Narodni poslanik Dobrislav Prelić ima reč.

Gospođo predsedavajuća, uvažene kolege inače sam imao nameru da se javim po ovom amandmanu, ali s obzirom da je koleginica Jerkov na neki način i prozvala poslanike iz Vojvodine, morao sam da se javim.
Kao poslanik SRS iz AP Vojvodine, smatram da ste u pravu što niste prihvatili ove amandmane. To što je gospođica Jerkov rekla, da su oni opravdani i ekonomski i da imaju podršku građana Vojvodine, pre svega mislim da politički nisu opravdani i da ih svakako ne treba prihvatiti. Ali je svakako i činjenica da ste im vi dali argumente i da oni smatraju i Savez vojvođanskih mađara i ligaši da imaju pravo na ovako nešto i da traže svojinu na teritoriji AP Vojvodine.
Pre svega, ste im to dozvolili usvajanjem pravnog Statuta AP Vojvodine i Zakona o prenosu nadležnosti. Oni žele da kontorlišu, kao što gospođica Jerkov kaže, Vlada Republike Vojvodine sve na AP Vojvodine. I vode Vojvodine i Vojvodina šume, sada i železnicu, to je tek uvod, videćete šta će biti kada ovde dođe pred Skupštinu zakon o javnoj svojini, tek tada ćete imati šta da čujete.Građani Vojvodine koji podržavaju ove dve političke partije, 0,3% ne misle tako.
Većina građana Vojvodine misli da je Vojvodina sastavni deo Srbije i da treba da bude ponos Srbije, a ne nikako samostalna država.
Samo radi jedne informacije, da vidite šta se sprema, gospodine Mrkonjiću, 6. septembra, pre neki dan, na fudbalskoj utakmici u Mađarskoj bila je istaknuta i da tako kažem nacionalistička provokacija iz kuhinje naših severnih suseda. Kada su Mađari igrali fudbalsku utakmicu sa Švedskom, domaći navijači su istakli zastavu Mađarske na kojoj se ocrtavaju granice stare Ugarske, koja je pored rumunske, austrijske, slovačke i hrvatske teritorije, zahvata i srpsku.
To je tek početak. Njima je ovo obećano, gospodine Mrkonjiću. Obećano im je još 2008. godine na predsedničkim izborima u drugom krugu i obećao im je Bojan Pajtić. Oni su resore u Vojvodini podelili - demokrate, SVM i ligaši.
(Predsednik: Ja vas molim da se fokusirate ka dnevnom redu.)
Gospođo Đukić-Dejanović, ovo je isključivo vezano za ovaj amandman.
(Predsednik: Nije vezano.)
Njihov amandman ja tumačim ovako. Mapa velike Mađarske koja tako postaje sve prisutnija u mađarskoj javnosti, u svom sastavu ima celokupnu teritoriju Vojvodine. Ovaj dokument, gospođo Đukić-Dejanović, zvaničan dokument, kao i Zemun i Novi Beograd.
(Predsednik: Apsolutno se pridržavate, ne držite se teme. Ja vas molim, zaista, da se vratite na temu.)
Vratiću se, molim vas da me saslušate. Ovo je zvanični dokument.
(Predsednik: Ja vas molim da se vratite na temu.)
Ja se pitam da li ovaj bolesni euro-entuzijazam, a imali smo prilike da čujemo od gospođe Merkel pre neki dan da će Srbija u EU ući 2019. godine, da li će tada i Dorćol i Kalemegdan biti u sastavu Srbije koji ćete vi, navodno, odvesti u EU ako nastavite ovakvu politiku, ovakvu državnu politiku.
Gospodine Mrkonjiću, vi ste izabrali njih za koalicione partnere i morate da trpite i da snosite sada odgovornost.

Gospođa Jerkov, replika.

Nije replika nego povreda Poslovnika je u pitanju.
Gospođo predsednice, prethodni govornik je povredio član 107. Govorio je o statutu separatističke AP Vojvodine. Ni jedna Autonomna pokrajina Vojvodina u našoj zemlji nije separatistička, niti je ikada u AP Vojvodini ikada bilo separatističkih tendencija. Mislim da je to svima jasno.
Mislim da ste na to trebali da reagujete, a to što prethodni govornik naš amandman razume tumačenjem mapa velike Mađarske ili nešto slično, mislim da je toliko prevaziđena retorika i toliko deplasirano da ne zavređuje komentar.

Nisam reagovala jer mi se čini da nije dobro da u završnoj godini našeg mandata bilo ko sa ove pozicije vodi političku školu. Zbog toga nisam reagovala.
Ako niste zadovoljni, ako smatrate da je povređen Poslovnik, da li tražite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Aleksandra Jerkov, sa mesta: Ne.).
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođica Aleksandra Jerkov.

Radi se o istom principu, kao i u prethodnom amandmanu. Dakle, ono što je finansirano sredstvima AP Vojvodine treba da bude u njenom vlasništvu i da ona ima upravljačka prava nad tim delom infrastrukture, a ne samo korisnička, kao što to zakon predviđa. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Mislim da ovaj član 7. daje prostora da se osvrnemo u istom tonu, odnosno u istom kontekstu kao što je i do sada bilo polemike i rasprava.
Na početku ću samo prokomentarisati da smo ovim amandmanom tražili da se bar bezbednost u kontekstu upravljanja železničkom infrastrukturom ne ispušta iz ruku Republike Srbije, odnosno iz državnog odnosno javnog preduzeća ili kako bi to pravnu formu preduzeća, ali u državnom vlasništvu imalo, sasvim je svejedno.
Naravno, oni koji su odbili ovaj amandman, to su sveli na priču o semaforima i o saobraćajnoj signalizaciji. Smatramo da je bezbednost na železničkim prugama nešto mnogo više i mnogo šire. Da nije tako, Vlada se ne bi opredelila da donosi zakon kojim se reguliše bezbednost na železničkom saobraćaju, ali to je nešto što možemo i da prihvatimo u kontekstu u kome ste odbili ovo i ne moramo.
Međutim, ono što bih takođe vezano za ovaj član 7. zakona hteo da prokomentarišem jeste da, malopre je gospođa Čomić predsedavala, rekla je da je jedna izjava ovde opasna. Gospođo Čomić ili kolege poslanici, izvinjavam se, za SRS amandmani o kojima smo govorili i o kojima govorimo nisu ništa manje opasni. Vreme koje je iza nas potvrdilo je da političke ambicije pojedinih političkih stranaka nisu ni malo naivne.
Svu vašu ležernost i indolentnost i nonšalantnost u odnosu na ovakve političke stavove kakve smo slušali i tako olako prihvatanje, Srbiju, srpski nacionalni korpus, sve one koji žive u ovoj državi mnogo košta. Aktuelno vreme i sve što se događa danas u Srbiji to apsolutno potvrđuje.
Gospodine Pastor, zamolio bih vas da budete moj gost na Jugu Srbije. Voleo bih da bar delimično pruge na Jugu Srbije liče kao vaše u Vojvodini, ne mora ništa drugo, ali neka pruge u Vladičinom Hanu, Kuršumliji, Medveđi i Preševu budu bar delimično kao vaše u vojvodini. Samo toliko mi sa Juga Srbije tražimo.
Jedno pitanje – kome da se obratimo mi iz Vladičinog Hana, Surdulice i Vranja, da nam kažu u koje smo to pruge mi ulagali, pa da tražimo da budu naše? Doći ćemo ovde u Skupštinu Republike Srbije i reći ćemo – znate, mi smo u to ulagali ili mi ćemo u to da ulažemo i biće bolje.
Ne možete kvalitet usluga na železničkoj infrastrukturi da tražite i da branite argumentima da tražite svojinu nad železničkom infrastrukturom. To su dve potpuno odvojene stvari. Ovde se jedna te isti ambicija brani sa tri različite stvari. Jedni viču – tražili smo svojinu, drugi viču – nismo tražili svojinu, jedni viču – loša infrastruktura, ništa se ne radi, mi bismo to bolje, a ovi kažu – pa, mi smo ulagali, mi smo stvarali, to nama pripada. Koga da slušamo? Da li neko od njih zna šta hoće u suštini? Jasan je odgovor šta se hoće i šta se traži. Sve ovo je jedan kontinuitet Statuta Vojvodine, prenosa nadležnosti itd.
Sva je sreća, gospodine ministre, što još ima bar malo razuma u toj Vladi, pa ovo nije prihvaćeno za sada.
Ako sam vas dobro razumeo, možda će se stvari promeniti kada se usvoji Zakon o javnoj svojini koji spremate ovde da pošaljete, to ste malopre rekli, pa ako se drugačije tim zakonom definiše, vi ćete ovaj zakon da izmenite. Nemojte to da radite, takav zakon ne treba da prođe ni u Vladi a kamo li u Skupštini. Ako takav zakon bude na Vladi, da Vlada padne. Ako imate iole nacionalne političke svesti i odgovornosti, vi ćete srušiti tu Vladu. Bar se jednom ponašajte onako u Vladi kako po nekad pričate i govorite ili promovišete se u Skupštini. Ne dajte im to da rade.
Oni su ovu državu institucionalno onesposobili da se bavi svim onim što hoćete da se bavimo kroz ovaj zakon. Mi ne znamo šta hoćemo da sačuvamo kao nacionalni resurs od infrastrukture u vlasništvu države. Mi to ne znamo ni od putne infrastrukture, od železničke infrastrukture, elektroenergetske infrastrukture. Oni to ništa ne znaju. Ovo je stihija, haos, pa će od zakona do zakona Vlada, u skladu sa potrebama i interesima onih koji čine tu vladu i većinu da se određuje prema svojini.
Sada će Zakon o komunalnim delatnostima. Tu ćemo isti problem da imamo. Ovi će da traže – vojvođanska kanalizacija, treba da bude naša. To su vojvođanski vodovodi, treba da bude naše.
Pripada li nešto nama sa Juga Srbije ili ovima sa zapada ili sa istoka? Evo, koleginica je iz Lučana, da li i ona nešto da traži? Ne možemo se igrati sa onim što je u vlasništvu države. To sam vam rekao i u načelnoj raspravi. Tu ste da branite, a ne da popuštate.
Bio bih srećan, zaista, gospodine Pastor, kada ne biste glasali za ovaj zakon, zbog ovog amandmana i da ne prođe. To bi bilo najidealnije rešenje.
Gospodin Mrkonjić je u načelnoj raspravi rekao da smo rekli u SRS – zakon je loš. Evo, sada ću reći, neka vam je najbolji zakon, ali kakav je smisao kada je neprimenjiv? Neprimenjiv je zato što su uništili institucije. Ovaj zakon je neprimenjiv, jer institucije nisu spremne da uvedu tržišne principe u ovaj sektor.
Vama nije problem da prodajete saobraćajnu infrastrukturu, ali vam je problem da obezbedite tržišnu utakmicu. Koga ćete vi da dovedete da ovde obezbedi i podigne kvalitet usluga? To je problem. To traži institucije i zdravu državu. Ali, da prodajete javnu svojinu i da to dopuštate i da dajete svakom, to je lako, a uz to drpne se i neki dinar ili dolar ili evro.
Zato ne možemo da razumemo što radite, niti hoćemo da prihvatimo ovo što radite. Potpuni besmisao. Tražili smo da bar bezbednost, kada je u pitanju železnička infrastruktura, ostane u vlasništvu, odnosno da to potpuno kontrolišu državna preduzeća, bar to ako ništa drugo.
Nije tačno da ako se promeni status svojine da će se lakše obezbeđivati pare. Ne postoji institucija ispod republičke koja će lakše ili imati veći kredibilitet da obezbeđuje pare za ulaganje u infrastrukturu. Najkredibilnija i najlegitimnija za to je država Srbija, ali je problem ono što je gospodin Krasić rekao, problem je politički profil i vrednost onih koji upravljaju onim što im je država poverila da rade. To je problem. To treba da se menja. I stari zakon je bio dobar. Mogli smo da imamo vozove od 160 km na sat i sa starim zakonom, mogli smo da imamo bezbedne pružne prelaze, mogli smo da imamo kvalitetnu saobraćajnu signalizaciju i sa prethodnim zakonom. Nismo, jer smo opterećeni bolesnom politikom. Dok ne promenimo politiku, ne okrenemo se za 180 ili 360 stepeni, sve će ostati isto.
Pazite sada, mi pokušavamo da uvedemo privatni sektor u upravljanje železničkom infrastrukturom. Ko to danas u Srbiji može da radi? Železnica je nešto što inicijalno traži ogromne investicije i ulaganja i kod železnice nema populizma. Ne možete da lažete od godinu do dve birače, kada je železnica u pitanju, nego ulažete pet ili 10 godina da biste narednih 10 godina prihodovali. Ko danas u Srbiji može da se bavi ovim poslom? Zamislite, gospodine Mrkonjiću, to danas mogu da rade samo Mišković i Beko, tajkuni, oni koji finansiraju Vučića i Nikolića, kako "Vikiliks" piše. To su ljudi koji bi danas trebali da se bave upravljanjem železničke infrastrukture. Ko je lud da im to poveri? Zamislite njihov odnos prema delatnostima od opšteg interesa. Baš njih briga i za opšti interes. Podredili su Srbiju sebi, svom ličnom interesu i svojim budžetima.
Zato ovaj zakon nije dobar i zato je SRS protiv njega i opakih i bolesnih političkih ambicija koje bi mogle da se projektuju kroz zakon ako neke od amandmana prihvatite. Hvala.

Po imenu ste pomenuli potpredsednicu Gordanu Čomić i gospodina Balinta Pastora, tako da oni imaju sada pravo na repliku.
Potpredsednica Gordana Čomić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem i nadam se da je u izjavi uvaženog narodnog poslanika Dragana Stevanovića nesporazum, jer ne želim da verujem da on rečenicu: "Treba zabraniti takav način mišljenja", smatra opravdanom.
Za razliku od većine stereotipa i predrasuda koje važe kada su u pitanju i program i akcije na terenu SRS, duboko verujem da pripadate političkoj stranci koja veruje u vladavinu prava, slobodu govora, slobodu tržišta i molim vas bez dobacivanja. Narodnom poslaniku Draganu Stevanoviću ću odgovoriti sa nadom da je nesporazum u pitanju. Ne mogu i ne želim da verujem da stojite iza rečenice da treba zabraniti nečiji način mišljenja, da treba zabraniti neko razmišljanje i da kao logičnu posledicu treba zabraniti amandmane ili bilo koji deo u vladavini prava i vladavini institucija.
Sve ono što se ovde kaže, kaže se kao javna reč sa težinom nekoga ko je narodni poslanik. Rečenicu koju je sa lakoćom izgovorio jedan od vaših kolega, da treba zabraniti nečiji način mišljenja, razmišljanja, smatram rečenicom koja nije primerena. Ona nije opasna, zbog toga što je nemoguće zabraniti ljudima bilo koji način razmišljanja. Želim da verujem da je između narodnog poslanika Dragana Stevanovića i mene nesporazum i da se on sa mnom slaže. Sav ostali intenzitet argumentacije i sva želja da se ućutka neko ko brani iste vrednosti neće pomoći. Ljudi će misliti ono što žele da misle, a naš zajednički posao je da im stvorimo prostor da na pristojan način, u skladu sa pravilima ophođenja omoguće da se svačije mišljenje čuje. Zahvaljujem.