Zahvaljujem.
Ima više prijavljenih narodnih poslanika, pa ću pročitati redosled kako su prijavljeni.
Prvo će reč dobiti gospodin Martinović, pa gospodin Krasić, pa gospodin Čikiriz, pa gospodin Petković, pa gospodin Aligrudić. Više nema mesta.
Gospodine Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega gospodine Novakoviću dopustite da obavestim narodne poslanike i građane Republike Srbije da je ambasador Ruske Federacije, gospodin Konuzin, napustio ovaj famozni forum za bezbednost koji se održava u Beogradu, sa objašnjenjem da EU i NATO pakt rade otvoreno protiv interesa Republike Srbije i srpskog naroda. Jasno je podvukao zvaničnicima režima Borisa Tadića da Rusija u tome ne želi da daje legitimitet.
Što se tiče amandmana koje su podnele kolege iz DSS, hteo bih da dam jednu ocenu i analizu koja ima veze sa Predlogom zakonika o krivičnom postupku, ali istovremeno, osvetljava jedan bolan period u istoriji srpskog naroda, a to je rat u BiH koji je vođen od 1992. do 1995. godine.
O čemu se radi? Gospođa Snežana Malović kao ministarka pravde je verovatno sa time upoznata. Dejtonska BiH je uvela tužilačku istragu onog momenta kada je jedan deo međunarodne zajednice izvršio pritisak na nju da se rasvetle sve činjenice i okolnosti vezane za zločine nad Srbima u Sarajevu, naročito tokom 1992. i početka 1993. godine.
Međutim, jednim lukavim vođenjem kadrovske politike u tužilaštvu BiH, praktično tužioci u BiH su zloupotrebili pravo na vođenje istrage u krivičnom postupku. Umesto da rasvetle i da pomognu u rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti vezanih za masovna ubistva Srba u Sarajevu tokom 1992. i 1993. godine, oni su potpuno sprečili da javnost u BiH, da javnost u Srbiji, da uopšte evropska i svetska javnost budu obavešteni na pravi način o tome šta se dešavalo tih ratnih dana i ratnih godina u Sarajevu kojim je upravljala vlast Alije Izetbegovića.
Iskoristiću priliku da obavestim gospođu ministarku koja ima prilike da učestvuje u pregovorima sa organima BiH i da potpisuje sporazume o međunarodnoj pravnoj pomoći sa BiH, na nekoliko vrlo bolnih činjenica.
Sarajevski list "Slobodna Bosna" je 11. maja 2006. godine, gospođo Malović, objavio jedno potresno pismo jednog mladog čoveka koji je te 1992. godine, kada mu je ubijen otac u Sarajevu, bio dečak. Danas je to jedan uspešan mlad čovek. Zato što ga lično poznajem i zato što je moj prijatelj, namerno neću da kažem njegovo ime. U pitanju je jedan mladi naučnik, koji je, između ostalog, napisao pismo u kome stoji sledeća rečenica –obraćam se glavnom uredniku lista "Slobodna Bosna": "Dragi, čika Senade, molim vas kao tatinog druga, da pitate Amora Mašovića gdi je tijelo mogaoca?" U pitanju je Slobodan Samardžić koji je ubijen na jedan veoma mučan način, klanjem, 14. maja 1992. godine. Ovde imam i fotografije sa uviđaja…
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, molim vas o amandmanu na član 15. Nema veze 2006. godina, ni 1992. godina)
Gospodine Novakoviću, ima veze. Ima veze sa amandmanom i videćete o čemu se radi. Ima veze, gospodine Novakoviću i sa amandmanom. Boga mi, ima veze i sa pokušajem jednog dela međunarodne zajednice, oličenog u EU i NATO paktu, kome je danas lekciju održao upravo gospodin Konuzin, da su navodno Srbi i Srbija odgovorni za sve ratne zločine koji su se desili u BiH i u Sarajevu. Stvorena je potpuno lažna predstava, da se rat u BiH sveo na to, da su zli i pokvareni Srbi sa planina oko Sarajeva, bombardovali jadne i nenaoružane muslimane.
Sada hoću da vas ubedim da to nije tako i da su se u Sarajevu tokom 1992. i 1993. godine, ali i kasnije, dešavali monstruozni zločini nad pripadnicima srpskog naroda, ali istini za volju, i nad svim onim muslimanima koji nisu prihvatali fundamentalistički režim Alije Izetbegovića.
Evo, kao što možete da vidite, ovo je fotografija, gospodine Novakoviću, uviđajna fotografija, sa lica mesta, gde se vidi potpuno iskasapljeno i unakaženo telo Slobodana Samardžića, nađeno, zamislite, u Miljacki, u sred centra Sarajeva.
(Predsedavajući: Drugi put vas upozoravam.)
Zašto vam sve ovo govorim, gospodine Novakoviću?
(Predsedavajući: To čekamo da čujemo.)
Vi ste dobar pravnik i vi ste dobar advokat.
Dakle, tužilačka istraga, gospođo Malović, koju vi u Predlogu zakona najavljujete kao jednu veoma važnu novinu u našem procesnom zakonodavstvu, može da bude u praksi veoma, veoma zloupotrebljena i veoma opasna. Potpuno su u pravu kolege iz DSS kada kažu da vi krivični postupak ovim predlogom zakona potpuno sravnjujete sa parničnim postupkom. Sudu se oduzima ono važno, istražno načelo, koje je uvek bilo prisutno u našem krivičnom postupku, oduzima mu se ta inicijativa u prikupljanju dokaza i on se svodi na pukog posmatrača onoga što se dešava između dve formalno ravnopravne, ali suštinski nejednake stranke, okrivljenog, fizičkog lica, i tužioca, koji je ne samo tužilac, nego je i subjekt koji u krivičnom postupku sprovodi istragu.
Ta akumulacija dve procesne funkcije, organa gonjenja i organa koji prikuplja dokaze, u praksi može da izazove zaista štetne posledice kada su u pitanju ljudska prava i slobode, sa jedne strane, a sa druge strane, može da dovede do onoga do čega je to dovelo u BiH. Da kada to odgovara postojećem režimu neka veoma teška krivična dela bivaju zabašurena i javnost za njih ne zna ili ne zna dovoljno zato što je praktično kompletan istražni postupak u rukama, ne objektivnog i nepristrasnog suda, nego tužioca koji je praktično produžena ruka izvršne vlasti.
Sve ovo što sam govorio, gospodine Novakoviću, u vezi sa BiH, naravno nisam govorio da bih sada vređao Poslovnik ili vas lično ili uvaženu gospođu ministarku, nego prosto da bih vam na jednom vrlo bolnom primeru pokazao do koje mere tužilačka istraga, koja se u Predlogu zakona najavljuje kao jedna veoma važna novina, može da bude zloupotrebljena.
Istovremeno, gospođo Malović, apelujem na vas. Zaista apelujem, ne samo kao narodni poslanik SRS, kao građanin Republike Srbije, kao Srbin, da imate u vidu ove potresne reči iz ovog pisma ovog mladog čoveka, upućenog glavnom uredniku "Slobodne Bosne", gde on moli jednog muslimana, da taj jedan musliman zamoli drugog muslimana da se sazna, kako se kaže u pismu, gde je telo njegovog ubijenog oca. Pitajte i vi zvanične predstavnike BiH, posebno muslimanskog dela BiH, šta je sa više od četiri hiljade ubijenih Srba u Sarajevu u vreme rata od 1992. do 1995. godine?
Time ćete učiniti veliki doprinos, da se makar na duhovnom, na emotivnom planu umanje boli i patnje porodica ubijenih Srba, ali ćete učiniti i jedno veliko delo za Republiku Srbiju i za srpski narod u celini, a to je da razvejete jednu opasnu zabludu, jednu opasnu laž, da se rat u BiH svodi na to da su zli, pokvareni, agresivni, do zuba naoružani Srbi ubijali jadne, nenaoružane i mirotvorački raspoložene muslimane. To je jako važno i za Srbe kojima se danas sudi u Haškom tribunalu, koji su prepušteni na milost i nemilost međunarodnoj nepravdi i to naoružanoj nepravdi, u rukama SAD i NATO pakta. Time ćete pomoći i njima kao građanima Srbije.
Time ćete, na kraju krajeva, popraviti i međunarodni položaj sopstvene Vlade, jer ćete skinuti sa leđa države Srbije i njenih građana tu opasnu hipoteku, koju nam iz dana u dan nabijaju na nos i Hrvati i muslimani i Amerikanci i Englezi i Nemci i Francuzi i mnogi drugi, da smo mi Srbi odgovorni za raspad bivše Jugoslavije i za sve zločine i za sve užase koji su se desili na prostorima bivše Jugoslavije. Ako ništa drugo, neka vas ove potresne reči ovog mladog čoveka ponukaju da se zainteresujete i vi lično i vaša vlada, a posebno da postavite pitanje šta je sa ubijenim Srbima u Sarajevu, ali i u mnogim drugim gradovima BiH, koje je držao u svojim rukama režim Alije Izetbegovića?

Reč ima gospodin Krasić.

Svi amandmani koji se tiču člana 15. s pravom su podneti. Osvrnuću se samo na ove amandmane poslaničke grupe DSS.
Član 15. reguliše nešto što je dokazivanje, član 15. u prvoj glavi, gde su mu osnovne odredbe. Po logici stvari prva glava treba da sadrži nešto što su načela i nešto što mora da bude poštovano u svim pojedinačnim odredbama ovog zakona. Kada se u ovom članu pod naslovom "Dokazivanje" stavi sve i svašta u vezi dokaza, i pri tom pođe od neke premise da je istraga u rukama tužilaštva, a pri tom se ne da odgovor na pitanje ko je odgovoran za fer i pravično suđenje, onda imate ovakav miks gde se ne zna ni šta je dokazivanje, navodi se šta je teret dokazivanja, insinuira se redosled izvođenja dokaza, jednostavno pravi se papazjanija koja za osnovu ima neka postojeća rešenja iz sada važećeg zakonika i nešto što je loše prevedeno, a neko je zaključio – sve to možemo da strpamo u jedan član i pokrili smo sve to kao neko načelo.
Da ne širim dalje, dokazivanje je najvažnija faza pretresa. Ko je odgovoran za fer i pravično suđenje? Sudije. Ako ste postavili javnog tužioca kao službenika pravde Republike Srbije, onda on sa istom snagom, sa istim kapacitetima treba da obezbeđuje kako dokaze koji mogu da posluže za optuživanje, tako i dokaze koji treba da omoguće odbranu. Toga nema u ovom predlogu zakona. Ima tamo kod tužioca jedna odredba – ako kojim slučajem javni tužilac nabasa na neki papir, pa zaključi da bi moglo da bude u funkciji odbrane, dužan je da kaže da tako nešto postoji.
Kada već ovde pričate o redosledu izvođenja dokaza, pa po logici stvari prvo se valjda izvode dokazi koje koristi tužilaštvo da bi nekoga optužilo i osudilo, pa onda se valjda izvode dokazi odbrane. Onda, ako smatra tužilac da ima nekih novih dodatnih dokaza, onda njegovi dokazi. Ukoliko odbrana smatra da ima neke dodatne dokaze za odbranu, onda idu ti dokazi. Tek na kraju idu dokazi suda. Ovde u ovoj logici – da li na predlog stranke, da li po službenoj dužnosti, nepotrebno se skreće pažnja. Zašto nepotrebno? Jer ovo ne može da se ispravi, jer je ovo neuspeli miks. To je glavni problem ovog člana 15. i ovog koncepta. Ovo niko živi ne može da ispravi.
Koliko ima argumenata da je dobro da se nešto radi po službenoj dužnosti, toliko je argumenata da je to loše. Imali smo mi te istrage po službenoj dužnosti koje radi sud, pa navodno tužilac nešto obezbeđuje, pa onda konstatujemo u nekom predmetu – istražni tužilac je prihvatio sve što mu je tužilac dostavio, predložio. Onda se to lepo pročita tamo u sudu i onda sudije, isto i naši kažu, kao i oni tamo, na nameštenim suđenjima i završi se posao.
Ima i situacija, ako se ceo postupak dokazivanja prepusti strankama u postupku, tužiocu i odbrani, da oni ne poseduju jednaka oružja. Evo jednog klasičnog primera. Javni tužilac može da obezbedi i svi su dužni da mu daju dokaze, informacije i podatke. Odbrana ode preko puta i kaže gospodinu nekome – izvinite, molim vas, vi imate neku vašu internu kameru, dajte mi da pregledam vašu kameru povodom nekog događaja koji se desio preko puta vas. Koji propis može da naredi tom n.n. građaninu da nekom advokatu, koji je odbrana, dostavi dokaze? Da li postoji? Ne postoji.
Vidite kako su Amerikanci to majstorski smislili, dali su 100 miliona evra da se transformiše sudstvo. Znate kako je ono: "plati pa klati". Ko plaća, on je gazda. Možete vi da se pućkate do mile volje, Amerikanci kažu da su vam dali pare. Što se stidite od dolara?
Pazite, ovo ne može da se ispravi, ovo samo treba da se vrati i da se definitivno kaže šta hoćemo i da se da projektni zadatak kako da se napravi zakon. Nemaju oni hrabrosti to da urade. Supervizor iz Amerike je rekao: "good". Vidite da je jadnica progovorila engleski, kao Vuk Drašković, samo da bi opravdala 100 miliona. Mi samo džabe trošimo vreme pričajući ovde o ovom predlogu zakona. Od ovoga neće ništa da bude. Čist voluntarizam ima da bude.
Pazite, vi meni možda i ne verujete, ali evo šta kaže gospodin Konuzin: "Ima li Srba u ovoj publici, brinete li za sudbinu svojih sunarodnika?" To pita Konuzin u centru Beograda. Da li vide ljudi, aman, peta kolona cveta. Šta vam je još rekao Konuzin: "NATO i članice EU će biti protiv vaših nacionalnih interesa, ali imam utisak da je vas baš briga". Jeste, gospodine Konuzin, njih je baš briga.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, nije gospodin Konuzin upoznat sa amandmanom na član 15. Molim vas da se vratite na temu.)
Gospodine Novakoviću, stvarno sam tretirao da ste mnogo inteligentniji. Gospodin Konuzin živi ovde, vidi i on se hvata za glavu – zar postoji ova vrsta mazohizma? Ne postoji taj mazohizam u narodu, postoji peta kolona koja vodi narod.

Po Poslovniku, gospođica Jovanović.

Gospodine Novakoviću, na osnovu člana 27. i člana 32. pošto je moja i obaveza gospodina generala Božidara Delića da vam pomažemo u vršenju funkcije predsedavajućeg, mislim da ste povredili Poslovnik malo pre, na kraju ovog brilijantnog izlaganja prekinuli kolegu Krasića, a o tome je govorio i zamenik šefa naše poslaničke grupe.
Mene stvarno začuđuje, gospodine Novakoviću, pošto se ovde govori da se vi o članu 27. starate o primeni Poslovnika i o nesmetanom radu Skupštine, kako vi mislite da mi možemo nesmetano da radimo posle ovakve izjave ruskog zvaničnika u sred Beograda i situacije u kojoj će se sutra naći na tzv. administrativnim prelazima srpski narod. Ako vi mislite da krckate ovo vreme večera do osam ili devet sati, ne znamo ni do koliko ćemo da radimo, ako vi niste uznemireni zbog činjenice da predstavnik i ambasador koji je prijatelj svih nas, našeg naroda, kao i njegova država, sa ovakvom zabrinutošću i, kako je agencija "Tanjug" prenela, demonstrativno je napustio tzv. skup bezbednosti u Beogradu, koji je jutros otvorio Boris Tadić, onda stvarno više ne znam šta vama da kažem, niti kako da vam pomognem u načinu da vi predsedavate.
Nije predsedavanje Skupštinom samo da vi čitate taj sinopsis – član je podneo taj i taj, da okrećete listove, nego da razmišljate malo, jer sada vršite funkciju predsedavajućeg, na čelu ste najvišeg zakonodavnog tela. Da je ovakva situacija u Ruskoj Federaciji, istog trenutka bi se prekinulo skupštinsko zasedanje, da ne sedi tamo predsednik Ruske državne Dume nego bilo koji od njegovih zamenika, sazvali bi se šefovi poslaničkih grupa i videlo bi se kako Skupština da zauzme stav prema onome što će se sutra desiti našem jadnom narodu na KiM. Ali, vas baš briga. Lepo je Konuzin rekao – baš vas briga.

Ako već imate nameru ili želju da mi pomognete u vođenju Skupštine, onda to možete da učinite striktnim pridržavanjem odredaba Poslovnika.
Dakle, nisam učinio povredu Poslovnika upozoravajući govornika da govori o dnevnom redu i tački koja je na dnevnom redu. Sve ostalo, za sada, u ovoj Skupštini teško da možemo, primili smo k znanju i drugih komentara nemam, niti mi je ovaj položaj uopšte omogućava da to komentarišem.
Ako niste zadovoljni …

Ne vredi, gospodine Novakoviću, sve ste rekli time što niste zabrinuti za tu situaciju.

Hvala.
Reč ima gospodin Aligrudić.

Da se vratimo na član 15. Kao što jedan od mojih prethodnika reče, nema tu popravke. Ako bi probali da izmenimo član 15. u tom smislu da teret obaveze dokazivanja bude na sudu, pre svega, da sud izvodi dokaze, onda bi se to sukobilo sa intencijom predlagača da u jednom suštinskom smislu promeni krivično procesno pravo kod nas.
Meni je razumljivo, kao što su i prethodnici govorili, zbog čega vi nećete prihvatiti ovaj amandman, ali na nama je obaveza da kažemo da smo duboko uvereni da grešite, da vam je koncepte pogrešan, da to što ste pisali ne valja. Vi ste se opredelili za jednu vrstu mešovitog sistema između onoga kakav je srednjeevropski ili do skora bio naš, ličio je na taj srednjeevropski, i onoga što je američki sistem. Između američkog i evropskog, tj. domaćeg sistema, vi ste napravili jedan vrlo neuspešan hibrid. Dokazaće se u praksi, u godinama koje dolaze, ako ovaj propis ovakav ostane, da postoji ozbiljna potreba da se on menja.
Razumeo bih da ste se vi opredelili za čist američki model. U američkom modelu imate suđenje od strane građana, a to je porota. Uloga porote u našem zakonu je svedena na minimum. Imate sudiju pojedinca koji je dobio mnogo šira ovlašćenja nego što je to do sada imao. Sam sudija gleda bitku između tužioca i odbrane i kao sudija na fudbalskoj utakmici ima zviždaljku ili za jednu ili za drugu stranu. Verujte mi da, kada su timovi ravnopravni i po istim pravilima igre učestvuju na utakmici, to ima nekog smisla. Ako timovi nisu ravnopravni, ako je tužiocu sve moguće da uradi, jer čitav aparat stoji iza njega, a odbrani nije moguće mnogo toga da učini ili mu je samo pro forme dato, a suštinski nema ništa od toga, pištaljka tog sudije, bez prisustva porote kao u američkom sistemu, apsolutno je na štetu branjenika i na štetu materijalne istine, jer je u pitanju ko će bolje i na jednostavniji način prezentovati sudu dokaze koje je prikupio prema moći koju poseduje. Tužilac poseduje mnogo više moći.
Čemu ovakav hibrid? Da zaključim, razmišljali smo o tome šta može biti razlog zbog čega ste ovo učinili, osim nekih razloga koje su kolege iz SRS navele, ali to ne bih dalje komentarisao, mada mislim da i ti razlozi stoje. Razlog je, praktično, u političkoj dominaciji. Krivični propisi u državi, počev od ustavnih normi vezanih za krivične zakone, do samih krivičnih propisa, su u funkciji ljudskih prava. Ako su u funkciji zaštite ljudskih prava, onda tu nije problem. Ako su u funciji napada na ljudska prava ili oštećenja ljudskih prava, onda je stvar ozbiljna.
Dakle, ova neravnopravnost u postupku, na koju smo vam ukazali, koji smo pokušali da ispravimo amandmanom, što je za vas neprihvatljivo, jer vam ruši koncept, jer suština je u tome da postoji politička pozadina ove igre. Daću vam jedan primer. Jedan poslanik u parlamentu, koji se zove Dragoljub Mićunović, je relativno skoro u novinama dao intervju u kome je rekao, na određeno pitanje novinara, da što se tiče Kneževića iz Zrenjanina, da je to čovek kome je tovareno. Dakle, ovo što izgovaramo za skupštinskom govornicom piše u novinama. Čovek je skoro godinu dana proveo u pritvoru. Ako bi se taj slučaj analizirao sa aspekta krivične prakse, to lice je najmanje šest meseci bez ikakvih razloga provelo u pritvoru.
Po sadašnjem sistemu, koji sadrži koliku – toliku ravnopravnost učesnika u postupku, zamislite šta je sve moguće izvesti po sistemu koji vi predlažete. On je u svojoj biti osmišljen za političku kulturu. Kada se pojave politički neistomišljenici, njima će se "tovariti". To je ono što vi mislite da radite, možda ne vi lično nego ko stoji iza ovoga. Verujte mi, ta stvar će pasti sama po sebi. Ona je na duži rok neodrživa. Vi se niste opredelili za sistem koji je koherentan nego ste se opredelili miksturu, koja ima određenu političku pozadinu i određene namere. To je više nego jasno kada se ovaj predloga zakona čita.