PETO VANREDNO ZASEDANJE, 29.06.2011.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Pošto je cela porodica duševno patila, onda, da bi se zadovoljili snajka Ana Hrustanović je raspoređena na mesto ambasadora u Rimu. I vuci siti i ovce na broju, ali izgleda da je narod nastradao, izgleda je vuk čobanina pojeo.

Koliko je ovakvih slučajeva? Setite se koliko je poslanika iz vaše grupe odlazilo na funkcije pomoćnika ministara, a drugi dolazili i posle toga utvrdimo da su ti drugi na tim mestima ili ovi ovde na mestu poslanika nešto uradili što nije bilo u skladu sa vašim intencijama na evropskom putu.

Neću da kažem da je gospođa Lučić nešto zabrljala na mestu na kome se do sada nalazila ili da je gospođa Vesna Marjanović zabrljala na mestu poslanika, ali sve mi to na to miriše.

Koliko je ovakvih slučajeva, vrlo brzo možemo da utvrdimo, ali tu ostaje nešto što je vrlo simptomatično. Gde je predlog SRS za zamenu člana? SRS je dobila mesto člana u dva odbora. Taj čovek je otišao, samostalni je poslanik, taman kao što reče gospođa Radeta, kao što je i gospođa Vesna Pešić samostalni poslanik i LDP je i dobio pravo da je zameni. SRS izgleda nema prava na svoja mesta u odborima.

Nas interesuje pozadina, suština i sudbina zašto se mesta u odborima ne vraćaju SRS kojoj i pripadaju i po broju narodnih poslanika i po proporciji. Vi ste gospodo iz vladajuće koalicije ukrali mandate, a sada i mesta u odborima SRS. Nisu ovi ovamo, oni su samo marionete i vas i onih iz Brisela čije ste vi uzorne sluge. Vi ste krivi i odgovorni.

Šta znači – imamo predlog za izmenu članova RIK? To me podseti da pitam šta znači Centralna izborna komisija? Ko će nju birati? Kakav će sastav biti? Dosadašnja RIK je sastavljena od članova parlamentarnih stranaka i oni su odgovarali i narodu i Skupštini i svojoj političkoj stranci. Kome će ovi odgovarati? Isključivo i samo isključivo vladajućoj stranci ili vladajućoj koaliciji.

Još jedno pitanje koje je i gospođa Radeta spomenula – zašto zamenici članova odbora i komisija samo iz vladajuće koalicije? Po kojem je to ključu? Po kojem ste to kriterijumu podelili ta mesta?

Bili je priče kako nema kvoruma zato što opozicija neće da da kvorum. To nije tačno. Koliko puta smo bili tu, pred vratima, vaših članova odbora nema na sednicama? Zašto nedisciplinujete svoje članove?

Kada ste se već odlučili da birate i zamenike i to ubacili u Zakon o Narodnoj skupštini, zašto onda i to nije proporcionalno podeljeno? Pa, nije ključ od 126 jedini ključ koji može da otvori sva vrata. Sa time ne možete odlučivati.

Gospodo, radite kako hoćete, ali verovatno nećete moći dokle hoćete.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ne mogu da zamislim nekog narodnog poslanika da je spreman da parlament pretvori u fabriku donošenja odluka, opštih akata, zakona ili bilo čega što je Narodna skupština nadležna da donosi. Zaista će se jednog dana postaviti objektivno i opravdano pitanje od strane građana Srbije da li vredi izlaziti na izbore, jer izborna volja vrlo često bude falsifikovana, bude pokradena i ne odražava stvarno stanje volje građana Srbije kada izlaze na izbore.
Sada imamo tri tačke dnevnog reda. Jedna tačka je Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK na predlog LDP, gde predlažu da se zamene Žarko Bogdanović, član RIK i Savo Pilipović, zamenik člana RIK, sa novim predlozima, za člana RIK Dragan Nikolić i za zamenika člana Marko Palamarević. Njihova procena i obrazloženje ovog predloga jeste da je dužnost člana, zamenika člana obavljati efikasnije novopredložena lica. U to personalno nećemo da ulazimo, to i jeste pravo poslaničke grupe tako da predloži.
Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije tretiraju probleme odnosno razrađuju detaljno odbore Narodne skupštine, odnosno kažu da postoje radna tela. Radna tela mogu biti stalna i povremena. Novi Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije predviđa 19 skupštinskih odbora i jedan poseban skupštinski odbor, to je odbor za prava deteta. On se malo drugačije formira, a ovi ostali imaju podjednak broj članova. Postoje privremena radna tela, a to su anketni odbori i komisije koje Skupština može da oformi od slučaja do slučaja, dakle u ad hok situacijama.
Poslovnik o radu Narodne skupštine je posvetio 42 člana od ukupno 290 i nešto radu skupštinskih odbora. Citiraću samo jedan deo člana 45 Poslovnika o radu Narodne skupštine i onda ćete videti da ono što govorimo vezano za ovu tačku dnevnog reda ima potpuno smisla.
"Na predlog poslaničke grupe Narodna skupština donosi odluku o prestanku dužnosti člana ili zamenika člana odbora za koji je izabran iz reda članova te poslaničke grupe i izboru novog člana ili zamenika člana odbora."
O tome da li je trebalo predvideti i uvoditi institut zamenika člana skupštinskog odbora su moje kolege već govorile i ne bih to ponavljao, naravno, tome smo se protivili. Smatramo da to nije u redu, ali je skupštinska većina dala podršku ovom poslovniku i to je ostalo tako.
Još jednom, znači, na predlog poslaničke grupe se razrešavaju i biraju članovi odbora. Pošto razgovaramo i o Predlogu odluke za razrešenje i imenovanje članova RIK, to je važilo, važi i važiće za sve poslaničke grupe, osim za poslaničku grupu SRS. Zbog toga uvek koristimo priliku kada su ove tačke dnevnog reda u pitanju da prokomentarišemo, ne bi li proradila savest kod nekih narodnih poslanika koji su trebali u momentu krađe mandata SRS da odreaguju na način na koji je to trebalo. Evo, pročitao sam član 45. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine iz kojeg je bila dužnost i obaveza svakog narodnog poslanika da na predlog odnosno na zahtev SRS prihvati ovaj predlog koji smo mi i za današnju sednicu predložili.
Kada je u pitanju izbor članova RIK smatramo, to je ono što bi jedan od potpredsednika Narodne skupštine, gospođa Čomić, rekla, dobra praksa da u RIK budu zastupljene sve parlamentarne stranke, a nakon sticanja odnosno prihvatanja liste i onih koji nisu u momentu sprovođenja izbora bili parlamentarne stranke, dobijaju pravo na proširenog člana RIK, a samim tim i kasnije, kad se budu formirale opštinske izborne komisije, kad ih ima i birački odbori. To je jedno lepo pravilo, jedna lepa pozitivna praksa.
Ovo što najavljujete i predlažete, uvođenje centralne izborne komisije, smatramo da to neće biti pravi odraz stanja, da to nije najbolje rešenje, ali dok imate 126 tu nećemo moći mnogo da promenimo situaciju, samo je pod velikim znakom pitanja dužina trajanja tog roka od vaših 126.
Pored ovog predloga LDP, vezano za članove RIK, poslanička grupa ZES je predložila i odluku o izmenama zamenika članova odbora Narodne skupštine, gde se predlaže da se u Odbor za smanjenje siromaštva, umesto Danijele Lovrin-Gavrilović, imenuje Radoslav Milovanović i u Odbor za smanjenje siromaštva umesto Ljiljane Lučić, za zamenika člana Radoslav Milovanović. Takođe, opet u skladu sa našom dobrom praksom i poštovanjem parlamentarnih pravila, SRS pretpostavlja i smatra da lista ZES traži najbolja rešenja i pokušava da da predlog za koji smatra da će s pravom moći da odgovori zadacima za tu političku stranku.
Još jedan predlog odluke je stigao od poslaničke grupe ZES – Predlog odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije u Odboru za kulturu i informisanje se razrešava Vesna Marjanović, verovatno zbog odlaska na drugu dužnost i u Odboru za ravnopravnost polova Vesna Marjanović se razrešava, a u Odboru za kulturu i informisanje imenuje se Ljiljana Lučić i u Odboru za ravnopravnost polova takođe Ljiljana Lučić.
Ovo je u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini i sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine u redu. Mi se zalažemo da ovakva pravila važe i pre i posle ovoga, ali postoji nekoliko situacija kada vi niste obratili pažnju na to i uopšte ne poštujete pozitivne zakonske propise koji jesu deo našeg pravnog sistema.
Ima tu nekoliko situacija koje zaista zaslužuju pažnju, kada je u pitanju rad tih odbora, svakako Administrativni odbor, koji je pre dva dana imao svoju sednicu i otpočeo sa radom pre nego što je imao dovoljan broj članova, zapravo, sednica nije mogla da otpočne, Administrativni odbor, teško je sad prognozirati i reći da je to jedan od najvažnijih, najbitnijih odbora Skupštine Republike Srbije, ali je bitan i važan, pogotovo kada se zna šta je sve u njegovoj nadležnosti, pa smo imali priliku kada smo govorili malopre o odluci vezano za organizaciju stručnih službi Narodne skupštine, da je Administrativni odbor imao najvažniju ulogu prilikom donošenja, odnosno predlaganja te odluke i da će i Poslovnik, odnosno pravilnik koji bude generalni sekretar doneo, vezano za organizaciju stručne službe Narodne skupštine, saglasnost za to dati Administrativni odbor.
Vidite samo iz nekoliko primera koliku važnost, a da ne govorim da je Administrativni odbor bio taj koji je vrlo često imao obavezu da na osnovu podnete ostavke donese odluku o prestanku mandata, a da to kasnije Narodna skupština verifikuje i on počinje sa radom bez dovoljnog broja, odnosno bez postojanja kvoruma.
Imajući u vidu da će to od novog saziva, taj odbor imati i proširen značaj, to će biti Odbor za administrativno budžetska pitanja i mandatsko imunitetska pitanja, a eto još veće obaveze i veće odgovornosti za taj odbor. Predsednik tog odbora se usuđuje da započne sa radom, odnosno, pre toga zamoli predstavnike sredstava javnog informisanja da napuste tu sednicu, a potom započne sa radom bez dovoljnog broja članova. To ukazuje na jednu neozbiljnost, jedan skandal koji ne može da se vidi i izbegavaju to. Čini mi se da to prave i na skupštinama lokalnih samouprava. Ne da to izbegavaju, nego ne bi smeli. Pretpostavka je, da tamo možda ponekada i nedostaje stručnih ljudi koji bi mogli da skrenu pažnju na neke stvari koje nisu u skladu sa zakonom i Ustavom, ali tako nešto se sigurno nije desilo.
Odbor za odbranu i bezbednost, treba se samo prisetiti da je bivši predsednik, poslanik SRS, gospodin Dragan Todorović, upravo bio prvi koji je zahtevao da se ispita privatizacija Luke Beograd, zatim privatizacija "Večernjih novosti". Zbog tog njegovog istrajavanja na tome, što je bilo veoma bitno kako za zaposlene tamo, tako i za sve koji žive u Srbiji, a hoće da poštuju pozitivne propise, ni manje ni više, nego je pokrenut zahtev za njegovu smenu, upravo zbog pokušaja i želje da se poštuje pravni sistem, a da se loša privatizacija ne ponavlja, odnosno da se ugovor o takvoj privatizaciji stavi van snage. Imali smo situaciju da se pokrene zahtev za smenu Dragana Todorovića sa mesta predsednika Odbora za odbranu i bezbednost.
Odbor za poljoprivredu koji je po nekom dogovoru, na početku konstituisanja saziva Narodne skupštine, mesto predsednika tog odbora je trebalo da pripadne članu SRS. To je takođe jedan važan odbor, pogotovo za ono što se u poslednje vreme, čini mi se afirmiše u Srbiji, ono što dolazi iz Ministarstva za poljoprivredu, da je poljoprivreda jedan segment i jedan deo u kojem je ostvaren budžetski suficit. Taj odbor nije zasedao. Možda je samo jednom ili dva puta zasedao u toku 2011. godine.
To je odbor koji bi trebao kod svake setve ili žetve, pogotovo kada je Srbija u pitanju, kada je sve neizvesno, pre toga da zaseda. Imali smo situaciju da za šest meseci taj odbor zaseda možda dva puta, i to, kada je član odbora, narodni poslanik Milorad Krstin zahtevao, nakon blokade puteva u Vojvodini, da taj odbor zaseda, da donese neke svoje stavove, i nedavno, možda pre dva dana, na zahtev predsednika Odbora za industriju, gospodina Milorada Buhe koji je član SRS i predsednik Odbora za industriju. Tada je taj odbor zahtevao, a morao bi u ovom vremenskom periodu mnogo češće, pa čak možda i izvan sedišta parlamenta da zaseda, da ode da održi jednu sednicu na području gradova zahvaćenih olujom, da se proba ispraviti ta nepravda gde veliki broj građana koji imaju registrovana poljoprivredna domaćinstva i ne mogu da je obnove, jer od februara do maja tekuće godine ne uspeju da izmire svoje obaveze za prethodnu godinu, a vezano je i za penziono osiguranje. Onda oni gube pravo i na subvencije i premije.
Veliki je broj onih koji imaju posede ispod pet, šest, sedam hektara gde je isplativost, kada su u pitanju i te premije, odnosno subvencije koje se dobijaju, jednostavno, samo pošto se dobije premija, stigne poljoprivrednom proizvođaču da izmiri obaveze vezano za registraciju poljoprivrednog domaćinstva. O tome bi ovaj odbor morao da raspravlja, morao bi da donosi određene zaključke i stavove. Jednostavno, bilo koji odbor može da traži analizu rada ministarstva.
Čini mi se da ti odbori u poslednje vreme nemaju tu ulogu i jednostavno ne treba tako da se ponašaju, ne treba tako da rade. U poslednje vreme imamo situaciju da Ministarstvo poljoprivrede vrlo često donosi neke uredbe koje kasnije naprave problem i za proizvođače i za otkupljivače. Sada imamo situaciju da je to tzv. "crveno zlato", kako vrlo često vole da ga nazovu. Čini mi se da se u poslednje vreme neka velika briga vodi za one koji se bave proizvodnjom maline. Zabranjeno je onima koji otkupljuju taj poljoprivredni proizvod, a imaju to registrovano kao delatnost, zabranjeno im je da dolaze na druga područja. Odnosno, za njih važe pooštreni uslovi, ne onakvi koji važe za one poljoprivredne proizvođače koji se bave otkupom, a jesu sa tog područja.
Mislim da to ne treba dozvoliti. Jednostavno, poljoprivredni proizvođač treba da plasira svoje proizvode na ono mesto, odnosno onom otkupljivaču koji može da ponudi najbolju cenu, ako već država nije vodila o tome računa. Imamo i nedavnu situaciju, doduše, onog dana kada je zadesio grad Arilje, da su predstavnici Ministarstva za poljoprivredu išli da se dogovaraju, i to u momentu kada je počela berba maline, da se dogovaraju da se određeni broj hladnjača tretiraju kao javna skladišta. Možda je moglo da se u taj posao krene u januaru mesecu, da se uradi na pravi i na dobar način i da se poljoprivrednim proizvođačima pomogne. Zasigurno, to ne može da se radi u momentu kada se počne sa berbom tog voća.
To su one stvari zbog kojih kažemo da je rad odbora veoma važan i da bi trebalo i ovaj zahtev koji je SRS uputila, a vezano za promene svojih članova odbora, odnosno ako nego napusti poslaničku grupu, jer član 45. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže da je isključivo i jedino poslanička grupa nadležna da podnese zahtev za smenu, a Skupština donesi odluku o promeni zahteva, odnosno o prihvatanju odluke poslaničke grupe.
Sve su ovo problemi koji su napravljeni u momentu kada se imao za cilj razbijanje jedne jake i najjače opozicione poslaničke grupe kao što je SRS, da bi se stvorila nova politička stranka, ili deo poslanika koji ne bi trebalo da imaju taj status koji će pomoći režimu Borisa TAdića da ostane, izgleda i pun mandatni period na čelu, kao što je i Bogoljub Karić u jednom momentu na predsedničkim izborima imao ulogu da tad omete predsednika skupštinske većina na predsedničkim izborima, tako je ovo i sada, da bi mandatni period režima Borisa Tadića, odnosno Vlade Mirka Cvetkovića trajao četiri godine. A politika Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića i u narodu i u ovom parlamentu, mora biti osuđena na propast. To je nešto što je već viđeno i sigurno da ne koristi građanima Srbije. Samo je bio jedan mali trik i pomoć Borisu Tadiću. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.

Reč ima gospodin Munjić.

Mirko Munjić

Srpska radikalna stranka
Raspravljamo o tačkama 14, 15. i 16. predloženog dnevnog reda. Radi javnosti to su: Predlog odluke o razrešenju imenovanja članova i zamenika članova RIK, Predlog odluke o izmenama odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i 16. tačka je Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

U tački 15. se predlaže izbor članova odbora Narodne skupštine i zamenika članova odbora Narodne skupštine za smanjenje siromaštva. U tački 16. se traži izmena odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine.

Nešto više pažnje ću posvetiti ovom odboru za smanjenje siromaštva.

Što se tiče kadrovskih rešenja koje ste vi predložili kao skupštinska većina vezano za ovaj odbor, ne bih ulazio u sama imena, odnosno u ta kadrovska rešenja. Normalno je da je, kao što znate, uvek je stav SRS da ne ulazimo u ta vaša kadrovska rešenja. Jednostavno, onoga koga smatrate da treba da predložite, tu nemamo ništa protiv.

O izopštavanju članova SRS iz odbora u jednom tihom i perfidnom izopštavanju članova SRS su govorile moje kolege i o tome ne bih hteo da se ponavljam, ali nešto ću reći o samom odboru za smanjenje siromaštva, o oblasti delokruga ovog odbora i o tome šta su članovi i zamenici članova odbora za smanjenje siromaštva do sada uradili, šta su mogli da urade i kakva je situacija u ovoj oblasti.

Kao što znate oblast delokruga ovog odbora, dakle za smanjenje siromaštva jesu, odnosno radni odnosi, zatim odnosi iz zapošljavanja, prava na štrajk i sindikalno organizovanje, zatim sistem socijalne zaštite, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalnog osiguranja i zaštite vojnih osiguranika, zaštita boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i žrtava rata, članova njihovih porodica i članova porodica lica na vojnoj službi.

Kao što se iz ovoga može videti, zaista je jedan veliki i ogroman delokrug aktivnosti Odbora za smanjenje siromaštva. Šta je ovaj odbor uradio u mandatnom periodu svom, odnosno mandatnom periodu ovog saziva Narodne skupštine ili konkretnije ako hoćete koliko je ovaj odbor mogao da utiče na socijalni, odnosno na sveukupan položaj svih a posebno socijalnih kategorija u Republici Srbiji. To je jedno pitanje o kome zaista može mnogo toga da se priča.

Postavlja se pitanje, kakva je u stvari socijalna karta u Srbiji, a u svetlu uloge ovog odbora? Ja mogu da vam kažem da po vašim zvaničnim podacima koji se uvek uslovno mogu uzimati, oko 200.000 ljudi prima socijalnu pomoć. Šta to znači? Ti ljudi žive na rubu egzistencije. Žive u uslovima koji su nedostojni čoveka i upravo iz tih razloga oni i primaju ovu crkavicu, ovu socijalnu pomoć. Oni nemaju dovoljno za lekove, za hranu, za odeću, za obuću, za grejanje, a o zadovoljenju nekih drugih potreba, potreba jednostavno dostojnih čoveka, kao što su potrebe na odmor, rekreaciju, troškovima za letovanje, zimovanje itd, da i ne govorimo. Ova kategorija stanovništva je to davno zaboravila, kao i uostalom i mnoge druge kategorije stanovništva u Srbiji pod vašom vlašću.

Dalje, po vašim podacima 40.000 ljudi se hrani u narodnim kuhinjama. Šta mislite koliko bi ljudi realno imalo potrebu da se hrani u narodnim kuhinjama, kada bi za to postojala mogućnost? Da li je ovo pravi broj? Naravno da nije. Dalje, zvanično je objavljen podatak, od strane Ministarstva socijalne zaštite da u 130 opština u Srbiji postoji negativni prirodni priraštaj. Da li ste vi svesni koliko je ovo alarmantan podatak? Da li ste svesni šta to znači za državu Srbiju? Da li ste svesni činjenice da će kroz izvestan broj godina jednostavno doći do izumiranja jedne nacije. Koje su sugestije odbora po ovim pitanjima? Šta je Odbor za smanjenje siromaštva, obzirom da je i ovo jedan od delokruga poslova ovog odbora, šta je uradio do sada po ovom pitanju? Znamo svi gde je najveće siromaštvo u Srbiji. Što južnije od Beograda, to tužnije. To je odavno bilo i uvek bilo.

Međutim, desilo se nešto što se do sada nije dešavalo u državi Srbiji. To nije bio slučaj. U Beogradu sve češće pojavljuje strah od tog domino efekta, od tog seljenja da kažem siromaštva i na ove prostore. Strah da se siromaštvo, dakle, ne prenese i na prestonicu Srbije. Međutim, po ovom pitanju odmah su se pojavili neki koji želeo ovo da demantuju, ali jednostavno samo iz razloga da bi smirili građane Beograda. Mogu da kažem brani od siromaštva mnogi su jednostavno zli, sujetni, samoživi. Pričam o delokrugu Odbora za smanjenje siromaštva, o jednom od delokruga Odbora za smanjenje siromaštva, a da vas podsetim samo da je tema tačke 15. između ostalog i zamena člana i zamenika člana Odbora za siromaštvo.

Nadam se da mi nećete zameriti što govorim o ovim podacima koji su zaista u delokrugu ovog odbora. Ja to govorim u svetlu pitanja gospodine Novakoviću. Da li ovaj odbor može da izvrši onu svrhu koja mu je po Poslovniku namenjena. Upravo iz tog razloga. Pre ovoga sam rekao da su mnogi koji pokušavaju da izvrše tu branu od tog siromaštva zli, sujetni i samoživi.

Pogledajte šta kaže, jedan koji je marketinški menadžment završio po Bolonjskoj deklaraciji, evo citiram. "Marketing menadžer iz Beograda izjavio je da ga je u početku veoma potreslo i zabrinula priča o siromaštvu u unutrašnjosti. Pre možda dve nedelje, pročitao sam da postoji neki grad koji se zove Majdanpek i da se tamo baš loše živi u tekstu je bilo još nekih gradova, ne sećam se o kojima je reč, nikad ranije za njih nisam čuo. Shvatio bih da bi siromaštvo možda moglo da se proširi i po ostalim gradovima. Jednog dana dođe i do Beograda, ali mi je jedan kolega nekoliko dana kasnije posetio taj Majdanpek, rekao mi je da je tamo kafa 30 dinara, što me je jako iznerviralo. Pa šta bi oni da bude 20! Ne znam odakle im ideja da se bune, pa ja plaćam kafu 30 dinara, bilo bi mi sramota da se žalim. Da li oni znaju da je kafa u Beogradu 140 dinara a da ne pričamo o tome za koje smešne pare možeš tamo da iznajmiš stan". Eto šta kaže jedan, koji je nažalost taj svoj marketinški menadžment završio po ovoj vašoj čuvenoj Bolonjskoj deklaraciji.

Stopa ne zaposlenosti koja je takođe predstavlja jedan od činilaca koji bi ovaj Odbor za smanjenje siromaštva morao da tretira mnogo više. U Srbiji je zvanično 20%, bilo bi zanimljivo znati koliko je to nezvanično. Među pet najgorih smo u Evropi. Podsetiću vas, Rumunija 7,3%, Turska 9,8%, Bugarska 10,2%, Grčka 12,9%, Mađarska 12,6%, Srbija 20%.

Dalje, po još jednom segmentu koji bi trebalo da tretira Odbor za smanjenje siromaštva. Srbija je gospodo iz vladajuće većine, apsolutni rekorde Evrope u rastu inflacije. Ovo su zvanični podaci iz nekih zemalja : Hrvatska 1,1%, Češka 1,2%, Slovenija 2,1%, Estonije 2,7%, Grčka 4,7%, Mađarska 4,7%, Rumunija 6,1%, Turska 8,6%, Srbija 10,3%. Dakle i ovde smo rekorderi. Prosečne zarade koje su u direktnoj srazmeri sa sistemom socijalne zaštite, koji je jedan od zadataka ovog Odbora za smanjenje siromaštva i ovde je zaista poražavajuća situacija kada je Srbija u pitanju u odnosu na zemlje okruženja. Slovenija ima prosečnu platu, da vas podsetim 935 evra, Hrvatska 725 evra, Crna Gora 455 evra, BiH 395 evra, Srbija 3209, po zvaničnim pokazateljima. Dakle, sve rekord do rekorda, ali naravno u negativnom smislu.

Kako odbor za sprečavanje siromaštva utiče na ogromnu nezaposlenost? Podsetiću vas, blizu 800 hiljada je nezaposlenih ljudi u Srbiji, to su takođe zvanični podaci. Znamo svi da je po nezvaničnim podacima nezaposlenih mnogo više. Dalje, da li vi znate da je preko 200 hiljade dece u Srbiji gladno? 200 hiljada dece žive iznad granice normalnog razvoja dece, jeli to cilj vaše politike, da li je to ono što ste obećali građanima 2008. godine. Dalje od onih koji rade, koji kao rade, 160 hiljada njih radi ali ne prima platu, 120 hiljada njih prima minimalac po vašim zvaničnim podacima, minimalac od koga zaista ne mogu da sastave kraj sa krajem.

Sve su ovo pokazatelji koji vi zvanično iznosite, to su vaši zvanični podaci, pokazatelji koji direktno tangiraju ovaj Odbor za smanjenje siromaštva. Pošto vreme ove Skupštine i ove vlade polako curi, zaista građani ne treba da imaju nijedan promil nade da će im sa vama u narednom periodu biti nešto bolje. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.

Gospodine Krasiću, izvolite imate reč.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Koliko minuta?

(Predsedavajući: Vremena imate 32 minuta.)

Gospodine Novakoviću, kada su u pitanju ove tačke dnevnog reda koje se sad tretiraju, pošto imaju dugačke naslove, da ne trošimo ovo dragoceno antievropsko vreme, da krenemo redom. Šta je zajedničko za ova tri predloga? Zajedničko je da parlamentarna stranka autonomno odlučuje i predlaže. Taj princip važi još od negde decembra meseca 1990. godine, kada je uveden višestranački sistem u Republici Srbiji. Znači, od prvih višestranačkih izbora taj princip važi. On je tada promovisan, a on se onako može opisati, poštujući izbornu volju građana poslaničke grupe, odnosno političke stranke u Narodnoj skupštini srazmerno svojoj snazi u onome što su odlučili građani, imaju pravo na odgovarajući broj mesta u radnim telima, odborima Narodne skupštine. To nikada nije dovedeno na toliko brutalan način u pitanje kao posle 2008. godine, preciznije tamo oktobra meseca 2008. godine.

Moram da vas podsetim da je i ranije bilo nekih ispada, naročito kada je u pitanju bio Administrativni odbor i mandat, imunitetska komisija. Drastičan primer tog odstupanja bila je 1995. godina, kada su neki članovi odbora helikopterom obezbeđivani da dođu u ovu zgradu, kako bi se skinuo imunitet Vojislavu Šešelju, kako bi se vodio prekršajni postupa. To je zabeleženo kao stvarno najdrastičniji primer, ali od oktobra 2008. godine to je prevaziđeno. Prevaziđeno je zato što je rečeno da ne treba da se poštuje izborna volja građana. Prvo što je bio akt nepoštovanja te izborne volje, to je prekompozicija i sastav ove vlade u julu mesecu 2008. godine. Nešto što je sastavljeno na bazi rezultata izbora, ali ne na bazi izbornih platformi, ali dobro. Ako je jedan od demokratskih principa većina odlučuje, biće onako kako većina odluči, dobro.

Međutim, Poslovnik i osnovni postulati parlamentarizma štite manjinu, oni ne promovišu većinu. Većina i onako ima svoju snagu. Snaga se ogleda u tome što može uvek da preglasa, ali i Poslovnik i svi drugi opšti akti koji predstavljaju temelj parlamentarizma zahtevaju da se oni poštuju upravo zbog manjine. Videli smo malo pre, tokom ove rasprave, da većina koja neminovno i nominalno vodi ovu Narodnu skupštinu, različito postupa u identičnim situacijama. Kad je bila u pitanju gospođa Vesna Pešić, LDP po kratkom postupku, dobio pravo da se ona promeni u nekom odboru. Kad je u pitanju SRS, to ne dolazi u obzir. Sada da neko ne pomisli da, ne daj bože, demokrate mrze nas radikale, pa to ne može da se desi, znate i sami. Moram da odgonetnem šta je pozadina celokupnog tog projekta. Naravno, mogu da idem toliko daleko, gospođo Čomić, pa da kažem šta je pozadina ovog projekta da ovo oko Narodne skupštine i zgrade Predsedništvo, Skupštine Grada Beograda, samo se nalazi žuto cveće. Nisu to Vranjanci izvršili agresiju na Beograd. Žuto cveće je karakteristika vladajuće stranke u Srbiji i vidite, mora da bude žuto cveće. Nadam se da sam vas oraspoložio zbog ove boje, ali je činjenica. Ako meni ne verujete, izađite pa pogledajte sve žuto cveće, sve žuto do žutog. Nije to hepatitis D. Sad da objasnimo dalje.

Znači, Poslovnik bi morao da se poštuje i ukoliko prema 78 mandata SRS pripada odgovarajući procenat i mesto u svim odborima itd., onda se to poštuje. Moram radi javnosti da kažem, do Nove godine polomila se vladajuća koalicija, htela je to da uradi, a onda se nešto desilo oko Nove godine i rekli su, pa ne može. Vlasnik mandata je postao poslanik, znači mnogo pre nego što je Venecijanska komisija zakmečala sa onim pismom od pre dva meseca. To se nastavlja dalje. Zašto je to tako. Nije u pitanju mržnja. Gospođa Čomić mene ne mrzi, ja to znam. Nije u pitanju mržnja, nije u pitanju politička mržnja, nego jednostavno od 5. oktobra se krenulo ka EU i EU kaže, svi u Srbiji koji prihvataju da Srbija mora da ide ka EU moraju da budu zaštićeni. Šta nas briga kakva je bila izborna volja građana, kakvi su rezultati izbora itd. oni moraju da budu zaštićeni. Zašto? Ovde je promovisan princip bez alternative. Samo je jedan put i to kad je jedan put to onda nije alternativa, to je obaveza. Kad živite u društvu gde postoji samo, kako vi to kažete jedna alternativa, onda to suštinski liči na jednostranački sistem, mada formalno nije. Znate i sami, poprilično se dešava da forma prikrije suštinu.

Sad da krenemo od ove prve odluke koja je na dnevnom redu – promena člana i zamenika člana RIK od strane LDP. Legitimno. Za svaku pohvalu. Postojeći član i zamenik otrgli se, kažu politika LDP je propast za Srbiju, mi ne možemo sa tim žarom u RIK da se borimo za zakonitost rada. Onda je LDP presavio tabak i kaže, promenićemo vas i promene. Mi imali neke koji su uzeli mandate i mi kažemo, da vas promenimo, međutim, Slavica Đukić - Dejanović ne da. Ne da. Da li je nju podgovorila Gordana Čomić ili Nada Kolundžija, ja to ne znam, ali ne da. Slavica Đukić napravi svoju stranku ovde rezervnu. Ako bude problema sa SPS odmah će ona kod zemljaka Šumadinca.

To sve vuče svoje korene iz EU. EU kaže, ljudi niste vi za džabe palili Skupštinu. Ta vatra treba da bude simbol. Ona jeste simbol. Nije još razrešeno ko je palio, nisu razrešene mnoge stvari, naravno nikad neće da se reše. Svi navijači koji su učestvovali u tome moraju da odgovaraju ukoliko na stadionu pevaju tako dragu pesmicu koja iritira predsednika Republike. Nikakav problem nije da se to kaže i da se sazna istina. Dolazimo do situacije da li ovim odlukama, ne konkretno ove dve odluke koje se tiču odbora, ne toliko konkretno ni povodom Zakona o Narodnoj skupštini niti Poslovnika, ali da li faktički Narodna skupština ispunjava svoje ustavne obaveze. U formalnom smislu - da. Ima 126 koji podržavaju Vladu, oni su raspoloženi da prihvate se što Vlada predloži zato što je njihova Vlada. Naravno, nekad je to bilo svesno i namerno radi učestvovanja, a neki put je bilo svesno i namerno radi, hajde doprinosa nekog, a sad je svesno i namerno radi pristajanja. Poslanici većine svesno i namerno pristaju na nešto, iako svi oni znaju, jer u ovoj Skupštini je 250 poslanika, svi znaju, nema ništa od EU, nema ništa od NATO pakta. Ko vuče ka EU i NATO paktu propast.

Krenuli ste tim putem i nema druge alternative i vi to morate da podržavate. Da bi se obezbedila kvalitetna podrška, legitimno pravo imate da menjate svoje u odborima. To je vaše legitimno pravo, mi to vama ne osporavamo, ali vas samo onako podsećamo po neki put - a zašto pravo to ne priznajete nama?

Ne tražimo mi milost, ne tražimo mi da se vi bezrezervno pridržavate ovog poslovnika itd, znamo mi da od toga nema ništa. Nego to nam je povod da objasnimo građanima kakva je vlast, da shvate, da kada put nema drugu alternativu i kada vlast ovako pokušava da izgura svoje propise, svoje zakone itd, onda uopšte nije čudno što se dešava na ulicama ili u dušama kod naših građana i da oni prepoznaju gde je problem. Jednostavno, pokušavam već neko vreme da onih 80% povećam, ako je moguće, na 100%, da ljudi shvate da to srljanje prema EU je uzrok svih naših nedaća, ne toliko politički, koliko ljudski nedaća. Vidim da im taj posao dobro ide.

Sada nismo došli u situaciju da je Narodna skupština obezvređena kao institucija i to je opasno. Moram da vam skrenem pažnju da je to izuzetno opasno. Ovde ima poslanika koji su i ranijih godina bili u skupštini, neki se sećaju kako je to izgledalo 2001, 2002, 2003. godine, prazna sala, polu prazna sala je loš signal. Sećam se 2003. godine oktobra meseca, Božidar Đelić je pričao u skupštini, njegovi nisu hteli da ga slušaju. Zašto? Osetilo se da je kraj.

Pričamo o oslobođenom poslaniku, ali vidite, ona situacija koja je u Narodnoj skupštini na plenumu, ona je preslikana i u odborima. Kao što se u načelnoj raspravi ili u pojedinostima malo ili skromno javljaju poslanici vladajuće koalicije, verovatno nemaju šta da dodaju pošto je predlog Vlade izuzetno dobar, slična je situacija i u odborima. Nema neke rasprave tamo. Naši odbori se čisto onako formalno završavaju, da se odradi taj posao, kako bi se to reklo, da bi se pojavio izveštaj da je odbor razmatrao u načelu, u pojedinostima, a posle ovih promena Poslovnika više i to nije bitno, čak ni to više nije obavezno. Ali da bude situacija još značajnija, većinu u svim odborima, naravno, imaju stranke koje čine koaliciju, koje su na vlasti.

Imali smo operaciju da se odrede, izaberu i zamenici članova. Ta operacija je dala samo dva efekta. Pošto sam ja tamo neki predsednik Odbora za finansije, kada Branka Ljiljak nije tu, pa dođe Gorica Gajević, meni je prijatno, Gorica je došla, ali kad Aleksandra Jerkov ne može da dođe, pa dođe Radovan Radović, meni je neprijatno. Inače, što se tiče rezultata glasanja, učešća u raspravi i tih stvari, to zaboravite, od toga nema ništa. Zašto bi poslanici vlasti pričali na sednicama odbora? Nemaju potrebe.

Postavlja se pitanje – zašto bi poslanici opozicije pravili kvorum? Kvorum je izgubio značaj u današnjem radu odbora. Sve je devalvirano, sve je obezvređeno.

Da li se sećate pre godinu dana, kada je gospodin Mićunović sa jednom grupom poslanika podigao glas zbog jedne novinarke koja je napisala neki tekst u kome ima poprilično neistina, odmah su poslanici dobili packu, pa čak i doajen DS, gospodin Mićunović, da ne sme to. Novinari su slobodni, mogu da rade šta god hoće sa Narodnom skupštinom, mogu da čereče narodne poslanike, nije to problem, to i rade. Ko stoji iza toga? Zna se ko stoji, onaj ko kreira medijsku scenu Srbije i on od toga ne odustaje, jer i on završava neki zadatak, pa čak ni vlast ne sme da se suprostavi. Zašto? Zato što je suštinska vlast daleko od Narodne skupštine i od Vlade Republike Srbije. Ona se nalazi i u formalnim i u neformalnim krugovima.

Vidite kako vi, poslanici vlasti, strepite kada treba da izaberete članove neke agencije, nekog tela itd. Najbolji primer je Agencija za borbu protiv korupcije. Ne znam čoveka u sali koji bi glasao za Čedomira Čupića. Morala je većina da se obezbedi.

Ima jedna lepa reklama – pre upotrebe posavetovati sa farmaceutom ili lekarom, a to se brzo čita kao da Rodoljub Šabić to čita. Ne sporim, svako ima pravo na svoje mišljenje, može da obrazlaže, iznosi činjenice itd, ali ovo je suština. Politički život se ne dešava u Narodnoj skupštini. Po neki put se desi u hodniku Narodne skupštine kada te novinar pita o nečemu što uopšte nije tema današnje sednice.

Vidite, teme ovog dnevnog reda više nisu interesantne za medije. Mediji već rade nove teme koje će da budu za desetak dana interesantne ili će doći do skupštine, a kada dođu do skupštine, nikoga ne interesuje šta će da kaže Narodna skupština jer su tu analitičari, nevladine organizacije, civilno društvo, neke komisije, neki golubi pismonoše iz Brisela koji dolete ovde, donesu poruku itd. Zašto kažem? Ovo je tema gde treba da pričamo i o demokratiji i o parlamentarizmu. Niko ne spori da većina ima legitimno pravo da izglasa ono što smatra da treba da se izglasa. To vama nikada niko nije osporio. Ne možete vi zbog potencijalnog straha kako da se obezbedi većina, da ne poštujete izbornu volju građana.

Odmah kažem, nema nikakvih problema što se tiče SRS sa ovim predlozima. Nikada nismo ulazili u personalna rešenja poslaničkih grupa ili političkih stranaka koje su voljom građana zastupljene u Narodnoj skupštini, ali uvek ćemo da vas podsećamo na ono što se desilo sa krađom mandata SRS. Uvek ćemo da vas podsećamo. Zbog čega? Jer smo to žigosali za sva vremena i to je ušlo u istoriju parlamentarizma Srbije i istoriju demokratskih procesa koji su se dešavali u Republici Srbiji.

Taj interes, da budete na vlasti po svaku cenu, poštujemo, imate to pravo, ali nemate pravo da dirate ono što je manjina. To pravo nemate, jer kad dirnete u to pravo, dirnuli ste u izbornu volju birača. Moramo da poštujemo sve birače, i one koje su glasali za DS i one koji su glasali za SRS, a ovde imamo situaciju diskriminacije, nepoštovanja. Osnovni postulat jeste jednaka vrednost svakog izbornog glasa, bez obzira da li je akademik, da li je komunalni službenik, njegov glas na izborima ima istu vrednost i zato se poštuju izborni rezultati i zato se poštuje mandat, koliko je neka stranka osvojila. Ta priča o slobodoumnom poslaniku itd, znate i sami da je to šuplja priča, da ja sad ne pričam, pošto se mi ovde znamo. Kada bi svako od nas ili vas pojedinačno progovorio ono što je u duši, malo ko bi mogao da glasa za neke stvari koje su ovde izglasane, ali vi pristajete na to, ja nemam ništa protiv toga. Ne želim da ulazim u te detalje.

Imate i situaciju povodom ovih stvari koje su se dešavale sa našim mandatima. Vaši ljudi, članovi vaše stranke, od opštine do opštine su različito pristupali tom problemu. Neki su svoj moral i zakon stavili ispred, pa nisu prihvatili da uđu u tu operaciju, a neki su jedva dočekali. Neću ni tu da pričam o imenima, znam da neću imati nikakvih problema, ali zašto bih ja o tome pričao?

Ovde mora da se čuva demokratija, ovde mora da se neguje parlamentarizam, ovde moraju da se poštuju birači, ovde mora da se poštuje Ustav, ovde mora da se poštuje zakon, ovde moraju da se poštuju stranke koje su u Narodnoj skupštini pogotovo.

Možemo da se razlikujemo u političkom stavu, ali ne možemo da se razlikujemo u statusu. Status nam garantuje Ustav i taj status su nam dali građani na izborima. Zapamtite, menja se sve. Sećam se 2004. godine kada je DS ljuljnula, pala na zemlju, ušla sa manjim brojem poslanika u Narodnu skupštinu, pa se pojavila neka ideja, da kada se oni jave da pričaju nešto da se primeni onaj standard koji su oni primenjivali do 31. decembra 2003. godine. Nismo prihvatili to. Jel tako gospođo Čomić? Tako je. Nismo prihvatili da se neko revanšira vama. To vi završavajte sa vašim koalicionim partnerima a nemojte da kažete SRS.

Nikad SRS nije imala tu dozu niti taj revanšizam. Kako smo mi mogli vama da se revanširamo kada nismo ni bili, ni predsednika Skupštine nismo imali. ko je vama uzimao reč? SRS, ne. Pa tako kažite da ne.

To što ste vi imali sa Koštunicom, posle toga ste imali kohabitaciju, pa ste se izmirli, ali, razrešite to. Ja volim kada ovako rasprava ide.

Zašto vam ovo pričam? Čuvajmo parlamentarizam ljudi. Čuvajmo parlamentarizam. Nema civilizovanih država ukoliko nema zagarantovanog višestranačkog sistema. Nema civilizovanih država ukoliko se ne poštuje parlamentarizam. Nema civilizovanih država ukoliko se ne poštuje izborna volja građana. Nema razvoja društva ukoliko u ovoj prostoriji ne demonstriramo svakog dana opredeljenost za Ustav, zakon, interese našeg naroda i naše države.

Ako toga nema u ovoj zgradi, ako toga nema na ovoj sednici i na našim sednicama, molim vas, onda nemamo prava nikoga da prozivamo, što to isto ne postoji na ulici, u preduzeću, u porodici, u selu i na bilo kom drugom mestu. To je naš problem. Jer, vidite zahvaljujući medijima, ova situacija je preslikana i postaje situacija u društvu. Zašto vam to pričam?

Bili su nekada mnogo jaki, veliki političari koji su pričali – ma šta me interesuje zakon, imam većinu, politička volja. Sišli su sa vlasti. Skoro mi je bio jedan. Zamislite, on se poziva na zakon. Znači, kada ga lično pogodi, onda kaže – a gde je zakon, a gde su moja prava, a gde je taj sud koji treba da bude objektivan, nepristrasan i da primenjuje Ustav i zakon. Reko prijatelju, pa do pre nekoliko godina si bio na vlasti, tad si zaboravio da postoji zakon, nego si samo razmišljao o tome da imam većinu, mogu da završim. Vidite kako se to menja.

Zato je važno u Skupštini da se poštuju prava manjine i status manjine. Zato je loše kada se otimaju mandati. A šta ste dobili otimanjem mandata? Da li vas je častila EU nešto? Da li ste postigli neku veću stabilnost, ionako vam zakoni prolaze sa 126, 129, 131. Verovatno i nemate potrebe da menjate onu vašu prvobitnu koaliciju i niko vas zbog toga i ne proziva, ali ne dirajte u status i prava manjine. Ne dirajte. Okrene se to. znate koliko će biti ružno, ako vaše faktičke standarde koje ste nametnuli neko sledeći bude primenjivao na vama?

Godine 2003. sećam se vrlo dobro, jedno, hajde da kažem, nasilničko ponašanje, 2004. godine taj isti Boško Ristić neće da uđe na sednicu Odbora za pravosuđe, neka vlast, kaže napravi kvorum, pa kada naprave kvorum Milan Marković i ja ćemo da uđemo. Danas taj princip ne važi više. Videli ste pre nekoliko dana Administrativni odbor.

Sada, gospođo Čomić moram da vam skrenem pažnju, jer mislim da vi možete to pitanje da otvorite na nekom mestu za koje vi smatrate da je odgovarajuće. Vidite, mi u praksi u radu odbora imamo, moram da kažem, veliki problem. Prvo, članovi, zamenici, kvorum itd. to je hronični problem. Imamo i drugi problem, što retko dolaze predstavnici Vlade na sednice Odbora. Ne mogu da generalizujem, nemojte da me pogrešno shvatite.

Recimo, kod nas na Odboru za finansije, mi odavno nemamo ni jednog ministra da je došao. Dođu predstavnici, odnosno poverenici Vlade, to su ili pomoćnici ili državni sekretari, ili možda šefovi nekog odseka itd. To je jedna stvar koju vi treba da rešite. Onda imamo drugi problem. Koji je drugi problem? Zakaže se sednica, nema više zakazivanja sednice nekoliko dana unapred, nego na dan kada je sednica Narodne skupštine da se ugradi pola sata, 15 minuta pre početka, da se to protera, da prođe formalno pravno kroz zapisnik da je sednica održana.

Kada se pojavi problem kvoruma, onda imamo situaciju da treba da maltretirate ljude iz ministarstva, Narodne banke ili neke druge institucije koja je predlagač zakona ili brani zakon, onda oni dođu jednom, pa drugi put, pa treći put, pa četvrti put, pa nema kvoruma i onda se faktički pojavila potreba da rasprava se završi bez utvrđivanja kvoruma. To je faktičko stanje, jednostavno, Narodna skupština se ne bruka prema predstavnicima Vlade koji uredno dolaze, poverenicima, izvinjavam se, ne predstavnicima.

Onda se postavlja pitanje šta to radimo? Gde to vodi? Kada se odlaže sednica, tu onda telefoni rade, pa nekoga i preskoče, ne pozovu ga. Pričam vam na bazi onoga koliko radimo, već dve i po godine. Vi imate ljude iz opozicije koji neće ni da dođu. To je njihovo legitimno pravo, ja ne sporim to. Imate neke koji dođu, da ne pričam koji su to, dođu i u nagonu velike pameti počnu da pričaju sve si svašta, pa skrenu diskusiju sa teme, pa posle ne možemo dve sednice da se vratimo na pravu tačku dnevnog reda.

Zbog čega? Zato što većina nema stav, pa je u početku tolerisala, pa su posle sedam dana shvatili da ih taj vuče za nos i sledeći put smo napokon nešto uspeli da rešimo, da dođemo do kraja tačke dnevnog reda. To je bio problem, kako doći do kraja tačke dnevnog reda.

Ovo vam sve pričam da biste shvatili koliko su narušene ove naše institucije, narušene su. Ako se ovde te institucije koje su temelj i osnova za legitimitet i legalitet svih onih koji izviru ili koji dobijaju funkciju preko Narodne skupštine, u pravosuđu i na drugim mestima, ako je to situacija kod nas, zašto nas čudi kakva je situacija u Vladi, pravosuđu, u regulatornim telima itd.

Ispunjavanje briselskih zahteva, činjenica da ovi iz Brisela koji kažu da su za EU i NATO pakt, do kojih razmera dovodi naš rad i narušavanje temelja ove zgrade, a to je demokratija i parlamentarizam.

Iz toga posle izlaze ovi problemi, pa bi mi bilo mučno da me tri godine neko proziva da sam ukrao mandat.

Ali ne, mi živimo u bezalternativnom društvu. Alternativa je samo Brisel. To nije alternativa, to je samo nalog. Da bi nešto bila alternativa mora da bude ili – ili. Ako nema alternative, znajte, nema demokratije, nema višestranačkog sistema. To su neke stvari.

Zato mi koristimo sve ove tačke dnevnog reda kada se ponudi ovakva neka odluka o zameniku člana nekog odbora da vam skrenemo pažnju, a ja lično da vas podsetim, oktobra 2008. godine kada ste onako bahato krenuli navodno da se razračunavate sa poslanicima SRS, tada sam vam skrenuo pažnju da mali kamen kada izađe iz cipele postaje velika stena.

Tada sam vam skrenuo pažnju, izgubićete vlast na sledećim izborima, samo zbog mandata, zapamtite, samo zbog mandata.

Vi u lokalnim samoupravama, vi znate koje su štetne posledice ove politike – otimanje mandata. Nije vam bilo potrebno i imali ste stabilnu, ali malu, ali doduše stabilnu većinu. Kako su vas ovi iz Brisela prevarili? Njima je sasvim sve jedno ko će da bude na vlasti, samo da je opredeljen za EU i da bezpogovorno sluša i ispunjava naloge.

Vidite i sami, u svim strankama koje su na vlasti imate unutrašnji haos u svojoj organizaciji, zbog pregrupisavanja, startnih pozicija i otvorenih neslaganja sa nekim pitanjima. To je vaš problem, ne želim o tome da pričam. Ali, i taj problem je posledica pogrešne politike, i to državne politike, jer ste u poziciji da vodite državnu politiku.

Gospodin Munjić vam je pročitao samo neke vaše statističke podatke. Ti statistički podaci, to su rezultati vašeg delovanja i vašeg rada. Prosto da se čovek naježi kada pročita one podatke. Kako misliste da to može da se promeni? Evropska unija nema alternativu. Znate koliko EU brine Srbija? Ma, ne interesuje je. Mi uopšte nismo tema njihovog interesovanja. Šta NATO pakt briga za Srbiju, aman ljudi? To njih uopšte ne interesuje. Završavaju, pritiskaju, imaju petu kolonu unutra. Sve se to preko noći promeni. Vodite računa, ako ništa drugo, da makar ne narušite demokratiju i parlamentarizam, jer ne znam šta sve posle toga može da se desi. Hvala, gospođo Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćen je 31 minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Zoran Krasić je bio poslednji prijavljeni govornik.
S obzirom da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili bilo ko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
U tom slučaju zaključujem zajednički i jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o razrešenje i imenovanju članova i zamenika članova RIK, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Zaključivanjem jedinstvenog pretresa po ove tri tačke dnevnog reda za danas završavamo rad i rad nastavljamo sutra u 10,00 časova, raspravom, odnosno vremenom za aktuelnu temu, pošto je, na zahtev i predlog poslaničke grupe SRS zakazana sednica sa aktuelnom temom, gde će se pretresati pitanja koja je poslanička grupa predložila sa predstavnicima Vlade. Od 16,00 do 19,00 časova, s obzirom da je poslednji četvrtak u mesecu, biće sednica posvećena postavljanju poslaničkih pitanja predstavnicima Vlade.
Najverovatnije ćemo u petak imati pretres u pojedinostima, ali to ćemo vas obavestiti sutra u toku dana. Ovo je duga radna nedelja iz raznih razloga i baš zato vam zahvaljujem. Vidimo se sutra u 10,00 časova.