Zahvaljujem g. Kasaloviću. Narodni poslanik Siniša Stamenković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine potpredsedniče vlade, gospodo saradnici, poslanička grupa PUPS je u pripremi za današnju sednicu Skupštine vrlo odgovorno razmatrala Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o republičkim administrativnim taksama. Polazeći od neodložne potrebe ostvarivanja odgovornosti u iskazivanju neoporezivih dinarskih iznosa sa ostalom merom inflacije u vođenju odgovorne monetarne politike, a sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, podržavamo obavezu usklađivanja na izneseni način koji će odgovarati svima, a pre svega poreskom obvezniku, jer će njegove poreske obaveze biti usklađene sa realnom vrednošću dinara.
PUPS smatra da je veliko postignuće oslobađanje poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode, od poljoprivrede i šumarstva, a kroz katastarski prihod za 2012. godinu. Ako je neko u tome video populističku meru, a ne obezbeđenje značajnog podsticaja za dalji razvoj i investiranje u poljoprivredu. PUPS će podržati meru izuzimanja od oporezivanja naknada koje ostvaruje volonter radi naknade troškova volontiranja u sladu sa zakonom koji to uređuje, držeći da ova mera je neophodna i direktna pomoć onima koji sutra treba da stupe u radni odnos. U ranijim izjašnjavanjima oko zakonskih rešenja koja se ovde donose, zalagali smo se da se iz oporezivanja izuzmu naknade koje se isplaćuju studentima visokoškolskih ustanova koje su osnovane za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja.
Svesni smo činjenice da u odnosu na dohodak građana Srbije ne postoji obavezujući propis EU sa kojim bi se eventualno morali vršiti usaglašavanje, a što je jako dobro. Takođe, slažemo se sa stavom da se uređivanje poresko pravne materije daje potpun doprinos pravnoj i ekonomskoj sigurnosti poreskih obveznika, poreskog sistema i samoj državi, a uz to se obezbeđuje potpuna dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike.
Ovim zakonom omogućava se usaglašavanje sa osnovnom merom inflacije, uvođenja monetarne politike, odnosno sa godišnjim iznosom potrošačkih cena, uz mogućnost korišćenja više pravnih osnova za sve olakšice kod plaćanja poreza na zarade. Rešenjima datim ovim zakonom, vrši se izmena i dopuna važnih odredaba zakona, tako da se više neće plaćati porez na dohodak građana za primanja ostvarena po osnovu koje ću sad navesti, a za koje je PUPS potpuno zadovoljan. Pravo, na sve propise o pravima ratnih invalida, roditeljskog i dečijeg dodatka, naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje, naknada za vreme nezaposlenosti, materijalno obezbeđenje u skladu sa zakonom, naknada za zdravstveno osiguranje, naknada osiguranja imovine, naknada materijalne i nematerijalne štete, pomoć u slučaju smrti zaposlenog i njegovoj porodici i penzionisanog radnika do 50.660 dinara.
Posebno je dobro što je pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda, takođe su oslobođenja. Zatim, organizovanje humanitarne pomoći, stipendije i krediti učenika i studenata u mesečnom iznosu od 8.685,00 dinara. Zatim naknade za ishranu sportista u mesečnom iznosu od 7237,00 dinara, naknade za rad osuđenih lica, naknade i nagrade za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama, naknade za rad lica u organima za sprovođenje izbora i popis stanovništva, naknada za penzije i invalidnine koje se usklađuju po osnovama prava iz obaveznog PIO osiguranja, odnosno vojnog osiguranja, otpremnine kod odlaska u penziju, otpremnine, odnosno novčane naknade zaposlenima za čijim radom je prestala potreba, novčane naknade licima kojima prestaje radni odnos, koji su u procesu racionalizacije restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Zatim, naknade za rad hranitelja i izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici, naknade vojnicima na služenju vojnog roka, naknade studentima visoko školskih ustanova policijskog obrazovanja, premije, subvencije, regresije i druga sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede u opštinama u Republici. To je zaista jedno od najboljih rešenja koje je moglo da se da ovim nacrtom zakona.
Zatim, PDV nadoknade za porez na dodatu vrednost na prihode od poljoprivrede i šumarstva, nagrade učenicima i studentima osvojenih na takmičenjima obrazovnog sistema i naknade troškova volontiranjem. Poslanička grupa PUPS smatra da se u ovih 27 kategorija za oslobađanje, uglavnom obuhvataju svi oni koji treba da budu oslobođeni poreza na dohodak. To je kad se zalažemo i za bolju i kvalitetnu definiciju tzv. drugih prihoda koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkih lica, a tu su, pre svega, prihodi po osnovu ugovora o delu, prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih poslova, prihodi po osnovu dopunskog rada, prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja, primanja članova upravnog i nadzornog odbora pravnog lica, naknade poslanicima i odbornicima, naknade u izvršavanju poslova odbrane civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda, primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača. Zatim prihoda po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumski plodova, lekovitog bilja, uzgajanje i prodaja pečuraka, od uzgoja prodaja pčeljinjeg roja, prodaja puževa, šumskih plodova itd.
Poslanička grupa PUPS zalaže se da se izmene i dopune Zakona o porezu da dohodak građana ozbiljno i odgovorno da se rasprave ili rasprave u načelu ili u pojedinostima, kao i to da se amandmanima obuhvate svi uslovi i kategorije, kako kod oporezivanja tako i za oslobađanje. U danu za glasanje mi ćemo podržati sva najbolja rešenja iz ovih zakona. Poslanička grupa PUPS je sa dužnom pažnjom razmatrala i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama u periodu stupanja na snagu prethodnog zakona o administrativnim taksama do danas pojavile su se potrebe za usaglašavanjem predmeta taksene obaveze sa spisima koji su u nadležnosti Republike, a koje se plaćaju kroz republičku administrativnu taksu bilo da je reč o novim poslovima ili o prestanku osnova za vršenje pojedinih radnji.
U gotovo svim ministarstvima ustanovljeno je da su potrebe da se stare takse inoviraju, da se uvedu nove takse i da se odredi njihova cena. Izmene i dopune ovog zakona odnose se na skoro sve tarifne brojeve, bez obzira na to kom se zakonu i po kom se osnovu primenjuje. Vaše mišljenje bilo je neophodno da se na lične karte i naknade za kretanje stranaca, kao i na spise u vezi sa vizama, uvedu novi pravni osnov i utvrde pravni osnov i nove vrednosti administrativnih taksi. Neminovno je da se u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima i njegovih novih pravilnika opredele i propišu novi spisi za čije se izvršenje plaćaju republičke administrativne takse. Velike promene u taksama koje će se primenjivati u narednom periodu su i kod Ministarstva za životnu sredinu, rudarstva, prostornog planiranja. Tako da su nastale i promene u ranijim spisima predviđenim u nadležnosti za ljudska i manjinska prava, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Normalno je da se kod ovog ministarstva nalazi najveći broj administrativnih taksi na tarifnom broju 1,6,8,9,11 itd.
Ogroman posao koji izvršavaju organi uprave u opštinama i na republičkom nivou, mora da se uvede u nove tarifne obaveze. Ministarstvo finansija sa svojim sektorima, inspektoratima, direkcijama i upravama takođe spada u ministarstvo sa kojima hiljade naših građana dnevno izvršava administrativne, pravne, ekonomske, trgovinske i mnoge druge radnje i poslove. Svako od tih radnji vezan je za određeni tarifni broj po istom se izdaju spisi, isti se odobrava, overava i isti se mora naplatiti administrativna taksa. Ministarstvo trgovine, šumarstva i vodoprivrede je u poslednjem periodu dobilo preko 30 novih zakonskih rešenja i pravilnika, čijom se implementacijom otvaraju tarifni brojevi 5, 26, 64 itd. Svim odrednicama tarife A potrebno je izvršiti veliki broj administrativnih radnji i naplatiti taksu.
Poslanička grupa PUPS imala je u vidu da se ovi izmenama i dopunama zakona ustvari potvrđuju svi elementi sistema i politike javnih prihoda i da se iste moraju rešavati zakonom, a ne podzakonskim aktima, a što je jako dobro. Svi moraju biti svesni da ova rešenja koja neće biti zacementirana, jer su ona promenljiva zakonska materija koja se redovno mora menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona, a sve saglasno nekom ekonomskom ambijentu, saglasno potrebama građana, saglasno zakonskim rešenjima koja se u Parlamentu donose.
PUPS smatra da se uređivanjem materije republičkih administrativnih taksi pre svega utvrđuje pravna sigurnost građana, uz istovremeno obezbeđenje javnosti uvođenjem taksene politike naše zemlje. Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i kojim se ostvaruju jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji su se našli u jednako pravnoj situaciji, a čime se legitimiše i građanin kao korisnik i država kao davalac te legitimnosti.
Poslanička grupa PUPS ocenjuje da će zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama ostvariti vrlo pozitivan uticaj na pravni sistem Republike Srbije, jer se sada objedinjava na jednom mestu predmet taksenih obaveza sa spisima i radnjama iz nadležnosti svih republičkih organa. Pored toga sigurno da će se usvajanjem ovog zakona potvrditi prihvatanje svih međunarodnih konvencija koje je ovaj parlament usvojio a u kojima se obavezuje da štitimo interese i pružimo pomoć svim našim državljanima u realizaciji svih pravnih, adminstrativnih, poslovnih, manjinskih, državnih, pa i konzularnih poslova koje imaju u inostranstvu.
Novi zakon o republičkim administrativnim taksama sada potpuno definiše takse koje se naplaćuju u cilju podmirivanja troškova svih radnika koje izvršavaju organi države prilikom pružanja usluga građanima. Poslanička grupa PUPS je mišljenja da je iznos taksi za odgovarajuće spise i radnje organa uprave dobro opredeljen u odnosu na njihovu složenost i da ti odnosi neće imati negativne posledice na obezbeđenju sredstava i prihoda budžeta namenjenih podmirivanju troškova organa, a radi bržeg i efikasnijeg pružanja usluga našim građanima. Takse predstavljaju javni prihod koji organ uprave naplaćuje kao naknadu za konkretnu uslugu i isti nemaju za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata na tržištu, niti stvaranje tržišne konkurencije, što mi podržavamo.
Zakon o republičkim adminstrativnim taksama, po našem mišljenju, treba prihvatiti uz delimično poboljšanje i delimičnu tehničku redakturu kod nekih tarifnih brojeva, kao i uz smanjenje iznosa pojedinih taksi.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati donošenje ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Lapčević ima reč.

Poštovana predsednice, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih malo nešto o kontekstu u kome se vodi ova rasprava.
Danas je 28. jun, Vidovdan, kojim srpski narod, srpska država obeležava jedan od najvećih praznika kao sećanje na najveću bitku koju je ovaj narod vodio u toku svoje istorije. U normalnim zemljama bi se ovaj dan proslavljao neradno ili bi se slavio radno, ali bi bar u večernjim satima bilo omogućeno svima da učestvuju na mnogim manifestacijama koje se održavaju širom zemlje. Večeras se održavaju mnoge akademije u mnogim gradovima, jedna od tih je u Nišu, ali Narodna skupština ima preku potrebu da danas, da večeras, da noćas radi punom parom kako bi donela nove zakone koji će biti za dobrobit građana, a ti novi zakoni će biti nova zaduženja od 210 miliona evra, nove administrativne takse koje će biti namet na građane, nove izmene zakona o porezu na dohodak i sl.
Mislim da zaista nema opravdanja za ovakav postupak. Celu prošlu nedelju smo presedeli kućama. Nismo imali nikakvu hitnost da radimo u parlamentu, da donosimo ove zakone, ali je bitno da juče i danas, odnosno posebno danas da se radi dan i noć da bi se postigli neki rokovi. To samo govori o odnosu vladajuće koalicije, vlasti prema sopstvenoj državi, sopstvenoj tradiciji, sopstvenom narodu. To je jedan kontekst, neka je vama na čast to što se danas radi ovako kako se radi.
Drugi kontekst je rasprava o zakonima koji će državu Srbiju zadužiti za još 210 miliona evra koji će nametnuti dodatne takse na razne usluge koje država pruža građanima i pravnim licima, a tu raspravu o ova četiri zakona otvaramo u pola sedam uveče. Bitno je da to večeras uradimo, što je pre moguće, naravno, bez prisustva kamera, kako bi se to što manje videlo i što manje čulo. Čak je i potpredsednik Vlade, kao ovlašćeni predstavnik, došao da nam brže bolje pojasni predložene zakone, pa se čovek sam zbunio, na brzinu pohvatao neke konce da nam objasni o čemu se zapravo radi, pa nam je rekao da o izmeni Zakona o administrativnim taksama koji ima ni manje ni više nego 40-tak strana i jedno 80 članova, da kaže da su glavne izmene da se neće naplaćivati takse kada se zakasni sa upisom romske dece u knjigu rođenih.
Zaista jedna sumorna slika i tužna o tome sa kakvom ozbiljnošću radi ovaj parlament i kakvu pažnju pruža poslanicima, da mogu na argumentovan način da pričaju o važnim temama za sve građane.
Da krenemo redom. Što se tiče izmene Zakona o porezu na dohodak, usklađivanje je tehničko, mogu da razumem, sve je to opravdano. Jedna od glavnih stvari koju je pomenuo potpredsednik Vlade je oslobađanje privrednika od plaćanja poreza na katastarske prihode od poljoprivrede, dobra je stvar, ništa novo, i prethodnih deset godina se to isto dešavalo, ne treba tražiti ne znam kakve lovorike zbog toga, ali pitanje je kakav dohodak, prihode i dobit poljoprivrednici uopšte mogu da imaju i očekuju kod ovakvih uslova koji vladaju u ovoj zemlji, gde je tržište potpuno liberalizovano, gde oni nemaju nikakvu zaštitu i gde imaju na kašičicu pomoć države za ono što rade. U onome u čemu treba država najviše da ih zaštiti, a to je da zaštiti njihove useve i ono što su uložili, da bar kupe te protivgradne rakete, u tome ih država nije uopšte zaštitila. Čak je i poslala pomoćnika ministra za vanredne situacije u informativni program državne televizije da objasni seljacima kako više nije moderno, niti je u skladu sa evropskim trendovima da se zaštita poljoprivrednih kultura vrši putem gađenja protivgradnim raketama, već se to radi osiguranjem, pa treba što pre da uđemo u EU kako bi seljaci mogli da osiguraju svoje useve, jer kad uđemo u EU i kad seljaci budu mogli, ne znam sa čime, da osiguraju svoje useve, onda grad više neće padati. Naravno, tada ćemo imati prihode, pa ćemo oporezivati te naše iste seljake. Tužna slika.
Kada se još tome doda da smo čuli pre desetak dana da su nadležna uprava ili ministarstvo raspisali tender za kupovinu tih protivgradnih raketa, onda je slika zaista više nego sumorna i jadna. Tako da od poreza na dohodak građana, odnosno oslobađanja poljoprivrednika od poreza na dohodak od poljoprivrede je mrtvo slovo na papiru, jer toga neće biti, biće samo minus, pa je pitanje kako će se tim ljudima i na koji način moći nadoknaditi šteta.
Sledeći zakon je zakon o političkim administrativnim taksama koji ima 80-tak članova i razne tarife. Jedna od njih je pomenuta, to je oslobađanje plaćanja taksi pri naknadnom upisu Roma u knjigu rođenih. Dobra stvar, treba i drugima obezbediti, ne samo njima, naročito i onima koji nemaju da plate taksu, ali se ne kaže koje su glavne stvari u ovom zakonu o administrativnim taksama, a ja ću pomenuti smo neke. Recimo, član 24. koji kaže da se tarifnom broju tom i tom broj 3.920 dinara, zamenjuje brojem 10.000, što će reći da se taksa na određenu stvar plaća tri puta više.
Sledeći član, npr. član 40. u tarifnom broju tom i tom, iznos 7.290 zamenjuje iznosom od 30.000 i bilo bi zaista predugo i sumorno da tražim sve članove gde se nekoliko puta povećava administrativna taksa, pa što je i pomenuo neko od prethodnih poslanika da recimo tumačenje propisa Republike Srbije, ako traži fizičko lice onda će biti 1.000 dinara, ako traži pravno lice biće 10.000 dinara i to je doprinos države i državnih organa da se stvori što je moguće povoljniji poslovni ambijent kako bi oni koji posluju kao pravni subjekti, kao privredni subjekti u državi Srbiji, imali što manje nameta i mogli da ostvaruju što veći profit, da nemaju gubitke, da ne idu u bankarske kredite i da zapošljavaju što veći broj ljudi, a to nam je valjda najveći problem u ovoj državi.
Treba da omogućimo tim ljudima da im država bude što jeftinija, da što manje poreza i taksi plaćaju kako bi mogli da podignu svoja poslovanja, a time i podignu standard u našoj državi.
Ne, ovde sve ide obrnutom logikom, što je moguće više taksa i nameta stavite i za građane i za državu potrebne su nam pare u budžetu za razna izdvajanja, imamo dugovanja prema ovima, prema onima. Ima li neki drugi model? Može li vlast neki drugi model da ponudi sem ovog što nudi danas?
Danas je, kad nema para podiži poreze, podiži takse, podiži cene raznih usluga, kad je preduzeće ili država kad su u problemu, podiži kredite, niko ne pita kako i dokle?
Da li postoji perpetumobile za ovu priču? Ne postoji. To jednom mora da ima kraja. Kako ćemo da nadoknadimo te kredite? Ko će da plati taj kredit koji ćemo kao država garantovati Srbijagasu za iznos od 210 miliona evra da bi se pokrili gubici Srbijagasu, da bi se platio gas.
Uzgred budi rečeno, naravno da država mora da obezbedi građanima redovno snabdevanje gasom i da u ovim situacijama mora da reaguje, ali izvinite ako država Srbija kao subjekt u čiju kasu porez uplaćuju svi građani ove zemlje, garantuje da Srbijagas koji distribuira gas samo na određenom delu teritorije Srbije, odnosno gde tu uslugu snabdevanja gasom nemaju svi građani Srbije, ja ne znam da li je baš svrsishodno da svi građani moraju da podnesu trošak gubitka koji Srbijagasu.
Mislim da to nije pošteno prema onima koji taj dug nisu ni napravili. Da li se država pitala i vlast da li se pitala kako je nastao taj dug Srbijagasa i da li se išlo u dubinu poslovanja Srbijagasa? Kako su nastali ti dugovi? Kako je nastao taj gubitak? Da li u tom Srbijagasu ima prostora da se naprave neke uštede? Siguran sam da ima. Kao što ima u svakom njenom preduzeću, kao što ima na kraju krajeva i u državnoj administraciji i državnoj kasi. Valjda, građani kad izađu na izbore da glasaju za svoje predstavnike idu sa namerom da izaberu one koji će im obezbediti da im usluga koju pruža država, pravna sigurnost, socijalna sigurnost, zapošljavanje, sve moguće pogodnosti koje građanin jedne države može da ima, treba da bude što jeftinija i što racionalnija, pristupačnija. U Zakonu o adminstrativnim taksama se uvode na desetine na stotine novih nekih propisa, kojim se plaća taksa, pa ide ne znam – zahtev za izdavanje vozačke dozvole 210 dinara, a za izdavanje vozačke dozvole još 370, ne znam šta to znači?
Hoćemo za svaki mogući papir da mi tražimo taksu, za sve moguće, za prijavu ispita za ribočuvara 1.000 dinara, za dobijanje onog sertifikata još 2.000, 3.000 dinara, za godišnje obnavljanje još 2.000, 3.000 dinara, pa dokle ljudi? Ne možemo za svaku moguću stvar da propisujemo takse i da namećemo nove namete ljudima.
Ako nema para u budžetu, onda gospodo, prvo od glave, od prvog čoveka. Kada nema dovoljno para u budžetu, onda valjda počne domaćin da razmišlja o sebi, pa ukida sebi cigarete, izlazak u kafanu, i ne znam koje stvari.
Mislim da predstavnici vlasti, počev od predsednika države, predsednika Vlade, ministara, raznih agencija, raznih direktora, raznih pomoćnika ministara, državnih sekretara, imaju prostora da u svojim budžetima naprave uštedu, sigurno imaju, mnogo više nego što će da se ubere ovim novim propisima i administrativnim taksama.
Ali, ne, lakše je da onima koji vrše vlast bude komotno, a građanima kako bude. Šta ima veze, propišu im, pa kaže, za upis u registar oplemenjivača, ili ne znam, po zahtevu, odnosno za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja 80.000, a za rešenje tog istog, upis u registar još 45.000.
Da li je to normalno? Treba ovde podstičemo one koji nešto prave, da prave i da imaju koristi od toga i da država ima korist od toga, da bude taj proizvod što jeftiniji na tržištu. Ako ga država oporezuje i nabija mu namete i takse, koliko će taj proizvod da košta? Mnogo više što bi koštao da nije tih državnih nameta. Ko će to na kraju da plati? Platiće običan čovek. Onda pričamo kako smo najsiromašniji u Evropi i kako su nam najniže plate. Kako da ne budu, kada je država generator toga. Neracionalno posluje, mnogo troši, previše državnih službenika, skupa država, skupa administracija, propisi nenormalni na svakom mogućem koraku, razno razne takse i nameti i naravno da će biti skupa država, a građani siromašni. Naravno da će tako biti, a potrošnja nenormalna. Niko ne razmišlja kako će napraviti uštede na onoj rashodnoj strani nego čim je manjak, hajde povećavaj namete da bi se povećali prihodi. Neće biti da će tako ići u nedogled.
Kredit za Srbijagas, još 210 miliona, a za tri godine koliko ova Vlada vlada, kako je formirana Vlada, još malo će biti tri godine, Narodna skupština je ratifikovala više desetina kojim se država zadužuje za raznorazne projekte, ali bogami i za popunu budžeta od strane banaka.
Oni koji vode statistiku, izračunali su da je preko 4,5 milijardi evra ratifikovano ugovora o zajmovima u ove tri godine, što će reći, to je bilo u jednom tekstu gde su ekonomski analitičari govorili koliko se država zadužuje, da smo svake minute u ove tri godine se zaduživali po 3.300 evra. To je bio podatak od prošle nedelje, kako smo ratifikovali neki dan, juče, još neke zajmove i to je već prešlo cifru od 3.500 evra u minuti.
Dakle, 43, 45% zaduženja, kaže juče ministar ekonomije, imamo mi još prostora, možemo i do 60. Stalno se hvalimo time kako država može još da se zadužuje. Kakva je to sreća? Sreća da možete još da se zadužujete? Odnosno, priznajete da ne radite ništa, nego trošite mnogo više i da će vam još neko dati, a za to ćete dati garanciju na ovo, na ono, pa kada dođe naplata, a nemamo od čega da platimo, onda ćemo da se hvatamo za glavu.
Gospodo, ne valja posao ni kao državi, a naročito vama kao vladajućoj garnituri, ništa dobro nam se ne piše, ovo ovako neće dugo ići, a ceh plaćaju građani, a bojim se da će oni koji budu došli posle vas, imati silne probleme da stabilizuju državu i da objasne narodu kako je "preterala dara meru", i kako će morati mnogo više da se stegne kaiš, nego što bi bilo normalno u svakoj normalnoj zemlji kada su ovakve situacije u pitanju.
Naravno, nama kao poslaničkoj grupi ne pada na pamet da podržimo dalje zaduživanje zemlje, a da prethodno nismo napravili analizu kako su ti dugovi nastali i da li mogu da se umanje kroz racionalnije poslovanje i savesnije poslovanje tih javnih preduzeća. Ne pada nam na pamet da namećemo nove namete građanima, koji i onako ne mogu da plaćaju ni ono što su osnovne stvari, ne mogu ni da obezbede sebi pristojnu egzistenciju zbog veoma loše ekonomske klime koja je prouzrokovana delimično i svetskom ekonomskom krizom, ali bogami, najviše nesposobnošću vladajuće garniture.
Od poslanika DSS nemojte očekivati podršku za ovakav zakon.

Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam gospodina potpredsednika, koji je ovlašćen po ovim tačkama dnevnog reda, bar kada je pričao o porezu na dohodak građana i o republičkim administrativnim taksama, što je god moguće bolje razumem, ali stvarno je to bilo teško. Čini mi se da se gospodin Đelić nije pripremio za ovu sednicu, a smatram da, ako neko predstavlja Vladu, mora da bude dobro pripremljen, da zna šta piše u Predlogu zakona, da bi znao na koji način i kako da diskutuje sa narodnim poslanicima. Ovako, mi sada imamo ovde jednog predstavnika Vlade koji se podsetio šta piše u zakonu, a trebao je da bude pripremljen da o njemu vodi polemiku sa poslanicima.
Ne mogu da kažem da je sve u ovim predlozima zakona loše, ali ima i mnogo stvari koje su nedorečene i za koje nisam čuo razumno objašnjenje od gospodina potpredsednika Vlade. Da li je on to nešto hteo da sakrije ili je jednostavno zaboravio? Recimo, u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana postoje određene poreske olakšice, pa je recimo poslodavac koji je zaposlen na neodređeno vreme lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je primljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe itd, ne plaća porez na dohodak. Onda se sada dodaje novi stav koji glasi – poslodavci koji su za određeno lice koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom pravnom osnovu, u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poresku olakšicu iz ovog člana.
Znate, kada je ovaj zakon donošen i kad su se uvodile ove poreske olakšice, to je bilo najavljivano kao nešto epohalno, koje će da reši problem nezaposlenih u Srbiji. Međutim, ne samo da niste rešili problem nezaposlenih u Srbiji, već za ove tri i po godine, koliko traje ova vlada, broj nezaposlenih se povećao. Imamo još takvih poreskih olakšica. Recimo, za lica sa invaliditetom, koji je u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje diskriminacije, ne plaća se porez. Onda, opet, u sada novom stavu, koji se dodaje, poslodavci koji su za određeno lice koristili poresku olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom osnovu, da ne čitam sve iz početka, ne mogu biti oslobođeni poreza. Na kraju su, naravno, to sada kod nas postaje popularan naziv, gubitnici tranzicije, da lica koja su navršila 45 godina života i koja su starija od toga, takođe su, kada su u pitanju njihove zarade i porezi, oslobođeni plaćanja poreza na dohodak od strane poslodavca i ovim novim stavom takođe se tu navodno neka poreska olakšica menja.
Sada, očigledno da je cilj da se, koliko god je to moguće, popune rupe u budžetu za jednu preveliku i preglomaznu administraciju i neko je došao na veliko otkriće da, ukoliko ukine ove poreske olakšice, će bolje da se puni budžet. Međutim, dok gospodin potpredsednik vodi polemiku sa predsednikom Skupštine i krši naš poslovnik, mogu da kažem da je to jedna velika zabluda, jer kroz smanjivanje subvencija za zaposlene i za zapošljavanje jedino što imate kao rezultat jeste višak nezaposlenih. Jedna plata ili jedan deo plate na koji se plaća porez nije samo jedan deo priliva u budžet. Znate, kada neko radi, onda će moći da plati i gas i struju, pa nećemo morati da podižemo kredite. Moći će da kupi neko dobro za svoju porodicu i na to dobro će da se naplati porez. Verovatno će da konzumira i neku uslugu i pružalac usluge će takođe da plati porez i obezbediće platu za svog radnika i tako u krug. To je tako kada neko ozbiljno razmišlja o budžetu.
Sa druge strane, ako je ovde reč o onim famoznim subvencija za zapošljavanje, koje su izmišljene samo za određen broj privilegovanih poslodavaca, onda jesmo da jedna ovakva odredba stoji u zakonu. Ali, nažalost ne možemo iz diskusije gospodina Đelića to da znamo. Problem kod zapošljavanja koji vodi ova vlada jeste taj da se ponaša kao guske u magli. Nema ozbiljnu strategiju zapošljavanja. Ako vi mislite da ćete da platite nekom dve, tri, pet ili deset hiljada evra, stranom preduzeću, da otvori neko radno mesto, i da ćete na taj način da rešite problem nezaposlenih u Srbiji, onda se grdno varate. Šta imate kao posledicu? Prvo, o tome Skupština nikada nije raspravljala, a mi ne znamo, kao narodni poslanici koji dajemo saglasnost na budžet Republike Srbije, odnosno usvajamo zakon o budžetu, ne znamo koji su efekti takvih subvencija. Ne znamo ni u kom vremenu, u kom vremenskom periodu ne sme da otpušta lica ako je dobilo subvenciju. Ne znamo koja je svrha takve jedne subvencije. Znate, potpuno sam siguran da gospodin Đelić može da otvori fabriku ako mu država da 10 hiljada evra po zaposlenom radniku. Ne znam da li ima ovde u ovoj sali ljudi koji to ne bi znali da urade. Šta je problem? Što mi nemamo one prave i suštinske subvencije? Ne na nešto što je baš prava magla, nego na ono što se proizvede i na ono što se izveze. Ako neko misli da će Srbija da živi bolje zato što će da izvozi frižidere ili da proizvodi frižidere, onda se grdno vara. Od toga nema ništa.
Znači, ono što je na granici, što je domaći proizvod treba subvencionisati, a ne nekakve fatamorgane. Došao "Beneton", jedna od prve tri firme u Italiji, mi mu plaćamo po zaposlenom. Koliko je to iskreno i koliko je ovaj zakon o porezu na dohodak iskren, veliko epohalno otkriće, oslobađate poljoprivredne proizvođače od poreza na katastarski prihod, koliko ste u tome iskreni, dovoljno je samo da pogledamo sledeći zakon. Evo, ja ću samo neke odredbe da pročitam, onoga što vi uvodite kao nove takse koje će na kraju poljoprivredni proizvođač da plati. U članu 33. za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja - 80 hiljada dinara. Za rešenje o upisu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta – 45 hiljada dinara. Znači, svi će morati, čak i oni koji se bave direktnom maloprodajom, da plate ove takse.
Da li vi stvarno mislite da to plaća lice koje prodaje, pruža uslugu kada su u pitanju sredstva za zaštitu bilja i sredstva za prehranjivanje bilja? Ne, gospodo, platiće onaj gospodin koji zaore njivu, jer, toliko trpe od vas, da više ne možemo ni da ih zovemo seljaci, koji nešto napravi u ovoj državi i koji od države dobija vrlo malo ili ništa, a koja mu kožu skida sa leđa. Zato ste i dobili nadimak dok ste bili ministar finansija. Od naroda ste dobili, ja sam samo preneo narodno mišljenje.
Da vidimo sledeće. Kako to izgleda kad Božidar Đelić brine o poljoprivredi? Za zahtev za dodeljivanja prava oplemenjivača biljne sorte 3.000 dinara; za zahtev za upis u registar prenesenih prava oplemenjivača 2.200 dinara. Sve sitni iznosi, ali i jedan apsurd. Za zahtev za upis u registar ugovora i licenci 2.200 dinara, zahtev za izdavanje obavezne licence 15.000 dinara, a onda za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence 18.000 dinara. Onda je bolje da traži novu licencu. Nemojte da produžava staru. Niste znali zakon da napišete. Brkate kolone i brojeve. Toliko o tome kada brinete o poljoprivredi.
Ima još puno toga da se čita iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o taksama. Vidim i neke nove tarife, kao što je, recimo, tarifa za dozvolu za uvoz neopasnog otpada radi tretmana. Hoće li to Srbija da postane spalionica otpada? To hoćete? Onda ima i sledeće, za dozvolu za pojedine vrste opasnog otpada koji se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine. Ili sledeći zakon, zakon o izmenama i dopuni Zakona o upravljanju otpadom. Znate, Srbija je mnogo što šta prošla u svojoj istoriji, kako i u onoj daljoj, tako i u ovoj bliskoj.
Pored svega toga, još uvek smo ekološki dosta zdrava zemlja i ne zaslužuje Srbija da bude nečije đubrište, jer sve zemlje gledaju da taj problem reše i da ne ugroze svoje teritorije. Čak i ove u okruženju. Mi, evo, već uvodimo takse, uvodimo to na mala vrata.
Kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, imali ste sada i ove takse i koliko im vraćate? Imali ste sada skoro blokade puteva. Niko nije postavio pitanje kako da reši ovaj problem na pravi način. Niko, jednostavno, to i ne želi. Što? Pisali ste subvencije za poljoprivrednike ne zbog onih malih, malobrojnih, najsiromašnijih, kojima najviše treba da ulože po jednom hektaru, nego ste pisali za velike, koji su jeftino kupovali zemlju po Srbiji. Sada imate problem. Što ne iskoristite te velike da osim što ubiru subvencije po cenu da ništa ne zaseju na njivama i da ih izdaju u zakup drugima? Što ne napravite subvencije, recimo na poljoprivredni proizvod? Da li se to subvencioniše, da onaj koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom ima računicu da proizvede više, da proizvede bolje? Onda ste i rešili problem koji postavlja gospodin pravnik, ministar poljoprivrede, jer on vidi problem, samo ne zna da ga reši. Tako je bilo najlakše, obećaćemo jedno, daćemo drugo i ko preživi, pričaće.
Povedite jednu ozbiljnu politiku kada je u pitanju država, njena ekonomija i poljoprivreda. Odlučite već jednom šta hoćete sa državom, napravite strategiju i pridržavajte se toga, a ne da trčite sa kraja na kraj Srbije, bez nekog plana, da biste pokazali kako otvarate neku fabriku, došao je tamo neki "Beneton", protiv koga nemam stvarno ništa, kome ste vi izgradili fabriku. Protiv toga imam.
Za poljoprivredne proizvođače, ono što proizvedu; za strane firme, ono što izvezu. Napravite taj plan, pa možda u Srbiji bude bolje. Ovako, ne ugledamo se na komšije, ne ugledamo se na zemlje u okruženju, teramo neku svoju politiku, mislimo da izmišljamo vruću vodu, ono što su drugi već odavno izmislili i isprobali i za mnoge stvari uspeli. Ne, mi ćemo da učimo ispočetka, jer je tako neko rešio.
Zbog svega ovoga, zato što su zakoni i nedorečeni, a ozbiljnije pojedinačne primedbe daćemo kada bude bilo rasprave u pojedinostima, poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak i izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? Da, gospodin Buha. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS su neprihvatljive odredbe ova četiri zakona i nećemo glasati za njih, a osnovni razlog zbog čega nećemo glasati za ove zakone, posebno se odnosi na prva dva zakona, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o republičkim administrativnim taksama, to su dva zakona koja predstavljaju parcijalno rešavanje određenih problema koje imamo u ovoj oblasti. Sa druge strane, to su samo kozmetičke promene koje ne donose ništa bitno. U ove dve oblasti je neophodno učiniti jedan zaokret, doneti strategiju, ne samo za ovu oblast nego za ukupne javne finansije, nacionalnu strategiju o  održivosti javnih finansija i na temelju te nacionalne strategije graditi dalje korekcije, inovirati zakonske propise i udubiti se u problematiku koja reguliše materiju javnih prihoda i rashoda, javnih finansija i održivosti celokupnog sistema. Ovaj sistem, kako je sada postavljen, je loš, doneće ogromne probleme, a imamo ih jako mnogo u praksi.
Jedna kritika SRS krenuće od republičkih administrativnih taksi. Ovaj predlog je nestručan, nekvalitetan, pomalo i neozbiljan. Sada ću reći i zašto. Krenuli ste u definiciju republičkih administrativnih taksi, dali ste pravu definiciju, to je kontinentalna definicija i kažete ovako: "Republičke administrativne takse se naplaćuju u cilju podmirenja troškova prouzrokovanih radnjama organa prilikom pružanja konkretnih usluga na zahtev zainteresovanih lica". Vrlo dobra definicija. Međutim, sve ostalo što proizilazi iz izmena i dopuna ovog zakona je jako loše i nestručno. Zašto nestručno? Zbog toga što ste pomešali babe i žabe, zbog toga što ste ugradili pojedine radnje koje ne predstavljaju nikakav rad. Vi u obrazlaganju pojedinih tarifnih brojeva kažete: "na zahtev". Šta znači zahtev u upravnom postupku? Da li je to pravni akt državnog organa? Nije. Nema konkretne radnje i ne može se plaćati taksa. Na šta se plaća taksa? To je opšta teoretska definicija kontinentalnog prava. Na akte državnog organa i na radnje državnog organa.
Vi besomučno ponavljate sve ono što je nedopustivo. Recimo, vi u tarifnom broju 40, za zahtev za izdavanje vozačke dozvole. Da li tu ima radnji? Nema. Da li tu ima nekog akta državnog organa? Nema. Ne na zahtev, nego na akt. Šta je akt u upravnom postupku? To je rešenje, to je zaključak, to je uverenje itd. Da bismo napravili pravi zakon moramo poznavati Zakon o opštem upravnom postupku i dosledno ga primeniti. Vi besomučno ponavljate "na zahtev". Ne može "na zahtev", može samo na akt državnog organa ili radnju državnog organa.
Tvrdim vam, ovako kako ste napisali ovo, ovo je nebuloza. Tvrdim vam da je svaka odluka opštine, grada u Republici Srbiji bolja nego što je ovaj zakon. Zašto? Zato što ljudi konkretno poznaju materiju, nisu dozvolili da im ministarstva dostave svoj predlog i taj predlog se samo inkorporira, ubaci u predlog zakona i imamo predlog zakona i izguramo ga tako.
Ne može to tako. Onaj koji je kreirao ovaj zakon morao je uskladiti odredbe. Gledajte, pomenuo sam tarifni broj 40. Vi kažete ovde – za zahtev za izdavanje vozačke dozvole. Znači, zahtev, jedan papir na kome se piše. Tu ste naveli svotu od 210 dinara. Onda dalje, bilo koji drugi tarifni broj, evo, tarifni broj 94 – za zahtev za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti 2.000 dinara, za zahtev. To mora biti ujednačeno, zahtev je zahtev. Ali, kada se radi o aktu, o radnji državnog organa, e tu je onda razlika. Niste potrefili materiju i dobro bi bilo da povučete ovaj zakon.
Dalji propust, vi kršite Ustav. U tarifnom broju, odnosno u članu 7. kažete – za fizička lica taksa je 1.070 dinara, a za pravna lica 10.000 dinara, kod tumačenja. Ako ste pravilno definisali administrativnu taksu kao konkretan rad državnog organa, onda tumačenje određenog propisa mora da bude isto, jer su i fizička i pravna lica pred zakonom izjednačena. Ono što predstavlja tumačenje, predstavlja istu radnju i kod fizičkog i kod pravnog lica. Ne može ovde biti 1.070, a kod pravnog lica 10.000 dinara.
Sada, postoji jedna ustavna obaveza koju ne primenjujete ni u jednom zakonskom propisu, ni u jednom fiskalnom pravilu, a to je da se porezi i druge naknade koje plaćaju fizička i pravna lica plaćaju i izmiruju shodno ekonomskoj snazi. Ako krenemo od tog ustavnog načela, ustavnog pravila prema ekonomskoj snazi pravno lice bi po pravilu trebalo da bude veće ekonomske i finansijske snage od fizičkog lica, ali onda morate napraviti gradaciju ako je to bilo opredeljenje. Šta znači fizičko lice koje je gubitaš? Da li je ono iste ekonomske snage kao ono koje ima dobit od milion evra? "Telekom" bi onda trebalo da plaća najviše, trebali bi ovde da stavite da svi oni koji imaju do milion evra dobit plaćaće toliku taksu, oni koji imaju do pet miliona toliku taksu, oni koji imaju preko pet miliona imaće tako i tako. Ali, niste to primenili u ovom zakonu.
Šta je dalje problem? Republičke administrativne takse predstavljaju jedan vid javnih prihoda. Kolika je dostatnost ove? To je svega 1% budžeta. Ona je sa finansijskog aspekta zanimljivo, 1% u budžetu. Ali, moramo primenjivati Ustav, moramo primenjivati pravilo. Vi ovde niste ispoštovali ustavna načela, niste ispoštovali određena pravila koja vas obavezuju. Vi ste ovde pomešali i babe i žabe kod istih radnji državnih organa. Administrativna taksa negde će biti, recimo kod MUP, kod izdavanja vozačke dozvole 370, a u nekim drugim situacijama gde se izdaje takođe ista radnja i radi se o istom aktu državnog organa, biće nekoliko stotina dinara ili nekoliko hiljada dinara. To je nedopustivo.
Sa aspekta SRS ovaj zakon morate povući. Ovo je sramota za Srbiju, sramota za pravni sistem. Nadalje, kada sam rekao da nemamo adekvatnu održivost finansija prihoda i rashoda i da nemamo tu nacionalnu strategiju, moramo govoriti o suštini fiskalnog sistema Republike Srbije. Ovo što ste predložili u sledećem zakonu, u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona na dohodak građana takođe je samo parcijalno rešavanje. Ovo je vrlo ozbiljan materijalni zakon. On zadire u fiskalnu i finansijsku stranu svakog građanina. On utiče otprilike sa 10% u ukupnim prihodima budžeta Republike Srbije i posebna pažnja se mora posvetiti, a vi joj ovde niste posvetili, 10-ak, 12 članova na ovaj zakon ne znači apsolutno ništa.
Mi u praksi imamo ogromne probleme. Spomenuću vam ovde, čak je to došlo i do predsednika Tadića. Pre godinu i po dana Tadić reče – u Srbiji postoje pojedinci koji su nepristojno bogati. Čovek je u pravu, imamo nepristojno bogate, imamo tajkune koji su se nezakonito obogatili raznim pljačkama, kriminalom itd. Sada, šta je država učinila posle te velike rečenice našeg predsednika? Šta su konkretniji potezi inspekcijskih službi, poreske uprave, MUP, tužilaštva itd, da se ti nepristojno bogati svedu u normalno bogate ljude, koji su uredno izmirili svoje obaveze? Niko ništa.
Eks ministar Diana Dragutinović posle izbora za ministra finansija reče sledeće – važeći poreski sistem, iz 2008. godine, u Srbiji je nepravedan jer štiti najbogatije. Odlično, prava definicija. Šta je učinilo to njeno ministarstvo, šta su učinile njene službe, šta su učinili državni organi da se ispravi ova anomalija, da se finansijski i fiskalni sistem dovedu u razumnu meru, da se ti koji su na nepravedan način došli do sredstava, da se oni privedu zakonu? Kažu – da se štite najbogatiji. Nema zaštite, kakva zaštita? Šta je tu učinila država da se reši tih zaštićenih? Ništa.
Što se tiče ovog zakona, zakon je samo kozmetička promena. On u osnovi neće doneti ništa novo. U praksi imamo ogromne probleme, posebno probleme u izmirivanju obaveza po osnovu poreza na zarade. Imamo među najvišim stopama poreza na zarade. Porez i doprinos je negde u nivou od 67%, a u Evropi je to 30%, do 35%, 36%, duplo više. Vapaji privrede govore – skinite nam, pomozite nam, jer nam je ogroman problem. U velikoj smo nelikvidnosti, u velikoj zaduženosti, skidajte nam poreze i doprinose, na konto ušteda po osnovi poreza i doprinosa zaposlićemo nove radnike, sačuvaćemo postojeća radna mesta, omogućićemo sebi normalan razvoj i privređivanje, zanavljanje opreme i uređaja itd.
Ova vlada za koju se kaže da je socijalno odgovorna vlada nije učinila ništa po tom pitanju. Pre 20 dana imali ste ovde u parlamentu parlament preduzeća. Prva stvar je bila porez na zarade, smanjite nam poreze na zarade. Jedan od predsednika Skupštine bio je premijer koji je slušao vapaje privrednika koji su ovde tražili smanjenje poreza i bez obzira na sve to Vlada predlaže posle toga ovaj zakon, bez ijednog procenta umanjenja poreza i doprinosa.
To je jedna neozbiljna, neodgovorna i socijalno neodgovorna Vlada jer, u protivnom, učinila bi sve da se pomogne privredi.
Ako znamo koliko je privreda zadužena, da je to otprilike sa 31. 12. 2010. godine, preko 20 milijardi evra, na kraju ove godine to će biti najverovatnije 23, 24 milijarde evra. Kakva je to privreda sa takvom zaduženošću? Da li je ona ozbiljna evropska privreda? Ako znamo kolika je zaduženost građana, iz čega će se ubrati prihodi? Iz čega? Kako da se puni budžet?Sada ću kroz nekoliko podataka navesti šta vam znači ovaj vid ubiranja poreza, odnosno porez na dohodak građana.
Negde 2002. godine, to je bilo 45 milijardi dinara. Znate koliko je to bilo? To je bilo oko 800 miliona evra. Za 2011. godinu planirano je 79 milijardi evra. Koliko smo ubrali u prvih pet meseci? Svega 300 miliona evra.
Šta se može očekivati u nastupajućem periodu, s obzirom na veliku zaduženost privrede i građana? Sve manje i manje uplate. Ako smo svesni činjenice, a to vam je MMF rekao, on je u stvari razotkrio sve te statističke podatke kojima ste nam naveli ovde, te ne znam dve, tri hiljade manje, više zaposlenih radnika itd. Oni su saopštili 400 hiljada radnika. Koliko je to manje prihoda u budžetu po osnovu poreza države? Da li iko ima analizu? Da li je iko pravio analizu?
Gospodine Đeliću, znate kako to rade u Evropi, kod njih po tom osnovu se ubere negde oko 25% njihovog budžeta, kod nas je to 10%. To je samo plan. Na kraju godine će to biti 6, 7%. Kako ćete nadomestiti te prihode?
Ono što nas treba zabrinuti to je da pojedine državne organe izvučete iz rukava kada vam treba određena njihova tumačenja. Tako ste Fiskalni savet iskoristili kod predloga zakona, sada je to već zakon koji je usvojen juče, Zakon o finansiranju lokalne samouprave gde su oni okrpili taj predlog zakona.
Šta se dešava sa ovim zakonom? Zašto nemamo tumačenje? To je obaveza Fiskalnog saveta. Evo, navešću ovde kako su oni protumačili to što se oni javljaju kao državni organ sramežljivo, ali su naveli ono što je u Zakonu o budžetskom sistemu, kojim je inaugurisan taj državni organ, šta su njihove obaveze.
Kaže da je nezavisnu i kredibilnu ocenu mera osnovne politike, koje predlaže Vlada, u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je Vlada postavila, procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u budućnosti. Dalje, obaveza Fiskalnog saveta Republike Srbije je da pripremi i dostavi Narodnoj skupštini procene o fiskalnim efektima predloga zakona koji se nalaze u skupštinskoj proceduri. Da li mi imamo ovde analizu Fiskalnog saveta, njihov stav i mišljenje vezan za ova dva zakona? Nemamo. Zašto nemamo? To je zakonska obaveza.
Ovo je igrarija. Ovako se mala deca ne igraju. Ako je to zakonska obaveza u smislu zakona o finansiranju lokalne samouprave, onda je to obaveza i kod ova dva zakona. Ljudi neće, dobro poznaju materiju i neće da se oglase ovde jer ono što bi oni napisali bilo bi katastrofalno. U takvoj situaciji izbegnete itd.
Gospodine Đeliću, povucite ova dva zakona i napravite prvo nacionalnu strategiju. Bez nacionalne strategije ne možete raditi. Nacionalna strategija mora da ponudi sve fiskalne, finansijske, ekonomske, privredne aspekte privređivanja i ubiranja poreza i održivosti finansijskog sistema. Bez toga nemamo Srbiju, nema države. Imamo samo ovo što ste stvorili za četiri godine vaše vlasti – deficit budžeta je 4 milijarde evra. To je pola današnjeg budžeta. Za sledeći budžet to će biti još milijardu i po, a to je pet i po milijardi i pitanje je da li ćemo prihode imati i to će biti otprilike jedan budžet. Morate o tome razmišljati, narodu morate pružati alternativu.
Srpska radikalna stranka vam govori godinama dajte strategiju. Nema strategije, nema analize, a što je najgore, dozvolili smo administraciji da radi šta hoće. Ovakav zakon, to vam tvrdim, da je došao na Skupštinu u bilo koju opštinu i da je jedan odbornik govorio kao što sam govorio, kao što su moje kolege ovde govorile, taj radnik bi otišao sutra sa tog radnog mesta. Ovaj zakon je morao da prođe kroz najmanje 50 ruku, od toga 25 pravnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na učešće u raspravi po rasporedu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5.
Dajem reč narodnom poslaniku Dejanu Miroviću, obzirom da Miroslav Markićević nije tu.

Dame i gospodo, moram da izrazim zadovoljstvo što je ponovo potpredsednik Vlade tu, jer nadam se da je otkrio ko je juče pisao onakve zakone gde se navodi da navodno postoji sud Evropske zajednice. Kao što znate, u Lisabonskom ugovoru postoji samo sud EU i to je skandalozno da mi iz opozicije moramo da vam ukazujemo na takve greške u tom evropskom pravu na koje se toliko pozivate.
Vratio bih se na ovaj zakon. Ponovo vidimo iste aktere kao juče. Ponovo vidimo da su glavni poverioci strane banke, tj. banke iz EU koje rade na teritoriji Republike Srbije samo što se danas ne spominje Evropska investiciona banka, ne spominje se Narodna banka Srbije već se radi o javnom preduzeću "Srbijagas" koje se, isto kao i Republika Srbija i Narodna banka Republike Srbije, zadužuje kod banaka iz EU koje su prisutne u monopolističkoj formi na teritoriji naše države.
Zaključak iz toga nije čudan a to je da su kamate lihvarske, da su velike i već u obrazloženju zakona vidimo da su one negde preko 5% što ćete priznati da je takođe skandalozno, jer euribor je negde oko 1%, a marža 4,19%, što je i sada neprihvatljivo kao što smo rekli juče. Na primer, ruski kredit za infrastrukturu je bio negde oko 3% a sada vidite šta će se desiti ako, ne daj bože, euribor kao pre nekoliko godina dođe na 5 ili 6%. Imaćemo takozvane evropske kredite od 8 ili 9%, možda i dvocifrene, sve je moguće.
Radi se o sumi koja je velika i za budžet i za naše građane koji pune taj budžet, negde oko 180 miliona evra plus 30 miliona, što znači da je glavnica negde oko 210 miliona evra, bez kamata, bez troškova, tako da mislimo da je trebalo ipak sa jednom opreznošću prići ovakvom olakom zaduživanju, ovako olakoj obećanoj brzini ulaska u EU jer ona nam donosi samo ovako štetne kredite, porast nezaposlenosti, porast inflacije i dalje urušavanje političkog i ekonomskog sistema Republike Srbije.
Konkretno, u članu 1. Predloga zakona vidimo da je tu "Banka Inteza", "Societe General bank", "Hypo Alpe Adria bank" i "Erste bank", a tu je i "Komercijalna banka". Ne bi se začudili da u nekom budućem periodu i ona bude dokapitalizovana, u stvari prodata Evropskoj banci za obnovu i razvoj. To nije neka tajna. Naš kolega iz stranke, gospodin Ivan Ninić je više puta pisao o tome da će verovatno doći do prodaje "Komercijalne banke" takozvanim evropskim prijateljima i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Dakle, kada pogledate taj član 1. videćete da se u stvari radi o preslikanoj vezi, stanju na finansijskom tržištu Republike Srbije, a to je da preko 75% drže banke iz EU i zato postoje ovako lihvorske i najveće kamate u Evropi. Verovatno je samo Moldavija na toj žalosnoj negativnoj listi pre nas.
Takođe, ugovor o kreditu je zaključen 6. jula 2011. godine, garancija prema članu 2. se mora aktivirati u roku od mesec dana i, naravno, ona će se prema članu 2. platiti iz budžeta.
Posebno je neprihvatljivo i to je još jedna vrsta dokaza o kakvom se finansijskom tržištu radi trenutno u našoj zemlji, član 3. U članu 3. se navodi da će sve ove banke, znači banke iz EU, "otplatu kredita" citiram "indeksirati u dinarima prema valutnoj vrednosti evra". Šta to znači? Znači da faktički u Republici Srbiji postoji dvovalutni sistem. Postoji zvanična valuta, to je dinar i nezvanična, faktička, valuta to je evro. Umesto da se postupi sa jednom vrstom državničke i ekonomske odgovornosti i da se jednostavno forsira ta zvanična valuta Republike Srbije – dinar, mi dozvoljavamo da strane banke iz EU, faktički podrivaju poverenje u dinar, podstiču inflaciju i priznaje se postojanje dvostrukog valutnog sistema.
Zašto je to opasno? Opasno je zato što, evro je dobar i to nije nikakva tajna za velike izvoznike kao što su Nemačka i Francuska, možda se može primeniti u mini državama kao što je Crna Gora ili tako nešto, ali za srednje države evropske, kao što je Srbija, Češka, čak i Poljska evro je poguban. Najbolji je primer Grčke, gde ste videli šta se desilo, kakva je kriza nastala zato što postoji politički projekat, a politički projekat je evro. Jer, ako ne postoji budžet koji podržava evro, ili je on minimalan kao što je budžet EU, ako ne postoje jedinstveni porezi na evropskom nivou, a ne postoje, onda je ta valuta jednostavno jedna vrsta političke volje a ne ekonomskih okolnosti. U tom smislu, primena evra, čak i u ovom faktičkom vidu, a ne daj Bože da Srbija uđe u tu evro zonu, je pogubna za naše izvoznike, za standard, za inflaciju, za spoljni dug i za sve ono što su doživele zemlje poput Grčke i zemlje nekog srednjeg nivoa.
Pametni ljudi u EU koji su iskusili taj tzv. raj u koji treba Srbija da uđe su protiv evra. Na primer, guverner poljske Nacionalne banke je za Finantional Times 25. maja 2011. godine decidirano rekao da Poljska neće prihvatiti evro. Mađarska je u martu 2011. godine odbila pakt za evro. Takođe, možda i najpoznatiji ekonomista sa prostora bivše Jugoslavije, gospodin Mensinger, koji je dugo bio guverner Centralne banke Slovenije je rekao da ga evro podseća na utopiju kakvo je bilo bratstvo i jedinstvo u bivšoj SFRJ.
To su činjenice, to je nešto što se ne treba skrivati od naše javnosti i zato je ovaj član 3. ovog predloga zakona štetan jer, faktički, uvodi i podržava dvovalutni sistem u Republici Srbiji. Nije nikakva tajna da to dovodi do urušavanja naše privrede, to je čak priznao i novi guverner u intervjuu u NIN-u, pre sedam dana, gde kaže da čak u jednoj Turskoj, koja nam u ničemu ne može biti uzor, se zabranjuje indeksiranje kredita u stranoj valuti. Tako da, ne vidim zašto ne bismo pokazali jednu vrstu hrabrosti, jednu vrstu, konačno, jednog stava dostojanstvenog prema EU, ako ni u čemu drugom, makar u toj vrsti ultimatuma da se tako beskonačno i bezrazložno zaduživanje mora vršiti u evrima.
Do čega će nas dovesti ovaj član 3. kao i ostali krediti koji se indeksiraju u evrima? Dovešće do inflacije koja je od januara do marta bila negde oko 14%, dovešće do deficita od 1,4 milijardi evra, od čega će sigurno preko 700 miliona evra ići ka bogatim zemljama EU, jer nas je na to dovela fraza – EU nema alternativu. Znači, preko 56% spoljne trgovine se vrši sa EU i, naravno, do evropskog standarda u pravom smislu reči, a ne ovog virtuelnog duga od 22 milijarde evra u martu ove godine. To je ta svetla budućnost koja nas čeka, kao što je u Mađarskoj, gde je dug već prestigao tu cifru od 100 milijardi evra. Vidimo da se čak i oni osvešćuju i pokušavaju da vode neku nezavisnu politiku u odnosu na EU i MMF.
Šta se u međuvremenu dešava u periodu od januara do marta ove godine? Jedini koji su imali prihode, koji su imali neki skok aktivnosti su oni koji posluju na finansijskom tržištu Republike Srbije, a to su banke iz EU. Na primer, upravo ova "Sosijete Ženeral" banka koja se pominje u Predlogu zakona je zaradila 25 miliona samo od kamata i provizija u ova tri meseca, "Unikredit" koja se takođe pominje – 34 miliona evra, a "Erstebanka" – 14 miliona evra.
Dok je narod sve više i više siromašan, dok raste nezaposlenost i spoljni dug, strane banke iz EU se bogate. To je činjenica koju niko ne može da ospori. To je i kontekst ovog zakona, to je kontekst ovog zaduživanja i svega onoga što će uslediti, ili se već desilo u vezi zaduživanja kod ovih banaka.
Čak je i gospodin najevropljanin koji je dobio tu nagradu, gospodin Dugalić, sekretar Udruženja banka priznao da su kamate u republici Srbiji u proseku na kredite 12,43%, što je skandalozno, a najblaže rečeno, lihvarski i zelenašenje.
Jedino ko hvali ove nakaradne uslove zaduživanja je predstavnik MMF u Republici Srbiji, gospodin Bogdan Lisovik, koji je posetio Privrednu komoru u aprilu ove godine i zatražio je da se prodaju javna preduzeća, da se otpuste radnici i, naravno, najlepše se izrazio o stanju u bankarskom sektoru.
Radi se o vrlo jasnom Predlogu zakona koji je štetan, koji je jedino koristan za banke monopoliste na teritoriji Republike Srbije – za "Erste banku", za "Sosijete Ženeral" banku, za "Hipo Alpe Adria" banku. Ne vidim zašto ne postoji jedna vrsta političke i ekonomske volje koja postoji čak u zemljama EU, kao što je Mađarska, a vidimo da i u Grčkoj postoji početak takve volje, da se tim bankama i tim lihvarskim kamatama stane na put.
Nemam iluzije da vi smete da uvedete porez, ekstra porez, tzv. tranzicioni porez koji bi trajao recimo tri godine i gde bi se oporezovale upravo te banke lihvari, koji bi svakako, u svakom pogledu pomogao starim građanima, penzionerima, onima koji se školuju, onima koji koriste zdravstvenu zaštitu. Međutim, očigledno je da nemate hrabrosti za takav jedan korak. Sve dok takva politika bude u ekonomskom delu Vlade Republike Srbije, neće nam biti bolje. Ova fraza – EU nema alternativu, mogla bi da se prevede na konkretan život i na konkretne ekonomske uslove "zaduživanje kod evropskih banaka nema alternativu". Zahvaljujem.