Dame i gospodo narodni poslanici, formulacija u članu 23. stav 1. Predloga zakona najbolje pokazuje do koje mere je ovaj predlog zakona neprecizan i do koje mere on otvara mogućnost različitim zloupotrebama.
Naime, u stavu 1. člana 23. navodi se sledeće – upravljač infrastrukture, pa ona čuvena formulacija između dve zapete, po pravilu dodeljuje trase voza jedanput godišnje po usklađivanju zahteva za dodelu trasa voza u postupku izrade reda vožnje, najduže za period važenja reda vožnje. SRS je predložila u amandmanu da se ova formulacija: "po pravilu" iz člana 23. stava 1. Predloga zakona briše. Prosto zato što ona čini ovaj deo zakona nepreciznim i zaista dozvoljava da se u praksi dešavaju različite vrste zloupotreba.
Vlada je odbila naš amandman. Inače, ista je formulacija i kada je u pitanju amandman kolege Zorana Šamija. Dakle, obrazloženje je sledeće – amandman se odbija zato što postoji mogućnost da posle prve raspodele trasa ostane određeni broj neiskorišćenih trasa koje se mogu ponuditi tokom perioda važenja reda vožnje, a što omogućava bolju iskorišćenost kapaciteta i infrastrukture, a samim tim i veće prihode upravljača infrastrukture.
Sad vas SRS pita – ako je to tako, zašto tako ne piše u Predlogu zakona? U Predlogu zakona piše jedno, a u obrazloženju zašto se naš amandman ne prihvata piše nešto sasvim drugo. Ako vam je to bila namera, onda ste lepo trebali da kažete da se trase dodeljuju jedanput godišnje, osim u onim situacijama koje su navedene u obrazloženju zašto amandman ne treba prihvatiti. Ovako, ono što piše u Predlogu zakona i ono što piše u obrazloženju zašto se naš amandman ne prihvata jednostavno su dve potpuno različite stvari.
Kada je u pitanju ova sintagma – upravljač infrastrukture, koja se često puta ponavlja u Predlogu zakona, zanimljivo je, da se za čas vratimo na član 7. Predloga zakona, u članu 7. u stavu 4. Predloga zakona piše da delatnost iz stava 2. ovog člana, a misli se na upravljanje železničkom infrastrukturom, može da obavlja i drugo privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom.
Vi kažete, gospodo iz Vlade, da je to rešenje usklađeno sa evropskim standardima. Evo ja ću vam pokazati na jednom primeru da to nije tačno. Jedna od država koje su osnovale evropsku ekonomsku zajednicu , odnosno kasnije EU, država koja i danas svojim kreditima sprečava da mnoge države u EU bankrotiraju, mislim na SR Nemačku, u svom, ne zakonu, u svom Ustavu predviđaju jedno sasvim drugačije rešenje. Evo sad ću vam, gospodine iz Vlade, pročitati šta piše u članu 87. stav 3. osnovnog zakona SR Nemačke, odnosno Ustava SR Nemačke. Dakle prema članu 87. stavu 3. Osnovnog zakona: "Privredno preduzeće , odnosno privredna preduzeća koja obavljaju delatnost izgradnje, održavanja i upravljanja šinskim putevima, moraju biti u potpunom i većinskom vlasništvu savezne države".
Sad vas SRS pita sledeće, gospodo iz Vlade – kako to u SR Nemačkoj, koja je zajedno sa Francuskom 1957. godine formirala EEZ i koja danas svojim kreditima spašava od bankrota zemlje poput Grčke, Irske, Portugalije, Španije, Italije, ko zna koje sve ne Rumunije, Bugarske, ko zna koje sve ne evropske zemlje, kako to da u jednoj državi osnivaču EU, privredna preduzeća koja upravljaju šinskim putevima moraju da budu u potpunom ili većinskom vlasništvu savezne države, a u Republici Srbiji ne moraju? Kažite mi koliko ima tih evropskih standarda? Kako je moguće da jedan evropski standard važi za SR Nemačku, a neki drugi evropski standard za Republiku Srbiju?
Ovo je samo jedan u nizu dokaza do koje mere vi nestručno, ne poznavajući apsolutno sistem EU pričate o tim evropskim standardima. Tako je bilo, da podsetim građane Srbije, pošto ovima iz Vlade ne vredi ništa govoriti, i kad smo raspravljali o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika. U Srbiji mora da bude evropski standard da je poslanik slobodan, a to u prevodu znači da može da trguje svojim mandatom, u Velikoj Britaniji mogu da postoje bičevi, i nikom ništa. U SR Nemačkoj mora privredno preduzeće koje upravlja šinskim putevima, a to znači železnicama, da bude u većinskom vlasništvu ili u potpunom vlasništvu savezne države, odnosno SR Nemačke, u Republici Srbiji ne mora.
Da li to znači da vi bolje poznajete evropske standarde od Nemaca i da je naše zakonodavstvo više usklađeno sa evropskim standardima nego zakonodavstvo države koja je formirala EU i koja je i danas u velikoj meri veštački održava? Da nema nemačkih kredita, bankrotirale bi države u tom vašem raju na zemlji zvanom EU.
Dakle, SRS očekuje odgovore na sva ova pitanja. Najlakše je da dođete u Skupštinu i da pročitate obrazloženje zakona koje je pisao neko drugi i onda kažete – treba da usvojite ovaj zakon zato što je on usklađen sa evropskim standardima. Sada mi odgovorite kako je moguće da u Evropi postoje dvostruki standardi, jedni standardi za države koje su osnovale EU, a drugi standardi za države koje hoće da pristupe u EU? Kako je moguće da je u SR Nemačkoj Ustavom, osnovnim zakonom potpuno drugačije rešeno ovo pitanje od rešenja koje nam nudi Vlada Srbije u Predlogu zakona?