Zahvaljujem.
Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Javila sam se u toku govora ministra Šutanovca i htela sam da govorim na osnovu povrede člana 107. Poslovnika, a vi ste u međuvremenu povredili član 27, gospođo Čomić, jer mi niste dali reč po Poslovniku, a pokazala sam Poslovnik. Dakle, trebalo je odmah da mi date reč. Ali, kršenje Poslovnika sa vaše strane je nešto potpuno uobičajeno i znam da ćete vi na kraju ove moje intervencije reći da nije bilo povrede Poslovnika, iako je bar što se tiče člana 27. apsolutno nesporno da ste povredili Poslovnik. Što se tiče člana 107, ministar Šutanovac je povredio dostojanstvo Narodne skupštine…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, učesnik sednice ne može da povredi Poslovnik, mogu ja kao predsedavajuća da ne uočim da je učesnik sednice prekršio odredbe Poslovnika.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kako izričete sankcije, ako ne možemo da povredimo?)
(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujete.)
Dakle, vi ste, gospođo Čomić, povredili Poslovnik, povredili ste član 107, zato što niste reagovali…

Ne možete da tražite reč za povredu Poslovnika dok govori učesnik sednice, a pre nego što znate da li ću ja prekinuti govornika i reagovati. Molim vas da pažljivo govorite svoje obrazloženje. Rekli ste da ste se javili za reč tokom govora ministra Šutanovca, jer je on povredio Poslovnik. Ja sam vas prekinula da vas podsetim da ministar, ni učesnik sednice ne može da povredi Poslovnik, a vi tvrdite onda da nije ministar, nego sam ja, a to ste znali u trenutku dok je ministar govorio i izlagao svoje obrazloženje. Žao mi, malo pažljivije obrazloženje za povrede Poslovnika. Zahvaljujem.
Želite ponovo da govorite o povredi Poslovnika? (Da.)
Izvolite.

Sada se javljam na osnovu člana 107. U pitanju je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Evo, ja kao pravnik tumačim drugačije, ali pošto je kod vas i nož i pogača, neka bude da ste vi, gospođo Čomić, povredili Poslovnik Narodne skupštine. Vi ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine zato što niste reagovali kada je jedan od učesnika, a to je predstavnik Vlade, gospodin Šutanovac, na kog se primenjuje Poslovnik apsolutno isto kao i na sve narodne poslanike, uvredio poslaničku grupu SRS, tako što je rekao ironično da mi ne razumemo ono što je u toku rasprave izgovorio naš kolega Božidar Delić. Na takve insinuacije i na takve komentare bilo kog poslanika SRS redovno reagujete.
Evo, pošto je dozvoljeno reći da neko nešto ne razume, sada ja kažem da je tragedija ove države što je na čelu ovog resora i što je član Vlade gospodin Šutanovac, koji ne razume reč patriotizam, koji ne razume šta su srpski nacionalni interesi…

Molim vas da ne kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine i da ne pokušavate da vređate druge učesnike izmišljanjem i kršenjem Poslovnika, koji vam zabranjuje da govorite o tome šta misle i osećaju drugi ljudi. Ovo je poslednje upozorenje, nakon toga, ukoliko insistirate, ćemo tok sednice potpuno striktno prilagoditi odredbama Poslovnika. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč, predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
(Zoran Krasić, s mesta: Niko ne sme.)
Narodni poslanici dobacuju da niko ne sme. Sve mogu da pomislim, ali da u ovoj sali sedi 250 ljudi koji nešto ne smeju, to prosto nije tačno. Ovde sedi 250 hrabrih ljudi.
Dakle, da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da koristi svoje pravo u ovom toku sednice, pre nego što pređemo na prijave za reč? (Ne.)
Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: LDP, Nova Srbija i poslanička grupa SRS.
Prelazimo na deo sednice gde pravo na reč dobijaju narodni poslanici i po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tač. 6, 7, 8, 9, 10. i 11. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Nenad Prokić, a posle njega narodna poslanica Zlata Đerić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, drage kolege, mi smo, naravno, za svaki dalji sporazum sa severnoatlantskom alijansom. To će samo pomoći našem ambasadoru, Branku Milinkoviću, u Briselu da radi svoj posao onako kako bi mu bilo lagodnije i efikasnije.
Za vas, gospodine ministre, možemo da kažemo da ste vi ministar sa najboljim učinkom u ovoj vladi, koja nije srećno svoj mandat privodila kraju. Vi ste u toku prošle godine imali nekoliko zaista rezultata koje možemo da pozdravimo. Naša deca više ne moraju da se smrzavaju po kasarnama. Nakon svega onoga što su doživeli proteklih 20 godina, oni su juče doživeli tu zakonsku poemu zakona o mladima. Posle gladi, terora, nezaposlenosti, egzodusa, eto, bar im je neko nešto pomogao, da ne moraju godinu dana svog života, sa kojim ionako ne znaju šta će u državi koja im ne pruža nikakvu šansu, da raspolažu slobodnije nego ranije.
Pošto se ne ratuje više kao u vreme vojvode Mišića, tako što se konjima izvuče top na neko brdo, pa ožeži, mi smatramo da ste vi na dobrom putu da modernizujete i profesionalizujete našu vojsku. Imaćete u nama potpuno saveznike na tom planu. Pomogli ste, takođe, da se ne šunjamo više oko NATO pakta, onoliko koliko možete u okviru politike koju javno vodi ova vlada. Bio sam u parlamentarnoj delegaciji u Briselu, u sedištu NATO pakta. To je isto bilo neko šunjanje oko NATO alijanse. Samo ne znam koliko je potrebno vremena i koliko je takta potrebno da se izvrši edukacija o tome šta zapravo jeste NATO pakt sada i kakve benefite on dovodi.
U tom smislu, vaša hrabrost je zaista nešto što pomaže nama da plasiramo svoju politiku i mi smo na tome zahvalni i sarađujemo sa vama na tom planu.
O benefitima, kojima doprinosi i ovaj sporazum, neće više biti rata. Ako je nešto dobro za ovo posrnulo društvo, koje je politički sistem napravio iz slepačke poezije, i 20 godina nakon pada Berlinskog zida još uvek ne zna, udara glavom levo i desno, ne zna koji su mu interesi, koji su mu ciljevi, ovo će, ne samo pomoći bezbednosti i kreditnoj sposobnosti države, nego konačnom konsenzusu društvenom oko tih interesa i ciljeva, oko kojeg društvo treba da se okupi, da ne bi više bilo najnesrećnije društvo u regionu. Strašno je puno neuspeha i strašno je mnogo stvari koje nisu trebale da se dogode u prošlosti 20 godina i referendum zaista ne bi trebao da bude nikakvo rešenje, jer referendum podrazumeva jednu vrstu nivoa obrazovanja i informisanosti onih koji odlučuju. Dvadeset godina edukacije na tu temu zahteva jednu ozbiljnu edukaciju, da bi onda mogao neko drugi da odluči o svemu tome, a ne neka vlada koja na sebe preuzima, na svoja pleća teret o odluci o tome kako će društvo da se razvija u budućnosti.
Videli smo premijera Putina pre neki dan u Beogradu. Mislim da se od mađarske revolucije i Češke 1968. godine neki ruski zvaničnik nije tako bezobrazno ponašao u nekoj državi, da on nama kaže da ne može da idemo u NATO pakt, da su oni protiv toga. To Moskva nije radila već 40 godina. Mislim da nešto što ne priliči ni jednom stranom državniku u ovoj zemlji, a pogotovo to nije način da se na jedan lažno shvaćeni patriotizam nalepljuju direktno izjave stranih zvaničnika o tome šta ova zemlja u okviru svoje politike treba da uradi.
Nadam se da će Branku Milinkoviću, nakon i ovog sporazuma i niza sporazuma, za koje pretpostavljam da će doći, biti mnogo lakše da se sa svim ostalim ambasadorima dogovori oko neophodnih stvari koje su potrebne za profesionalizaciju, za bezbednost koja je najvažnija u regionu, a pogotovu je to važno za Bosnu, koja ne funkcioniše. Imala je pre 100 godina austrijskog guvernera, ima sada austrijskog guvernera i NATO pakt tu može da pruži barem određene garancije da više neće biti onog izvlačenja topova na brda iznad Sarajeva, pa četiri godine onda učestvuješ u četiri rata u kojima nisi učestvovao, a sve si ih izgubio.
Ministre, završavam sa nadom da ćete uspeti da ubedite još nekog osim nas u potrebu modernizacije tako važne oblasti za koju ste odgovorni u Vladi Srbije.

Pet minuta i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Mislim da je gospodin Prokić na jedan neprimeren način doveo u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine. Ne znam da li ste primetili, gospođo Čomić, da je gospodin Prokić rekao, i to jednim prilično podsmešljivim tonom, kako je srpski narod vaspitavan na tradicijama slepačke poezije. To je verovatno jedna prilično neumesna aluzija na Filipa Fišnjića, koji je ispevao mnoge srpske narodne junačke pesme koje je posle zabeležio Vuk Karadžić. Ako ćemo da se stidimo Filipa Fišnjića i Vuka Karadžića, onda neka nam gospoda iz LDP kažu koji su to uzori koje srpski narod treba da sledi. Takođe, aluzija o Živojinu Mišiću, o konjima koji izvlače topove, o bombardovanju Sarajeva, mislim da je to jedna uvreda za sve narodne poslanike i mislim da ste bili dužni da na to reagujete.
Ne ulazim u pravo svake poslaničke grupe da se opredeljuje za i protiv NATO, ali imam, kao zamenik predsednika poslaničke grupe, moralnu obavezu da kažem da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine kada se u jedan krajnje neprimeren, gotovo podsmešljiv kontekst dovode ljudi koji su za srpski narod učinili mnogo i kojima se srpski narod od uvek ponosio.
Skrećem pažnju gospodinu Prokiću da, recimo, pročita ceo tekst zvanične francuske himne Marseljeze, pa će tamo da vidi kakve se sve grozne reči upućuju protivnicima tadašnje francuske revolucije od 1789. godine, prosto da se ne stvori utisak kako su na zapadu svi fini i kulturni i miroljubivi, a da smo mi Srbi nekakvi zlikovci koji smo izazivali ratove i koji smo vaspitavani na tradicijama, kako on kaže slepačke poezije, a ja kažem pesama koje je čak učio i veliki nemački književnik Gete.

Nema povrede člana 107. i to vi vrlo dobro znate. Vama se kao narodnom poslaniku ne dopada stil kojim drugi narodni poslanik obrazlaže, koristeći sebi sopstven stil. Verovatno se i drugim narodnim poslanicima ne dopada stil drugih narodnih poslanika koji koriste, ali ni jedno ni drugo nije razlog za ocenu da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, ali jeste razlog za repliku narodnom poslaniku Nenadu Prokiću. Izvolite.

Nije potrebno Filipu Višnjiću da ga iko brani, on je još uvek na turneji po Srbiji, obilazi gradove i sela i mogu to lično sa njim u četiri oko da raspravim.