PETO VANREDNO ZASEDANJE, 04.07.2011.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANJE

6. dan rada

04.07.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 13:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Uvek je u politici dobro da istaknete ono što smatrate da su loša rešenja i da pokušamo zajedno da nađemo bolja rešenja. Ja razumem vašu zabrinutost za ovo o čemu govorite, ali, postoji više elemenata. Ja sam, malo pre govoreći, rekao da su stručne službe u mom ministarstvu, u ministarstvu na čijem sam ja čelu, a siguran sam i u drugim ministarstvima, vršile svoje analize. One ne moraju da budu savršene, ali ne sumnjam da su to uradile na kompetentan način, pa se ne bih  složio sa vama da su ljudi koji su to činili radili neozbiljno. Mislim da nije tako.
Što se tiče plaćanja taksi na zahtev i taksi na rešenja, to svako zna, to je u stvari jedna taksa. Zbog toga što administrativne takse predstavljaju u stvari i pokušaj države da otkloni preveliki broj zahteva, dakle, samo oni koji zaista imaju opravdani interes pokreću državni mehanizam i državnu aparaturu, činjenica da se plaća taksa na zahtev, dakle, to je sada pitanje teorije administrativnog prava a ne samo ovog zakona, jeste plaćanje pokretanja administrativne mašinerije, administrativnog aparata i dokaz ozbiljnosti da postoji zaista želja da se do odluke dođe.
Inače, teoretski, postojala bi mogućnost da postoji ogroman broj zahteva, čak i onih koji su potpuno nezainteresovani da država donese neku odluku, što bi, naravno, za poreske obveznike predstavljalo jedan potpuno nepravedan trošak. Zbog toga takse na zahtev, a posle toga i takse na rešenje.
O ovim konkretnim stvarima možemo da polemišemo, kada su licence u pitanju, vratiću se i na ono što sam govorio malo čas, tu se radi o ekonomskoj vrednosti odluke koju država donosi i ekonomskom polju koje korisnik takve odluke dobija kada postoji potreba da država izda odobrenje nekome da je osposobljen da se bavi određenom delatnošću, a to licenca jeste, dakle, dozvola da ima pravo da radi neku specifičnu delatnost. U svakom slučaju, to je gotovo uvek spojeno sa vrlo ozbiljnim ekonomskim koristima i interesima za toga ko u takav proces ulazi i zbog toga i postoje ovakve vrste dažbina. Načelno govoreći, nije moguće donositi pravične odluke ukoliko oni koji su ekonomski moćni ne plaćaju više od onih koji to nisu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 28 minuta i 30 sekundi.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Ovo vaše obrazloženje ne korespondira sa onim što ste napisali u obrazloženju i definiciji republičke administrativne takse.
U samom zakonu, a sada i u Predlogu izmene i dopune ovog zakona, imate za isti konkretan rad različitu naknadu. Uzmite MUP, pa ćete videti da su to vrlo male administrativne takse u odnosu na neka druga ministarstva gde su daleko veće, po nekoliko puta, po nekoliko desetina puta. Šta je tu konkretan rad? Koliko košta taj rad radnika u MUP a koliko košta po nekim drugim ministarstvima? Zašto su ti radnici neravnopravni? Zašto su ti građani koji plaćaju takse na taj konkretan rad republičkih državnih organa neravnopravni? To mi morate odgovoriti, ali ne sada, nego ste to morali u Predlogu zakona.
Mora se iznivelisati rad i videti konkretno učešće republičke administrativne takse u ukupnom koštanju, u tom konkretnom radu koji nešto košta. E, sad to, što nešto košta, to je ukupno 220, 230 milijardi za ovu godinu. To je ukupno rad državne administracije. Republičke administrativne takse na kraju će biti između pet, šest milijardi dinara. Znači, to nije konkretan rad. To je samo segment od stvarnog rada. To se mora iznivelisati.
Ponovo vam tvrdim – lokalna samouprava ima bolje rešenje za administrativne takse. Tamo je izjednačeno i iznivelisano. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je minut i 35 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Zoran Mašić

Napred Srbijo
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, ja bih hteo da takođe učestvujem u raspravi po ovom amandmanu. Smatram da upravo povećanje ovih administrativnih taksi će u suštini uticati nepovoljno pre svega na semenske kuće koje proizvode semensko bilje, jer se odnosi u suštini na Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti. U krajnjem, ovo povećanje taksi će povećati i cenu inputa pre svega u ratarskoj proizvodnji, jer mi imamo nekoliko naših semenskih kuća. Poslednjih godina se pojavio veliki broj stranih kompanija koje plasiraju svoje seme i mislim da se neopravdano povećavaju takse na neke ovde uzanse, a svakako vezano i za upis u registar a i, pre svega, za licence ili produžetak trajanja licenci.
Mislim da naša država, a pre svega Ministarstvo poljoprivrede, treba da i kroz upravo ove administrativne takse pomaže pre svega primarnu poljoprivrednu proizvodnju i nastoji da olakša, da upravo cena koštanja inputa bude manja nego što je i trenutno, a kroz ovo se šalje poruka da u suštini je državi važno da što više para se prilije u budžet Republike, a da u suštini celokupan teret nabavke tih poljoprivrednih inputa pada na primarnog poljoprivrednog proizvođača.
Sve bi to bilo u redu da je država i maksimalno ažurna u isplatama onoga što treba da se isplati iz budžeta, pre svega primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je to sa izuzetnim kašnjenjem, ali i prethodnih godina, u suštini, poljoprivredni proizvođači nisu dobijali podsticajna sredstva, pre svega za zasnivanje primarne poljoprivredne proizvodnje u nekim normalnim i optimalnim rokovima koji bi bili njima od koristi. Tako da ovo uvećanje taksi može samo još dodatno da napravi još veće nezadovoljstvo, pre svega kod ljudi koji se bave ratarskom poljoprivrednom proizvodnjom.
Mislim da je i prilika da, bez obzira što razgovaramo o nekim konkretnim amandmanima, ali da ministar možda i danas iskoristi priliku da kaže poljoprivrednim proizvođačima, pre svega proizvođačima žitarica, šta ih može očekivati ili šta ih očekuje po pitanju pre svega otkupne cene pšenice i da li je država donela odluku o otkupu, pre svega za republičke robne rezerve, pošto je to sad u resoru trgovine a trgovina je u okviru Ministarstva poljoprivrede. Jer, ako je doneta odluka bila o zabrani izvoza žitarica upravo zbog bojazni da ukupne količine pšenice u robnim rezervama neće biti dovoljne do nove žetve, u međuvremenu se valjda došlo do preciznijih podataka da ima dovoljno pšenice u robnim rezervama i ta uredba je ukinuta, ali, očekivanja su od proizvođača pšenice, pre svega, da država i otkupi, jer je to bila neka praksa, određene količine za svoje potrebe i kroz to da barem opredeli nekakvu cenu koja će biti neki reper za proizvođače.
Jer, svesni smo da upravo proizvođači pšenice su se strašno opekli u odnosu na prošlu godinu. Cena koju je i država ponudila kod otkupa pšenice, a i kasnija događanja na našem a i na svetskom tržištu, svesni smo da je ta cena više nego udvostručena.
S druge strane, država nije ipak obezbedila dovoljne količine, ili dovoljan javni skladišni prostor, znači u javnim skladištima, da bi svi oni koji žele da sačekaju neko vreme oko prodaje pšenice da mogu svoju pšenicu da lageruju i da kroz to dobiju određenu subvenciju. Sami ste pre izvesnog vremena rekli da nekih 70.000 tona skladišnog prostora je trenutno na raspolaganju, da se još neka javna skladišta licenciraju, ali sve u svemu, to ni jednu desetinu, maltene, proizvedene pšenice u ovoj godini neće moći da obezbedi za skladištenje. I dalje će najveći broj proizvođača morati da se snalazi sam ili da prodaje, ili da na drugi način skladišti tu pšenicu.
Prosto bih želeo i kao predsednik Odbora za poljoprivredu da zatražim od vas da se javno izjasnite. Prvo, da li će država otkupljivati za republičke robne rezerve pšenicu? Sa druge strane, šta su vaše procene oko neke realne cene koštanja pšenice?
Vi ste i dobili od Odbora za poljoprivredu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, član 106. važi i za mene i za vas. Dakle, pet minuta se bavimo temom, koju ni na koji način ne možemo da dovedemo u vezu sa amandmanom, pa vas molim o temi dnevnog reda i o amandmanu koji je trenutno u pretresu.)
Izvinjavam se. Svakako sam svestan da sam odstupio i završiću. Obzirom da sam samo hteo da kažem da je Odbor tražio upravo ovu informaciju od Ministarstva, a do današnjeg dana one još nisu stigle. Ipak bi naša javnost trebala to da sazna. To je bio moj razlog ove diskusije.
Svakako, želim još jedanput vezano za amandman da podvučem, da nije dobro da se u ovom obimu povećavaju takse, jer će to direktno opteretiti, pre svega, cenu koštanja semenskog bilja i da bi trebalo predlagač da razmisli da li može da ostane pri prethodnom rešenju, tj. da se u ovom obimu ne uvećavaju ove takse. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Sedam minuta i 50 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Radi se o zakonu. Prvo da kažem ono što mislim da je važno. Radi se o novoj vrsti obaveza kada su licence u pitanju. Nisu naravno beznačajni iznosi, ali imajući u vidu obim posla, to zaista ne može na bilo koji način, ali baš, ni senka ne može da padne na krajnje korisnike, jer najveća taksa ovde je 18.000 dinara i kada pogledate koliko je onih koji dobiju tu licencu, godišnji promet imaju, to ni u promilima ne može da utiče na povećanje njihovih troškova, a samim tim, i na povećanje krajnje cene. Tako da to svakako neće biti razlog da poljoprivredni proizvođači krenu u proteste zbog ovakve takse.        
Ono što mogu da vam kažem, proveriću danas da li vam je Ministarstvo poslalo izveštaj o stanju pred žetvu. Ako niste dobili, dobićete danas sigurno, jer smo poslali službenim putem, sa svim pokazateljima koji su tamo dati i koji su važni. Neopterećujući previše parlament, imaćemo više pšenice nego prošle godine. Ta pšenica će biti boljeg kvaliteta nego prošle godine. Mislim da imamo sasvim dobre vesti što se tiče fizičkih pokazatelja.
Ne mogu danas vam reći, jer to prosto nemam pravo da radim, kako će stajati stvari sa ovim pitanjem koje ste vi ovde otvorili. Ono što mogu da kažem jeste, da dnevno pratimo stanje ovde u zemlji. Pratimo stanje na svim važnim robnim berzama od Budimpešte, preko Pariza do Amerike, do Čikaga. Učinićemo sve što je moguće u skladu sa kapacitetima finansijskim koje država ima, da se poljoprivredni
proizvođači nađu u najboljoj mogućoj poziciji. Toliko mogu da vam kažem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Mićić, Bojan Đurić, Judita Popović i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Judita Popović.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, tokom rasprave u načelu i u pojedinostima iskristalisalo se nekoliko bitnih pitanja u vezi Predloga zakona. Tu se u stvari radi o tri pitanja.
Prvo, na koji način je definisana vrsta i složenost poslova, na osnovu kojih državni organi naplaćuju te svoje takse kao naknadu? Sa druge strane, iz efekata koji se predviđaju donošenjem ovog zakona i koji su označeni u obrazloženju Predloga zakona, ne vidimo u kojoj meri će budžet biti napunjen? Dakle, koji su benefiti koji se očekuju od primene ovog zakona? Kao treće – da li su zaista konsultovane sve tri strane koje su i te kako zainteresovane za donošenje ovog zakona, odnosno za izmenu i dopunu ovog zakona?
Vlada kaže da je konsultovala drugu stranu. Druga strana su ti organi koji vrše tu uslugu za koju se i naplaćuje taksa. Nigde se ne spominje ta treća strana, a to su pravna i fizička lica na koje se direktno odnose posledice za koje će uslediti naplata tih taksi. Dozvolićete, ovaj predlog zakona u velikoj meri se sastoji u tome što se povećavaju takse. Takse se povećavaju ili na taj način što se povećava broj onih usluga za koje se naplaćuju takse – da li se povećava visina takse ili se, u stvari, pogrešno ili neprecizno utvrđuje vrsta i složenost poslova koje iziskuju naplatu takse?
Da krenemo od ovog člana 40, odnosno tarifni broj 85. koji govori o tome, u kojoj meri će da se povisi taksa i to od 7.290 dinara na 30.000 dinara, a sve radi zaštite bilja, odnosno primeni pesticida u poljoprivredi i šumarstvu. Neko slično povećanje je sadržano i u tarifnom broju 49, gde se takođe za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta povećava taksa sa 13.990 na 45.000, a za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja sa 13.990 na 80.000 dinara.
To su veliki rasponi u povećanju taksi i ne daju odgovore na ova pitanja koja sam postavila, na ta tri krucijalna pitanja. Ukoliko, a to je čini mi se i ministar govorio, poljoprivreda predstavlja jednu ozbiljnu razvojnu šansu i izvoznu šansu Srbije, na ovaj način se odnosimo prema povećanju produktivnosti, odnosno jačanju proizvodnje u poljoprivredi, povećanjem taksi - kako možemo da očekujemo i da zaista ono što se proklamuje, prilikom sprovođenja tog proklamovanog u delo, ono da i ozbiljne rezultate? Opet, u primeni zakona, odnosno u primeni dobrih namera se konkretizuje nešto sasvim suprotno od toga.
Postoje tu određene disproporcije i u pogledu članova koji će uslediti naknadno u vezi ovih taksi. Međutim, o tome ćemo govoriti kasnije. Primećuje se ozbiljna razlika između toga, šta to u stvari i koga dotiče povećanje takse?
Ukoliko se u tarifnom broju 2 kod tumačenja propisa republičkih za fizičko lice naplaćuje nekih hiljadu i nešto dinara, a za pravno lice se traži 10.000 takse, ne vidi se u čemu se tu razlikuju vrste i složenost poslova kada se usluga daje fizičkom licu, a kada se usluga daje pravnom licu.
Volela bih da posebno istaknem jednu činjenicu da u Srbiji 50% privrednih društava posluje bez i jednog zaposlenog, tako da je zaista ozbiljna stvar to kada za pravna lica u toj meri povećaju takse sa obrazloženjem da to i nije tako veliki teret za pravna lica.