Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2.?

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Milan Dimitrijević i narodni poslanik Riza Halimi.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu.

Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednika Narodne skupštine, dr Slavica Đukić – Dejanović, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prisustvuju i: Duško Radaković, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Nada Dojčinović, rukovodilac grupe u Sektoru za lokalnu samoupravu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Tatjana Zeljković – Babić, savetnica u Sektoru za lokalnu samoupravu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Obrazloženje razloga zbog sazivanja sednice u kraćem roku od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika NSRS.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika NSRS, predsednika Narodne skupštine, dr Slavica Đukić – Dejanović, obaveštava da je ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 117 narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Sedmog vanrednog zasedanja NSRS u 2011. godini, koje je sazvano na zahtev 117 narodnih poslanika, a saglasno članu 106. stav 3. Ustava RS i člana 248. Poslovnika NSRS, dostavljen je zahtev za održavanje Sedmog vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Sedmo vanredno zasedanje NSRS u 2011. godini na osnovu predloga 117 narodnih poslanika, određen je sledeći:

D n e v n i r e d:

1. PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA, koji je podnela Vlada

2. REDOVAN GODIŠNjI IZVEŠTAJ ZAŠTITNIKA GRAĐANA ZA 2010. GODINU, koji je podneo Zaštitnik građana, a sa Predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu od 21. juna 2011. godine

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda - . PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas, da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije, G17 plus, Zajedno za Šumadiju - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici, koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Milisav Petronijević, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Jovan Palalić, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Veroljub Arsić, poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Zoran Krasić, poslaničku grupu SRS.

Molim sve poslaničke grupe, ukoliko žele, da ovlaste nekog od svojih članova da nam o tome dostave obaveštenje, da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.

Narodni poslanik Bojan Đurić, poslaničku grupu LDP.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Pozdravljam ministra Milana Markovića. Dozvolićemo mu minut da zauzme mesto.

Da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za ljudska prava i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da.)

Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.

Hvala. Dobar dan, poštovane dame i gospodo narodni poslanici.
Dakle, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima u stvari uvodi sve one standarde koji su uvedeni izmenama i dopunama, odnosno mislim da su samo bile izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, nedavno, koje je upravo Narodna skupština i utvrdila kao predlog i nakon toga usvojila. Dakle, u skladu sa onim što ste vi ovde uradili mi smo upodobili ovaj zakon o lokalnim izborima. Naravno, nije to jedini razlog, imali smo prošle godine i odluku Ustavnog suda, koja se odnosila na tzv. blanko ostavke i na redosled prilikom ulaska u lokalni parlament. Tako da, svakako smo morali da popunimo tu prazninu koja je nastala odlukama Ustavnom suda. U svakom slučaju, podsetiću koji su to standardi koji se uvode ovim izmenama ovog zakona o lokalnim izborima.
Prvi je, dakle, da nema blanko ostavki. Drugi je učešće manje zastupljenog pola, na isti način kako je to regulisano i prilikom izmena Zakona o izboru narodnih poslanika. Treće je, naravno, ta tzv. zaključana lista, gde će se ulaziti po redosledu koji se da prilikom kandidovanja. Četvrta izmena i peta, da kažemo uslovno rečeno, su tehničkog karaktera. Ova jedna se odnosi na to da rok od dana raspisivanja do dana održavanja ne može proteći više od 60 dana. Naravno, i to je usklađivanje sa onim što je navedeno u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a što je posledica odredbe Ustava koja se odnosi na taj rok od momenta raspisivanja do dana održavanja. Izvršene su ove izmene koje se odnose na Zakon o uređenju sudova, još od prošle godine, ako se ne varam, a odnosi se na to da umesto Okružnog suda, nadležnog za rešavanje sporova, sada jeste Upravni sud.
Dakle, to je to. Nažalost, možda je propuštena šansa da se izvrše neke korenite izmene našeg izbornog sistema. Nisam siguran koliko je ovo što je parlament usvojio, kada je u pitanju izbor narodnih poslanika, i ovo što je sada o lokalnim izborima, pravi odgovor na sve probleme sa kojima se mi suočavamo, ali je nesporno korak napred u uvođenju nekih standarda koji su jako važni i koji bi trebalo u perspektivi da daju kvalitetniji politički život, više odgovornosti, bolji odnos izabranih lica i građana. Prema tome, ovo je svakako korak napred i korak u dobrom smeru i treba nastaviti ovim putem dalje u izgradnju našeg izbornog sistema, kao dela našeg političkog sistema koji svakako zahteva i mnoge druge korekcije. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora, Zakonodavnog odbora, Odbora za pravosuđe i upravu ili Odbora za lokalnu samoupravu? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Mislim da se gospodin Čolaković prijavio, nisam siguran, mislim da je to redosled, ali dobro.

Uvažena potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ministre potrošili, ako sam dobro video, tri minuta i pet sekundi na obrazloženje ovog zakona. Slažem se makar sa polovinom onoga što ste rekli, da niste sigurni da je ovo pravi odgovor na sve one probleme koje naš politički sistem ima i na centralnom nivou i na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji. LDP se slaže sa tom vašom ocenom. Jedina razlika između nas je što ste vi predložili ovaj zakon i danas ga branite ovde u ime Vlade koja je njegov zvanični predlagač, a mi ćemo glasati protiv ovog zakona u onom trenutku kada bude došao dan za glasanje.

Razlozi zbog kojih je LDP protiv ovog zakona su zapravo potpuno identični onima o kojima smo govorili pre nekoliko nedelja ili nešto više od mesec dana, kada smo ovde vodili raspravo o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Najpre, ne mislim da imamo pravo da idemo tim tempom kornjače ili puža u reforme našeg političkog sistema, koji ste vi na neki način ovde preporučili pre nekoliko trenutaka. Nekoliko godina se o ovom problemu raspravlja, a zakon koji danas menjamo ili dopunjujemo je star četiri i po do pet godina, ako se ne varam. Sa velikim entuzijazmom je on i tada obrazlagan kao posledica novog Ustava, novih demokratskih odnosa, odnosa u društvu.

U međuvremenu smo imali situaciju da lokalne samouprave ili ovaj parlament, ako govorimo o Zakonu o izboru narodnih poslanika, funkcionišu na taj način da su praktično najurgentniji ili najozbiljnije primedbe koje su dolazile i od Venecijanske komisije i od Evropske komisije bile usmerene na rešavanje ovog problema. Ako govorimo o usvajanju evropskih standarda, vi ste u nekoliko navrata pomenuli standarde koje treba da donese ovaj zakon. Mislim da u ovom zakonu nema, odnosno u izmenama zakona nema praktično nijednog evropskog standarda. Recite mi neku evropsku državu koja na ovaj način reguliše pitanje redosleda na listi, odnosno načina na koji kandidati sa liste ulaze u sastav budućih parlamenata, i lokalnih parlamenata i parlamenta koji funkcioniše na nivou centralne države?

Prosto, taj pristup da u svemu moramo da budemo izuzetak, pa ćemo mi nekim svojim tempom dostići one prave evropske standarde, nas neće nikuda odvesti. Pogotovo zbog toga što i vi i ja znamo da se praktično ništa neće dogoditi do sledećih izbora, da vrlo teško da će pitanje uređenja političkog sistema biti jedno od ključnih pitanja kada se budu vodili pregovori ili razgovori o programu, planu rada naredne koalicije i naredne vladajuće koalicije, kao što to nije bio slučaj ni pre tri godine kada je pravljena ova vlada.

Što se tiče LDP, mi ćemo na tome insistirati posle sledećih izbora, koje očekujemo početkom ili u rano proleće naredne godine. Pošto ste već danas ovde, mislim da nam dugujete i odgovore na nekoliko konkretnijih, pre svega, političkih pitanja koja su se ovih dana pojavila u javnosti. Jedno od tih pitanja je pitanje istovremenog ili razdvojenog održavanja lokalnih, pokrajinskih i parlamentarnih izbora. To je značajno i sa stanovišta ovog zakona koji je danas pred nama. Drugo pitanje je zbog čega imamo danas ovu praktično nepotrebnu sednicu?

Mi smo ovaj zakon mogli da usvojimo i pre nekoliko nedelja kada smo razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Ne znam šta se to dogodilo u ovih mesec dana, pa smo danas dobili praktično identičan tekst zakona, iako se u međuvremenu spekulisalo u javnosti sa različitim drugim predlozima. Najpre se spekulisalo da je ministar Žarko Obradović, potpredsednik ili zamenik predsednika SPS, insistira na stavu svoje partije da najpre budu održani lokalni izbori, a onda parlamentarni izbori. Jedna od političkih stranaka u ovom parlamentu vrlo se oštro zalagala za to da se ponovo vrati sistem neposrednog izbora

makar gradonačelnika, iako se taj sistem pokazao kao katastrofalan u onom periodu 2004. – 2008. godine, kada je bio primenjivan u Srbiji.

Vaša partija i neke druge političke partije su i po ovom pitanju ostale prosto neme, iako ste vi u prethodnim godinama vrlo često pokušavali da nametnete tu temu reforme izbornog zakonodavstva, očigledno neuspešno. Imam razumevanja za to vaše nezadovoljstvo što u tome niste uspeli, bez obzira šta mi mislimo ili šta smo mislili o tom nacrtu zakona ili predlogu zakona koji ste promovisali pre dve i po godine.

Znate šta, kada obavljate takvu dužnost, kada vodite ministarstvo čija su praktično jedina zaduženja funkcionisanje lokalnih samouprava i vođenje računa o funkcionisanju državne uprave, onda je ovo jedno od najkrupnijih pitanja i vaš politički i lični neuspeh da nametnete ozbiljniju reformu bi morao da vodi nekim ozbiljnijim posledicama, a da ne kažem makar povlačenju političkog poteza, ili odlasku sa funkcije na kojoj se nalazite već nekoliko godina.

Što se tiče efekata ovog zakona na politički sistem, oni će biti katastrofalni. Vi to vrlo dobro znate. Ona situacija koja je sada bila najveća primedba od strane Evropske komisije i Venecijanske komisije, dakle, da stranke praktično arbitražno odlučuju o tome ko će biti njihovi politički predstavnici u lokalnim ili nacionalnim parlamentima, ali će i dalje funkcionisati gotovo na isti način, osim što će biti na neki način još gora, još katastrofalnija.

Dakle, taj trenutak kada stranka suvereno odlučuje ko će biti na kom mestu na njenoj listi se sada pomera unapred, odnosno odbornici će na kraju postati u gradskim i opštinskim skupštinama oni za koje najuže rukovodstvo stranke u slučaju lokalnih izbora najuže rukovodstvo stranke na lokalu pre raspisivanja izbora, odnosno u trenutku raspisivanja izbora odluči da su najbolji predstavnici. Time se potpuno umrtvljuje politički život u ovoj zemlji i vi to odlično znate. Da nije tako i druge države bi imale sličan sistem.

Na stranu to što se efekti ovakvog zakona praktično mogu zaobići masovnim podnošenjem ostavki ili neprihvatanjem mandata na strani onih kandidata koji po redosledu sa liste budu izabrani, a onda ne uđu u sastave lokalnih parlamenata, ili posle nekoliko dana, ili nekoliko nedelja ta mesta napuste. Bilo bi zanimljivo da danas vidimo kakva je politička krvna slika po tim lokalnim parlamentima širom Srbije, koliko je od onih ljudi koji su postali odbornici tamo sredinom maja 2008. godine, koliko se i danas nalazi na istim pozicijama i videćete da vi ovakvim zaključavanjem liste ne možete da ostvarite taj cilj koji je navodno projektovan, a to je da građani unapred znaju ko će biti njihovi predstavnici u budućem sastavu organa jedinica lokalne samouprave.

Ovo pogotovo u situaciji kada svaka od stranaka vladajuće koalicije u predstojeći izborni proces ulazi sa nekakvim svojim prioritetima ili svojim zahtevima u odnosu na buduće i koalicione sastave i koalicione liste i onoga što će biti prioriteti u narednom periodu.

To su generalne primedbe koje ima LDP. Mi razumemo zbog čega ste, čak i od ovih načela koja ste postavili u Predlogu zakona na nekim mestima odustali, zbog potrebe da ovaj zakon ima 126 poslanika u ovom parlamentu, pa otud odstupanje od pravila kada su u pitanju koalicione liste, odnosno zamena kandidata iz određenih stranaka nakon podnošenja ostavke. Otud to pravilo o vraćanju, praktično, u odborničke klupe onih koji su u jednom trenutku zauzimali pozicije u izvršnoj vlasti, u lokalnoj samoupravi itd. Van toga ostaju te manje-više tehničke izmene o kojima ste i vi govorili, koje su posledica novog sistema uređenja sudova u ovoj zemlji.

Pošto ste vi, praktično, prvi predstavnik Vlade iz tih resora, nakon usvajanja izmena Zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave ovde u parlamentu, zamolio bih vas da, u trenutku kada u ovoj raspravi bude prilika za to, odnosno kada odgovarate na ono što su primedbe i komentari poslanika, možda malo porazgovaramo i o očekivanim efektima tog zakona. Do kraja godine sigurno ćete biti ministar. Vidim da nećete ni na koji način povlačiti te političke poteze i odlaske, o kojima sam maločas govorio.

Dakle, kakve finansijske i političke efekte očekujete od tog zakona, kako komentarišete ono što je postignuto kao dogovor protekle nedelje na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta o podizanju neoporezivog dela zarade i na koji način će se to odraziti na funkcionisanje lokalnih samouprava, odnosno na njihove projektovane prihode do kraja ove godine? Da li ministarstvo koje vodite u tom smislu planira bilo kakvu vrstu aktivnosti koja bi donekle neutralisala efekte tih promena zakona i zakonskih odredbi?

Poslednji krug pitanja i koji je relevantan i čime se ovaj zakon ne bavi, a što pravi mnogo ozbiljnije probleme kada je u pitanju odnos građana prema organima vlasti u jedinicama lokalne samouprave, to je pitanje javnih preduzeća ili javnih sistema u jedinicama lokalne samouprave. Svi znamo da odbornička mesta u opštinama, pa i u gradovima, nisu najatraktivnija politička mesta koja su na političkoj pijaci u vreme izbora. Odbornici manje-više nisu profesionalci u skupštinama gradova i opština. Oni se sastaju nekoliko puta mesečno ili godišnje, za to dobijaju određenu relativno malu naknadu. Ono gde se odvija i politički život i gde se meri politička i ekonomska moć u gradovima i opštinama su javna preduzeća, javne ustanove i sve ono što prati tu vrstu podele političke moći.

Bez obzira na ovaj zakon, i ako on bude usvojen, građani neće više imati uticaja na to ko će biti direktori lokalnih javnih preduzeća, koja tokom godine ili koriste najveći deo lokalnih budžeta onih poreskih davanja koja oni daju ili su već u ovih nekoliko godina dospela do tog nivoa zaduženosti da u potpunosti zavise ili od svojih poverilaca ili od republičkih javnih preduzeća i republičke Vlade, koja u nekim konkretnim slučajevima, recimo, ima desetak gradova i opština u Srbiji koji ni jednu grejnu sezonu ne mogu da započnu bez donacija iz republičkih robnih rezervi ili samog NIS, kada su u pitanju NIS i drugi energenti.

Naravno da ovo nije doba godine kada se može na ozbiljan način o ovome razgovarati. Vlada je odlučila da sa ovim predlogom sada dođe pred ovaj parlament. Tako je jedna od političkih ideja da se u potpunosti razjasni situacija oko toga kada će biti održavani izbori, odnosno da li ćemo imati zajedničke parlamentarne i lokalne izbore u istom trenutku, na početku sledeće godine. Onda taj deo inicijative pozdravljam, pošto bi za Srbiju zaista bilo katastrofalno da period od oktobra, novembra, od mogućeg raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora, sve do početka 2013. godine, odnosno održavanja predsedničkih izbora, provedemo u jednoj nepodnošljivoj predizbornoj kampanji, a predizborne kampanje obično tako izgledaju u ovoj zemlji, na žalost. Hvala.

Iskorišćeno je 12,40 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima ministar Milan Marković.

Gospodine Đuriću, predložio sam ono što je ova skupština spremna da usvoji. Nikako ne može biti moja odgovornost što Skupština nije spremna da usvoji nešto više ili nešto drugačije od ovoga što sam predložio.

I dalje tvrdim da sistem koji sam promovisao pre dve godine, vezano za koji sam bio i u vašoj partiji i razgovarao sa rukovodstvom vaše partije, jeste najbolji sistem koji sam čuo. Nisam čuo bolji. Ni vaša partija, kao ni druge opozicione partije, kao i deo partija na vlasti, niko nije bio spreman da menjamo izborni sistem, a pritom niko nije ni predložio drugi izborni sistem, izuzev jednog

predloga iz jedne opozicione partije da primenimo vojvođanski sistem: pola-pola, koji je mešavina dva sistema sa svojim dobrim i lošim stranama, ali suštinski ne jedan novi kvalitativno bolji sistem.

Jesam zagovarao reformu političkog sistema. Ako je to odgovornost i krivica, dobro je da ubuduće znamo i da ćutimo kad imamo neke ideje, nego da idemo linijom manjeg otpora. Ne zaboravite da u toj reformi izbornog sistema prvi put se čulo za državnu izbornu komisiju kao jedan nezavisni organ, umesto RIK, koju sada imamo. To je postalo tema i to će biti usvojeno pre ili kasnije. Napravio sam taj zakon i on će biti ove godine, dogodine, neko će ga usvojiti i taj deo će postati stvarnost.

Napravili smo zakon o biračkom spisku, zahvaljujući tom zakonu i ja i vi i svi naši sugrađani će od septembra sms-om moći da provere da li su upisani, moći će da provere gde glasaju, moći će da promene mesto glasanja, da kažu - hoću baš taj dan da budem u Mladenovcu, u Medveđi i Preševu, pa ću da glasam tamo.

Neke stvari su se promenile. Da li sam zadovoljan? Delimično. Da li je moglo sve? Moglo je, ali ne zavisi od mene.

Dakle, ne mislim da je, vi verovatno verujete u ideje vaše partije i želite da se ideje vaše partije sprovode u politici u delu i vi zajedno sa rukovodstvom vaše partije se trudite već duži niz godina da te ideje postanu realnost u Srbiji i niste uspeli, ali niste ni podneli ostavku, pa pustili nekom drugom iz vaše partije da se bavi tim poslom. To je isto kao što ste vi mene pitali – da li ću da povučem neki politički potez, isto možete pitati vašeg lidera da li će on da povuče neki politički potez jer ne uspeva nikako u dva izborna ciklusa realizuje svoje političke ideje.

Ali, naravno, ne mislim da je tako, ne zbog mene, a još manje zbog gospodina Jovanovića ili bilo koga drugog u sali. Jednostavno mislim da čovek treba da iznese svoje ideje i da se bori za njih, iako je rezultat te borbe neizvestan. Dakle, borio sam se za jednu promenu izbornog sistema za koji verujem da je ispravan, većina misli da to ipak ne treba da se uradi. Pošteno je bilo da kažem šta mislim, ali ono što je realnost, to je ono što imamo danas, izmene takve kakve je ovaj parlament spreman da usvoji. Da je parlament spreman da usvoji nešto više, mi bismo radili i drugačije. Parlament nije spreman, prema tome, ovo je ta tačka, koju je parlament sam zacrtao zakonom, koju je parlament uradio pre mesec dana, ne znam tačno.

Što se tiče standarda, da li jesu ili nisu ispunjeni standardi, mislim da je to sve razrešeno u razgovorima parlamenta i Venecijanske komisije, predsednika Skupštine Srbije i Venecijanske komisije. Koliko je meni poznato, nema nikakvih primedbi na ova rešenja koja su sadržana u Zakonu o izboru narodnih poslanika, sledstveno tome neće biti primedbi ni na rešenja koja su u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Svi se mi bavimo politikom i znamo šta nosi ovaj sistem koji smo sada usvojili na republičkom nivou i koji sada usvajamo i na lokalnom nivou. Opet mislim, pomak na bolje jeste, tu nema nikakve dileme. Dobro je da nema blanko ostavki, dobro je da je veće učešće manje zastupljenog pola, dobro je da su liste zaključane, ali će biti problema kod samih stranaka kako da animiraju ljude da izađu na izbore, odnosno da se aktivno bave time. Biće i ono ključno pitanje, stranke će morati da povedu računa o kvalitetu ljudi koje kandiduju, nekoj njihovoj moralnoj stabilnosti, mogućnosti da menjaju svoje partijske dresove itd. što je nekako nužno zlo. Kada se bira između dva zla, pitanje je šta je manje. Po meni je manje zlo to, nego da postoje blanko ostavke.

Sa druge strane, kada imate slobodnog poslanika ili slobodnog odbornika, nosioci izvršne vlasti će morati malo više pažnje i poštovanja da pokažu prema njima, jer moguće je da kada nema tih ostavki i kada nema te pretnje da će se nekome oduzeti mandat što neće da glasa za neki zakon, onda je sigurno da će svaki ministar ili svaki predsednik opštine morati da se potrudi da objasni svakome pojedinačno zašto je neki njegov predlog dobar, dakle da se jednostavno bori da ubedi tu većinu da ona glasa za neki njegov predlog i da ga podrži u politici koju on sprovodi.

Postavili ste mi niz drugih pitanja, ali verovatno sada u kontekstu ukupne političke situacije, za koja znate da ja nemam odgovor, nisam nadležan i ne znam činjenice.

Što se tiče sistema finansiranja lokalnih samouprava, to je u potpunosti u domenu Ministarstva finansija. Naše ministarstvo je isključivo pravničkog karaktera i mi se bavimo zakonima iz oblasti državne uprave, lokalne samouprave, udruživanja građana političkog i uopšte slobode ostvarivanja, slobode udruženja građana, matičnim knjigama itd. tako da mi nemamo mnogo veze sa novcem i ekonomijom, nažalost, i sada je to prošireno na ljudska i manjinska prava.

Bilo bi dobro da se jednog dana postigne saglasnost o nekim daljim, budućim promenama, ali su po meni jako korisne i ove promene koje se sada dešavaju u našem društvu, našem političkom sistemu i mislim da već sledeći mandat će biti obeležen krupnim političkim promenama, koje će nastaviti ovo što se sad postiglo, onim što je uradila sama Skupština Srbije i što sada radimo ovim izmenama zakona.

Dakle, velike smetnje su otklonjene. Ostalo je po meni samo da se vidi sam izborni sistem kako će izgledati, jer nesporno je da ovakav proporcionalni izborni sistem depersonalizovan sa ovim atributima koji više pripadaju jednom personalizovanom sistemu će izazvati izvesne probleme, ali ipak su ovo velika ostvarenja u odnosu na ono što smo imali do pre godinu dana, što je isto bila posledica nekih političkih dogovora. Kada smo radili prošli Zakon o lokalnim izborima, tadašnja koalicija, tadašnja većina, to je isto rađeno na način da se dođe do toga da parlament to izglasa i mi se ljudi bavimo politikom, svaka ideja koju želimo da proizvedemo u javnost, u život, mora da dobije 126 poslanika za, da bi ona postala zakon.

Prema tome, kao i svaki, tako i ovaj zakon. Ali, treba biti optimista i mislim da su ovo dobri pomaci, da će na izborima sve izgledati mnogo drugačije nego što je izgledalo na prošlim izborima.

Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.
(Bojan Đurić, sa mesta: Replika.)
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković, vi nemate pravo na repliku.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, uvaženi i poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS je u pripremi donošenja Zakona o izboru narodnih poslanika pre nekoliko meseci dala značajan doprinos. U vezi sa rešenjima koja su ponuđena i u ovom zakonu dali smo snažnu argumentaciju za pojedina pitanja, za koja smo se posebno zalagali. Posebno ističem tu saglasnost političkih partija, koju smo postigli prilikom donošenja tog zakona i razmatranja amandmana, posebno našeg amandmana u vezi sa tim.

S obzirom da ovaj zakon o izborima u lokalnim samoupravama tretira ista pitanja, nemam posebnog razloga da ističem naša opredeljenja i zalaganja, s obzirom da smo to u diskusiji o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika vrlo detaljno i precizno govorili. Ali, samo da napomenem nekoliko pitanja u vezi sa ovim, za koja smatramo da su veoma značajna i bitna i koja podržavamo.

Prvo, novim rešenjima ovog zakona predlaže se raspodela mandata kandidatima sa liste po redosledu i u tom pogledu je precizno preneta odredba koja se odnosi i na izbor narodnih poslanika. Zbog toga u članu 43. smatramo da to treba podržati i to podržavamo.

Drugo, regulisano je i pitanje u vezi sa blanko ostavkama i znamo da smo se skoro sve poslaničke grupe u parlamentu izjasnile pozitivno u tom smislu i mislimo da, kada je u pitanju izbor odbornika u lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima, da takođe taj princip treba da važi. Zbog toga i ovaj član 47. Predloga ovog zakona podržavamo.

Treće, precizno je utvrđen i postupak u dodeli mandata u koalicionim listama. To je veoma značajno i bitno, za šta smo se mi posebno zalagali prilikom razmatranja Zakona o izboru narodnih poslanika. U tom pogledu, dosledno je to precizirano i u ovom zakonu. Mislimo da je to jako dobro, što se pokazalo i u diskusijama i raspravama koje smo imali nakon donošenja zakona.

Četvrto, posebno podržavamo odredbu Zakona u članu 20, koji precizno reguliše pitanje zastupljenosti manje zastupljenog pola, u ovom slučaju, to moramo da konstatujemo, na našu žalost, to su u pitanju žene. Mislimo da je to dobro, kada nismo uspeli da nešto više učinimo za naše žene, onda je bar i ovaj stepen u zadovoljavanju pravde i pravičnosti prema, kako se to sada kaže, slabijem polu, sasvim zadovoljavajući. U tom pogledu dajemo podršku rešenju koje je zakon predvideo.

U vezi sa ovim drugim pitanjima koja obezbeđuju usaglašavanje zakona sa drugim zakonskim propisima, kao što je pitanje rešavanje žalbi ili prigovora, obzirom da smo usvojili Zakon o sudstvu, da u tom pogledu treba to usaglasiti i nekih posebnih razloga nema potrebe o tome govoriti, jer je to normalna stvar, da se sada iskoriste izmene i dopune ovog zakona ovih suštinskih pitanja, da se i ovaj zakon upodobi sa zakonima koji su u međuvremenu u ovoj parlamentu doneti.

U vezi sa ovim odredbama, poslanička grupa PUPS-a je iznosila veoma argumentovane predloge i sugestije i u tom pogledu i ovom prilikom ćemo i u raspravi i u pojedinostima i u načelu dati svoj doprinos kako bi ovaj zakon bio usvojen.

Naš stav je vrlo precizan i jasan. Predlog ovog zakona na primeren i dosledan način uređuje pitanja izbora odbornika u lokalnoj samoupravi, odnosno skupštinama opština i gradova i to je nastavak reforme u vezi sa izbornim sistemom.

Potpuno se slažem sa stavovima gospodina ministra u vezi sa dosadašnjim poslom koji smo obavili vezano za izborni sistem. On je početak, on je dobar, daje dobru osnovu da dokrajčimo celinu reforme izbornog sistema i u tom pogledu verovatno predstoji nastavak svega o čemu govorimo, a posebno vezano za promene nekih ustavnih rešenja, nekih zakonskih rešenja koja ova pitanja regulišu itd. U tom pogledu mi ćemo u ovom parlamentu dati svoj puni doprinos.

Iz tih i mnogih drugih razloga poslanička grupa PUPS će dati svoj glas za usvajanje ovog zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem. Šest minuta je iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Milisav Petronijević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je danas na dnevnom redu, je u stvari drugi deo priče o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika od pre nekih skoro dva meseca, nastavak te priče, tema ista, dileme iste. Prema tome, gospodine ministre, da ste tada bili, kada je bila rasprava o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, mogao bih da vam kažem, a ponoviću sve ono što sam rekao prošli put, samo sada adekvatnije u odnosu na zakon, odnosno da tretira odbornike u jedinicama lokalne samouprave. Pošto niste bili, ipak ću da u nekoliko reči iznesem stav poslaničke grupe SPS-JS i oko nekih pitanja stav SPS.

Počeo bih sa onim sa čim ste vi završili. Potreba i nastojanje Srbije da svoj pravni i politički sistem uskladi sa evropskim kriterijumima, sa principima i vrednostima je nesporna. Uostalom, opredelili smo se za ulazak u EU, a zbog toga i zbog potrebe Srbije treba nastaviti na tom putu. Potpuno se slažem sa jednom rečenicom – ovo je samo jedan korak ka tome. Ne treba da mislimo da smo ovim zakonom izvršili neku reformu izbornog sistema, to nije reforma, ni predlagač ne kaže da je reforma. Ovo je odgovor na zahtev stručne javnosti, evropskog tela i Ustavnog suda, pre svega kada su dva pitanja u pitanju, a to su blanko ostavke i previše proizvoljno određivanje mandata od strane stranaka.

Gospodine ministre, ako se ne varam, Ustavni sud je prvo poništio član 43. i član 37. Zakona o lokalnim izborima. Tu nemamo šta mnogo da pričamo nego moramo da to ispravimo. Ispravlja se na ovaj način koji ste kao Vlada predložili.

Ovaj zakon ima faktički tri dela. Ne bih se zadržavao na onom koji govori o usklađivanju sa Ustavom i sa zakonom jer je nestvarno. Drugi deo je važan korak napred, ali sa velikim mogućim problemima koji će da proisteknu, a to je način raspodele mandata. Kada kažem način raspodele mandata mislim i po završenim izborima, a i posle prestanka mandata odborniku u skupštini jedinice lokalne samouprave. Treći deo se odnosi na ostavke.

Želim kratko da se zadržim na svakom od tih pitanja. Ponegde ću da imam i neko pitanje, a negde samo da obrazložim zašto ćemo ovaj predlog podržati, ali samo kao nužno privremeno prelazno rešenje.

Pre toga, ovde u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona usklađivanjem sa Zakonom o političkim strankama se definiše ko može da bude predlagač liste kandidata. To su tri subjekta: političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana. To je čisto usklađivanje sa Zakonom o političkim strankama. Ostalo je rešenje da lista mora da ima najmanje jednu trećinu kandidata u odnosu na ukupan broj i ostalo je rešenje da lista mora da ima 30 potpisa za svakog kandidata koji se nalazi na listi. Znači, broj kandidata na listi puta trideset potpisa.

Ovde treba imati u vidu još jedan član, član 23. koji se ne menja, koji govori da ti potpisi moraju biti overeni. U ovoj zemlji ništa više ne možemo da radimo a da se ne overi. Čak i kada je u pitanju ostavka, ona mora da se overi. Naravno, naknada i za to se plaća.

Moje pitanje je koji su razlozi da je Vlada odustala od nečega o čemu je bilo govora kada je bio Zakon o političkim strankama. Da podsetim, da bi s epolitičke stranke registrovale morale su da imaju 10.000 overenih potpisa. Tada je bilo govora da takve političke stranke koje se registruju, koje već imaju 10.000 overenih potpisa, neće morati da prikupljaju overene potpise za izbore itd.

Iz ove formulacije u zakonu proizilazi da i te političke stranke i koalicije političkih stranaka, kao i grupe građana, za koje to jeste logično, prikupljaju te potpise. Nije to mala stvar. Mislim da treba da se da korektan odgovor na ovo pitanje. Znate, ako imate 8.000 mandata po 30 potpisa, to je 240.000 potpisa puta koliko ima listi, to je oko milion potpisa. Da ne dužim, mislim da tu treba dati neko objašnjenje u vezi sa tim.

Kada je u pitanju da svaki treći na listi bude manje zastupljeni pol, nema spora, podržavamo to.

Zadržao bih se na onom pitanju raspodele mandata. Suština je da je to usklađivanje sa evropskim vrednostima, da to omogućava da birač slobodno izrazi svoju volju, neposredno utiče odnosno neposredno bira i da se smanji posrednost u biranju itd, jeste jedan korak napred, ali korak koji će izazvati dosta problema i istovremeno otvoriti prostor da imamo mnogo mogućnosti kako možemo da idemo dalje u izgradnji izbornog sistema.

Naime, ovde više neće političke stranke, odnosno podnosioci izbornih lista dodeljivati mandate, nego će to činiti izborna komisija, i to po redosledu kandidata sa liste. Naravno, ovog puta političke stranke, odnosno podnosioci izbornih lista će biti ti koji će te i odrediti, ali pre izbora.

Jeste to, mogu da kažem, korak napred u smislu da birač zna kakav je redosled i ko je taj koji ima najviše šansi da bude. Ali, šta je problem, čak mnogo veći od dobiti? Što će znati i ko ne može da bude. Znate, onaj koji je pred kraj liste, ne može da bude. Problem je u tome što će birač i to znati.

Problem kod ovakvog sistema je u tome što će demotivisati i kandidate i birače itd. U tom smislu, napraviće problem. S jedne strane, napredan je i daje odgovore na zahtev Ustavnog suda itd, a sa druge strane, otvara jedan veliki problem sa kojim ćemo se suočiti prilikom izbora.

Zato mislim i zato sam rekao da ovo može biti samo prolazno i privremeno rešenje, a da prelazno rešenje, a da se mora ući u, ko god da bude na vlasti, i potpuno se sa vama slažem, treba zagristi i ući u kompletnu izmenu reforme izbornog sistema. To je bila priča i kada je bila izmena Zakona o narodnim poslanicima i tražiti i tragati za najboljim rešenjem za Srbiju, imajući u vidu i njenu strukturu stanovništva, i teritoriju Srbiju, i mogućnost da političke stranke na najbolji mogući način dođu do izražaja kao ustavna kategorija koja oblikuje političku volju građana, i građani da mogu da utiču na izbor itd.

Ima sijaset mogućnosti, od toga, da li je otvoren proporcionalni ili da li je zatvoreni, da li je zatvoren blokiran, da li je zatvoren neblokiran, da li je personalizovan proporcionalni, da li je mešoviti itd.

Slažem se sa vašom opakom, za tako nešto treba postići najveći mogući konsenzus i da se jednom ustali, neka ta Vlada koja bude, da ima neke druge predloge i druge sisteme. Samo u tom slučaju mislimo da ovo može da bude prihvaćeno. Jer, još veći će problem da bude nego kod izbora narodnih poslanika. Cela republika je jedna izborna jedinica. Na nivou opštine je opština jedna izborna jedinica.

Znate kako je u selima? U selima se tačno zna ko je kandidat. Tačno se zna koji je na listi i tačno se zna da li će moći da uđe na listu. To je jedan od razloga da se mora nastaviti sa traganjem za najboljim mogućim izbornim sistemom. Ovakav, u ovom trenutku, daje odgovore, ali nije dobar.

Potpuno je ista priča i kada je u pitanju raspodela mandata posle ostavke, odnosno prestanka mandata odborniku. Potpuno je prenesena ista priča kada je bio Zakon o izboru narodnih poslanika. Tu je uvažen onaj, i jedan i drugi amandman, oni su sada preneti ovde i o tome ne treba puno pričati.

Ono što treba svakako još reći, to je deo koji se odnosi na podnošenje ostavke od strane odbornika. To je bila prva odredba koju je Ustavni sud osporio. Ovde je data formulacija nešto slična, malo preciznija, nego što je bila. Moram da kažem da je šteta što ovako nije bilo predloženo i kada je bilo u pitanju izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika.

Tamo je isključivo dato da mora da bude pismeno, da mora da bude overeno i ništa više. To znači da ja kao narodni poslanik, izlazim za govornicom i kažem – ja podnosim ostavku. Vi kažete – lepo, ali idi overi tu ostavku da bi ti verovali da si je podneo itd.

Ovde je bar data mogućnost da odbornik i u Skupštini usmeno, jer taj član, ako se ne varam, ministre, ne menja. To je član 46. Ostavka se na Skupštini može dati u usmenom obliku. Ona se odmah na toj istoj skupštini utvrđuje. Utvrđuje se prestanak mandata.

Da ne bude da previše detaljišem, ta formulacija u koju se utvrđuje i odlučuje, može isto da izazove puno dileme. Ako ja dam ostavku, šta ima da odlučujemo o tome? Da li je možda bolji izraz konstatovati ostavku, jer sam je ja dao. Nema šta da neko odlučuje o tome itd.

Suštinsko pitanje je, da se na ovaj način svodi ostavka na to da bude lični čin, da samo on može da je da i da niko umesto njega ne može da da odgovor na ovo pitanje. Mislim da to treba podržati.

I dalje ću imati rezervu kada neko da ostavku da treba da je overi, kao što sam imao rezervu i kada su u pitanju izbori za narodne poslanike, jer smatram da je to potpuno nepotrebno. Bitno je da se utvrdi da li je čovek stvarno dao ostavku ili nije dao ostavku. Red je da overi ostavku.

Sasvim na kraju, vraćam se na početak. Podržaćemo prolazno rešenje. Nužno u ovom trenutku, ali uz potrebu da se uđe u kompletnu reformu izbornog sistema, da bi smo došli do najboljih odgovora o kojima pričamo.

Kroz izmene tih zakona koji su pred nama, SPS će insistirati, kao što je i sada insistirala, da se lokalni izbori odvoje od parlamentarnih izbora. Da ne bi bilo dileme, nema to veze sa narednim izborima. To ima veze sa principom i sa stavom. Zašto to smatramo? Zato što su lokalni izbori takvi da imaju lokalne teme. Tamo je bitno ko će da unapredi komunalnu infrastrukturu, škole uredi itd, da se prema tome ljudi i takmiče. Ovamo su bitna državna pitanja, i da se to stavi na jednu gomilu, lokalni dolaze u jednu senku onih velikih, i na neki način, ne može da dođe do pravog izražaja ta želja birača.

Ovo je naš stav i mi ćemo se zalagati stalno. To nema veze sa ovim izborima. Ovi izbori su naredne godine. Bilo je dilema da li lokalni izbori? Lokalni izbori se raspisuju kada kome padne na pamet. Zakon tačno kaže kada se lokalni izbori mogu raspisati. Niko nije predložio izmenu zakona, a niko drugi ne može van toga. Prema tome, nema više dileme dali je to za ove lokalne izbore, za ove izbore ili nije. Radi se o principu.

U ostalim razvijenim demokratskim zemljama, na polovini parlamentarnih mandata se sprovode lokalni i to ništa nije čudno. To je suština našeg stava i našeg zalaganja. Smatramo da će na taj način još više doći do izražaja suština organizovanja lokalne samouprave i učešće građana u poslovima od značaja za lokalnu samoupravu. Oni su sledeće godine. Mislim da je ovo prva Vlada od 2000. godine koja je izdržala ceo mandat, ali gospodine ministre, i prva Vlada u kojoj su socijalisti, vi sada vidite imali to ikakve veze, i održaće se na način kao što treba da se držimo zakona.

Prosto, da nema dileme, naš stav jeste to i borićemo se za taj stav, da se odvoje. Nema veze da li su to ovi izbori ili nisu. Prava je stvar da se izbori zakonodavstvom tako regulišu. Prosto, najavljujemo i tu temu. Glasaćemo za ovo, ali smatramo ovo samo, kako ste sami rekli, jedan korak ka mnogo ozbiljnijem i boljem sistemu izbora koji odgovara Republici Srbiji. hvala lepo.