad bih vam ja pričao o mojim subjektivnim osećajima, stvarno bi bilo neukusno. Moji subjektivni osećaji o državnim funkcionerima jednostavno ne dozvoljavaju da neke stvari kažem. Vidite da se sa velikim ustezanjem i bolom u stomaku trudim da prikažem ideologiju SRS. Nemate potrebe vi da se sekirate oko toga.
(Predsednik: Ne može se usmeriti, to nije u redu. Ne možete držati pažnju na temi i to zaista poslovnički nije u redu.)
Kad ja pričam o kriminalu u nekim preduzećima, vi meni koknete opomenu. Kad vam EU dostavi spisak, vi polomite noge tražeći da rešite taj problem. Izvinite molim vas, cenite malo i mene. Mene morate mnogo više da cenite nego ove iz EU. Ja sam insajder, ja vidim iznutra šta se dešava. Ja vas ne cinkarim kod EU, to rade drugi. Vi to znate. Jedino može da vas cinkari neko iz pro-evropskog bloka.
Kada vi zavrnete EU, meni je drago. Meni je mnogo drago kad vi njih zavrnete. Zašto? Zato što je neprijatelj Srbije EU, kao i NATO pakt. Ko namagarči EU, ima moju podršku. To je potpuno jasno. Oko toga nema spora.
Idemo sad na ove druge kredite. Ovo drugo se tiče "Zastave". Znate, u celoj koprodukciji oko "Zastave" postoji samo jedna dobra stvar. Verovatno je "Fijat" prirodni saveznik "Zastave", jer je i napravio "Zastavu". Možda ima neku tehnologiju, neku logiku tehnološku itd. Sve ostalo je pogrešno. I Tito je imao problema sa Italijanima kad je pravio "Zastavu". Ni tada oni nisu ispunjavali svoje ugovore kako treba. I Italija kao država ima problema sa "Fijatom". Građani Italije vrlo često naprave zbrku da li je "Fijat" privatna ili državna firma, pošto 70% subvencija iz njihovog budžeta ide za "Fijat". Što se tiče rukovodstva sa onim zvučnim imenima, Maksiljione itd, itd, onaj sa džemperčetom, da ne bih uvredio gospođu Đukić-Dejanović, pročitajte malo italijansku štampu pa vidite šta pričaju o poslovnom rukovodstvu "Fijata". Nije baš na strani turbo-rukovodstva, poslovnih ljudi, nego nešto malo južnije dole. I u Italiji je južno tužno. Pogotovo dole kod Sicilije. Ali, to je vaša koprodukcija.
Vi imate većinu, vi ste ušli u taj posao. Uspeli ste da prevarite Kragujevčane. Njima je sad to jasno. Od četiri, pet hiljada zaposlenih, spalo je na vrlo malo a preuzeli su rizik. Kao što vidite, ja mnogo vas ne kritikujem. Po meni su mnogo veći krivci oni koji su verovali vama. Ja se ponosim time što vam ne verujem. Zato i želim na ovaj način da utičem na one druge građane da nikako vama ne veruju. Jer, ako vama veruju, stradaju. Ko je verovao u 200 hiljada novih radnih mesta dobio je 400 hiljada otkaza. Ko je verovao u hiljadu evra, sam je preuzeo rizik.
Naše je bilo da upozorimo građane, da kažemo koliko je to realno, koliko je to moguće, da li je u pitanju prevara, da li nije u pitanju prevara. Mi smo to vrlo korektno uradili. Onaj ko nam je verovao, nije stradao, onaj ko je verovao vama, stradao je. Neka svako izvuče pouku. To je najkorektnije što može da bude. Mi smo potpuno svesni činjenice da u doba depresije, nemaštine, socijalne bede, slatkorečive priče o vizijama gospođe Kalanović, Mlađe Dinkića, a pogotovo Božine vizije, prolaze. Te vizije i njegovi snovi su samo snovi. To su samo snovi.
Neki veruju u te snove, šta da radimo, ne možemo na silu, narod je gospodar, on odlučuje o svemu, on odlučuje da li će da mu bude dobro, da li će da mu bude loše, da li će da se snalazi itd. Skače vam popularnost. Mnogo vam skače popularnost.
Neverovatno, svakog dana ljudi me susreću i stalno mi pričaju kako vam skače popularnost. Koliko će da skoči, ja ne znam. Ali kada će da budu izbori, razmislite.
E sada, jedan od principa civilizovanog društva jeste da mora ugovor da se poštuje. Drugi princip, strana koja ne poštuje ugovor, a ugovor je zakon za ugovorne strane, odgovara pred sudom. Ovde imamo situaciju da neko dobrovoljno želi da bude manjinski partner, a da daje mnogo više, da daje neuporedivo više. Vi dolazite sa setom predloga zakona gde država Republika Srbija treba da preuzme neuporedivo mnogo više, da bi se odobrovoljio partner da pronađe negde pare, one pare koje je imao u vreme zaključenja ugovora, a sada ih nema. Tražite od nas saglasnost.
(Predsednik: Vreme.)
Od Srpske radikalne stranke nećete dobiti saglasnost, jer ovo sve što radite, je pogubno za građane Republike Srbije i za državu Srbije. Hvala što ste imali strpljenja.

Gospodine potpredsedniče izvolite, imate reč.
Gospodin Božidar Đelić.

Hvala gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da u ovoj materiji snova nema, kao što i u međunarodnim odnosima nema prijateljstva i simpatija nego interesa na kojima možda može da se rodi i neka bliskost između naroda. U međunarodnim finansijama postoje samo interesi i na Srbiji je da u tom svetu se izbori za svoje nacionalne interese.
Današnji predlozi veoma dobro odgovaraju na veoma stroge uslove koje moramo postaviti u ovom momentu razvoja naše nacije, za bilo kakvo dodatno zaduživanje. Dobro je to što su skoro sve poslaničke grupe danas veoma dobro stavile do znanja da kredit mora biti uzet samo ako otvara samo nove perspektive u zemlji. Imamo u protekle tri godine, na primeru već pomenute Grčke, ali i na primerima nekih većih nacija. Sjedinjene Američke Države na primer, sa najvećom ekonomijom u svetu, primer da je veoma lako izgubiti kontrolu nad javnim finansijama, ukoliko se nacija prezaduži, ukoliko da prava ili pokušava da finansira mnogo više od onoga što realna sredstva te nacije mogu da obezbede.
Zbog toga, ova tri finansijska aranžmana moraju biti veoma dobro analizirana i mislim da je ova današnja diskusija veoma dobro pokazala da sva tri predloga odgovaraju onome što su interesi naše zemlje, ne zbog toga što neko ima specifičnu simpatiju prema "Fijatu" ili prema bilo kojoj drugoj kompaniji, ne zbog toga što neko ima naročito simpatiju prema Svetskoj banci, ili pak da opravdamo bilo kakvo zaduženje kod Evropske investicione banke, zbog toga što se želimo priključiti većinski Evropskoj uniji.
Krenimo od onoga što je da kažem klasičan aranžman, koje već imamo nekoliko godina sa Svetskom bankom. Odlično je to što je prošle godine ovaj dom, jer nisu sve nacije tako odlučile, izglasao nove elemente u Zakonu o budžetskom sistemu koje predviđaju da naš budžetski deficit ne pređe 4% ove godine, 3,6% sledeće godine i da se sukcesivno posle toga smanjuje i dostigne 1% bruto domaćeg proizvoda 2015. godine. To je dobro zato što naša demografija je veliki izazov i nismo od onih zemalja koje mogu da gledaju na povećanje stvorenog duga misleći da će demografska aktivnost, da će rast naše populacije sam po sebi dovesti do proširenja bruto domaćih proizvoda, nego moramo dobro da razmislimo i o prostoru koji će biti potrebno obezbediti za penzije i mnoge druge potrebe naše nacije.
Kada govorimo o budžetskom deficitu, veoma je dobro što već treću godinu za redom se poštuje Zakon o fiskalnoj odgovornosti, tj. deo Zakona o budžetskom sistemu koji se bavi tim pravilima i što idemo ka smanjenju deficita, ali i tako smanjen deficit, podsećam, Srbija je jedna od onih zemalja koje imaju najmanji deficit u Evropi u ovom momentu, 4%, ipak se mora finansirati. Kada govorimo o tome, onda je veoma dobro to što smo obezbedili 100 miliona dolara za pokrivanje tako malo deficita iz sredstava Svetske banke, jer sa 20 godina, od tih pet godina počeka i kamatom koja trenutno iznosi 1,6% i tu je odgovor na jedno od pitanja, svaki od ovih aranžmana ima svoje specifične finansijske uslove, ovo je najjeftiniji mogući način na koji Srbija može danas finansirati sopstveni budžetski deficit.
Zbog toga apelujem na vas, poštovani narodni poslanici, da izglasate ovaj aranžman sa Svetskom bankom.
Drugi element je aranžman sa "Fijatom". Želim odmah da kažem da "Fijat" nije partijska priča. "Fijat" nije čak ni nešto što se treba vezivati usko sa jednom vladom. Želim samo ovde da podsetim da je čak osam vlada Mađarske radilo na razvoju aranžmana koji su imale sa "Suzukijem". U početku ta investicija "Suzuki" je bila veoma mala. Sukcesivne vlade su radile na tome da on postane veliki i zbog toga danas Mađarska ipak manje pati u ovoj krizi, zbog toga što ima i "Suzuki" i neke druge auto proizvođače u njihovoj zemlji.
Naravno da Slovačka ne može sama po sebi biti uzeta kao primer. Moramo napraviti specifični sprski razvoj, ali kada pogledamo iznos stranih direktnih investicija u bilo kojoj zemlji, vidimo da samo tri ili četiri sektora u koje idu te investicije posle dovode do značajnih izvoza te zemlje i to su hemijska industrija, elektronika, ovo što vidimo u domenu informacionih tehnologija, to je izvoz usluga, ne toliko dobara i napokon automobilska industrija.
Aranžman sa "Fijatom" će obezbediti direktno 1,3 milijarde evra izvoza naše zemlje, sa neto deviznim efektom koji će kroz vreme prevazići milijardu evra. Dodatno, autokomponentaši koji su došli, pre svega zbog "Fijata", proizvodiće i za izvoz i nema bolje preporuke za Srbiju, kao što je to bio slučaj sa Slovačkom pre nekoliko godina, da privuče još jednog proizvođača automobila od dolaska "Fijata".
Pre osam godina sa mojim kolegama iz tadašnje Vlade sam se borio da privučemo investiciju "Citroena" i "Pežoa". Suprotno očekivanjima smo uspeli da se izborimo da naša zemlja uđe u uski krug, oni koji su bili razmatrani za investicije, ali onda smo obavešteni da će, nažalost, te investicije ići u Slovačku zbog toga što je Slovačka 2003. godine bila sigurna da će ući u EU. To je zvanično obrazloženje koje smo dobili.
Zbog toga moram da kažem da jedna ovakva investicija ne bi bila moguća da Srbija nije napravila značajan napredak ka EU i tu je ta logika između evropskog puta, investicija i otvaranja radnih mesta. Dalji koraci u evropskim integracijama će biti koraci u privlačenju dodatnih investicija u našoj zemlji. Zbog toga, kada govorimo o ciframa, danas je uloženo nekih 150 miliona evra u zajedničku firmu, 100 miliona evra sa strane "Fijata", 50 miliona evra sa strane Vlade Republike Srbije. Da, tačno je, Srbija gradi infrastrukturu oko tog velikog projekta, ali ta infrastruktura će služiti ne samo "Fijatu" nego i svim drugim investitorima u našoj zemlji, a da ne govorim da ona generalno jača konkurentnost naše zemlje i stavlja nas na mapu Evrope.
Da vidimo koliko su stvari povezane. Pomenuću jednu anegdotu koja dolazi iz Bavarske. Pre tri nedelje sam imao priliku da posetim jednu od najeefikasnijih automobilskih fabrika u svetu. Radi se o fabrici audija u Ingoštatu u Bavarskoj. Radi se o fabrici gde je 98% rada na metalu apsolutno automatizovano, koja je dve godine za redom bila rangirana kao najbolja fabrika na svetu.
Na sastanku sa tim direktorom te najbolje fabrike u svetu, on je pokrenuo pitanje investicije "Fijata" u našoj zemlji. Rekao je da je primetio da prva fabrika automobila, koja se gradi posle izlaska iz krize, Evrope se gradi u Srbiji, da je dobro da smo pobedili mnogobrojne druge zemlje i mnogobrojne druge gradove, da smo uspeli da se suočimo sa krizom koja jeste donekle usporila ovaj projekat, da smo znali dobro da izaberemo partnera koji je, evo danas, zvanično postao vlasnik 52% "Krajslera", pre roka i da je primetio da je taj "Fijat" suprotno onome što možda neko misli po nekim stereotipovima o Italijanima ili Nemcima, prošle godine imao fabriku na jugu Napulja koja je pobedila tu fabriku u Iglštatu i izabrana je za najbolju fabriku u Evropi u domenu automobilske industrije. Tu je bio adut da pozovemo jednog od najuspešnijih ljudi u automobilskoj industriji danas u svetu, da dođe i da poseti našu fabriku u Kragujevcu zajedno sa "Fijatom" i da vidi da će ona biti kalibrirana na nivou najboljih svetskih fabrika.
Zbog toga vas pozivam da svi glasate za aranžman sa "Fijatom", on je u interesu cele naše nacije.

Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a niko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine se nije takođe javio, dozvolite da zaključim zajednički jedinstven pretres.

Hvala gospodine potpredsedniče vama i vašim saradnicima.

Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 27. jun 2011. godine, sa početkom u 18,08 časova kao Dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.

Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da ima uslova za naš dalji rad.

Pošto prelazimo na odlučivanje o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, odnosno sporazuma, a to su tačke 1, 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, podsećam vas da, na osnovu člana 105. stav 3. tačka 6) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.

S obzirom da na navedene predloge zakona nisu podneti amandmani, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika Narodna skupština će o ovim predlozima zakona glasati samo u celini.

Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija, u celini.

Od ukupno 126 narodnih poslanika, svih 126 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/A) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije.

Od ukupno 126 narodnih poslanika, svih 126 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/B) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije.

Od ukupno 126 narodnih poslanika, svih 126 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Od ukupno 126 narodnih poslanika, svih 126 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/D između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Od ukupno 126 narodnih poslanika, svih 126 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje po njima, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

(Sednica je završena u 18,15 časova.)

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

27. jun 2011. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 18,15 časova. Sednicom predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da pređemo na otvaranje sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da nas ima 108, ali vas molim da utvrdimo kvorum postavljanjem kartica u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da nas ima 126, te postoje uslovi za nastavak rada.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 97. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog članom 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i izuzetno za ponedeljak, dakle, i mimo dana utvrđenog u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je određen u zahtevu 124 narodna poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Uz saziv Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, koje je sazvano na zahtev 124 narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 248. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Petog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o mladima, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa, AD Beograd, Societe General Srbija a.d. Beograd, Hypo-Alpe-Adria Bank a.d. Beograd, Erste Bank a.d. Novi Sad, Komercijalne banke a.d. Beograd i Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o regulisanju duga Republike Albanije prema Republici Srbiji, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o saradnji u oblasti borbe protiv kriminala, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, prosvete, stručnog usavršavanja, komunikacija, omladine i sporta između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroka, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine u oblasti obrazovanja, kulture i sporta, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i Kodeksa o postupanju, koji je podnela Vlada;
12. Predlog odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine, koji je Administrativni odbor Narodne skupštine;
13. Predlog odluke o obrazovanju Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koji su podnela 124 narodna poslanika;
14. Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članove Republičke izborne komisije, koji je podnela poslanička grupa Liberalno-demokratske partije;
15. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Za evropsku Srbiju;
16. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Za evropsku Srbiju.
Narodni poslanik Vuk Dinčić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i čl. 170. i 190. Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa, AD Beograd, Societe General Srbija a.d. Beograd, Hypo-Alpe-Adria Bank a.d. Beograd, Erste Bank a.d. Novi Sad, Komercijalne banke a.d. Beograd i Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o regulisanju duga Republike Albanije prema Republici Srbiji.
2. Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o saradnji u oblasti borbe protiv kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, prosvete, stručnog usavršavanja, komunikacija, omladine i sporta između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroka, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine u oblasti obrazovanja, kulture i sporta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i Kodeksa o postupanju (tač. 6, 7, 8, 9, 10. i 11. dnevnog reda).
3. Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine i Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.
4. Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članove Republičke izborne komisije, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije (tač. 14, 15. i 16. dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Vuk Dinčić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Od 126 poslanika, svih 126 poslanika je glasalo za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Molim stručne službe da pripreme prečišćen tekst predloga dnevnog reda, a mi ćemo nastaviti sa radom sutra u 10,00 časova. Zahvaljujem.