Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Petar Jojić podneo je amandman kojim je predložio dodavanje novog člana 7a.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Milan Dimitrijević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Član 9. ovog zakona o patentima je zbunjujući. Prosto je to neverovatno. Metodologija pisanja zakona, propisa, podzakonskih akata je jednostavna, ako se zna šta se hoće tim zakonom.
Osnovno pravilo pri donošenju i pisanju zakona je, da članovi u jednom zakonu ne mogu biti suprotstavljeni jedan drugom. Ako se desi da u jednom članu budu dve stvari suprotstavljene, onda je to jako loš zakon i taj zakon nije dobar.
Upravo iz tih razloga smo podneli amandman na član 9. Ako ga pažljivo pročitate, videćete da postoji jedna suprotnost koja je potpuno nepotrebna u tom članu. Zato smo predložili da se taj nastavak ovog prvog stava izbriše, jer je sasvim dovoljna jedna rečenica koja glasi – pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, da se ne mogu štititi patentom ili malim patentom. Mislimo da to sasvim dovoljno i jasno određuje stav tog zakona prema malim patentima i patentima.
Čini mi se da nije prvi put da u ovom zakonu postoje suprotstavljene stvari. Dešava se to u mnogim zakonima koje Vlada predlaže. Podsetiću vas šta se desilo sa upitnikom koji je stigao iz EU i koliko je tu bilo netačnih podataka, koliko suprotstavljenih stvari. Taj upitnik je vraćen ovoj vladi na doradu, na ispravku netačnih podataka.
Ono što je stvarno zaprepašćujuće je to, što se uvek kaže, i to je izgovor, da je to usaglašavanje sa propisima EU. Ako je to tako, onda ih usaglasite. Nemojte slati zbunjujuće poruke. Kome može biti jasno? Čak ni pravnicima ovaj član nije jasan. Dve potpuno suprotstavljene stvari u jednom članu. Kako da se tumači? Kako da se tumači uopšte taj zakon i uopšte ovaj član?
U prvom delu toga vi govorite da to ne može biti suprotstavljeno, a u drugom delu nalazite specijalne uslove, da to ipak može da se koristi u komercijalne svrhe. Potpuno jedna neshvatljiva stvar. Mislim da je u redu da ovaj amandman prihvatite.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Meni uopšte nije jasno zašto se ovo ugrađuje u zakon o patentnom pravu. To je osnovni problem ovog člana gde je podnet amandman. Amandman ima smisla.
Sada ću da prevedem šta to znači. To znači da je pronalazač patentirao svoj pronalazak, a pronalazak je toliko opasan da nanosi štetu, uništava civilizaciju, moral itd, pod uslovom da patent uđe u komercijalnu upotrebu. Onda, sada, birokratski se kaže – sa gledišta patentnog prava, on je moguć, treba da ima zaštitu. Sada se tu nešto teoretski razglaba, nepotrebno, jer ova materija ne treba da uđe u zakon o patentima.
Sad jedan konkretan primer. To bi bilo, otprilike, kao da ste pre 40 i nešto godina doneli propis, pa rekli – ne može da patentira onaj koji je izmislio video rekorder. Zašto? Zato što je prva njegova komercijalna upotreba bila u avionima i satelitima, odatle se špijunski snimalo, pa kad je to, što bi rekli mladi, provaljeno, onda je to krenulo u komercijalne svrhe, eksploataciju i velike zarade.
Znači, jedno je pronalazak, dostignuće, a drugo je komercijalna upotreba. Komercijalna upotreba podleže zabrani, a pronalazak, ukoliko postoji neko tehničko, tehnološko dostignuće, se registruje. Ovi opasni pronalasci treba da se drže i u tajnosti, a, gospodine Dimitrijeviću, otišao je on, tu su Donka i Milica, ovo što je ovde napisano, pa to primenjuje Svetska zdravstvena organizacija. Ona je cela u tajnim projektima. Ona je cela u zabranjenim pronalascima.
Zamislite šta su se setili genijalni umovi povodom genetski modifikovanih biljaka, organizama, itd. Kaže – to nije toliko opasno jer treba da reši problem gladi i zato ga preporučujemo za podsaharsku Afriku. To u našem prevodu znači - tamo ćemo da dajemo da ubijamo ljude, a nećemo da to jedemo mi u Londonu.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković.
Gospođo Marković, imate reč.

Hvala, gospođo predsednice.
Ne mogu da oslovim gospodina ministra, ali gospodine Krasiću, ne ubija genetski modifikovana hrana, ona samo dovodi do toga da ste dugo bolesni i da vas leči farmaceutska industrija.
Član 9, DSS je podnela amandman i na član 9. stav 1. tačka 4), koji se odnosi na ono što se ne štiti patentom ili malim patentom. U stavu 1. tačka 4) vi kažete ovako – postupci izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja značajne medicinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.
Pošto smo mi podneli amandman koji je glasio ovako - postupci izmene genetskog identiteta životinja i tačka, bez ovog dalje što ste nabrajali o postupcima koji izazivaju patnju životinja, vi ste nama odgovorili sledeće. Kažete vi - amandman se ne prihvata iz razloga što je ovaj član u skladu sa članom 6. stav 2. Direktive 9844 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 6. jula 1998. godine, o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.
Prvo, ovo nije tačno. Znate zašto nije tačno i kako znam da nije tačno? Eto tako što smo mi ovde relativno skoro imali jedan zakon, koji se zove Zakon o dobrobiti životinja, koji je vrlo precizno razradio upravo ovu direktivu i koji je u suprotnosti sa ovim što ste vi ovde napisali.
Dakle, ponovo se dešava situacija da mi imamo dva suprotstavljena zakona u srpskom pravosuđu. U jednom piše jedno, a u drugom piše drugo. Molim vas, pogledajte šta piše u Zakonu o dobrobiti životinja. Bila sam vrlo zainteresovana upravo zbog ovog slučaja koji se dogodio pre nekoliko dana u Tiganjici i vrlo sam dobro pročitala šta piše u tom zakonu, upravo zato što se, zahvaljujući tome što nam se mešaju nadležnosti nad zakonima ministarstva, u tom slučaju Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva ekologije, događaju ovakvi slučajevi. Materija je potpuno ne pokrivena, svi peru ruke. Žena je radila ili nije radila po zakonu i, eto, našla se slučajno šetajući u kavezu medveda. To je naravno apsurd u jednoj pravnoj državi, a Srbija mora da bude pravna država i zato se mi zalažemo. Pogledajte šta ste napisali i uporedite sa drugim zakonima. Iskreno vas molim da konačno počnemo da imamo o svim zakonima isto tumačenje. Hvala vam.

Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Samo, gospođo Đukić-Dejanović, da objasnim ono što me gospođa Milica nije razumela. Znate, tanana je razlika između toga da li genetski modifikovani organizmi i hrana ubijaju ili nalažu potrebu lečenja. Šta ako nema lečenja? Znači, ubija, je li tako? To je otprilike kao ona šala koja kaže – dva blizanca umrla istog dana, jedan pušio, drugi nije puši, u čemu je razlika? Nema razlike. Kaže – ima razlike, onaj što nije pušio umro je zdraviji. To je sad već malo smešno.
Međutim, dobra je ova ideja da se malo podsetimo nekih stvari. Sećate se 2000. godine kada je sunce ogrejalo ovu Narodnu skupštinu ovde i kada je gospođa Dulić-Marković bila glavna za kontrolu namernica i onoga što je ulazilo itd. I onaj Saša Vitošević, kako beše? Onda uđe genetski modifikovana soja, pa sojina sačma itd. Mi digosmo galamu ovde, a i vi ste iz SPS dizali galamu zato što je to zabranjeno. Ne, kaže – vi ste primitivni i prosti, to se u Evropi koristi itd. Samo da znate da smo pre nekoliko godina doneli propis kojim smo zabranili to.
Samo da vam skrenem pažnju zbog tih vaših evropskih standarda, oni su vrlo fluidni. Jednostavno, prosto ne mogu da shvatim da ovde sve može da se predstavi standardom. Tu je ta opasnost, jer vidite i sami da stradaju oni koji veruju DS. Prosto, ne znam, mislim da će velika paučina da zavlada u američkoj ambasadi posle Vikeliksa, niko neće smeti da ide tamo jer su tamo sve špijuni, vidite i sami. Sad smo i saznali kako se dobila lokacija za novu ambasadu. Sve nam je jasno. A posle Perišića, da vam ne pričam.
Znači, budimo malo više oprezni i vodimo računa o našim interesima, jer niko bolje ne može da štiti naše interese od nas samih. Dokle god vi nemate alternativu sa Evropom morate da me trpite, a ovo sa EU mnogo mi dobro ide, vidite i sami. Istera ja EU iz Srbije. Danas ste imali onaj komemorativni skup u palati. Videli ste i sami, morala je spikerka da zove publiku da aplaudiraju papagaju onom.

To što pogrešno zaključujete i percipirate, u to neću ulaziti, ali molim da poštujete dostojanstvo zvaničnika ove države.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Slična je situacija u članu 10. Predloga zakona kao i kod prethodnih članova. Jednostavno, prevodilac odradi svoj posao, striktno prevede sa engleskog jezika određenu pravnu materiju i niko posle toga ga ne usaglašava sa pravnim sistemom Republike Srbije i sa jezičkim sistemom Republike Srbije. Takva je situacija i u članu 10.
Član 10. stav 1. kaže ovako – pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike. Evo, sad da izađem ovde ispred Skupštine i prvog prolaznika da pitam da li mu je jasna definicija pronalaska, koji je pronalazak nov, kako ste vi ovde rekli, neće mu biti jasna odrednica koju ste ovde naveli – stanje tehnike. To vam garantujem. Od sto ljudi, možda će jedan reći da iz neznanja. Stanje tehnike kao pravni pojam ovde smeta i treba ga prilagoditi jezičkoj odredbi, onoj koja odgovara duhu srpskog jezika, a to je postojeća tehnička znanja koja odgovaraju ovde.
Vi ste mi u obrazloženju za ovaj amandman rekli sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što je stanje tehnike izraz koji je pravni standard u terminologiji patentnog prava u Republici Srbiji i definisan je u članu 10. stav 2. Predloga zakona. Osim toga, ova odredba je usklađena sa članom 54. Konvencije o evropskom patentu, koja je obavezujuća u Republici Srbiji. Obavezujuća samo zato što je na njoj radio
prevodilac, niko više. Nema tu pravnika, nema tu lingviste koji je ušao. Kada prevodilac prevede, onda prvo lingvista mora da uskladi to sa jezičkim sistemom Republike Srbije.
To je primedba SRS, ne samo na ovaj zakon, nego gotovo na sve proevropske zakone koje ste doneli koji imaju ovu odliku. Prevodilac to striktno prevede onako kako to odgovara duhu engleskog jezika, nemačkog, italijanskog, ali ne odgovara duhu našeg jezika, neprimenljiv je, narod ga ne razume.
Suština onoga što je definisao Platon je da je ona jasna, jezgrovita. Ona niti je jasna, niti odgovara duhu srpskog jezika. Zbog toga smo tražili da se prilagodi, bez obzira što nas obavezuju konvencije, ali nas ne obavezuju na to da koristimo nejasne termine. Obavezuje nas konvencija i međunarodna pravila da odgovaraju duhu našeg jezika, da što jasnije i jezgrovitije shvatimo šta je rečeno tom pravnom i jezičkom formulacijom. Hvala.