Iskorišćeno je minut minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Predlagač je mišljenja da program donosi Vlada na period od šest godina na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, a SNS misli da, kao što je u prethodnom članu 4, o čemu je govorila moja prethodna koleginica, program treba da donosi Narodna skupština za period od šest godina na predlog Vlade u roku od 60 dana od usvajanja strategije.
Mi smo akteri situacija da kada se ovo dešava, odnosno iz razno razne oblasti kada program donosi Vlada na predlog resornog ministarstva, da imamo situaciju da se taj program ili donosi sa zakašnjenjem kao što je bilo vezano za raniju strategiju, situacija da je strategija donešena, a koliko je bitna ova oblast, onda je program koji proizilazi iz strategije koji mora da bude akt, zakonski akt koji bukvalno sledi odmah posle usvajanja strategije. Znači, razlika između te dve strategije, dva donošenja strategije, donošenja programa u oblasti energetike bila je dve godine. To je ta situacija kada Vlada donosi programe na predlog ministarstava i zbog toga i zbog realnije praćene situacije u Skupštini, predlažemo da program donosi Narodna skupština isto kao strategiju i da bi se u praksi lakše realizovali i ciljevi strategije i programski ciljevi razvoja strategije.
Zatim vezano za član 5. tražili smo da u stavu 3. koji glasi: "Ministarstvo prati ostvarenje programa i po potrebi predlaže njegovo usklađivanje sa realnim potrebama najmanje svake druge godine". Tražili smo da se izbaci reč realno ili da ako predlagač ima nameru da je zadrži u krajnjem slučaju mogao je da koristi reč stvarna koja je logičnija u upotrebi u srpskom jezik, a ne može znači ili neke stvari mogu da biti realne ili imaginarne.
Znači, sasvim je normalno da ministarstvo prati ostvarenje programa i po potrebi predlaže njegovo usklađivanje sa potrebama najmanje svake dve godine. Šta smatrate pod realnim potrebama? Zato je ova reč realna u ovom tekstu u članu 5. Predloga zakona suvišna i normalno da su potrebe koje nastaju u ovoj oblasti realne i da je reč realna suvišna i da je treba izbaciti iz stava 3. člana 5. Predloga ovog zakona. Zahvaljujem.

Trideset sekundi iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?(Da.)
Narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o energetici. Moj amandman se odnosi na oblast planiranja razvoja energetike. U ovom članu na koji sam podneo amandman govori se o programu kojim se utvrđuju uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje strategije. Mojim amandmanom sam tražio da se skrati rok koji je potreban za dostavljanje relevantnih podataka i da taj rok treba da se skrati sa 60 na 30 dana.
Naime, u okviru ove strategije, naravno potrebni su odgovarajući relevantni podaci i te podatke treba da dostave razni energetski subjekti, Agencije za energetiku, lokalne samouprave i ostalo. Tražio sam skraćenje tog roka iz razloga što se radi o podacima koje pomenuti subjekti praktično imaju trenutno ažurirano. Zbog čega smo mi ovde formirali Agenciju za energetiku ako ona nema podatke koje su potrebne ministarstvu, ako je njima potrebno 60 dana da dostave neke podatke onda zaista formiranje te agencije je bio potpuni promašaj. To se isto odnosi i na lokalne samouprave i druge energetske subjekte. Lokalne samouprave sve moraju znati i sigurno znaju strategiju, resurse i sve ono što je vezano za energetske potencijale na svojoj teritoriji i opet kažem te podatke čim se potraže oni praktično mogu istog dana ili sutradan da ih dostave, ali naravno tražili smo da taj rok opet bude neki razuman, a Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem koje je suprotno onome što sam tražio amandmanom, ali dobro.
Mogu da kažem da taj rok je potrebno skratiti iz jednog drugog razloga. Svedoci smo da se ovaj, veoma često dešavaju različite havarije u oblasti energetike, a energetika je najosetljivija oblast jer jedan zastoj, jedan problem koji se javi u energetskom sistemu pogađa čitavo društvo. Setite se samo situacije od pre nekoliko godina kada je bila gasna kriza u istom periodu, kada je pola Evrope ostalo bez gas, bez energenata, bez grejanja i videli ste koji su to problemi koji mogu nastati.
Zato u ovoj oblasti treba da se brzo reaguje i to je razlog što sam tražio da se ovaj rak smanji sa 60 na 30 dana. Pošto se ovde govori o razvoju energetike, žao mi je što ovde nije prisutan gospodin Mrkonjić, ministar za energetiku, ali tu su ljudi iz njegovog kabineta iz njegovog tima. Naime radi se o ceni priključaka na energetske potencijale. Badava mi omogućujemo dostupnost nekih energenata, ako puno puta u situaciji u kakvoj se nalazi naše društvo, naša domaćinstva, ti energenti zbog cene priključka nisu dostupne.
Zakon ovde predviđa neku metodologiju za obračun te cene priključka, međutim ta metodologija je jedno zamajavanje i bacanje prašine u oči građanima Srbije. I u načelnoj raspravi sam naveo jedan primer, recimo kod odvajanja obračuna potrošnje električne energije za jedno domaćinstvo po spratovima potrebno je izdvojiti enormno veliku količinu novca, što danas naša domaćinstva nisu u stanju i mislim da se preispita cena priključaka tog tipa i ne samo toga i na druge izvore energije. Pošto ja dolazim iz grada Niša, vi verovatno znate da je u toku projekat gasifikacije grada Niša i to je potpuno propao projekat, gde gube svi, i to propao je baš iz razloga što su cene priključka na gasne stanice enormno visoke i gotovo u Nišu nije u stanju da plati takav priključak. Hvala.

Dva minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Ako ne na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za industriju je podneo amandman na član 6.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić, koji želi reč. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, na Predlog zakona o energetici podneo sam amandman na član 6. stav 1. tačka 1) Predloga zakona posle reči "neophodno izgraditi" dodaju se reči: "modernizovati i rekonstruisati". Ovaj amandman Vlada nije prihvatila. Član 6. ovog zakona bliže uređuje šta program sadrži u odnosu na strategiju uređenja energetske politike i razvoja sektora energetike.
Nadovezao bih se na moju prethodnu diskusiju kada sam pomenuo da postoji katastar mini hidroelektrana još iz 1987. godine, pa se postavlja pitanje koliko je on danas aktuelan. Primera radi, u mojoj opštini Arilje koja je mala opština po to važećem katastru bilo je predviđeno šest lokacija. Međutim po nekom novom master planu koji je izgradila neka anonimna firma predviđeno je čak 26 lokacija koje je stvarno po meni nerealno. Zato je hitno potrebno izraditi novi katastar mini hidro elektrana Srbije, a koje bi koristile lokalne samouprave, jer su lokalne samouprave po ovom zakonu postale obavezne da prave svoj energetski bilans, odnosno da formiraju izvore energije i sa svog područja.
Već sada zainteresovani za mini hidroelektrane obilaze opštine, obilaze prostore gde su te lokacije, mešetare, tražeći svoju poziciju i pokušavajući da otkupe zemljište za njih, verovatno, atraktivno. Pozicija lokalne samouprave u sistemu korišćenja energije iz mini hidroelektrana nije adekvatno definisano. Rečni tokovi su u ovakvoj situaciji izloženi velikom riziku, uvažavanje njihovih ekoloških potencijala, prekrajanje prirodnih tokova u kanalsku mrežu, odnosno dugačkih cevovoda zbog stvaranja visinske razlike, kao i veći broj mini hidroelektrana na vodotoku.
Potreban je jasan kriterijum uz primenu principa održivosti rečnih tokova. Zabraniti izmeštanje rečnih tokova radi izgradnje hidroelektrana, mini. Uvesti norme i standarde vezane za planiranje i projektovanje takvih objekata. Definisati prava lokalne samouprave u upravljanju i korišćenju prirodnih resursa. Izraditi pravilnik o minimalnom protoku radi obezbeđenja biološkog minimuma. Izuzetno i bitno u svemu ovom je koristiti domaći kapital, kako državni tako i lokalne samouprave, jer za ovakve vidove energije strani kapital je izuzetno zainteresovan. Uz njega je domaći, ali od tajkuna koji u svemu tome traže svoj interes. Hvala.

Jedan minut iskorišćen od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za industriju su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili ovim amandmanom na član 7. a on se, inače, odnosi na izveštavanje o sprovođenju strategije između programa koje Ministarstvo podnosi Vladi na usvajanje. Tražili smo, da pored ostalog, ovim izveštajima o budžetu i bilansni pokazatelji u proizvodnji energenata, uvozu i izvozu, kao i finansijski pokazatelji poslovanja privrednih subjekata u energetskom sistemu.
Vrlo je interesantan odgovor Vlade, da se ne prihvata iz razloga što se vrste podataka navedene u amandmanu nisu sadržane u strategiji programa. Mi znamo da nisu sadržane, ali na osnovu činjenja koja su definisana strategijom i programom, nastaju neki bilansi i nastaju neki rezultati. Vi ste nas sve potkačili činjenicom da se kroz neki drugi izveštaj to daje vladi na uvid, i kroz neke druge podatke. Mi sad nismo tražili ove bilanse računovodstvenog karaktera, kao što se podnosi nekim drugim da li agencijama ili institucijama. Jako bi bilo bitno da kroz te podatke na kojima smo insistirali, vidimo kako to vi sprovodite strategiju i kakvi su rezultati.
Mi smo jednom ovde ministru rekli, kredibilitet svakog njegovog predloga u budućnosti zavisi samo od onog što je ostavio iza sebe. Danas kad pogledate, vama ću da se obratim, zato što ministar nije tu, naravno, ne uzmite mi za zlo, kad pogledate bilanse i šta su rezultati koji su trebali da se daju već u ovom vremenskom periodu od usvajanja strategije do 2015. godine. Rezultati su poražavajući. Ne stavljam ja to nikom od vas personalno na teret. Nemam nameru to da uradim. Svestan sam zaostavštine 90-tih godina kad je sektor energetike u pitanju.
Ti loši rezultati su uticali ne samo od lošeg koncepta koji je definisalo tadašnje državno rukovodstvo. Tad smo imali ratove, imali smo sankcije, imali smo agresiju i bombardovanje i rekao sam juče kad smo govorili o Agenciji za energetiku, energetska politika se vodila iz nužde. Onda su došli genijalci na vlast i prijatelji sveta koji su ovde obećali novac i revitalizaciju energetskog sektora. Kad danas pogledate rezultate, nameće se jedan zaključak, strategija, planovi, programi, za vlade od 2000. godine na ovamo, bili su samo deklarativnog karaktera i potpuno neobavezujući. Njih zakoni nisu obavezivali, pa kako bi ih obavezivali nešto što nema snagu ili teret zakona.
Ako je neko u ovoj zgradi, u ovoj sali, u ovoj skupštini u sazivu od 2008. godine insistirao na strateškim i planskim dokumentima, o neophodnosti posedovanja tih dokumenata, to je bila SRS. Od prostornih planova lokalnog do nacionalnog karaktera i nekih drugih razvojnih dokumenata koji proističu iz tih dokumenata ili se na njih oslanjaju. Na kraju krajeva, i ovu strategiju o kojoj pričamo sad, moraćete da usklađujete sa prostornim planovima i nekim drugim razvojnim dokumentima. To nije sporno. To nekog u Vladi mora da obaveže. Neko u Vladi mora konačno da počne da sprovodi ono na šta se kroz papire obaveže. Danas kad govorimo o strategiji, kad govorimo o programima, kad govorimo o planovima, evo ih ovde pišu, dve trećine vremena od kako je ova strategija je usvojena, gotovo je prošlo.
Izanalizirajte bilanse, izanalizirajte stanje u sektoru energetike u Srbiji. To sam govorio i u načelnoj raspravi. Tu je definisano pet osnovnih prioritetnih programa. Da li ste u realizaciji ovih programa izveštavali Vladu, Skupštinu, sasvim je svejedno, javnost? Ali, bilo bi vrlo lepo da saldiramo i podvučemo crtu, pošto, evo, i mandat ovoj Vladi je na izdisaju i ko zna da li ćete sutra sedeti tu gde sedite danas, pa da podvučemo liniju i da kažemo šta ste vi to uradili. Šta ste vi sproveli od strategije za vaš četvorogodišnji mandat? Pošto je problem da bilanse ugradite u ove izveštaje, evo, čak i prihvatamo - ne može, to ćete kroz nešto drugo. Ali, pogledajte, recimo, prvi prioritet kontinuiteta tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata, sistema i izvora itd. To se odnosilo na revitalizaciju termoelektrana, hidroelektrana, da ne čitam dalje, znate već šta su izvori itd.
Zašto je to u vremenu iza nas služilo? Evo, gospodine Mrakiću, pljačka i kriminal, evo ih ovde dokumenti. Tužilaštvo, EPS, svi su upoznati. To stoji. Kategorija revitalizacije je služila uglavnom za to, za zloupotrebe kroz javne nabavke. Žalosno je što se oni koji su u ovome učestvovali nisu rukovodili opštim javnim interesom, zaista revitalizacijom energetskog sektora, nego su svemu tome ugrađivali svoj kompanijski, privatni, lični ili stranački politički interes. To je problem i nema izgleda da se to promeni i da bude drugačije. Neću ovako da govorim, a mogu da vam govorim konkretno i brojke i podatke, živim u sredini koja je u tom smislu vrlo interesantna. Ako ste zainteresovani, mogu i to da vam kažem posle.
Imate drugi prioritet – racionalna upotreba kvalitetnih energenata, povećanje energetske efikasnosti. Smatram se potpuno kompetentnim, jer sam živeo i bio predsednik skupštine opštine koja je prva od 10 opština u Surdulici koja je kroz projekat međunarodnih finansijera obnovila kroz projekat energetske efikasnosti osnovne škole u smislu stolarije, podova, grejanja itd. Razumeli smo kakav je značaj i kakav je smisao, jer ako danas zamenite prozore i stolariju, za pet godina ćete toj školi manje grejanje da plaćate. To je politički koncept SRS. Da li mislite da se neko u ovoj ekipi rukovodio time u poslednjih 10 godina? Niko, ali apsolutno niko, ne interesuje ih.
Da ne govorim o podizanju svesti o energetskoj efikasnosti, i to sam vam rekao. Šta je sa uvođenjem nečega što bi predmet trebalo da predstavlja u školama, pa da decu naučimo šta je to energetska efikasnost? Zašto treba da isključi punjač za telefon iz utičnice kad napuni telefon? Vi pričate bajke o obnovljivim izvorima energije, evropskim direktivama, mleko i med sve. Život prođe pored nas u ne znam ni ja čemu.
Evo, dolazimo do ovih famoznih prioriteta korišćenja obnovljivih izvora energije. Tu, gospodine Mrakiću, čini mi se da ste dosta upoznati sa tim stvarima kako se odvijaju u Srbiji. SRS vas poziva i apeluje da se suprotstavljate lobijima, da ne date da šenluče i harače po Srbiji, da ne podređuju interes srpskog energetskog sektora svom ličnom interesu, partijskom interesu, pojedinačnom ili grupnom kompanijskom, sasvim je svejedno. Gospodin Milan Nikolić je malopre o tome govorio, nije to baš tako kako piše u dokumentima. Kada uporedite katastar malih hidroelektrana na papiru i u stvarnosti, u velikoj meri odstupaju zato što su ga pravili ljudi koji nisu baš obišli, prošli sve i videli kako stoji, ili ga koriste ljudi koji hoće da ga izmene onako kako njima odgovara.
Vi ste dužni da branite ovaj interes Srbije zato što sedite na mestu na kom sedite. SRS vas na to poziva. Vi možete, ne vi lično, ali kao Vlada da pokažete vrhunsku političku neodgovornost prema vremenu u kome živimo, ali to nemate prava da ostavite generacijama koje dolaze posle vas, jer vi ni energetske ni ekonomske pretpostavke niste ostvarili i niste rešili da u narednom bliskom periodu počnu da se menjaju stvari kad je u pitanju energetika. Onda imate vanredna ulaganja u nove elektroenergetske izvore itd. Dok ne rešite da Srbija dobije ekonomsku cenu energije, a ne političku i socijalnu, nema investiranja. Neće da nam daju kredite zato što ne možemo da se finansiramo, zato što ne možemo da učestvujemo u svemu tome.
Dok pričamo mi o kapitalnim, intenzivnim, energetskim i infrastrukturnim projektima, mi nismo u stanju za 10 godina, otkako su došli na vlast i pričaju o evropskim direktivama, da zamenimo brojila. Srbija je morala da prepozna posao u zameni brojila. Srpska elektronska industrija je mogla da nađe svoj interes u svemu tome i nikada SRS ne bi rekla - nemojte da uzimate za to kredit. Osvojena su brojila, u mojoj opštini su osvojena. Nemam nameru bilo koga da branim. Firma koja je napravila to brojilo danas je u stečaju, radnicima se duguje, štrajkovi su itd. Ali, u jednom trenutku "Mačkatica" je napravila neko brojilo. Država je imala interes to da podrži, upetljali su se stranci, upetljali su se tuđi interesi, lobi, javne nabavke itd. To je obesmišljeno, to je bio milionski posao od kog je država mogla da ima interes i da koristi to kao ekonomski zamajac, da sutra ta brojila izvozi, da ne bude u potpunosti energetski zavisna. Pa ako već uvozimo naftu i gas, možemo da izvozimo brojila, dovoljno pameti imamo za to, ali nema pameti u onima koji donose političke odluke i nema političke volje da se država sređuje. Zato SRS smatra da sa ovom politikom mora da se raskine na narednim izborima.
Da li ste slušali početak sednice? Da li možete da steknete utisak da postoji vlast u ovoj državi? Svi su sad opozicija, kako su izbori blizu svi su opozicija, a ja pričam - život prolazi pored nas. Ovo je jedna od naših razvojnih šansi i neka svaka strategija, i buduća koja se donese, i vama i svima, bude nešto što nas obavezuje, a ne stvar da se pohvalimo i da papire, statistiku kako smo nešto usvojili od zakona do strategije, pa nam ide nacionalni program integracija, i dok mi zakone i strategije usvajamo, oni nam jedan za drugi novi zahtev ispostavljaju. Pa kad ode Goran Hadžić u Hag, onda je problem priznavanje nezavisnosti KiM, a mi ovde uživamo u bajkama i mislimo da smo sve stvari rešili.
Neću više da trošim vreme svojoj poslaničkoj grupi, za kraj samo želim da kažem da energetski sektor u Srbiji, na osnovu strategije i svih dokumenata koji su usvojeni u periodu ispred nas, nije ni trećinu doživeo ono što je trebalo da doživi, nisu ispunjeni preduslovi, ni ekonomski, ni energetski, i mi se bojimo da dok god u Srbiji ova politička garnitura bude odlučivala Srbija perspektivu ne može da očekuje. Hvala.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Milan Lapčević i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Mrakiću, na član 8. smo podneli amandman koji se tiče donošenja vremenskih rokova za donošenje energetskog bilansa zemlje. Juče smo na Odboru za energetiku razgovarali o tom amandmanu. Smatramo da energetski bilans jeste veoma važan i da ga treba doneti što je moguće ranije, dakle, da bi taj podatak mogao da bude operativan i da koristi i ministarstvu i uopšte državi kada se pravi neki planovi.
U Predlogu zakona stoji da energetski bilans donosi Vlada na predlog ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno do kraja godine za sledeću godinu.
Pričali smo o tome juče da smatramo da je neophodno da se energetski bilans donosi ranije, makar do septembra ili oktobra meseca, kada počinje grejna sezona, da bi taj energetski bilans uopšte bio operativan kao podatak i da bi pomogao i državi i uopšte ministarstvu, u smislu organizacije kako uvoza energenta, obezbeđivanje energenata za potrebe grejne sezone, itd. Najveći deo energenata i energetskih potreba zemlja podmiruje u periodu od sredine oktobra do sredine marta meseca, kada je grejna sezona i vrlo je logično i normalno da se taj energetski bilans donese pre tog roka.
Vaše obrazloženje je bilo da je do sada bila praksa da lokalne samouprave, koje su subjekti u ovom poslu, koje dostavljaju te podatke, da AP i drugi subjekti, na kraju krajeva javna preduzeća to vrlo kasno rade i rade tek negde na silu decembra meseca, kada već ističe neki krajnji rok, što u svakom slučaju jeste činjenica, ali ne znači da ta činjenica ne treba i ne može da se promeni.
Svaka toplana, svaki grad, svako javno preduzeće zna svoje potrebe unapred na osnovu iskustva iz prethodne, ili prethodnih godina. Ništa se tu značajno ne može promeniti. Svaka toplana na osnovu iskustva iz prethodne godine, broju korisnika, površini koju greje nekim prosečnim temperaturama, tačno zna koliko joj treba energenata. Taj podatak se sigurno neće značajno menjati, možda u par procenata, od onog koji daje u septembru i onog koji daje u decembru mesecu, kada je ovde već definisano da se donosi plan decembra meseca. Mislim da je sasvim logično i normalno da se taj rok može skratiti, da se treba skratiti da bi zaista imao smisla. Ovako, decembra meseca, kada smo već ušli duboko u grejnu sezonu i kada taj podatak u globalu može da koristi kao statistički, ali ne i kao operativan, da bi i Vlada i ministarstvo mogli da ga koriste za one potrebe za koje, na kraju krajeva, u zakonu i definisan.
Osvrnuću se kratko na ono što je pričao gospodin Stevanović. Potpuno se slažem da je energetska efikasnost nešto što u našoj državi se jako sporo prima i što bi trebalo da bude mnogo značajnija mera i da joj se da mnogo veći značaj kako u obrazovnom sistemu, tako i kroz sve javne ustanove, preduzeća, da prosto postoji svest o tome da mnogo više trošimo i rasipamo energiju nego što je neophodno i potrebno.
Dakle, ne postoji apsolutno stopostotno efikasan energetski sistem ili ustanova, ali sigurno može mnogo više da se uštedi energije, odnosno da se manje rasipa nego što je to slučaj u Srbiji. Podaci kažu da prosečna potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji iznosi od 220 pa čak do 250 kilovata na godišnjem nivou, dok je to u razvijenim zemljama i onima koje drastičnije primenjuju mere energetske efikasnosti se kreće od 80 do 100 kilovata po kvadratnom metru, što je, dakle, dva i po do tri puta manje nego što je u Srbiji.
Samo siromašni izgleda rasipaju, a dodao bih da pored siromašnih i neodgovornih i neobrazovani i nepismeni to rade. Nije prijatno da pričam o svojoj zemlji, ali prosto to je tako. Mislim da i Ministarstvo energetike i na kraju krajeva i država i sve institucije moraju mnogo ozbiljnije da se bave ovom temom i da kroz priču o energetskoj efikasnosti, o načinima smanjenja rasipanja energije razmišljamo mnogo više o tome kako ćemo nadomestiti eventualne nedostatke u energentima i energetskim potrebama zemlje, nego o tome kako ćemo praviti neke nove izvore, velike izvore. Naravno ti izvori sigurno moraju da budu pravljeni zbog zastarevanja ovih sadašnjih, ali sigurno da postoji značajna ušteda u energetskom smislu ako se primene sve mere energetske efikasnosti.
Zamena stolarije i te stvari koje spominje gospodin Stevanović i jedna opaska da niko nije razmišljao o tome, nije bio to povod ljudima sa druge strane i sadašnje pozicije. Mislim da jeste bio to jedan od motiva da se uštedi energija, ali ako se malo začeprkaju te javne nabavke i cene po kojima se to radi, onda pojede dara meru. Onda sve ono što se uštedi godinama iza, prvo se pojede u startu kroz nerealne nabavke, pa onda to sve izgubi smisao.
Igrom slučaja se trenutno u Nišu sprovodi rekonstrukcija Kliničkog centra u smislu energetske efikasnosti, menja se stolarija, radi se izolacija. Pre neki dan sam, zbog nekih svojih potreba išao tamo i gledao, to je u redu, kvalitetno i lepo i biće to lepo i biće sigurno značajna ušteda energije. Samo mi jedna stvar nije jasna. Kome je palo na pamet da aluminijumsku stolariju, koja je tu bila ugrađena pri gradnji Kliničkog centra menja i da tu sada postavlja plastičnu? Ako mi neko kaže da to ima neke logike i da je to rad na kvalitetu, svaka čast. Menjati aluminijumsku stolariju koja je vrh u toj građevinskoj industriji sa plastičnom stolarijom i to nazivati energetski efikasnom merom, mislim da ili nije dobronameran, ili nešto nije u redu sa znanjem.
To su neke od primedbi i sugestija, a ovo vreme koje sam prekoračio, molim predsedavajućeg da odbije od vremena ovlašćenog predstavnika grupe. Hvala.