DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 12.09.2011.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

12.09.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 12:05 do 18:45

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, ima nas 114. Da bismo utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, ustanovljeno da nas ima 126. Kako je očigledno da nas ima više, možemo raditi.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Miloš Radulović i Mladen Grujić.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala izuzetno za ponedeljak, kao i u roku kraćem od roka utvrđenog članom 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština, što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu Vlade za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde, prisustvuju i Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu pravde.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 248. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Dvanaestog vanrednog zasedanja, za određivanje dnevnog reda sednice u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Dvanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o krivičnom postupku, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o parničnom postupku, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o rehabilitaciji, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada;
5. Predlog odluka o naknadama za rad u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji je podneo Administrativni odbor;
6. Predlog odluke o naknadi za rad u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, koji je podneo Administrativni odbor.
Narodni poslanik Milan Stanimirović, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstven pretres o Predlogu odluke o naknadi za rad, u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o naknadi za rad u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Da li gospodin Stanimirović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje predlog gospodina Stanimirovića.
Molim da se izjasnimo.
Od 132 poslanika, za ovaj predlog je glasalo 122.
Konstatujem da je predlog prihvaćen.
Prelazimo na rad po tačkama dnevnog reda i to tačka jednog dnevnog reda Predlog zakona o krivičnom postupku.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KRIVIČNOM POSTUPKU
(Vjerica Radeta sa mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku? Samo trenutak. Daću vam odmah reč, čim otvorim sednicu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, Zakonodavnog odbora i Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i raspoređuje se tako da: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đorđe Milićević, poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Milica Radović, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Srđan Spasojević, poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Nebojša Ranđelović, poslaničku grupu LDP i narodni poslanik Petar Jojić, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Pre nego što upitam ministarku, gospođu Snežanu Malović, da li želi reč, gospođa Radeta je reklamirala povredu Poslovnika. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Povređen je član 27. koji obavezuje predsednika Narodne skupštine da se stara o primeni ovog poslovnika, a to znači i o članovima 102. i 101. Poslovnika. Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, predsednik Narodne skupštine zaključuje senicu Narodne skupštine. To se za prethodnu sednicu nije desilo.
Član 101. Poslovnika kaže da predsednik Narodne skupštine može da prekine sednicu Narodne skupštine radi održavanja nove sednice Narodne skupštine, uz obavezu da obrazloži prekid. Vi ste faktički prekinuli sednicu jer nije završeno glasanje, pošto celokupnu sednicu podrazumeva i glasanje. Niste dali obrazloženje zbog čega prekidate sednicu i na neodređeno vreme zakazujete glasanje, a u obavezi ste da zakažete precizno nastavak sledeće sednice.
Rekli ste da se odlaže na neodređeno vreme glasanje zato što nisu prisutni neki poslanici. Sat vremena nakon toga, odnosno 45 minuta nakon toga ima vas 126 koji glasate za novi dnevni red. Dakle, istina je da nemate kvorum za izglasavanje tačaka dnevnog reda po prethodnoj sednici i bili ste dužni da tu istinu iznesete u skladu sa članom 101. poslednjim i pretposlednjim stavom Poslovnika Narodne skupštine. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodo poslanici, u skladu sa članom 101. sam upravo i postupila kada sam obavestila da ću o danu za glasanje naknadno obavestiti poslanike.
Međutim, ako ocenjujete da ovo moje obrazloženje nije dovoljno, gospođo Radeta, da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o povredi Poslovnika.
Dajem reč ministarki Snežani Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što znate, danas će biti reči o Predlogu zakonika o krivičnom postupku, koji je veoma važan za svako demokratsko društvo, kao i za zaštitu ljudskih prava i sloboda proklamovanih Ustavom. Zakonik o krivičnom postupku predstavlja jedan od ključnih legislativnih akata jedne zemlje i sam Ustav sadrži veliki broj odredaba iz ove materije, a koji se bliže razrađuju ovim zakonikom. Principi koje zakonik sadrži i norme koje razrađuju bitno određuju stepene realizacije najznačajnijih ljudskih prava i sloboda zapisanih u međunarodnim aktima, Ustavu i drugim zakonima Republike Srbije.

Takođe, rešenja prihvaćena u ovom zakoniku mogu znatno da utiču na stepen i brzinu otkrivanja izvršenih krivičnih dela i njihovih učinilaca, a efikasnost i delotvornost njegovog sprovođenja čine značajan faktor odvraćanja od vršenja krivičnih dela. O stepenu uspešnosti propisanih rešenja u velikoj meri zavisi primena materijalnog krivičnog prava. Svaki zakonik o krivičnom postupku istovremeno obezbeđuje više ključnih principa. Sa jedne strane, neophodno je obezbediti potpunu zaštitu nevinih lica od neopravdanog pokretanja krivičnog postupka, kao i zaštitu osnovnih prava okrivljenih i potpuno razjašnjavanje činjenica vezanih za izvršeno krivično delo, tako da izrečena sankcija odgovara učinjenom delu. Sa druge strane, da svi učinioci krivičnog dela budu i kažnjeni za učinjena krivična dela u cilju zaštite javnih i privatnih interesa koji se štite krivičnim zakonodavstvom, kao i odvraćanja budućih potencijalnih izvršilaca činjenja krivičnih dela.

Prilikom izrade predloženog zakonika o krivičnom postupku posebno je vođeno računa o njegovoj usklađenosti sa međunarodnim aktima i drugim zakonima Republike Srbije, troškovima koje će njegova primena izazvati za sve učesnike u postupku, kao i potrebnim tehničkim uslovima za njegovu primenu. Radnu verziju predloženog zakonika izradila je radna grupa koju su činili nosioci pravosudnih funkcija svih stepena i vrsta sudova i javnih tužilaštava, advokature, profesori pravnog fakulteta, kao i predstavnici resornih ministarstava.

Istakla bih da je radna grupa veoma studiozno radila na ovom tekstu, da je izrada trajala oko tri godine, kao i da su u tekst ugrađena najmodernija rešenja sadržana u zakonima evropskih zemalja, a da su određeni instituti preuzeti iz anglosaksonskog pravnog sistema u cilju povećanja efikasnosti postupka, a što je tendencija i u drugim zakonima koji uređuju krivični postupak zemalja kontinentalnog sistema.

Takođe bih istakla da je u radnim verzijama predloženog zakonika vođenja široka javna rasprava putem održanih okruglih stolova, kao i pribavljanje mišljenja od sudova, javnih tužilaštava i od advokature. Radne verzije Zakonika o krivičnom postupku bile su postavljene na veb sajtu Ministarstva pravde, tako da su svi zainteresovani mogli da se upoznaju sa njihovom sadržinom i da daju svoje predloge i sugestije koje je kasnije razmatrala radna grupa. Pored toga, pribavljena je i analiza eksperata Saveta Evrope, kao i mišljenje OEBS-ove kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava sa sedištem u Varšavi.

Sada bih vam u najkraćim crtama predstavila najvažnija nova rešenja koja sadrži Predlog zakonika o krivičnom postupku. Najvažnija novina u predloženom zakoniku o krivičnom postupku je uvođenje tužilačke istrage i stranačkog postupka, utemeljenog na načelu ravnopravnosti koji se vodi pred sudom. Usled toga je došlo do bitnih izmena u procesnim ulogama ovlašćenog tužioca i suda, a jedna od najbitnijih se odnosi na dokaznu inicijativu u toku postupka.

Umesto izvođenja dokaza od strane suda, po službenoj dužnosti, teret dokazivanja optužbe je sada na tužiocu. Pri tome, sud može davati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i ako je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Načelo ravnopravnosti ogleda se u nastojanjima da se obezbedi jednakost oružja između javnog tužioca i okrivljenog u vezi sa prikupljanjem dokaza u toku istrage. Predlogom zakonika omogućeno je odbrani da u toku istrage prikuplja dokaze i materijal u svoju korist. Dok su za prikupljanje dokaza uz pomoć dokaznih radnih nadležni samo državni organi, odbrana dolazi do dokaznih materijala samo uz pristanak lica od koga se pribavljaju, a koji se mogu koristiti samo kao pomoćni materijal od strane okrivljenog i njegovog branioca u toku ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti njegovog iskaza.

U slučaju da se do određenog dokaza može doći uz pomoć dokaznih radnji, odbrana može predložiti javnom tužiocu, kao organu koji rukovodi istragom, da je preduzme. Ako javni tužilac prihvati dokazni predlog odbrane ili mu na predlog odbrane to naloži sudija za prethodni postupak, do dokaza u korist odbrane se dolazi na zakonom propisan način u okviru istrage kojom rukovodi javni tužilac. Navedenim rešenjem izbegnuto je uvođenje tzv. paralelne istrage, koja bi mogla dovesti do različitih ocena istih dokaza, kao i do nepotrebnog povećanja troškova postupka. Nova koncepcija postupka imala je za posledicu i mnoge druge izmene koje se odnose na procesnu ulogu pojedinih subjekata krivičnog postupka.

Od novina koje se odnose na sud, treba napomenuti uvođenje sudije za prethodni postupak koji u predistražnom postupku i istrazi predstavlja vid sudske zaštite osnovnih sloboda i prava, kao i uvođenje sudije za izvršenje krivičnih sankcija. Značajno je i to da je nadležnost sudije pojedinca proširena na krivična dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do osam godina.

Nova uloga javnog tužioca u predistražnom postupku i istrazi podrazumevala je detaljno uređenje njegovih prava. Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivičnog dela i sporazum o svedočenju, podiže i pred nadležnim sudom zastupa optužbu na glavnom pretresu, a takođe je ovlašćen da izjavi žalbu i podnosi vanredne pravne lekove.

Pored toga, značajno je izmenjen i položaj oštećenog u krivičnom postupku. Uvedeno je pravo oštećenog da može da izjavi prigovor neposrednom višem javnom tužiocu i da zahteva od njega preispitivanje odluke o nepreduzimanju ili odustanku od gonjenja.

Nasuprot tome, odustanak javnog tužioca od optužbe nakon potvrđivanja optužnice, da je oštećenom pravo da se izjasni da li hoće da preduzme krivično gonjenje i zastupa optužbu.

Kada je u pitanju branilac, novina je da je pravo na pružanje odbrane u određenim postupcima uslovljeno određenim profesionalnim iskustvom branioca. U postupku koji se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna, branilac može biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse. Prošireni su i slučajevi obavezne odbrane, kad se postupak vodi za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, zatim kada je okrivljeni zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren, zatim kad se glavni pretres održava u odsutnosti okrivljenog zbog nesposobnosti koje je sam prouzrokovao, kada je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa i kad se pretres održava u odsutnosti uredno pozvanog okrivljenog koji svoj izostanak nije opravdao.

U slučaju da okrivljeni odbije branioca postavljenog po službenoj dužnosti i izjavi da želi da se brani isključivo sam, branilac po službenoj dužnosti ima ograničeno polje delovanja u odnosu na branioca po službenoj dužnosti, čijem postavljenju se okrivljeni nije usprotivio.

U Predlogu zakonika napravljena je razlika između dokaznih radnji i posebnih dokaznih radnji. Pored postojećih dokaznih radnji, kao što su saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, veštačenje, uviđaj, rekonstrukcija događaja, privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje i provera sumnjivih transakcija, urađeno je i dokazivanje ispravom i uzimanjem uzoraka. U Zakoniku je pravljena razlika između zaštite posebno osetljivog svedoka i zaštite svedoka od zastrašivanja.

Značajno je istaći jednu novu procesnu ustanovu u okviru veštačenja. Reč je o stručnom savetniku, odnosno licu koje raspolaže stručnim znanjima iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje, koji ima pravo da prisustvuje veštačenju, da pregleda predmet veštačenja i predloži veštaku preduzimanje određenih radnji, da daje primedbe na nalaz i mišljenje veštaka a na glavnom pretresu i da postavlja pitanje veštaku i bude ispitan o predmetu veštačenja.

Kada je reč o posebnim dokaznim radnjama, predloženi zakonik predviđa sledeće radnje – tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje, simulovani poslovi, računarsko pretraživanje podataka, kontrolisana isporuka i prikrivenog islednika. Predviđeno je da do primene posebnih dokaznih radnji može doći ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Važno je isteći da je prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju posebnih dokaznih radnji potrebno oceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim bi se manje ograničavala prava građana.

Krug krivičnih dela u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje obuhvata najpre dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa tužilaštvo posebne nadležnosti, zatim krivična dela protiv ustavnog poretka, koruktivna krivična dela, kao i krivična dela za koje je procenjeno da klasično dokazne radnje nisu dovoljne za dokazivanje.

Predlogom zakonika iz razloga drugačije sistematike, među posebnim dokaznim radnjama nema svedoka saradnika, već se odredbe o ovoj procesnoj ustanovi nalazi u okviru dela koji uređuje istragu. Taj deo sadrži odredbe o sporazumima javnog tužioca i okrivljenog. Predviđene su dve vrste sporazuma i to: sporazuma o svedočenju okrivljenog i sporazuma o svedočenju osuđenog.

U odnosu na sadašnje zakonsko rešenje, kao i nove samostalne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, predviđene su zabrana prilaženja, sastajanje ili komuniciranje sa određenim licem, zabrana napuštanja boravišta i zabrana napuštanja stana. Proširena je i mogućnost određivanja jemstva, tako da se ovom merom može zameniti pritvor, u slučaju da se okrivljenom sudi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna.

Predlog za određivanje jemstva mogu podneti stranke i branilac okrivljenog, lice koje za okrivljenog daje jemstvo, a sud po službenoj dužnosti može, ako smatra da su ispunjeni uslovi za određivanje jemstva, nakon pribavljenog mišljenja javnog tužioca, odrediti novčani iznos koji u konkretnom slučaju može biti položen kao jemstvo.

Članom 211. stav 1. tačka 4) Predloga zakonika preciziran je razlog za određivanje pritvora, tako da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako je za krivično delo koje mu je stavljeno na teret propisana kazna zatvora preko 10 godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledica krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ova odredba u Predlogu zakona se našla prema mišljenju i stavovima Evropskog suda za ljudska prava.

Novine koje su predložene u oblasti dostavljanja pismena trebalo bi u značajnoj meri da doprinesu efikasnosti krivičnog postupka. Kao osnovna pravila predviđeno je da se pismena dostavljaju posredstvom službenog lica, organa postupka koji je odluku doneo, preko pošte ili druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog državnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije. Dostavljanje se može izvršiti isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka a, uz saglasnost lica kome se dostavljanje ima izvršiti, i preko punomoćnika za prijem pismena, putem poštanskog faha ili elektronske pošte.

U slučaju nemogućnosti dostavljanja pismena okrivljenom na adresu o kojoj je obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli ili na internet stranici organa postupka, a po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena, smatra se da je dostavljanje izvršeno.

Krivični postupak obuhvata predistražni postupak i istragu, koji predstavljaju tužilački deo postupka, dok je optuženje faza kojom otpočinje sudski deo postupka. Predistražnim postupkom rukovodi javni tužilac koji je ovlašćen da preduzima radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela, a takođe može poveriti određene radnje policiji koja je dužna da izvrši njegov nalog. U predistražnom postupku policija je sama ovlašćena da preduzima pojedine dokazne radnje, o čemu je dužna da, bez odlaganja, obavesti nadležnog javnog tužioca.

Istraga se pokreće naredbom javnog tužioca protiv određenog lica, kada postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo, s tim da je novina da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca, kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo. Naredba o sprovođenju istrage dostavlja se osumnjičenom, njegovom braniocu, zajedno sa pozivom, odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati.

Javni tužilac može ispitati svedoka i bez pozivanja osumnjičenog i njegovog branioca da prisustvuju ispitivanju, ako oceni da njihovo prisustvo može uticati na svedoka, ali se u tom slučaju sudska odluka ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na tom iskazu svedoka.

Naredbu o završetku istrage javni tužilac će doneti kada nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno, a pored toga javni tužilac može i prekinuti, obustaviti ili dopuniti istragu. Osumnjičeni i njegov branilac imaju mogućnost da do završetka istrage podnesu prigovor neposredno višem javnom tužiocu zbog odugovlačenja postupka i drugih nepravilnosti tokom istrage. Ako prigovor bude usvojen, nadležnom javnom tužiocu se izdaje obavezno uputstvo da otkloni utvrđene nepravilnosti u toku istrage. U slučaju odbijanja prigovora, osumnjičeni i njegov branilac mogu podneti pritužbu sudiji za njegov postupak, koji će, ako oceni da je pritužba osnovana, naložiti da se preduzmu mere za otklanjanje nepravilnosti.

Do podizanja optužnice dolazi, po pravilu, nakon sprovedene istrage, kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo. Međutim, ako javni tužilac smatra da raspolaže sa dovoljno dokaza koji predstavljaju osnov za optuženje, optužnica se može podići i bez sprovođenja istrage. Optužnica se dostavlja vanpretresnom veću, zajedno sa spisima koje je javni tužilac sačinio tokom istrage. Odmah po prijemu veće ispituje da li je optužnica propisno sastavljena, pa ako ustanovi da nije, vratiće javnom tužiocu da ispravi nedostatke. Propuštanje javnog tužioca da ispravi nedostatke ima za posledicu donošenje rešenja o odbacivanju optužnice. Ako je u pitanju privatna tužba, smatra se da je privatni tužilac odustao od gonjenja i optužba se rešenjem odbija. Okrivljeni kojem je dostavljena optužnica može da podnese pisani odgovor na optužnicu, a to može da učini branilac bez posebnog ovlašćenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje.

Prilikom ispitivanja optužnice, van pretresno veće može da naloži javnom tužiocu da dopuni, odnosno sprovede istragu, a privatnom tužiocu da prikupi određene dokaze. U slučaju da van pretresno veće smatra da nema mesto održavanju glavnog pretresa, rešenjem će u zavisnosti da li je podnošenju optužnice prethodila istraga, obustaviti postupak, ili odbiti optužbu, a u suprotnom će potvrditi optužnicu.

Odmah po prijemu potvrđene optužnice, predsednik veća započinje pripreme za glavni pretres, a to podrazumeva: održavanje pripremnog ročišta, određivanje glavnog pretresa i donošenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.

Na pripremnom ročištu stranke se izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koji će biti izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o sporazumnom priznavanju krivičnog dela, o pritvoru i obustavi krivičnog postupka, kao i o drugim pitanjima za koje sud oceni da su od značaja za održavanje glavnog pretresa.

Pripremno ročište se održava pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti i obavezno je kada je reč o krivičnim delima za koje je propisana kazna zatvora preko 12 godina, dok je za krivična dela zaprećena lakšom kaznom prepušteno predsedniku veća da, s obzirom na navode optužnice, predložene dokaze oceni da li je ono neophodno.

U slučaju, da su javni tužilac, optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznavanju krivičnog dela u odnosu na određene tačke optužnice, pripremno ročište se određuje samo za deo optužnice koji nije obuhvaćen sporazumom. Određivanje glavnog pretresa obuhvata aktivnosti u vezi sa vremenom i mestom održavanja pretresa, pozivanjem stranaka i učesnika u postupku, izdvajanjem nezakonitih dokaza, određivanjem dopunskih sudija, ispitivanjem svedoka ili veštaka.

U ovoj fazi postupka može da dođe do predlaganja dokaza pod uslovom da nije održano pripremno ročište.

Kada je reč o odredbama o rukovođenju glavnim pretresom, jedna od novina, na koju bi trebalo posebno ukazati se odnosi na krivično delo koje je otkriveno ili učinjeno na glavnom pretresu. U tom slučaju, obaveza predsednika veća je da o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti učinjenom od strane optuženog, ili drugog lica na glavnom pretresu, obavesti nadležnog javnog tužioca. Na sličan način se postupa kada postoje osnovi sumnje da je svedok ili veštak dao lažan iskaz na glavnom pretresu, kada se poseban zapisnik dostavlja nadležnom javnom tužiocu.

Novo rešenje, sadržano u predloženom zakoniku je da je glavni pretres, pod uslovom da su ispunjene potrebne pretpostavke, počinje donošenjem rešenja da se glavni pretres održi. U slučaju promene predsednika veća kod odloženog glavnog pretresa, pretresno veće može nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga, svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se izvrši uvid u zapisnik o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu.

Glavni pretres započinje izlaganjem optužbi, izjašnjavanjem optužbe, nakon čega slede uvodna izlaganja u okviru kojih stranke ukratko izlažu dokaze koje će izvoditi, ukazuju na činjenice koje će se dokazivati i pravna pitanja o kojima će raspravljati na glavnom pretresu. Dokazni postupak počinje tako što predsednik veća objavljuje njegov početak. Redosled izvođenja dokaza na glavnom pretresu je takav da se najpre saslušava optuženi, zatim se izvode dokazi koje predloži tužilac, potom

dokazi koje predloži odbrana, nakon toga dokazi čije je izvođenje odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog, a na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

Po završetku dokaznog postupka, stranke daju završne reči, a posle toga se rešenjem konstatuje da je glavni pretres završen. Na kraju glavnog pretresa se donosi i objavljuje presuda. Presuda može da bude odbijajuća, oslobađajuća i osuđujuća. Značajnu novinu predstavlja rešenje da u određenim slučajevima presuda ne mora biti obrazložena, odnosno da može biti delimično obrazložena.

Predlogom zakonika preciznije su utvrđeni kriterijumi za izricanje novčane kazne i kazne rada u javnom interesu, kao i njihovo zamenjivanje kaznom zatvora. Predlogom zakonika, kao redovni pravni lekovi, predviđeni su žalba protiv prvostepene presude, žalba protiv drugostepene presude i žalba protiv rešenja, dok su vanredni pravni lekovi zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti.

U pogledu postupka po pravnim lekovima, novinu predstavlja da je ispitivanje povrede postupka po službenoj dužnosti od strane suda znatno suženo, u skladu sa novom ulogom u postupku. Umesto bitne povrede postupka koja postoji, ako izreke ili obrazloženje presude sadrže određene nedostatke, Predlogom zakonika je predviđeno da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji samo ako je izreka presude nerazumljiva. Takođe, za razliku od postojećeg rešenja, ovu povredu sud ne utvrđuje po službenoj dužnosti.

Pored toga, u skladu sa načelom ekonomičnosti, ako se utvrdi da neki od dokaza nije dozvoljen, predviđeno je da sud razmatra da li je i bez tog dokaza utvrđeno činjenično stanje dovoljno razjašnjeno, odnosno da li bi se donela ista presuda za razliku od postojećeg rešenja koje predviđa da se u tom slučaju presuda odmah ukida.

Predlogom zakonika uveden je novi institut odlučivanja prvostepenog suda povodom žalbe. Ovim institutom je predviđeno da ako su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi, koji prema oceni prvostepenog suda mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, može se ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak.

Protiv nove presude prvostepenog suda, kojom je potvrđena ili preinačena ranija presuda, može se izjaviti žalba. Ako prvostepeni sud oceni da iznete činjenice i novi dokazi koji su predloženi u žalbi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju u predmetu dokazivanja, dostaviće žalbu na odgovor protivnoj strani, čime započinje drugostepeni postupak.

Kada je reč o vanrednim pravnim lekovima, novinu predstavlja da zahtev za zaštitu zakonitosti, pored javnog tužioca, može izjaviti i odbrana pod određenim uslovima. Pored postojećeg rešenja da se ovim pravnim lekom mogu pobijate sudske odluke uvedena je i mogućnost da se može pobijati i odluka javnog tužioca, obzirom da on rukovodi istragom i donosi određene odluke. Vrhovno kasacioni sud odlučuje po zahtevu za zaštitu zakonitosti, samo ako smatra da je reč o pitanju do značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava. Pored toga, uvodi se i novi razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti i to ako je odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajamčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Na kraju bih htela da dam par napomena, vezano za završne odredbe predloženog zakonika. Predviđen je odložen početak primene Zakonika kada su u pitanju postupci za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina i to do 15. januara 2012. godine, odnosno do 1. septembra 2012. godine kada su u pitanju ostali krivični postupci. Odlaganje stupanja na snagu Zakonika ima za cilj da se obezbedi stručno usavršavanje sudija, javnih tužilaca, policije, advokata i drugih lica relevantnih za primenu ovog Zakonika. Takođe, neophodno je obezbediti odgovarajuću opremu kao preduslov uspešnog funkcionisanja novih zakonskih rešenja.

Na kraju ovog predstavljanja Predloga zakonika o krivičnom postupku, želela bih da vam se zahvalim svima na pažnji i da izrazim nadu, da će nakon rasprave u Narodnoj skupštini Predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za efikasniji krivični postupak, što predstavlja jedno od obaveza Republike Srbije u procesu sticanja članstva u EU. Zahvaljujem se.

 
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pre nego što pitam da li žele reč iz izvestioci nadležnih odbora, dva obaveštenja o ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa.

Narodni poslanik Đuro Perić i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije, narodna poslanica Biljana Miladinović, poslaničke grupe Napred Srbijo.

Takođe, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18 časova, a do okončanja rada na načelnom pretresu tačke koja je otvorena i koja je u toku.

Pauza za rad biće u običajno vreme od 14 do 15 časova.

Pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? Predsednik Zakonodavnog odbora? Narodni poslanik Vlatko Ratković ima reč, izvolite.

Vlatko Ratković

Za evropsku Srbiju
Zahvaljujem gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Malović, dozvolite mi da kao predsednik Odbora za zakonodavstvo sublimirano dam izveštaj Odbora čiji sam predsednik. S obzirom, da  smatram da se radi o izuzetno važnom zakonu, rekao bih da se radi o jednom revolucionarnom zakonu koji će drastično da promeni pravni život u ovoj oblasti, dakle u krivičnom procesnom zakonodavstvu.
Zakon je ne samo utemeljen na Ustavu Republike Srbije, na relevantnim odredbama toga Ustava, već na važnim međunarodnim dokumentima, kao i na praksi Evropskog suda za ljudska prava. Ono što je takođe bitno ovde istaći, jeste da je podršku ovom zakonu dala i OEBS-ova kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava sa sedištem u Varšavi i da su u izradi ovog zakona učestvovali ne samo predstavnici Vlade Republike Srbije, već da je i stručna javnost bila vrlo intenzivno uključena u izradu nacrta odnosno predloga ovog zakona.
Želim da vas podsetim, kao poslanik i kao neko ko je po vokaciji pravnik, da član 3. Krivičnog zakonika opredeljuje osnov i granice za određivanje krivičnih dela i propisivanje krivičnih sankcija, a to su zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti, na prvom mestu ustavnih i drugih društvenih vrednosti i to je ono što je temelj krivičnog zakonodavstva u materijalno-pravnom smislu.
Zakonik o krivičnom postupku je procesni zakon sistemskog značaja. On predstavlja, praktično, oruđe ili alat ili ono kako ste vi u obrazloženju zakona naveli, procesno oružje u rukama tužilaštva i odbrane sa druge strane, kao stranaka u postupku, dakle, procesni instrumentarij za sprovođenje Krivičnog zakonika kao materijalnog prava.
Ono što je revolucionarno u ovom zakonu jesu, pre svega, njegova načela na kojima on počiva, a to su: načela na pravično suđenje, pravično i fer suđenje, načelo ekonomičnosti, načelo srazmernosti. Živeli smo u jednom krivično-procesnom ambijentu otprilike 50 godina, gde smo imali tzv. inkvizitorsko načelo, odnosno gde je sud koji vodi postupak rukovodio ne samo procesom nego i opredeljivao koji će se to dokazi izvesti, eks-ofis je odlučivao šta će se izvoditi.
Sada ulazimo na jedan potpuno drugačiji teren. Kao što je neko već primetio i na sednici Odbora za pravosuđe, imamo kombinaciju anglo-saksonskog prava, što ja pozdravljam, i kontinentalnog prava i onog što je dobra tradicija u srpskom zakonodavstvu.
Podsetiću da mnoge države iz tzv. kontinentalnog korpusa prava, kao što je Italija, Nemačka, takođe imaju tužilačku istragu inkorporiranu u svoje krivično-procesno zakonodavstvo i to je ono što je po meni jedna od ključnih novina u ovoj zakonskoj materiji. Dakle, uvođenje tužilačke istrage, odnosno vođenje, odnosno ključna uloga javnog tužioca u pokretanju istrage, istražnih radnji i svemu onome što smo do sad nazivali predkrivični postupak i faza istrage prelazi sa terena istražnog sudije na teren javnog tužioca.
Dakle, samostalan status javnih tužilaca obezbeđen je u velikoj meri suštinski ovim odredbama. Samostalan u smislu da na njega ne može niko imati uticaj, ali uz istovremeno načelo hijerarhije odnosno kontrole postupanja javnog tužioca od njemu neposredno nadređenog tužilaštva.
Takođe je važno istaći da je načelo kontradiktornosti postupka u ovom zakoniku sjajno dovedeno do kraja, odnosno do svih detalja i do svih sitnica, da tako kažem, tako što je teret dokazivanja optužbe ovoga puta na tužiocu, a dokazi se izvode na predlog stranaka, kao što ste vi to, uvažena gospođo ministarka, i rekli. Predmet dokazivanja predstavljaju činjenice koje čine obeležje krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe materijalnog zakona, dakle Krivičnog zakona, kao i činjenice od kojih zavisi primena odredbi krivičnog postupka.
Jedno od važnih pitanja koje želim takođe da naglasim u ovom svom kratkom izlaganju je da se ocena dokaza i utvrđivanje činjenica u vezi sa dokaznim materijalom reguliše članom 16. On kaže da se sudske odluke mogu zasnivati samo na dokazima koji po sebi, ili prema načinu pribavljanja, nisu u suprotnosti sa Ustavom, zakonima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Načelo "in dubio proreo", dakle, u slučaju sumnje, povoljnije za okrivljenog, koje smo imali samo nominalno u dosadašnjem našem pravnom poretku, ovde je posebno naglašeno i time indirektno obavezana država odnosno javni tužilac koji personifikuje državu da kada ulazi u krivični postupak, kada kolokvijalno rečeno otvara slučaj, ima solidan korpus dokaza za određivanje glavnog pretresa i osuđujuću presudu, čime se, dakle, smanjuju improvizacije, smanjuje neodgovornost, bilo javnog tužioca, bilo odbrane, a time smanjuje mogućnost manipulacija, postiže se efikasnost vođenja krivičnog postupka i imamo odličan balans između ovlašćenja javnog tužioca i, s druge strane, odbrane i prava okrivljenog.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, pet minuta i 45 sekundi. Zahvaljujem.

Da li izvestilac Odbora za evropske integracije želi reč? (Ne)

Da li želi reč izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne)

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?

Ima reč narodni poslanik Đuro Perić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Đuro Perić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana gospođo predsedavajuća, cenjena gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas počinjemo skupštinsku raspravu o jednom od, po mom mišljenju, najvažnijih zakonskih akata u našem pravnom sistemu – o Zakoniku o krivičnom postupku. U predloženom Zakoniku imamo veći broj novina i poboljšanja dosadašnjih odredaba koje će, bez svake sumnje, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, ovaj zakonik uvrstiti u red najmodernijih pravnih akata ove vrste u svetu.
Treba istaći da će od efikasnosti i delotvornosti njegovog sprovođenja, kao i od uspešnosti propisanih rešenja, u velikoj meri zavisiti i primena materijalno-krivičnog prava. Važno je podvući, takođe, da je predloženi Zakonik usklađen sa međunarodnim aktima i drugim zakonima Republike Srbije.
U predloženom Zakoniku o krivičnom postupku od velikog značaja je, između ostalog, posebno definisanje nove uloge javnog tužioca. Neophodno je bilo obezbediti da on ima značajnu ulogu u postupku, kao i veća ovlašćenja u gonjenju učinilaca krivičnih dela, ali ta povećana ovlašćenja zahtevaju i povećanu odgovornost u svim fazama postupka.
Svakako da je jedna od važnijih novina u predloženom Zakoniku o krivičnom postupku i uvođenje tužilačke istrage i stranačkog postupka, a jedna od suštinskih se odnosi na dokaznu inicijativu u toku postupka. Umesto izvođenja dokaza od strane suda po službenoj dužnosti, teret dokazivanja optužbe je na tužiocu, a dokazi se izvode na predlog stranaka. Jedno od ključnih pitanja u vezi sa dokaznim materijalom odnosi se na ocenu dokaza i utvrđivanje činjenica. Propisano je da se sudske odluke mogu zasnivati samo na dokazima koji sami po sebi ili načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa Ustavom, zakonima i pravilima međunarodnog prava.
Nova uloga javnog tužioca u predistražnom postupku i istrazi podrazumeva detaljno uređenje njegovih prava, što je i urađeno u članu 43. Zakonika. Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o preduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivičnih dela i sporazum o svedočenju, podiže i pred nadležnim sudom zastupa optužbu na glavnom pretresu, a može i da odustane od nje. Takođe je ovlašćen da izjavi žalbu i podnese vanredne pravne lekove.
U predloženom Zakoniku došlo je do značajnih promena u položaju oštećenog u krivičnom postupku. Glava 6. predloženog Zakonika posvećena je u celini okrivljenom i braniocu. Uređena su prava okrivljenog, kao i posebna prava uhapšenog. Što se tiče branioca, predviđeno je da u postupku koji se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna, branilac može biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse, odnosno advokat koji je najmanje pet godina vršio funkciju sudije, javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
Od novina koje se odnose na sud, trebalo bi pomenuti član 22. u kome je precizirano da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, za krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina. Uvođenje sudije u prethodni postupak, tj. u predistražni postupak i istragu predstavlja vid sudske zaštite osnovnih sloboda i prava. Novost je i sudija za izvršenje krivičnih sankcija.
Pored postojećih dokaznih radnji kao što su saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, veštačenje, uviđaj, rekonstrukcija događaja, privremeno oduzimanje predmeta, pretresanja i provera sumnjivih transakcija, uvedeno je i dokazivanje ispravom i uzimanjem uzoraka.
Jedna od novina koju sadrže odredbe predloženog zakonika odnose se i na zaštitu svedoka, pri čemu je napravljena razlika između mehanizma zaštite posebno osetljivog svedoka i zaštite svedoka od zastrašivanja.
Takođe je značajno istaći jednu novu procesnu ustanovu u okviru veštačenja. Radi se o stručnom savetniku odnosno o licu koje raspolaže stručnim znanjem iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje.
Zakonik predlaže i posebne dokazne radnje i to su: tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje, simulovani poslovi, računarsko pretraživanje podataka, kontrolisana isporuka i prikriveni islednik.
Među posebnim dokaznim radnjama nema svedoka saradnika, kao što je rekla gospođa ministarka, a odredbe o ovoj procesnoj ustanovi nalaze se u delu koji uređuje istragu i koji sadrži odredbe o sporazumima javnog tužioca i okrivljenog.
Predviđaju se dve vrste sporazuma – sporazum o svedočenju okrivljenog i sporazum o svedočenju osuđenog. Posebne dokazne radnje primenjuju se samo onda ako se na drugi način ne mogu pribaviti dokazi za krivično gonjenje ako bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano.Važno je podvući da je prilikom odlučivanja o određivanju i o trajanju posebnih dokaznih radnji potrebno oceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.
Obim krivičnih dela na koja se primenjuju posebne dokazne radnje obuhvata prvo dela za koje je posebnim zakonom određeno da postupa tužilaštvo posebne nadležnosti, zatim krivična dela protiv ustavnog poretka, korumptivna krivična dela protiv ustavnog poretka, korumptivna krivična dela kao i krivična dela za koje je procenjeno da klasične dokazne radnje nisu dovoljne za dokazivanje.
Radi efikasnijeg vođenja postupka predviđene su samostalne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog, kao i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. To su: zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranje sa određenim licem, zabrana napuštanja boravišta i zabrana napuštanja stana. Zabrana napuštanja boravišta obuhvata ne samo mesto boravišta već i teritoriju države Srbije.
Proširena je i mogućnost određivanja jemstva, tako da se ovom merom može zameniti pritvor u slučaju da se okrivljenom sudi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna.
Novine koje su predložene u oblasti dostavljanja pismena trebalo bi, po našem mišljenju, u značajnoj meri da doprinesu efikasnijem vođenju krivičnog postupka. Pored uobičajenih načina dostavljanja pismena, predloženi zakoni predviđa i mogućnost da se poziv na glavni pretres ili drugi poziv usmeno saopšti licu koji se nalazi pred organom postupka uz upozorenje na posledice ne dolaska. Dostavlja se može izvršiti isticanjem na oglasnoj tabli ili na internet stranici organa postupka.
Tok postupka obuhvata predistražni postupak, istragu, koji predstavljaju tužilački deo postupka, dok je optuženje faza kojom otpočinje sudski deo postupka.
Istraga se pokreće naredbom javnog tužioca protiv određenog lica kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo. Novina je da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo.
Do optuženja dolazi, po pravilu, nakon sprovedene istrage kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo.
Po prijemu potvrđene optužnice predsednik veća odmah započinje pripreme za glavni pretres, a to podrazumeva održavanje pripremnog ročišta, određivanje glavnog pretresa i donošenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.
Novo rešenje sadržano u predloženom zakoniku je da glavni pretres, pod uslovom da su ispunjene potrebne pretpostavke, počinje donošenjem rešenja da se glavni pretres održi.
Što se tiče presude, novinu predstavlja odredba o izostanku obrazloženja ili delimičnog obrazloženja presude.
Poslanička grupa PUPS smatra da je veoma značajno to što Predlog ovog zakonika sadrži dosledno sprovođenje određenih načela bitnih za krivični postupak. Upravo to će, po našem mišljenju, omogućiti da krivični postupak bude efikasniji i da se presude donose u znatno kraćim rokovima. U tom smislu posebno je značajno načelo suđenja u razumnom roku.
U predloženom zakoniku novinu predstavlja preciziranje ovlašćenje suda da procenjuje i sprečava preduzimanje procesnih radnji koje mogu dovesti do zloupotrebe prava u vezi sa odugovlačenjem postupka. Reč je o načinu suđenja u razumnom roku. Tako će, na primer, sud rešenjem protiv koga žalba ne zadržava izvršenje, uskratiti stranci, braniocu, oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu, kao i zakonskim zastupnicima i punomoćnicima i pravo na radnju kojom se očigledno zloupotrebljava pravo iz ovog zakonika radi odugovlačenja postupka.
Ovo je, po našem mišljenju, veoma dobro rešenje jer je u praksi toga često bivalo. Predloženi zakonik nije izričito predvideo načelo ekonomičnosti, ali je vidljivo da se u njemu obezbeđuje skraćivanje trajanja postupka i smanjenje budžetskih troškova, kao i troškova ostalih učesnika u postupku, pri tom prednost uvek ima zaštita prava učesnika u postupku u odnosu na ekonomičnost postupanja. Ekonomičnost postupka je, na primer, da se na glavnom pretresu utvrđuje samo sporna činjenična i pravna pitanja, izbegavanje dvostrukog ili višestrukog izvođenje istih dokaza u različitim fazama postupka.
Uvođenjem sporazuma optužbe i odbrane proširen je, takođe, krug krivičnih dela za koje je nadležan sudija pojedinac. Mislimo da je bitna i priprema načela srazmernosti, iako se ovo načelo izričito ne predviđa. Suština ovog načela je da se u situacijama u kojima postoji više mogućnosti za postupanje, sprovodi ona koja je najpovoljnija za određenog učesnika u postupku.
Moram da naglasim da je učinjen značajan korak u modernizaciji krivičnog postupka, što je vrlo bitno. Naime, predloženi zakonik sadrži nova rešenja koja predviđaju korišćenje savremene tehnologije, novih metoda, kao i novih naučnih i stručnih znanja. Omogućava se korišćenje moderne informacione i komunikacione tehnologije, čime se omogućavaju različiti vidovi opštenja sa učesnicima u postupku.
Treba posebno podvući i naglasiti kakav uticaj novih rešenja iz predloženog zakonika ima na učesnike u postupku. Predloženim zakonikom značajno se menja uloga suda u krivičnom postupku jer se umesto rešenja iz važećeg zakonika, u kome je istražni sudija imao ključnu ulogu u fazi istrage, ta uloga sada prepušta javnom tužiocu u vezi sa fazom istrage. Uloga suda se sastoji u staranju o zaštiti prava okrivljenog, a u glavnoj fazi postupka sud obavlja funkciju suđenja.
Sa druge strane, sud ima veoma značajnu ulogu kod ispitivanja optužnice. Uloga suda je da svestrano ispita optuženi akt i dokaze prikupljene u istrazi.
Prema predloženom zakoniku, što je novina u krivičnom postupku, uvodi se tužilačka istraga. Javni tužilac je sada odgovoran za uspeh sprovođenja istrage i odbrane optužnice tokom celog postupka, čime se povećava njegova odgovornost u odnosu na rešavanja iz važećeg zakonika.
Teret dokazivanja je prvenstveno na javnom tužiocu, dok se sud sada nalazi na neki način u neutralnoj poziciji. Javni tužilac i policija dužni su da nepristrasno razjašnjavaju sumnju o krivičnom delu za koje sprovode službene radnje i da sa jednakom pažnjom ispituju činjenice koje terete okrivljenog, ali i činjenice koje mu idu u korist. Mislim da je reč o veoma značajnim odredbama koje znatno sužavaju diskreciono ovlašćenje javnih tužilaca.
Isto tako, mislimo da je dobro rešenje dato u predlogu u članu 16. što su prava okrivljenog veoma obuhvatno, detaljno i pravilno postavljena. Propisano je da okrivljeni mora u najkraćem mogućem roku da bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku. Novo je to da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je pripisana kazna zatvora od osam godina ili teža. Do sada je to bilo 10 godina i teža kazna. U odnosu na dosadašnje odredbe koje se odnose na rehabilitaciju, novim odredbama se preciznije uređuje ova oblast. Predviđeno je da osuđeno lice ima pravo na tri osnova: ostvarivanje prava na naknadu štete, ostvarivanje prava na moralno zadovoljenje i ostvarivanje prava na priznavanje radnog staža ili staža osiguranja.
Potrebno je istaći, takođe, da se rešenjima iz predloženog zakonika znatno poboljšavaju status i prava oštećenog u postupku time što je sud dužan da pored odluke o izricanju kazne istovremeno odluči i o imovinsko pravnom zahtevu oštećenog. Na ovaj način se izbegava vođenje parničnog postupka posle završenog krivičnog postupka i sprečava nastupanje zastarelosti. Nema sumnje da je zaštita svedoka jedan od osnovnih uslova uspešnog dokazivanja i sprovođenja krivičnog postupka. Odredbama predloženog zakonika se precizira način zaštite svedoka, dok se u članu 103. propisuje institut posebno osetljivog svedoka.
Na kraju, želim posebno da istaknem da smo dobili jedan zaista moderan, savremen i sveobuhvatan zakonik o krivičnom postupku, koji je obuhvatio i uveo toliko toga novog i nedostajućeg, a potrebno, čime je stvoren čvrst oslonac za mnogo brže i efikasnije funkcionisanje celokupnog našeg pravosudnog sistema. Zbog svega toga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj novi zakonik o krivičnom postupku. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 15 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, slušajući moje prethodnike ne mogu da se načudim čudu, ispada da je ovde sve sjajno. Svako ima pravo da misli, da verovatno neki put govori i nešto što ne misli. Duboko sam uveren u to, naročito se to odnosi na onu prvu diskusiju.
Moramo kao poslanička grupa Nova Srbija da izrazimo nezadovoljstvo, pre svega, što se ovako ozbiljan sistemski zakonici, za koji smo svi saglasni da oni jesu, dolaze u sredu, a potpuno je čudo, malo se dobilo na vremenu, da je ova rasprava razdvojena. Ovakvi zakoni traže duboku analizu bar od mesec dana. Sve se to ovako odjedanput stavi pred poslanike, pa ćemo verovatno imati problema da ukažemo u ovih 20 minuta na sve ozbiljne primedbe koje se odnose na ovaj zakon.
Poslanička grupa Nova Srbija je podnela 15-ak amandmana. Pokušaćemo da sa njima eventualno napravimo neki balans. Međutim, odmah bih počeo od zadnjeg amandmana. Moja diskusija će biti upravo od poslednjeg amandmana, a to je predlog da se ovaj zakonski predlog, ukoliko se izglasa, pomeri na 1. januar, najmanje do 2014. godine, a razloge za to ću u daljem izlaganju obrazložiti.
Predlog ovog zakona je devalvacija načela istine i potpuno adverzijalno konstrukcija glavnog pretresa, uz minimiziranje uloge krivičnog suda. To je glavna primedba. U daljem izlaganju ću se držati nekih možda i stručnih stvari, ali suština ovog parlamenta je da građanima predoči šta to znači, onako najjednostavnije.
Da li je moguće da neko po krivičnoj prijavi policije, u ovom slučaju tužilac, koji razgledajući te spise, kada mu se podnesu, on je taj koji inicira postupak, da li ima elemenata krivičnog dela, onda podiže optužnicu ili ne i odustaje od gonjenja? Da li takva stranka u postupku do sada, zajedno sa advokatima, treba i može da vodi istragu? Vrlo prosto rečeno, kada neko odgovara za krivično delo do sada je istražni tužilac bio u funkciji da prikuplja dokaze i koji ga terete, ali i one dokaze koji su povoljni za okrivljenog. Da li neko smatra, u ovoj sali, da će onaj ko podnosi optužnicu, praktično inicira krivično gonjenje, moći da bude objektivan u tom prikupljanju materijalne istine, a suština svakog suđenja je da se dođe do istine?
Potpuno sam siguran da se to neće desiti. Da li je moguće da će sud sada biti samo jedan nemi posmatrač dvoboja između tužioca i eventualno okrivljenog i njegovog nekog možda skromnog ili elitnog advokata? Verovatno će tu bitku po ovakvom principu izgubiti stranka.
Reći ću vam, kada iznosite sve činjenice, činjenica da mešavina ovog kontinentalnog, što mi imamo u praksi, prava i anglosaksonskog ili adverzijalnog prava postoji. Ne možemo da zanemarimo rešenje da smo kao i Nova Srbija priznanje krivice prihvatili kao jedan dobar model iz tog anglosaksonskog, adverzijalnog prava, ali u principu, sve ovo što smo ranije slušali, diskusije, bili su samo nešto što je dobro, nešto što će biti dobro, ali, gde je tu pravično suđenje i gde je tu stranka u postupku, odnosno okrivljeni, bez obzira na to, ne ulazimo u to da li je kriv ili nije?
Suština priče je da ne iznosimo činjenicu da u anglosaksonskim pravosudnim sistemima za ovakav način tužilačke istrage praktično nikoga ne poznaje. Reći ću vam da u Americi ne postoji tužilačka istraga. Tu istragu vodi policija. U Kanadi isto tako. U Italiji postoji, ali ako ste već hteli da ubacite tužilačku istragu, onda ste trebali da ubacite i one elemente koje ti pravni sistemi sadrže. U Italiji je uvek obavezna odbrana, nema selektiranja dela da li je osam, pet, šest godina ili preko 15 godina, što je i u našem krivičnom pravu i u nekim drugim delima obaveza. U tim sistemima, gde policija vodi istragu, uvek je obavezna odbrana i donekle se stranka u postupku stavlja u ravnopravan položaj. To je ona suštinska razlika, uzimamo sve ono što je povoljno i dobro za državu. Ponavljam, priznanje krivice je jedan dobar model, ali ne možemo u potpuni zapećak staviti stranku i ovde se dičiti da je sve sjajno, da je sve dobro. Međutim, ništa nije dobro, jer ovako čudna mešavina anglosaksonskog ili kontinentalnog prava bojim se da će naše pravosuđe dovesti do ćorsokaka.
Samo ću pokušati da kažem da potpuno adverzijalni model glavnog pretresa nije adekvatan za krivični postupak u Srbiji. To bi u praksi moglo da dovede do veoma ozbiljnih teškoća. U takvom modelu krivičnog postupka, stranke bi samo formalno mogle da imaju jednak položaj. Do istine se ne dolazi po svaku cenu, tako da onda kada to objektivno nije moguće princip in dubio pro reo mora biti primenjen. To više nije slučaj prema ovom predlogu zakonika o krivičnom postupku Srbije, koji predstavlja veoma loše rešenje koje zahteva ozbiljnu kritiku. Izostanak principa materijalne istine iz krivičnog postupka je u suprotnosti sa ostalim suštinskim krivično-procesnim principima. Potpuno je besmisleno da je prema nacrtu novog zakonika o krivičnom postupku predviđena mogućnost žalbe protiv presude zbog pogrešno nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Izostavljanje principa, utvrđivanje materijalne istine u krivičnom postupku je suštinski nemoralno, zbog toga što istina u krivičnom ne može biti posmatrana izvan generalnog konteksta povezanosti prava i morala. Većina građana očekuje istinu, kako u okviru tako i kao posledicu krivičnog postupku. Takva istina ima često istorijski značaj.
Dakle, kao što sam rekao, osnovna zamerka jeste devalvacija načela istine i potpuno adverzilna konstrukcija glavnog pretresa, uz naravno, minimiziranje uloge krivičnog suda.
Postavljam pitanje - da li će u praksi, s obzirom da smo imali reformu pravosuđa, da su određene sudije postavljene tu gde jesu, i da ima određen broj tužilaca, da li se tu povelo računa da će možda u jednom trenutku biti više sudija, a sada manje tužioca? Kako će se to i na kakav način rešiti itd?
Predlog Nove Srbije jeste, ako se ulazi u ovu koncepciju, da se obezbedi i obavezna odbrana. Obavezna odbrana za sva krivična dela, bez obzira na sve to. U protivnom, ako to već primenjujemo ovaj adverzijalni postupak, onda se postavlja pitanje razmišljanja i o poroti. Ako imamo priznanje krivice, onda samo sud u Americi donosi, bez porote, svoju odluku. Ovde imamo sve ono, ponavljam, što je korisno za državu, što možda olakšava, možda će određene sudije biti zadovoljne što će istraga preći na tužioce – "brigo moja pređi na drugoga", ali da li je to dobro?
Naravno, ima tu i nekih tehničkih stvari i kroz amandmane ćemo povesti računa i pokušaćemo sa ministrom da nešto što je dobro, bude prihvaćeno.
Ne znam da li ovako sve brzo, da li će to biti dobro? Mnogo je ovde brzine. Meni se čini da smo imali jednu reformu pravosuđa koja je ipak sprovedena u nekim slučajevima, verovatno i korektno. Ima nekih stvari koje nisu u redu. Mnogo brzo menjamo, ministre, krucijalne zakone, ove sistemske zakone.
Naravno, kao što ću o parničnom postupku reći da ima izuzetno dobrih stvari i jako je dobro u principu uređen Zakon o parničnom postupku. Mislim da se sa ovim zakonom dosta žuri. Zato smatram da je neophodno da pomerimo malo ovu primenu. Mislim da će to biti korisno. Jer, siguran sam, da ćemo doći u situaciju da ćemo to 1. septembra 2012. godine, verovatno se susresti vi, odnosno neka druga Vlada, verovatno, ili ova vlada sa brzom željom da se ovo prolongira jer se neće steći adekvatni uslovi.
Naravno, zakon je pred nama. Ponavljam da će Nova Srbija u raspravi u pojedinostima detaljnije neke stvari predložiti i nadamo se da će neke stvari, naročito, ovaj zadnji amandman koji sam više puta potencirao, da će biti prihvaćen. Zahvaljujem.

Whoops, looks like something went wrong.