Bez tendencije da uzurpiram mesto na kome se nalazim, htela bih samo da kažem da je termin sticalac, prosto domaći, u obligacionom pravu i da već 50 godina se koristi. Dakle, i u vreme kada ste vi bili na vlasti ovaj termin jeste bio u upotrebi, to je pravnicima bliže, nego nama, mada ima mnogo logike, sve o čemu mi danas govorimo.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Reč ima Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom delu zakona govori se o trajanju važnosti patenta, a konkretnije u članu 40. govori se o taksama koje se plaćaju, a ja ću pročitati stav 2. člana 40. koji kaže – taksa za održavanje prava iz prijave i priznatog prava, može da plati bilo koje lice u ime i za račun podnosioca prijave ili nosioca prava.
Smatram da ovaj stav 2. člana 40. treba da se izbriše, jer je on potpuno bespotreban, suvišan, smatram da može dovesti do nesporazuma do zloupotreba, da pre svega narušava ljudsko pravo podnosioca prijave ili nosioca priznatog prava, da sam odluči da li hoće ili neće da nastavi sa održavanjem prava.
Po ovoj odredbi, kako sada stoji, takse za održavanje prava iz priznatog prava, može da plati bilo koje fizičko ili pravno lice, bez ikakvog ovlašćenja, bez saznanja i bez ikakve saglasnosti nosioca priznatog prava.
SRS smatra da jedino može, mora i treba nosilac priznatog prava ovu taksu da plaća, da je održava, ili lice koje on ovlasti.
Zbog toga smatramo da ovaj stav 2. treba da se izbriše i na taj način smanji mogućnost bilo kakve zloupotrebe.

 Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Mladenović je ovo izuzetno dobro obrazložio, ali u pitanju je takva besmislenost da ja moram da ovo prokomentarišem. Još jednom citiram stav 2. u članu 40. koji govori o održavanju prava prijavljenog i priznatog patenta.
Kaže, takse zadržavanje prava iz prijave i priznatog prava , može da plati bilo koje lice u ime i za račun podnosioca prijava ili nosioca prava. Znači, nigde ne piše uz dozvolu i saglasnost pronalazača. Jedna potpuno besmislena i suluda odredba koja može dovesti do zloupotreba raznih.
Zanima me da li su ljudi iz Vlade svesni kakvu su glupost napisali. Napisali su da baš svako da uzurpira jedno neprikosnoveno ljudsko pravo, pravo pronalazača i da u njegovo ime preduzme određene radnje na zaštiti njegovih prava i interesa. Znači, bilo ko, lice sa ulice, bukvalno, ode u filijalu prve banke i uplatu taksu kojom se jedan prijavljeni patent, kome je isteklo vremensko ograničenje, ono produžava taj patent.
Ja sam ovde govorio o Živoslavu Milovanoviću, pronalazaču iz Krnjeva, koji je uložio neverovatan napor da bi stvorio uređaj sa rotacionim klipom, a koji se može koristiti kao kompresor, pumpa itd. Zamislite, čovek posle određenog vremenskog perioda, posle 10 ili 20 godina, odluči da ne produžava sopstveni patent, iz bilo kog razloga, može biti hiljadu razloga i čovek neće da plati taksu, ali po ovoj odredbi, bilo ko iz nekog razloga ko može biti dobronameran ili zlonameran, može da uplati taksu i pogazi njegovo pravo.
Iz tog razloga smatram da ste trebali prihvatiti amandman kolege Bojana Mladenovića.

 Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman.
Niko ne želi reč.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman.
Niko ne želi reč.
Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Reč ima gospodin Krasić.

Vrlo jednostavno, amandmanom se traži preciziranje jer kada se rok ili vremenski period u kome treba nešto odradi sa rečju odmah, to u suštini ništa ne znači. Ako se taj rok odredi na dane, onda taj rok nešto znači.
Zašto je potrebno da u našim zakonima budu one formulacije koje nešto znače? Iz jednog prostog razloga što u pravu postoje različiti rokovi i zavisnosti od poštovanja ili nepoštovanja određenog roka , različite su i pravne posledice. Uzeću samo dva primera, neki rokovi su prekluzivni, a neki stvaraju situaciju da nastupa zastarelost. Kada nastupi zastarelost pravo se ne gasi, nego prelazi u prirodno pravo, a kada se ne poštuje prekluzivni rok, pravo se gubi.
Međutim, pošto današnju raspravu obeležava i činjenica da mi ne govorimo istim jezikom, nažalost, jer ovde imamo samo papir iz inostranstva sa ćiriličnim slovima, nečega što je loš prevod dane ulazim u te stvari, a mene vi odavno ne razumete, vidim da sada krećete da shvatate da sam oduvek bio poprilično u pravu i danas smo imali prilike da saznamo da ovi funkcionalno nepismeni i fundamentalno nepismeni su miljenici EU, SAD, itd.
Naravno, niko se danas ne smeška, pošto vam nije do smeha, ali moram da vas podsetim da bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman jer mi iz SRS imamo ne samo želju nego i obavezu da propisi koji važe u Republici Srbiji budu normalni propisi, primenjivi propisi i propisi u korist građana Republike Srbije.
Sećate se, pre tri godine spomenuo sam nekog Nikitu Rakića, vi ste se smeškali, smeškali, smeškali i sada "Vikiliks" kaže da je bio glavni taster. Čuli ste i za Sašu Vukadinovića, direktora BIA, prodavao je dokumentaciju. To piše "Vreme", nisam ništa izmišljao. Kako je krenulo ne bi me iznenadilo da me neko optuži da sam pisao te depeše o američkoj ambasadi. Sve su potvrdili što su radikali pričali. Sada vas tešim, znate. Ima i dobrih stvari koje su se danas desile. Do sada smo imali medijski javni servis evropske Srbije, a sada vidim da na kamionu piše medijski javni servis Srbije. Znači, potonula je Evropa u Srbiji. Hvala što ste imali strpljenja da me slušate.

Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o patentima na član 61. podneo sam amandman koji glasi: "U članu 61. stavovi 2. i 3. brišu se".
Smatram da je neophodno brisati predložene stavove jer je logičan sled amandmana iz člana 61. stav 1. i kao takav nepotreban u tekstu člana 61. Predloga zakona.
Ovo je jedno tehničko rešenje problema. Pojasnio bih radi upoznavanja građana zašto sam ovo napisao. Pročitaću stavove 2. i 3. koje tražim da se brišu nakon stava 1. u članu 61. Inače se radi o oblasti pronalasci iz radnog odnosa i postupanje zaposlenog.
Stav 2 – ako izveštaj iz stava 1, zaposleni koji stvori pronalazak u radnom odnosu dužan je da odmah, što je ukazao na nepravilnost ovog kolega Krasić, po nastanku pronalaska poslodavcu podnese pismeni izveštaj kojim ga obaveštava o pronalasku. Mislim da je to dovoljno za ovaj amandman i da je suvišan ovaj drugi stav u kome stoji da ako izveštaj iz stava 1. ovog člana ne sadrži propisane elemente, poslodavac će odrediti primeran rok u kome zaposleni treba otkloni nedostatke u izveštaju. To znači da će poslodavac onoga ko je smislio ili osmislio neki predmet naterati da kaže da to nije tako i da treba još nešto dodati, ispraviti, doterati, a to je diskreciono pravo upravo onoga ko je i došao do tog patenta, do tog pronalaska koji želi da zaštiti.
Predlažem gospodi iz Vlade, tj. ministru da prihvati ovaj amandman kako bi on izbacio ova dva suvišna stava iz ovog teksta Predloga zakona, stavove 2. i 3. u članu 61. Predloženog zakona o patentima. Zahvaljujem.

Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o patentima je jedan dobar primer kako nešto što bi trebalo funkcionalno da bude dobro je potpuno upropašćeno.
Prenatrpani su ovde članovi mnogim rešenjima koja su sadržana u zakonu u opštem upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima i u nekim drugim pozitivnim zakonima.
Evo, u članu 61. se govori o postupanju zaposlenog. Njegova obaveza je da prijavi poslodavcu da je došao do pronalaska.
Dalje, članom 62. je obaveza poslodavca da odgovori zaposlenom, a to se radi kada je pronalazak nastao od strane zaposlenog koji je u redovnom radnom odnosu, da kaže da je prihvatio njegov pronalazak ili da nije prihvaćen pronalazak.
Stav 2. člana 62. je potpuno suvišan jer član 57. reguliše tačno i precizno šta se smatra pronalaskom iz radnog odnosa.
Ovo je potpuno nepotrebno. Malo pre kada je neko rekao i pozvao se na Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o obligacionim odnosima je iz 1976. godine i onda je u upotrebi u Republici Srbiji bio srpsko-hrvatski jezik. Nekad je bio narodni poslanik, sada ima narodni poslanik i narodna poslanica. Znači, ne možete se pozivati na nešto što je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima kao pravilo koje je doneto pre 30 i nekoliko godina.
Trebali smo u ovom zakonu da se posvetimo malo više zaista pronalascima i malo više motivisanju pronalazača, da i dalje ulože napor da bi došlo do novih pronalazaka, kako bi se mogli uključiti maksimalno u industrijski razvoj naše države.
Pronalazak nije tvorevina EU od bilo koga drugog, pronalascima se krase i naši ljudi od pre nekoliko vekova, tako da je nama stalo da regulišemo ono što se tiče života i pronalazača u Srbiji bez posebnog pozivanja na EU i druge države. Hvala.