Član 14. glasi: "Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja, arhiva, samo za sopstvene arhivske potrebe ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka i ako takvim umnožavanjem ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist".
Podneli smo amandman kojim predlažemo da se briše ova ograničavajuća odredba ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka. Zašto smo predložili? Pokušaću da vam objasnim iz primera o kojem sam govorio juče.
Naprimer, nekoj školskoj biblioteci iz nekih razloga, radi izvođenja nastave, potrebna je određena knjiga koju nema u svom posedu. Znači, ne ispunjava ovaj zakonski uslov da ima sopstveni primerak knjige. Škola ima dobru volju, ima toliko novca da kupi jednu knjigu, međutim knjige nema na tržištu. Svi primerci knjige su rasprodati, a da nevolja bude veća, autor knjige je umro, nije više među živima. U tom gradu teoretski postoji samo jedan primerak tražene knjige, međutim, problem je u tome što autor ne želi da ga proda pa škola ni na ovaj način ne može da dođe do sopstvenog primerka knjige, odnosno do sopstvenog primerka autorskog dela.
Ministar se smeje i po tome zaključujem da su ove moje primedbe opravdane.
(Žarko Obradović, sa mesta: Malopre ste rekli da je umro.)
Imate knjiga za kojima postoji potreba , čiji su autori živi, a nažalost imate i knjiga za kojima postoji potreba čiji su autori mrtvi. U ovom slučaju o kojem govorim autor je, pokoj mu duši, umro, nema ga više.
Znači, škola ne može od njega da nabavi taj autorski primerak knjige, ne može da ga nabavi na tržištu zato što su svi primerci rasprodati. Ovaj sugrađanin koji ima jedan primerak knjige neće da ga proda. Škola ima samo mogućnost da knjigu pozajmi od vlasnika, ali tek onda školu i njenu biblioteku očekuju prave muke. Prvo, moraju da pribave saglasnost autora. Pošto autora nema, moraju da nađu njegove zakonite naslednike. Kad završe taj mukotrpni posao, ako uspeju da se dogovore oko autorske naknade, moraju prvo da uplate autorsku naknadu, a tek posle toga pristupe realizaciji onoga zbog čega su počeli ovu svu petljaniju, da knjigu fotokopiraju u tri primerka.
Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje, obrazloženje je dugačko, pa ću pročitati samo dve rečenice. Kaže – stoga su izmenama u članu 14. Predloga zakona predloženi uslovi pod kojima se autorsko delo može umnožiti za potrebe biblioteka, arhiva, obrazovnih ustanova i to tako da se umnožavanjem dela bez dozvole i bez plaćanja naknade ne ugroze legitimni, odnosno ekonomski interesi autora.
Kakvi ekonomski interesi autora, ako se radi o jednom ili dva ili u ovom slučaju tri primerka knjige. Drugo, nisu ugroženi nikakvi ekonomski interesi autora, zato što u nastavku ovog stava jasno stoji – ako ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist, znači, vi ste postavili jedno jasno ograničenje. Nije mi jasno zašto komplikujete sa ovom odredbom, ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka.
Sledeće obrazloženje zašto ste odbili ovaj amandman – opravdan je i legitiman interes autora da se njegovo delo kupi u legalnim tokovima prodaje, kako bi autor od kupovine tog dela imao određenu materijalnu satisfakciju. U ovom slučaju dela nema u legalnim tokovima, nema ga u prodaji, nema ga na tržištu.
