Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da nas je 95. Da bismo utvrdili tačan broj prisutnih poslanika u sali, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema, ustanovljeno da nas je sada 87, te ima uslova za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Gordana Čomić i Milan Dimitrijević, kao i da sam saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača, prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke, prisustvuju i dr Tinde Kovač - Cerović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, mr Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Nataša Ćirić, viši savetnik.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima 5. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević, Aleksandar Pejčić, Željko Tomić, Aleksandar Martinović, Nikola Savić, Milovan Radovanović, Gordana Pop-Lazić, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović i Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, zajedno Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević, kao i zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoran Krasić, Vlada Milojković, Lidija Dimitrijević, Srboljub Živanovi, Miletić Mihajlović, zajedno Marija Bugarčić, Nebojša Ranđelović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević, Goran Mihajlović, Dušanka Plećević, Pavel Marčok, Marko Milenković, Radica Jocić, Vjerica Radeta, Dragoljub Mićunović, kao i amandmane koje je podneo Odbor za prosvetu.
Primili ste izveštaje Odbora za prosvetu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Jon Magda obavestio je pisanim putem da povlači amandman na član 25. sa ispravkom amandmana.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Najpre podnosioci amandmana. Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Hvala gospođo predsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela 19 amandmana na izmene i dopune ovog zakona. Sada kada smo videli efekte tih amandmana, zapravo koliko je malo naših amandmana usvojeno, slobodno možemo da kažemo da se otprilike sistem, kako mi vidimo, obrazovanja i vaspitanja i sistem kako ga vi vidite potpuno razlikuje, odnosno naši koncepti nisu isti. Ali, osim koncepata koji se razlikuje, primećujem još jednu stvar, da mi ne govorimo istim jezikom.
Ovaj amandman koji se odnosi na član 2. Zakona se zapravo tiče jednog jezičkog pojašnjavanja. Vi kažete da obrazovanje odraslih u celini, odnosno specifičnosti obrazovanja odraslih će biti deo ovog zakona. Mi kažemo da delatnost obrazovanja odraslih u sistemu obrazovanja i vaspitanja uređujete posebnim zakonom. Zašto mi to kažemo? Zato što je ovo jedna okvirni zakon, jedan sistemski zakon, ovaj zakon o kome mi danas govorimo. Ali, mi imamo posebne zakone, zakon koji uređuju predškolsko i zakon koji uređuje osnovno i srednje obrazovanje. Pri tom, sasvim je u redu da imamo i zakon o obrazovanju odraslih. Mi jezički to tako kažemo. Znači, to bi trebalo da bude ovo što sam ja napisala u ovom amandmanu u članu 1. stav 2.
Sad vi, kada nam odgovarate, kažete sve to isto što smo mi ovde hteli da kažemo. Ali, jezički kako ste vi napisali, napisali ste da ćete zakonom o obrazovanju odraslih urediti specifičnosti tog obrazovanja, a mi samo kažemo da nećete samo specifičnosti, nego ćete celu oblast urediti. Mislim da je ispravnije u jezičkom smislu, mnogo ispravnije, ovo što smo mi napisali. Istom mislim da bi trebalo još jednom da pogledate, jer ovo samo može da poboljša ovaj zakon ovako kako ste ga vi napisali. Ali, prosto, vaše je pravo da usvojite ili ne. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto nemamo vreme na ekranu, samo trenutak molim vas.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospođa Donka Banović ima reč.

 

Nažalost, naš kolega Milan Dimitrijević nije mogao da prisustvuje današnjoj sednici, tako da ću ja koristiti vreme poslaničke grupe. Inače, ovaj amandman se odnosi na član 4. ovog predloga izmena i dopuna, a on se odnosi na postojeći član 10a. Mi predlažemo da se u članu 10a doda novi stav 5. koji glasi: "Lični podaci se čuvaju, koriste i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta svih učesnika sistema obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka". Inače je naslov iznad člana 10a - Baza podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete.
U obrazloženju stoji da predlagač zakona smatra da je kroz članove 10a, 10b, 10v, itd. dovoljno uredio ovu oblast zaštite ličnih podataka. Smatramo da nema razloga da se i u ovom, da kažem uvodnom članu u toj oblasti, jasno naglasi da će, kada je u pitanju zaštita ličnih podataka, kako učenika, roditelja, hranitelja, nastavnika, da će to biti i jeste u skladu sa zakona koji postoji već jednu godinu u našem pravnom sistemu, da se to sve radi u skladu sa tim zakonom.
Ono što mogu da kažem i što se da primetiti, ministarstvo je rešilo da preciznije uredi ovu oblast kada je u pitanju zaštita podataka, jeste veliki incident, može se nazvati i afera, koja se dogodila krajem aprila ili je barem tada javnost Srbije saznala za taj incident, a to je strašni problem koji je izazvao Sekretarijat za obrazovanje AP Vojvodine. Tada je, dakle, krajem aprila, javnost u Srbiji upoznata da je Sekretarijat za obrazovanje jednim sumnjivim konkursom, sumnjiv zato što se na kraju ispostavilo da ta firma nije bila ni registrovana, zato što je stranoj firmi koja se zove ili se zvala "Dabl ju di – dabl ju soft", poverila više milionski vredan posao. Dakle, čini mi se da je firma mešovito vlasništvo, da li je u pitanju mađarsko-američka firma. Opet podsećam da ta firma nije bila ni registrovana u trenutku kada joj je dodeljen posao.
Naime, ta firma je dobila pravo da raspolaže i kontroliše školsku bazu podataka o učenicima, roditeljima i nastavnom osoblju, što joj je moglo omogućiti, npr. da roditeljima putem sms poruka dostavlja informacije učenicima i da to naplaćuju.
Kada je ovo saznala javnost i saznao Poverenik za zaštitu podataka, on je Pokrajinskom sekretarijatu naložio da odmah zatvori sve pristupe bazi podataka iz lokalnih i spoljnih mreža i da u roku od 10 dana briše iz navedene baze podataka podatke o ličnosti, a u pitanju je bila baza od skoro 200.000 podataka o ličnosti, negde oko 75.000 podataka o učenicima, a ostali podaci su se odnosili na roditelje i na nastavni kaadar.
Znam da je tu pokrenut i krivični postupak, da se saznalo da ta firma u tom trenutku nije imala sopstveni server, nego da su se ti podaci nalazili na nekom drugom serveru. Dakle, ovaj incident ili strašna afera, koja je u jednom trenutku, a i sada bi se moglo reći da unosi priličnu nesigurnost kada je u pitanju ova oblast, tako da roditelji i nastavnici prilično nerado sada pristupaju ispunjavanju raznih podataka koje od njih traži škola. Naravno, uvek je škola imala i prikupljala određene podatke, što je sasvim normalno, ali nije normalno da roditelj razmišlja o tome gde će se njegovi lični podaci naći, kome će biti dostupni i kako će se sa tim podacima dalje raspolagati.
U stvari, počela sam da postavljam i jedno pitanje – da li su i ove baze podataka zaista zatvorene i da li ministarstvo ili Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti može danas da garantuje ovim ljudima čiji su se podaci u nekom trenutku našli u toj bazi podataka, da oni nisu zloupotrebljeni ili da neće biti zloupotrebljeni? Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Moj amandman se odnosi na član 4. gde sam tražio da se iz pomenutog člana zakona briše odredba: "spoljašnje vrednovanje ustanove". Ovo sam tražio, pre svega, iz razloga što sam taj pojam "spoljašnje vrednovanje ustanove" nije dovoljno jasan, po meni je i nepotreban, jer je to na neki način nemerljiva kategorija.

Vi ste odbili ovaj amandman i rekli ste u obrazloženju da se amandman odbija iz razloga što je spoljašnje vrednovanje ustanove predviđeno zakonom. Slažem se da je možda formalno-pravno to ispravan razlog za odbijanje amandmana. Međutim, upravo sam tražio amandmanom da se to briše iz zakona. Da ste usvojili ovaj amandman i ovu stvar izbrisali, onda bi stvar bila jasna sama po sebi. Ali, vi niste usvojili ovaj amandman. Ovde govorite da su doneti određeni podzakonski akti na osnovu kojih se vrši unutrašnje i spoljašnje vrednovanje, ali znam da ima nešto od toga, ali oni koji rade u prosvetnim ustanovama, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ne snalaze se baš najbolje sa tim podzakonskim aktima i kompletnom evidencijom koju oni predviđaju.

Što se tiče te evidencije, ovaj zakon predviđa preveliku evidenciju, pre svega kada su u pitanju učenici, odnosno pripadnici vaspitno-obrazovnih ustanova, jer tamo ima veliki broj nepotrebnih podataka. Podaci koji se tamo traže mogu biti zloupotrebljeni od strane raznih faktora u ustanovama, jer ako vi o svakom učeniku ili štićeniku imate kompletnu socijalnu sliku, onda će se uvek naći neko da te podatak zloupotrebi iz raznih razloga, ako ništa drugo, da bi možda i sebi ostvario neku protivuslugu ili nešto slično.

Kada sam već uzeo reč i kada je ovde prisutan gospodin ministar Žarko Obradović, da istaknem još neke probleme koji se javljaju, pre svega kod upisa u srednje škole. Znam da je danas i sutra predavanje dokumentacije u one škole gde su učenici dobili da budu upisani. Međutim, morate da znate da ovaj problem postoji i kod učenika i kod njihovih roditelja. Jeste da ovo nije propisano za vreme ovog ministarstva, to je nešto što je nasleđeno, ali je nepotrebno razvučen kompletan rok za polaganje, popunjavanje želja, podnošenje žalbe na rezultate prijemnog ispita, upis itd. Negde 23. ili 24. juna su učenici polagali prijemni, a tek danas, 20 dana nakon polaganja prijemnog, se upisuju. Tih 20 dana, verujte mi, njihovi roditelji su u situaciji da neprestano strepe da li će njihova deca biti upisana u ovu ili onu školu, pre svega u željenu školu. Zamolio bih i ovde prisutnog ministra i njegove saradnike da za narednu školsku godinu razmisle da li je potrebno da se ovaj rok ovoliko razvlači.

Negde 27. maja su osnovci, učenici osmih razreda su završili osnovne škole. Evo, danas je 13. jul, a sutra je još jedan dan upisa, 14. jul, pa onda imamo još dva ili tri naknadna dana za one koji su neraspoređeni, znači, gotovo mesec dana taj proces se razvlači. Na taj način se učenicima oduzima od njihovog raspusta. Oni jesu formalno na raspustu, ali ne mogu se opustiti, jer ne znaju da li su primljeni, da li su upisani, a to su deca u najosetljivijoj dobi. Tako da, jedan moj apel je ministru i vama svima koji sarađujete sa njim, da za narednu školsku godinu da razmislite o tome da se ovaj rok za polaganje prijemnog ispita i upis učenika na neki način sažme i da to bude nešto kraće. Hvala.

Na član 4. amandman sa ispravkom podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Dr Mileta Poskurica.

Pažljivo smo, iako su nam neobično kasno stigli odgovori Vlade, iščitavali odgovore na sve naše predložene amandmane, a ta pažljivost je trajala možda desetak minuta. Samo toliko vremena neko ko je amandmane u ime Vlade potpisao sa razlogom za odbijanje na način na koji je to obrazloženo i sa makar 10% tenaciteta potrebnog da se unapred namerno neki amandman odbije, video bih da je mnogo puta napravio grešku.
Ovako, ostaje nam da zarad javnosti obrazlažemo zašto smo tražili izmene, konkretno ovde u stavovima 2. i 4. Generalno znamo da kao poslanici ne možemo da promenimo krovni zakon, noseći način kako je zamišljeno da se taj zakon sprovodi, ali možemo intervencijom amandmanima da u onim članovima koji se menjaju učinimo da zakon bude jasniji i sprovodljiviji za onoga ko ga primenjuje. Upravo smo to hteli da uradimo izmenom stava 2. i 6. Dobili smo obrazloženje, što je generalno baš za ovu sednicu, za ovaj zakon, za ovog ministra, dobijali smo odgovore takve koji su čitajući naše amandmane, pa makar i površno, upravo govorili da to što smo mi napisali je dobro rešenje i da se već sadrži u rešenju koje zakon predlaže, potpuno je održivo, evo odmah i dokaza.
U stavu 2. smo tražili da na jasniji način definišemo šta se od ličnih podataka, podataka o bićima, učesnicima nastave traži. Samo smo preformulisali stav 2, da znamo od koga to uzimamo zdravstvene podatke, od koga ne uzimamo, od koga socijalno, od koga kakve. Dakle, samo preformulisano. Odgovorili ste nam u obrazloženju da je to već pobrojano i kasnije raščlanjeno. Što ne bi bilo preformulisano? Da li zaista želimo da u stavu 2. uradimo tako da vidimo kome ćemo, deci i učenicima, utvrđivati zdravstveni status? Kako je napisano, deluje da ćemo svakome raditi zdravstveni status i hranitelji i roditelji itd. Mi smo to samo izmenili i jednim veznikom povezali da to bude jasnije.
Još je gore da u stavu 6, koji smo takođe samo preformulisali, napisali ste – za određivanje zdravstvenog statusa dece i učenika, prikupljaju se podaci dobijeni na osnovu procene potreba. Dakle, da utvrdiš nečije stanje, treba da proceniš potrebe za dodatnom socijalnom ili nekom drugom podrškom. Pazite nelogičnosti u stavu koji dajete. Mi smo napisali – zdravstveno stanje se utvrđuje valjda na medicinske dokumentacije, relevantne, ne koje, ne kakve, ne da ih pobrojite, dakle, na osnovu dokumentacije, a procenu potreba na osnovu tog zdravstvenog stanja. To je samo vice versa, obrnuti red u tom istom članu, verovatno isti broj reči ima, isto sve, samo su priloške odredbe i veznici izmenjeni.
To je odbijeno. Da to bude još gore, u vašem odgovoru vi prepričavate naše razloge. Kažete – u vezi izmena člana 10b stav 6. koji je predložen amandmanom
pokazujemo da zdravstveno stanje i dece i učenika procenjuju zdravstvene ustanove. To je ono što smo mi napisali, samo niste hteli da pročitate, a komisija utvrđuje potrebu za pružanjem dodatnih vidova pomoći. Naravno, mi smo to i napisali. Vi ste to naše odbili, lepo ste naše obrazloženje dali kao sopstveno i prost jedan galimatijas koji govori da vi očito sa visokim tenacitetom namere da odbijete amandman ne znate kako to da izvedete. Bolje odbijte u nekoj prostoj rečenici – amandman se odbija, causa ignota, iz ne znanog razloga, nego da ga na ovaj način odbijate i obrazlažete.
Nije nam stalo da ga uopšte prihvatite ako nećete, ali hoćemo danas da žigošemo načine sa kojom nepažnjom čitate i sa kojom, uslovno rečeno, zluradošću tumačite naše predloge koji su samo imali nameru da poprave zakon kako jeste. Ne odstupa ni od kakvih okvira, sem jednog, tu vas debelo zadire u koncept. Tu će biti naredbi, tu ćete videti, a i svima će u Srbiji biti jasno što ste to odbili. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Šami ima reč.

Prvo da kažem da mi je žao što u našem Poslovniku nemamo mogućnost da se predstavnici nadležnog odbora i izvestioci javljaju i u raspravi u pojedinostima, zato što svi odbori drže posebne sednice da bi se izjasnili o podnetim amandmanima.
Velikodušno ću koristiti vreme poslaničke grupe da kažem nekoliko rečenica o tome šta je juče Odbor za prosvetu doneo. Odbor je prihvatio 12 amandmana, od 56 amandmana koliko je ukupno podneto, a koje je Vlada predložila da se prihvate. Isto tako, većinom glasova je odbio sve one amandmane koje je Vlada predložila da se odbiju. Ne govorim u svoje ime, lično mislim da, uzgred rečeno, je moglo da bude prihvaćeno još dobar broj amandmana, jedan broj poslaničke grupe DSS, ali i ostalih poslaničkih grupa podnetih na tekst zakona.
Pored toga, Odbor je predložio i usvojio sedam amandmana. Odmah da kažem da šest od tih amandmana su u stvari amandmani koji su formalno odbijeni, a podneli su ih različiti poslanici, gde je trebalo izvršiti neku minimalnu ispravku na sugestiju Vlade. Šest takvih amandmana je Odbor usvojio. Onaj sedmi, i to je dobro da je predložen, je amandman koji rešava, nećete verovati, 40 godina otvoreno zakonsko nerešeno pitanje, a to je da specijalne škole koje se bave školovanjem izuzetno talentovane dece, škole od posebnog interesa za Republiku Srbiju, da im se daje mogućnost da po jednoj posebnoj proceduri angažuju za izvođenje nastave univerzitetske nastavnike, docente i one koji su analognim znanjima u naučnim institucijama, za izvođenje nastave, uz odobrenje ministra. Mislim da je dobro da je konačno taj problem rešen, nakon 40 godina, od kad taj problem postoji, tačnije 44.
To je ono što je juče Odbor uradio. I dalje stojim na stanovištu da je još jedan određen broj amandmana narodnih poslanika mogao uz malo dobre volje da bude prihvaćen, jer je bilo, sada govorim više kao profesor, a manje kao poslanik, mislim da je bilo vrlo dobrih rešenja i dobrih predloga od strane i poslaničke grupe DSS, ali i drugih poslaničkih grupa. Hvala.