Hvala gospođo predsedavajuća. Pošto je bilo postavljeno pitanje od strane poslanice Pavlović-Milosavljević, nekako sam dužna da na to odgovorim. Pri čemu moram da kažem da nije ni na koji način niti sam implicirala, niti izjavila da opozicija ne želi dobro mladima. Naprotiv, čak sam posle ekspozea rekla kako mi imponuje što u celom parlamentu se očigledno vidi dobra namera i briga o mladima. Čak sam i neke primere gde su, recimo, predstavnici opozicije u ovom parlamentu na vlasti u lokalnim parlamentima i pri čemu su oni otvarali lokalne kancelarije za mlade. Istakla bih pored Bačke Palanke, gde je vaša stranka u pitanju, i Zemun iz koga vi dolazite gde je otvorena lokalna kancelarija za mlade i gde je SRS ima zaista odličnog koordinatora i koristim priliku javno da ga pohvalim.

Ono što je prilika da vam odgovorim danas, pri čemu mi nije bilo jasno na koji način ste vi mislili da je donošenje akata dezavuisanje građana Srbije, ali to sada nije ni bitno koliko je meni jasno nešto ili nije, to vi najbolje znate. Imam obavezu da odgovorim na vaše pitanje – kako su ti mladi ljudi učestvovali u javnoj raspravi? Pre svega, znači ona je u 25 okruga obavljena i tamo gde je na terenu rađeno kancelarija za mlade, udruženja građana su imali obavezu i mogućnost i pravo da pozivaju što je veći broj mladih ljudi moguće. Da se ne bi samo ograničili na one koji su teritorijalno negde prisutni ili nisu, mi smo imali sve vreme dok je trajala izrada prvo radnog teksta, a potom nacrta zakona na veb sajtu sve ove verzije i svako je imao mogućnost ko je želeo da učestvuje da daje svoje primedbe.

Reći ću vam da je radna grupa koju je ministarstvo formiralo, kao i šira konsultativna grupa koja se bavila razmatranjem svih ovih primedbi, pa je primedbe sa veb sajta odgovarala svakom pojedincu koji je učestvovao, naravno i institucijama koje su učestvovale preko veb sajta na ovim javnim raspravama. Tako da nismo imali nekakav, da kažem tako, negativan ili bilo kakav diskriminitivan kriterijum, nego ko je želeo da učestvuje bio je više nego dobrodošao. Hvala.

Zahvaljujem. Mislim da nema razloga koleginice Paunović za repliku. Zaista, ministarka je samo dala objašnjenje i zaista nema razloga.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ovaj kvazi zakon je još jedna od tekovina demokratije i baš danas, na Vidovdan, dobro je da se prisetimo da je tačno pre deset godina na današnji dan, tadašnji DOS režim izručio zločinačkom Haškom tribunalu Slobodana Miloševića, koji je šest godina kasnije ubijen u tom istom Tribunalu. Ovo svakako ima veze, ako ste mislili da nema, jer je i to tekovina tzv. demokratije, kako što su i svi ovi vaši zakoni, koje vam zadaju iz EU, koje vi prevodite odnekle, koje radite i evo sami ste sad rekli kako mali Perica zamišlja izradu zakona. Otvorite sajt i ko god hoće, piše po sajtu i vi to sklopite u zakon. Zakoni danas, gospođo Samardžić – Marković, ovde radimo po principu, što bi naš narod rekao, trla baba lan da joj prođe dan. Ovo ništa nije. Ništa nije ovo što vi tako hrabro nazivate zakonom. Vi i kolege koji će glasati za ovaj zakon.
Ceo dan odgovarate poslanicima i niste odgovorili ni na jedno konkretno pitanje zato što nemate odgovor na pitanje, zato što ovo nije zakon, gospođo ministar. Ovo može da bude deklaracija, ovo može da bude nekakva strategija, ovo mogu da budu popis načela. Sve može da bude, samo ne može zakon. U ovom Parlamentu u ovih 11 godina, a pogotovo od kad je ova poslednja vlada, koja valjda hrleći u Evropu je izgubila sve kriterijume, a sa njom zajedno i sadašnja skupštinska većina. U ovom periodu, u ovom parlamentu, doneto je toliko nakaradnih zakona, neustavnih, neprimenljivih, zakona koji su bile okvir za zloupotrebu, za korupciju. Zakona koji su omogućili političku korupciju, a to je ovo skoro doneti zakon o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika. Donošeni su zakoni na koji smo mi skretali pažnju da su neprimenljivi, pa su posle tri meseca ovde menjali i dopunjavali.
Sve to je bar formalno ličilo na zakon. Ovo, gospođo ministar, ne liči na zakon formalno. Zakon koji nema nijednu pravu normu, a vi ste ovo nazvali zakonom, vi ste ovde član ovaj, član onaj, nijedan član nije konkretan, nijedan član nije obavezujući, neprimenjivanje ovog ne podleže nikakvim sankcijama. Gde je onda tu zakon? Zaista je trebalo neko da vas poduči, vi niste iz ove struke i mogu da vas razumem, ali pretpostavljam da neko od vaših saradnika jeste. Vrlo je hrabro da ceo dan pričate o zakonu, a ovde ste nam samo napisali, ne znam, samo nekoliko načela.
Dakle, šta je suština? Ovo je forma. Suština je da niti vi imate nameru da pomognete mladim ljudima, kao što nema nameru vaša vlada da pomogne ni mladim ni starim, ni tek rođenim, ni sutra rođenim. Vi jednostavno niste vlast koja želi dobro građanima Srbije. Vi ste jedna štetočinska vlast u svakom pogledu. Najbolje to pokazujete i ovim zakonom.
Pričate vi već više od godinu dana u svim medijima o strategiji o mladima, o zakonu o mladima koji ćete da ponudite, koja će ovde da se donese. Ubeđujete nas da je ovo volja mladih ljudi u Srbiji. Ma, kako da ne. Kako da ne. Baš je volja mladih ljudi u Srbiji vaša udruženja mladih, udruženja za mlade, kancelarija za mlade, agencija za mlade. Evo to je suština ovog vašeg zakona. U ovim udruženjima, kancelarijama, agencijama, zaposlićete jedan broj mladih ljudi, vaših partijskih aktivista, da biste sad za narednu kampanju imali ko da vam lepi plakate i da deli predizborni materijal itd. generalno, većina mladih ljudi nema ništa od ovog.
Kaže jedan kolega, zašto nam smeta što su mladi ljudi članovi stranaka. Naravno da ne. Ako se neko ponosi mladim ljudima u svojoj stranci, onda je to SRS. Naravno nemamo ništa protiv, ali nismo licemerni kao vi. Vi tvrdite da te kancelarije za mlade nemaju veze sa strankama koje su na vlasti u toj opštini. Gospođo ministar, vidim da dobro, koja god se kancelarija pomene vi znate šta se tamo dešava. Znate li ko je u Loznici poverenik za tu kancelariju. Jedna žena iz G17 plus koja je, ništa strašno, ali vi kažete da to nije tačno. To je ta gospođa na svim bilbordima i na svim spotovima, kako se sad popularno zovete, u reklamiranju decentralizacije. Nju plaća opština. Da li je tako? Tako je. Predsednik opštine? Vidoje. Da li je to interes svih? Čekajte, čekajte, ne znam čemu se čudite. Da li je to interes svih mladih ljudi u Loznici? Ne to je interes te mlade žene koja se učlanila kod vas i koja dobija pare kod vas. Da li ste pomogli nekom drugom mladom čoveku u Loznici? Da li ste pomogli predsedniku OO SRS koji je diplomirani politikolog, mlad čovek? Niste mu pomogli da se zaposli. Baš vas briga, on je radikal. Vodite računa o svojima.
Zašto nije gospođa Đukić – Dejanović pre pauze, nije dozvolila da završite raspravu sa koleginicom iz LDP, pa je naprasno prekinula i rekla je da je vreme za pauzu? Zašto? Zato što je gospođa Bugarčić iz LDP vam otvoreno rekla i pitala vas, vi ste pričali o kancelariji za mlade u Beogradu, pa ste rekli kako u toj kancelariji je poverenik neko ko nije iz vladajuće većine.
Prvo, morate da vodite računa da je vladajuća većina na lokalnom nivou negde neka drugačija, nije svuda kao što je na republičkom nivou. Lepo vam gospođa Marija Bugarčić reče da je uslov da bi vas podržali, da bi vlast u Beogradu podržala LDP, bio taj da se osnuje kancelarija za mlade i da na čelu te kancelarije bude neko iz LDP. Niste odgovorili na to pitanje. Da li je to tačno? Čudno ste gledali kada je Marija Bugarčić to rekla. Sad vas ja pitam i tražim posle da odgovorite na to pitanje i da kažete kojim mladima u Beogradu je interes. Da li je to interes svih mladih ljudi u Beogradu? To je ono što vam mi govorimo ceo dan.
Licemerno je ovo što radite. Nemamo ništa protiv ako je neko vlast na lokalnom nivou, naravno da radi, pre svega, u interesu svih građana, ali da će na neke funkcije da postavi ljude koji su stranački funkcioneri i to je potpuno normalno, ali to se podrazumeva samo za sami vrh, a ne za kancelariju za mlade koja zapošljava po nekoliko ljudi koji se tamo igraju, igraju igrice na kompjuteru, pišu tamo neke projekte, dobijaju neki dinar, njih pet, šest koji su u toj kancelariji. Ubedite nas, gospođo ministar da od ovoga ima interes malo veći broj mladih ljudi, a ne samo oni koji su u toj kancelariji, ma iz koje stranke da su. To nije rešenje. Ovo što vi radite nije rešavanje teških pitanja sa kojima se susreću mladi ljudi u Srbiji.
Šta je sa besplatnim školovanjem? Šta je sa nedostupnim školovanjem? Šta je sa nakaradnom Bolonjskom deklaracijom zbog koje ljudi ne mogu da se školuju? Znate li koliko je stotina mladih ljudi ostalo koji ne mogu da se upišu zbog tamo nekih besmislenih bodova iz Bolonjske deklaracije? Šta je sa mladim ljudima u selu? Šta je sa 30.000 gladne dece, po vašim zvaničnim podacima? Šta je sa 100.000 mladih ljudi koji rade preko zadruga? Ko rukovodi tim zadrugama? Kako se dele pare između poslodavca i onoga ko je na čelu zadruge? Eksploatišu se ti mladi ljudi bez radnog staža, rade za tri puta manju zaradu nego što bi radili da su stvarno zaposleni u tim preduzećima. Da li je to možda trebalo da bude briga vašeg ministarstva? Mislimo da bi trebalo da to jeste briga vašeg ministarstva.
Šta je sa problemom narkomanije? Sto pedeset hiljada registrovanih narkomana, droge na ulicama koliko hoćete i svaki dan, kažu, sve jeftinija. Neregistrovanih mladih narkomana 455.000, najmlađi 12 godina, pola miliona narkomana u Srbiji. Da li vas to ne zabrinjava? A vi se igrate kako mali Perica zamišlja državu. Ovo je zaista skandalozno, što ste nam ovde danas predstavili i što pokušavate da predstavite kao neko epohalno otkriće.
Evo vam, dok danas raspravljamo ovde, stiglo nam u poslaničku grupu. Porodica Tomičić iz Novog Sada, otac, kaže, samohrani roditelj, troje dece, sam brine o sebi i deci, najstarija kćerka redovan student, sin pohađa srednju školu, najmlađa zbog bolesti morala da napusti školovanje. Kaže – nadam se da društvo neće dozvoliti da od pametne, čestite i vaspitane dece postanu lopovi, kriminalci ili bilo šta drugo što ne valja. Čovek je dobio otkaz, nema ko da mu hrani decu. Ne mogu deca sutra kada završe škole da se zaposle. Gde je tu država Srbija, gospođo ministar? Hoće li ovde da pomogne kancelarija? Hoće li ovde da pomogne agencija? Hoće li ovde da pomogne savet za mlade, tamo gde se okupi desetak mladih ljudi, hvalite te mlade ljude, kažete iz NS, ne znam što gospođi Gordani Paunović to preporučujete kao nešto dobro, znate, ona je srpski radikal. Da, hvalite tamo tih deset ljudi koje ste zaposlili, koji nemaju veze sa Zemunom, koji uopšte nisu iz Zemuna, među kojima je čak i ona Tanja Vidojević koja je radila na Pinku, svi tu primaju platu. Jel to u interesu mladih ljudi u Zemunu? Jel to u interesu građana Zemuna?
Gospođa ministarka, niti vam je dobra namera, niti vam valja zakon, samo pokušaj vašeg marketinškog predizbornog trika. Skandalozno.

Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović. Nije tu.
Reč ima Jelena Budimirović.

Zahvaljujem. Poštovane kolege, poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, pred nama je danas veoma bitan zakon, a cilj donošenja ovog zakona bi trebalo da bude unapređivanje društvenog položaja mladih i obezbeđivanje uslova za ostvarenje njihovih potreba i interesa. SNS smatra da mladima treba posvetiti posebnu pažnju i obezbediti im uslove da sebi izgrade pristojnu budućnost, ali ne možemo se složiti sa odredbama ovog zakona. Naprotiv, smatramo da je predloženo zakonsko rešenje u velikoj meri konfuzno, definicije koje su upotrebljene su komplikovane i nejasne.
U Predlogu zakona takođe postoji dosta odredaba koje su nepotrebne, a neke od njih su deklaratornog karkatera. U nekim članovima je istaknuto i posebno naglašeno načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, što je potpuno ne potrebno, jer pitanje jednakosti i zabrane diskriminacije je uređeno Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije.
Član 10. Predloga zakona govori o donošenju nacionalne strategije za mlade i mi smo na ovaj član predloga podneli amandman, a amandmanom smo predložili, imajući u vidu da se radi o vrlo značajnom dokumentu, da se ovim dokumentom uređuje većina bitnih pitanja za omladinu a koja nisu uređena zakonom, kao i činjenicu da se strategija donosi na period od šest godina, smatramo da strategiju treba da donosi Narodna skupština na predlog Vlade.
Član 13. Predlog zakona je dobar primer nejasnoće koja dominira ovim predlogom. Ovaj član govori o udruženjima mladih i udruženjima za mlade, prvenstveno iz razloga što su organizovanjem neformalnih udruženja i njihovo delovanje uređeni Ustavom i Zakonom o udruženjima. Osim toga, u ovom članu teško je prihvatiti definiciju delatnosti kao, kako se u zakonu kaže – ciljevi ili oblast ostvarivanja ciljeva usmereni na mlade u skladu sa ovim zakonom.
Kao što su moje kolege već iznele, ovaj predlog je više deklaracija nego zakon i on se ne bavi suštinskim problemima omladine kao što su nezaposlenost, obrazovanje, zaštita mladih od poroka, alkohola, droge i slično. U Srbiji ima oko 1,5 miliona mladih, što u odnosu na ukupan broj stanovnika čini samo 20%. Među mladima starosti od 15 do 30 godina ima 0,6% nepismenih, a bez potpune osnovne škole 4,70%. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je oko 200.000 mladih, što čini 27% od ukupnog broja prijavljenih lica. Od ukupnog broja prijavljenih, 64.000 ima završen treći stepen stručne spreme, a čak 43.500 sa prvim stepenom ili bez ikakve formalne kvalifikacije.
Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji za uzrast od 15 do 24 godine je 40,47%, a za uzrast od 24 do 30 godina je 20,4%. Ovo nije patetika, ovo je poražavajuća realnost. Podaci nam samo govore da je položaj mladih u Srbiji daleko ispod proseka.
Direktna posledica lošeg odnosa vlasti prema mladima je činjenica da danas 67% mladih visoko obrazovanih ljudi planira da napusti Srbiju ako se u njoj u što skorije vreme nešto ne promeni.
Dolazim iz Sremske Mitrovice koja je nekad bila privredni centar Srema, a danas, posle neuspešnih privatizacija, veliki broj ljudi je ostao bez posla. To su ljudi koji su roditelji, koji nisu mogli da omoguće svojoj deci obrazovanje i ne možemo govoriti o jednakim šansama i mogućnostima za sve. U Sremskoj Mitrovici, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nalazi se 3.000 mladih. U mojoj sredini među mladima kruži priča da ni partijska knjižica, članska knjižica nije garant za dobijanje posla, pa mladi tonu u beznađe i depresiju, a spas traže u porocima kao što su alkohol, droga i slično. Dok lokalna samouprava ulaže jedino u putnu mrežu, doći ćemo u situaciju da Sremska Mitrovica uskoro postane jedno selo sa starim življem i jednim dobrim putem kojim mladi odlaze u svet, u veće gradove, u potrazi za životom pristojnim za čoveka.
Zbog problema nezaposlenosti mladi se teže odlučuju na osnivanje porodice i sve češće ostaju neudati, neoženjeni čak i posle 30 godine, a činjenica je da je naša država društvo koje stari.
Smatram da briga o mladima, njihovim potrebama i interesima, ne treba i ne može biti uokvirena samo jednim zakonom. Smatram, takođe da, sam ja i moji vršnjaci zaslužili preciznije, konkretnije definicije kojima će nam se omogućiti bolja budućnost u našim sredinama.
Ovo ne sme biti probni zakon kako neki kažu, ovo je ozbiljno pitanje kojem treba ozbiljno pristupiti. Moje kolege i ja smo podneli na ovaj predlog zakona, 19 amandmana i nadam se da ćete ih prihvatiti, jer ovakav predlog zakona za nas je ne prihvatljiv.

Pravo za repliku.
Jeste, bili ste pomenuti, i imate pravo na repliku.

Hvala gospođo predsednice, pa da iskoristim samo svoje pravo na repliku i da pojasnim neke stvari. Gospođa Radeta me je pomenula.
Jedan od uslova da se formira vlast u Beogradu je bio i taj da se formira kancelarija za mlade koja pre tri godine u gradu Beogradu nije ni postojala. I nikako u tom trenutku nije bio uslov da to bude neko iz LDP, nego samo da se formira ta kancelarija koja nije ni postojala u tom trenutku.
Ne znam što se meni ministarka ceo dan smeje, ne znam šta ja to toliko smešno govorim, ali prosto to je bio jedan od uslova i to sam samo htela da pojasnim svim prisutnima. Hvala.

Razumeli smo da je vaš uslov bio da se formira kancelarija, tako da prosto ne znam u čemu je smisao replike. Razumeli smo.
Gospođo Vjerice, nema osnova za repliku, ne.
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, ponoviću, ovaj predlog zakona poslanici SNS ne mogu da prihvate, s obzirom da se ne radi o zakonu, već se radi o deklaraciji.
To je da vas podsetim rekao čak i član vaše stranke uvaženi gospodin koji je takođe naravno u posebnom kontekstu rekao da se ne radi praktično o zakonu, nego više o deklaraciji. Ovaj zakon ne sadrži ni jednu pravnu normu i zaista se ne može podvesti pod izraz – zakon.
Formalno, međutim, suštinski, ponoviću, ovaj zakon ne tretira ključne probleme mladih u Srbiji kao što su obrazovanje, problem zapošljavanja, problem odlaska mladih stručnjaka i drugih mladih ljudi u inostranstvo, kao ni probleme bolesti zavisnosti od kojih boluje nekoliko stotina hiljada ljudi, mladih ljudi u Srbiji.
Naravno, niko ne očekuje da ove probleme reši ovo ministarstvo i meni je to sasvim jasno, ali mi nije jasno da Ministarstvo omladine i sporta nije našlo za shodno da ove ključne probleme uvrsti u zakon koji govori o zaštiti mladih ljudi.
Prema tome, ponavljam, niko ne očekuje da Ministarstvo omladine i sporta reši probleme zapošljavanja, probleme bezbednosti, probleme odlaska mladih u inostranstvo ili probleme bolesti zavisnosti ili probleme obrazovanja, za to su nadzorna druga ministarstva, ali je sasvim logično da u zakonu o mladima budu one društvene oblasti, one teme koje opterećuju mlade u Srbiji. Samo se o tome radi da pojasnim.
Pomenuću još jednom u vezi jednakih šansi, moram da pomenem još jednom mlade izbeglice i mlade raseljene ljude sa KiM i izbeglice iz Hrvatske, BiH i raseljene mlade ljude sa KiM. Oni nisu jednaki sa ostalim mladim ljudima koji žive u Srbiji. Oni u znatno manjem broju završavaju škole i fakultete i imaju nisko samopoštovanje, manje su komunikativni, oni su povučeni i nisu dovoljno socijalizovani.
Veliki broj njih živi u siromaštvu, a jedan broj njih živi i u kampovima. Mladi na KiM i Srbi i nealbanci u srpskim enklavama takođe ne mogu imati jednake šanse sa ostalim mladima u Srbiji i to se naravno podrazumeva.
Njihove misli su uperene ka tome šta će sutra biti sa KiM, šta će biti sa njihovom sudbinom, gde će oni i njihovi roditelji ako se dese novi sukobi na KiM. Ovo moram da ponovim, jer nažalost, u ovom zakonu se ti mladi ljudi ne tretiraju.
Nešto malo o slobodnom vremenu mladih ljudi o čemu je bilo vrlo malo reči. Polovina srednjoškolaca, njih 47% po ispitivanjima Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, slobodno vreme provodi sa vršnjacima, zatim u TV, mobilni telefon ili uz kompjuter. Svaki peti srednjoškolac se bavi sportom, mali broj čita knjige, a oko 50% njih nije nikada otišlo ni u pozorište, ni u muzeje.
Malo o sportu i rekreaciji, s obzirom da je i to vaša nadležnost a i opšti interes u Srbiji, sa prelaskom iz detinjstva u adolescenciju, vrlo se menja pojam sporta kod tih mladih ljudi. Sport postaje, ne samo igra, zabava, već postaje obaveza i to je problem zbog čega mnogi mladi ljudi prilikom prelaska na fakultete uglavnom prestaju da se bave sportom. Naravno, to je uslovljeno i nekim drugim stvarima kao što je činjenica da na fakultetima mladi nemaju mogućnosti da se bave sportom, jer je 1998. godine praktično ukinuta nastava fizičkog vaspitanja na fakultetima i sada se vi trudite i mi se trudimo da tu nastavu vratimo, s obzirom da je to jedan od elemenata socijalizacije mladih ljudi i rešavanja svih drugih problema koji oni imaju u slobodnom vremenu. Nastava u srednjim školama je katastrofalna, dobro znate, dva časa u proseku nedeljno, što je nedopustivo i što dovodi do teških zdravstvenih problema mladih ljudi koji ih prate celog života.
Postoji još jedan problem, to je tzv. rana profesionalizacija sporta, a to je ono da samo deca koja imaju bogate roditelje mogu da se bave nekim sportovima, a druga deca nemaju tu šansu, tzv. elitizam u sportu koji je takođe vrlo teška pojava.
Deca su suviše rano suočena sa selekcijom u sportu i umesto da sport bude masovna aktivnost, sport postaje sve više prestižna aktivnost i privilegija bogatih roditelja.
Pomenuću na kraju da je sport jedina garancija, tvrdim da mladi ljudi ne krenu lošijim putem i zato se mora što više raditi na uvođenju više časova sportske nastave, fizičkog vaspitanja u srednjim školama i ponovno uvođenje fizičke nastave na fakultetima.
Dakle, sve su ovo problemi koji opterećuju ovaj predlog zakona koji je u stvari deklaracija i upravo zato poslanici poslaničke grupe SNS ovakav predlog zakona. Hvala.

Dajem reč gospođi ministar, izvolite gospođo Marković.